(navigation image)
Home American Libraries | Canadian Libraries | Universal Library | Community Texts | Project Gutenberg | Biodiversity Heritage Library | Children's Library | Additional Collections
Search: Advanced Search
Anonymous User (login or join us)
Upload
See other formats

Full text of "Godišnjica Nikole Čupića"

Т1118 18 а сИ^ка! сору о^ а Ьоок Ша! \уа8 рге8егуе(1 ^ог §епега11оп8 оп ИЬгагу 811е1уе8 Ье^оге к \уа8 саге^иПу 8саппе(1 Ьу Соо§1е а8 раП о^ а рго]ес1 
1о таке Ше \уог1(1'8 Ьоок8 (118С0УегаЫе опИпе. 

И 11а8 8игу1уе(1 \ощ епои^И ^ог Ше соруп^Ы 1о ехр1ге апё Ше Ьоок 1о еп1ег Ше риЬИс с1ота1п. А риЬИс ёотахп Ьоок 18 опе Ша! \уа8 пеуег 8иЬ]ес1 
1о соруп^Ы ог \у1108е 1е§а1 соруп^Ы 1егт 11а8 ехркеё. \У11е111ег а Ьоок 18 1п Ше риЬИс (1ота1п тау уагу соиШгу 1о соиШгу. РиЬИс (1ота1п Ьоок8 
аге оиг §а1е\уау8 1о Ше ра81, герге8епип§ а хуеакЬ о^ Ы81огу, сикиге апё кпо\у1е(1§е 111а1'8 ойеп сИШсик 1о (118С0Уег. 

Магк8, по1а11оп8 апё оШег таг§1паИа рге8еп1 1п Ше оп§1па1 уо1ите \уШ арреаг 1п 11118 Й1е - а гет1п(1ег о^ 11118 Ьоок' 8 \ощ ]оигпеу ^гот Ше 
риЬИ811ег 1о а ИЬгагу апё йпаИу 1о уои. 

118а§е §ш(1еПпе8 

Соо§1е 18 ргоиё 1о раПпег \у11И ИЬгапе8 1о (И^Шхе риЬИс (1ота1п та1епа18 апё таке 1Иет \у1(1е1у ассе881Ые. РиЬИс (1ота1п Ьоок8 Ье1оп§ 1о 1Ие 
риЬИс ап(1 \уе аге теге1у 1Ие1г си81осИап8. Кеуег1Ие1е88, 1Ы8 \уогк 18 ехреп81уе, 80 1п огёег 1о кеер ргоу1сИп§ 1Ы8 ге8оигсе, \уе Иауе 1акеп 81ер8 1о 
ргеуеШ аЬи8е Ьу соттегс1а1 рагИе8, 1пс1исИп§ р1ас1п§ 1есИп1са1 ге81псИоп8 оп аи1ота1е(1 ^ие^у^п§. 

\\^е а180 а8к 1Иа1 уои: 

+ Маке поп-соттегс1а1 ше о/^ке^1е5 \Уе дс^щпЫ Соо§1е Воок ЗеагсИ ^ог и8е Ьу шсИу1(1иа18, апё \уе ^е^ие8^ 1Иа1 уои и8е 1Ие8е Й1е8 ^ог 
рег80па1, поп-соттегс1а1 ригро8е8. 

+ Ке/гат/гот аШотШес! диегут§ Во по1 8еп(1 аи1ота1е(1 ^ие^^е8 о^ апу 80г1 1о Соо§1е'8 8у81ет: И уои аге сопёисип^ ге8еагсИ оп тасЫпе 
1гап81а11оп, орИса! сИагас1ег гесо^пШоп ог о1Иег агеа8 \уИеге ассе88 1о а 1аг§е атоиШ о^ 1ех1 18 Ие1р^и1, р1еа8е соп1ас1 и8. \\^е епсоига^е 1Ие 
и8е о^риЬИс (1ота1п та1епа18 ^ог 1Ие8е ригро8е8 апё тау Ье аЫе 1о Ье1р. 

+ МатШт аПпЪийоп ТИе Соо§1е "\уа1егтагк" уои 8ее оп еасИ Й1е 18 е88еп11а1 ^ог 1п^огт1п§ реор1е аЬои! 1Ы8 рго]ес1 апё Ие1р1п§ 1Иет йпс1 
аёсИиопа! та1епа18 1Игои§И Соо§1е Воок 8еагсИ. Р1еа8е ёо по1 гетоуе к. 

+ Кеер и 1е§а1 \УИа1еуег уоиг и8е, гететЬег 1Иа1 уои аге ге8роп81Ые ^ог еп8ипп§ 1Иа1 \уИа1 уои аге (1о1п§ 18 1е§а1. Во по1 а88ите 1Иа1 ]и81 
Ьесаи8е \уе ЬеИеуе а Ьоок 18 1п 1Ие риЬИс (1ота1п ^ог и8ег8 1п 1Ие Ипкес! 81а1е8, 1Иа1 1Ие \уогк 18 а180 1п 1Ие риЬИс (1ота1п ^ог и8ег8 1п о1Иег 
соип1пе8. \УИе1Иег а Ьоок 18 8ИИ 1п соруп^Ы уапе8 ^гот соиШгу 1о соиШгу, апё \уе сапЧ о^^ег §и1(1апсе оп \уИе1Иег апу 8рес1йс и8е о^ 
апу 8рес1йс Ьоок 18 аИо\уе(1. Р1еа8е ёо по1 а88ите 1Иа1 а Ьоок'8 арреагапсе 1п Соо§1е Воок 8еагсИ теап8 к сап Ье и8е(1 1п апу таппег 
апу\уИеге 1п 1Ие хуогШ. Соруп^Ы 1пМп§етеШ ИаЫИ1у сап Ье ^ике 8еуеге. 

АЬои1 Соо§1е Воок 8еагсЬ 

Соо§1е'8 т1881оп 18 1о ог§ап12е 1Ие \уог1(1'8 1п^огтаИоп апё 1о таке к ип1уег8аИу ассе881Ые апё и8е^и1. Соо§1е Воок ЗеагсИ Ие1р8 геа(1ег8 
сИ8С0Уег 1Ие \уог1(1'8 Ьоок8 \уЫ1е Ие1р1п§ аи1Иог8 апё риЬИ8Иег8 геасИ пе\у аисИепсе8. Уои сап 8еагсИ Шгои^И 1Ие ^иИ 1ех1 о^ 1Ы8 Ьоок оп 1Ие \уеЬ 



а дЬ^^р : //Ьоокз . доод1е . сот/ 



'^И' 






'/Ъ 



%м 



\ 



'5*'>-*:*^г\^^^^ 






У ^ 







ЛаТ1* «СИМТ1А УШТМ 



1^-3 



]]р^, 



СХ^ 



^ 



XXI ИЗДАЬЬЕ ЧУПИ-КЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ XXI 



ГОДИШБИЦА 

НИКОЛЕ ЧУПИМ 

ИЗЛА^Е 1ЬЕГОВА влдгтвшшА 




V ВЕОГГ»А.ДТ' 

КРЛ.ЬЕВСКО-Г ТПГКА ДРЖАВНА ШТАМПЛРИДЛ' 1884 






Уа^ 



ЛЕ ШТО 



ДЕО ПРВИ 
Запионици одбора ЧупиЬеве Задужбине. 

птр»нл 

V. Саотанак I. 

VI. Састанак • • Ш. 

VII. Састаиак XII. 

VIII. Састанак XIV- 



ДЕО ДРУГИ 

1. Хераддвчвн обича^и у Срба у првменв и к1ьиясбвно-- 

стн — од Ст. НоваковиКа 1. 

8. Одломцв ия истори^в Београда од * 141. 

3. И опет крал Вукашвн нв^е убио пара Уроша ^ од 
Л>уб. Ковачевика 191. 

4. »Ру^ио* прцдог испитивашу епитета у народно] (ус* 
ыено]) српоко] поезв]и — од Св. Вудовика . . • • 363. 



цу^Ц!^. / 



САСТАНАК 

ОДБОРА ЧУПИЪЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ 

16. Сеатембра 1883. 
у Београду. 

Били су: Председник Мил. Ъ. МилиЬевиЬ; чланови: 
Ст. НоваковиЬ, Ъ, МалетиЬ, Светислав ВуловиЬ, Светомир 
Никола^'евиЬ, ^аков ПавловиЬ и Живо^ин П. СимиЬ. 

I. 
Г ВуловиЬ прочита сво^ реФврат о делу г. МалетиЬа 
»Гра§а за историку нашег народног иоаоришта^ Г. Свет. 
Никола^евиЬ реФерова о истом делу усмено. 

Пошто писац усво^и примедбе реФерената, би одлу- 
чено да се дело наштамиа о трошку ЧупиЬеве Задужбине 
у шест стотина ексемплара, и да се писцу да ^оп^ ^ОЦ 
(четрдесет дук.1 награде. Г. ВуловиЬу да се да 50 динара 
за реферат. 

II. 

Пошто ^е г. Ъока ПавловиЬ ^авио Одбору да од врло 
хитних послова нема кад да прегледа КапетановиЬево дело 
ъДа законы не могу цмати иовратне силе^^ би одлучено 
да се умоли г. Марко Сто^ановиЬ. адвокат, да исто дело 
прегледа и оцени. 

П1. 

За дело КапетановиЬа Николе г^Доказ са сведоцима'^ 
Одбор на-1ази да ^е веома специ^алне природе, те не може 



л 



поднети за Годиштьицу, па с тога би одлучено да му се 
врати дело. 

IV. 

За делце ^Почасни називи кралвва НематьиЯа^ од 
Ивана ПавловиЬа Одбор налази да ]е изра1)ено врло по- 
вргано, те да овакво, какво ]е нема никакве цели; на 
против да би имало вредности кад би писац израдио рас- 
праву о називима Крал>ева Неман>иЬа компаративно с на- 
зивима савремених владара у другим землама, а нарочито 
у Византией, те да се види откуда су дошли мотиви за 
такве називе, и шта се у оно време таким називима хтело 
да означава, у ту расправу дакле кад би ушла тако обра- 
1)ена државна стилистика онога доба. 

О тога би одлучено да се делце врати писцу. 

V. 

Председник ^ави одбору да }е наштампана V. Го- 
дишшица, и би одлучено да р^ продажна цена буде два 
динара од комада. 

У исто време би одлучено да се V. Годишн>ица по- 
шал>е корпораци^ама и лицима, копима се Годишн»ице шил>у 
бесплатно. 

С тиме ^е састанак эаклучен. 

Преседник Одбор а, 
^. Ъ, ^ИгЛИ'КЕВИ'К 



Члан, делово^а Одбора 

^ив. П. Сими-к 



III 



САСТАЕСАЕ 

ОДБОРА ЧУПИЪЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ 

1^ Новембра 1883. 

Били су: Председник М. Ъ. МилиЬевиЬ; чланови: Ст. 
НоваковиЬ, Ст. БошковиЬ, Мита РакиЬ, Свет. НиколазевиЬ, 
Свет. ВуловиЬ, ^аков ПавловиЬ, Сава СретеновиЬ, Ъ. Ма- 
летиЬ и Жив. П. СцмиЬ. 

I. 

Г. Свет. ВуловиЬ прочитао ^е сво^ реферат о » Изводу 
из историке Бугара«, ко^и з'е начинио Жив. П. СимиЬ. 

Оставлено ]е да се о делу реши, пошто се саслуша 
мишл>вн»е и другог референта. 

И. 

Г. Ст. НоваковиЬ читао ]е сво^ састав »Хералдички 
обича]и у Срба«, намешен за »Годишн>ицу«. 

Одлучено ]е да се та] чланак наштампа у VI. юГо- 
дишаици^, ко]а да се тим чланком отпочне. 

III. 

Председник саопшти одбору да » Побратимство «, 1)ачка 
дружина на нашо] Велико] школи, моли да ]о] се да »Го- 
дишн»ица« бесплатно. 

Одлучено з*е да се » Побратимству « да »Годишн>ица«. 

Председник, 
^А. Ъ. ^ИЛИ'КЕВИ'К 
Делово1}а, члан 
^КИВ. р. ^:ИМИ'К 



IV 

ПРИЛОГ VI. ЗАПИСНИКУ 

Одбору ЧусшЯеве Задуо/сбине 

Пре скоро осам година изашла ]е у Прагу, у ^едно 
исто време на немачком и четком ^езику, » Историка бу- 
гарског народа, од К. 3. Лиречека" — дело, о коме ^е кри- 
тика казала, да ]е данас на]бол>а историка бугарског на 
рода, о ком ^е од.шчни познавал ац бугарске прошлости, 
М. Дринов, рекао, да Ье за дуго бити основа дал>им ис- 
питиванэима бугарске прошлости и да Ье многи у н>ему 
самостално доби^ени резултати остати за свагда драгоцен 
прилог словенское науци. 

Дело ово ни^е рш на српски преведено. Пре 4—5 
година учин>ен ^е само ^едан лош извод. Преда мном е'е 
сад опет ^едан извод, ко]и ^е учинио Живо]ин П. СимиЬ 
пре 4 године. О овом изводу част ми ^е казати Одбору ово: 

Ла мислим, да изво))ен>е знанствених списа нема пи- 
ка ке вредности. Извод може бити од користи само ономе, 
ко^и га чини, или ономе коме ^е дело веЬ познато — те 
да га извод подсеЬа на целину, или да му сачува у пам- 
Ьен>у оно што му на]више треба или што му ^е нае'маше 
познато. За онога пак, ко^и се први пут с нечим упозна]е 
извод из знанствених списа може бити само штетан; е'ер 
изоставл>ан>ем детала, или аргумената, или узрока по]а- 
вима (а у томе лежи сва та^на изво^)ен>а или скраЬиван>а), 
извод поставе таман, неразумЛ)Ив и сувопаран, и пре Ье 
читаоцу онемилити но омилити оно, с чиме ^е рад да се 
упозна. У овом случа]у много ^е бол>е писати ново попу- 
ларно дело по познатом научном делу, него преводити скра- 
Ьен текст тога научнога дела за ширу читалачку публику. 

Овако сам мислио и пре него што ми ^е Одбор дао 
на оцепу ова] превод у изводу. Кад сам пак ова^ извод 
добио, брижл>иво сам га стао поредити с оригиналом и 



уверио сам се, да извод оваз ни]е ни добро ни доследно 
учин>ен, а, не кривицом преводиочевом него, просто за то, 
што то ни^е ни могуЬно учинити за сврху: да се извод 
удеси за нашу читалачку публику и школску омладину. — 
Као што ни сам не знам по каким би се основима и у 
ком правду могао такав извод учинити, тако ни у овом 
1феводу нисам могао наЬи тих основа, ^'еднога правца, и 
ако се на свако^ страни види велики труд преводиочев и 
добра вол>а н>егова. Тако су на пр. у геограФском пре- 
гледу (Гл. I) изоставл.ена занимлива мишл>ен>а старих гео- 
графа о балканском полуострву, изоставлена или веома 
скраЬена сва поетични^а места (описи полежала и т. д.)*— 
оно, што ^'е баш примамл>иво за ширу публику — те се 
чини на први мах, да се изводом вадила сама ]езгра из 
дела, дакле пешто за стручну гЛтребу; а опет су у овом 
истом одсеку изоставлэени описи геолошких особина, изо- 
ставл>ено више од пола старих римских имена (брегова, 
места), изоставлене (овде и свуда) све глосе при дну листа, 
у копима се извори наводе или текст об]'ашн>у^е, па изо- 
ставл>ане чак и такс ствари, ко^е се налазе у свакоз баъо^ 

школско] географщи, као на пр. прелази балкански* 

а ово опет као да ]е учин^ено све за л>убав широ^ чита- 
лачко] публици. 

Ни]е бол>в ишло с изво1)ен>ем ни у далим главама. 
Пуко скраЬиван>е са понеким уметком преводиочевим, за 
ко]и се не к^же да ^е преводиочев, а ко^и писац можда 
не би потписао. Тако ]е Гл. III — о колонизацией. Словена 



') На ор. предео око Белграчока, Враце и т. д. А где се у ори- 
гп налу потанко описуее поглед с каког брега и кдзу]е шта се све ^ 
н»ега водп, овде се само каже: «с кога ;е диван поглед на све страке^. 
пли ^зглед с и>ега диван ]е и хвата далеко» — а од оваког описива1ьа 
нема користи ни лапк ни струя н>ак. 

*) — У немачком иадагьу стр. II, у преводу таб. 2. стр. I. 



VI 

на балланском полуострву — жестоким скраЬешем (12 штампа- 
них листа немачкога издан>а стало на 2*/2 рукописна листа) по- 
стала врлотамна и за читан>е непри^атна. Ево ^еднога примера. 

Пошто з'е пропричано, како су Словени из Даки^е на- 
валэивали и иасел>авали балканско полуострво, долази у 
преводу ово место: «На краз'у V. в. владала ^е у Византией 
така немарност, да зе аолуострво оставл>ено без икаке од- 
бране. За све то време Словени су се непрекидно досе- 
л>авали на полуострво. Тек ^устини^ан I (527) у виде опас- 
ноет византиз'скоз владавини од навале словенске. Да 6и 
обуздао оне, коз'и су се на полуострву били веК настанили, 
подизао }е тврдин>е, а порушене оправл>ао свуда по целом 
полуострву и отпочео с н>има (?) борбу. Да би пак стао 
на пут новим навалама, подигао ^е ко]е нових, ко]'е оправио 
старих на 80 градиЬа ду^ Дунава*. А у оригиналу то 
место гласи овако: 

юКраз'ем V. века беше овладао у Византией такав 
немар, да унутраштьост полуострва беше оставл>ена непри- 
З'ателэима без икаке одбране. Да би се варварима могао 
данак плаЬати, богати^е покраз'ине на средоземном мору 
просто се продаваху намесницима, ко^и за тим исце!)иваху 
земл>у гр1)е но турске паше. Царски двор во{)аше бригу 
више о свечаним лововима, калу!)ерским препиркама и 
црквеним саборима. На мору бешн>аху Вандали, копима 
Лелада постаде жртва. На ^уначки отпор непри]'ателу, коз'и 
са сви]'у страна нагрташе, нико не мишл>аше. За одбрану 
Цариграда подиже се 512 г. за цара Анастасиз'а, велики 
зид од Селимври]е на Пропонту до Деркона на Понту, 280 
стадиз'а дуг, «.знамен>е немоЬи, споменик страшл>ивости.« 
Уза сву ову невол>у придо1)Ошв страховите трёшн>в, коз'е 
разорише Коринат, Драч и дарданске кастеле. За Анаста- 
сиз'ем до1)е 518 г. Словении Зустин I, ко]и могаше пока- 
зати СВОЗУ енергиз'у само према унутрашшем комешан>у. 
Ни^е невероватно, да се нд пустом полуострву, за владе 



лах 



Анастаси]*а и ^устина, знатан бро^ Словена не само пле- 
ном бавл>аше веЬ и насел>аваше.^ 

»527 г. до^)е на престо Константина Великог ^усти- 
нщан I. Шегова влада засину ратним делима, законицома 
и величанственим гра1)евинама. ВеЬ прве године н>егОве 
владе обнови се слава римске войске на балканском полу- 
острву. Во]вода Герман потуче ^едан део Анта, што бе^аxу 
Дунав прешли, 80 кастела и стражарних кула би дуж обале 
дунавске коз'е обновл>ено ко^е из нова подигнуто и за за- 
поведника тамошших трупа поставл>ен би Хилбуд, 1со^и после 
трогодишн>ег среЬног рата нвЛ)е смрт при з'едном несмотреном 
крстарен>у у задунавскоз словенскоз* земл>и. У исто време 
отпоче се борба са наста1ьеним веЬ на полуострву Слове- 
нима Воевода Мундо потуче 529 г. Словене у Илири]и и 
Бугаре у Траки^и. Да ^е на полуострву било веЬ самосталних 
словенских жупа, ви/Ш се не само по народности породице 
Лустини^анове него и по ономе што ова^ цар чин>аше. За 
што би иначе он, ако не да покори полуострвске Словене, 
нодигао осим дунавских градиЬа, око 600 утвр1)ених места 
у аурели^анско^ Даки^и, у Македони^и, Тесали]'и и Епиру? 
И ако ово ни^е доста, онда се треба сетити Прокопи]ввих 
речи, на ко^е нас ]е Дринов у позорно: ,,Што у Филипопол>у 
и Плотинопол>у, беше пропало и опало, то подиже он (^ус- 
тини^ан) на брзу руку, зер се обе вароши лако могаху узети, 
и ако бе]аху у сусеству многих варварских народа.^* Твр1)авица 
Адина близу Палмата у Мези^'и би наоружана, ]ер у око- 
лини ЕxXа^^^|VО^ ^ссд(^адо1 нападаху путнике, те у Мези^и 
предео не бе^аше миран од н>их. У свом родном месту по- 
дшке цар нову варош ^и8^^п^апа Рг1та. Неки мисле'да 
^е она била код Тгустендила, други код Скопл>а, али за 
цело у центру полуострва, или у провинцией Вас! а тей!- 
1еггапеа или у Дарданиеи; . а никако код Орида. Архиепи- 
скопиза, ко^у он тамо подиже и ко}а се простираше од 



МП 



Дунава до Скадра, изгуби се на жалост после сто година 
у бурним ратовима неоставивши никака трага.^' 

Као што се види преводилац ^'е овде сво^им скраЬен>ем 
потрьо не само лепоту и топлину оригиналнога причан>а. 
веЬ потамнио и смисао онога, што ]е хтео сводим читао- 
цима да остави. 

Тако ^е исто — скраЬена Гл. IV (1 4 штамп, листа 
у 2*/4 рукописна листа). А у то^ се глави говори о прво- 
битно] култури балканских Словена, о н>ихову животу, 
обича]има, деоби у племаиа, о додиру и мешавини са ста- 
роседеоцима — о ономе, што ]е, по мом мишлен^у, баш 
требало све превести за школску омладину. А бол>е би било 
да зе преводилац ову главу и са свим изоставио, него што 
^е овако скратио. 

Ледини основ, по коме се види да з'е ова^ извод ра1)ен 
(уедини по коме се могу и чинити нестручни изводи из на- 
учних списа), з'есте: да извод буде што маши од оригинала. 
Ради тога ^е преводилац морао више пута сводим речима 
казивати оно, што му се чинило да з'е у оригиналу про- 
страниз'е казано. Али ]е, занет тим послом, често са онолико 
речи, колико их ]е у оригиналу, казао ствар нез'асни^е и 
широ^' публици неразумливи^е, него сам оригинал. На пр. 
у преводу а у оригиналу 

„Богати називи из дома- ,,0 домаЬем животу сло- 

Ьег живота и ^еднолики у венском много нам прича 
сви^у Словена сведоче висок сам ^език. Ствари коз'е се 
ступаш у развиЬу домаЬег зову ^еднаким именем у свим 
живота у Словена пре но словенским ^'езицима, биле 
што су се они - поделили у су Словенима ^'амачно позна- 
разне гране и племена" те пре но што су се поде- 

лили у више народа; ^ер низе 
могуЬно, да су се доцни^е 
од Чешких гора до Олимпа, 
од Трста до Волге, разнеле". 



IX 



Понегде ^в таким скраЬен>вм сама ствар погрешно 
казана. Тако со о Крумово] држави каЖе, да се ,, шири л а 
од Балкана до Ёрдел>ских Карпата, а на западу се доти-\ 
цала с државом Карла Великог " Р^чн, ко^е после ових 
одмах долазе у оригиналу (Гл. VI стр. 144): Крум осво^и 
велики део источне Угарске и византиске области до Ца- 
риграда" изоставл>ене су као и оно што иза н»их иде- 

Где се прича како су бугарски посланици ишли пани 
у Рим 866 г. и предали прозбу у 106 питан>а, преводилац 
]е превео и то, како су Бугари пита.ш папу: сме^у ли као 
ХришЬани носити шалваре; а прескочио з'е на]важни^е 
питан>е, на ко^е }е папа врда^уЬи одговорио, гиса/у ли они 
араво, да сами себи изберу аатри]арха \Гл. VII стр. 156|. 

Место, где се у оригиналу говори о старослов. ^езику 
|Гл. XXVI) стиснуто ^е у преводу тако, да Не по н»ему 
мучно моЬи што разабрати и научити ош!, ко]'и о том пре 
нису ништа знали (шира публика). У преводу се вели само 
толико: да ^е ^език Константина и Методика назван ста- 
рословенски (у оригиналу лепо сто]и, да се првобитно звао 
П!;ыкъ слок'киьскъ) за разлику од данашн>ег словенског (а 
не каже се ко^и зе то); да се дуто спорило ,,ко]и ]е народ 
|не каже се: словенски) говорио** н>име: да су неки нау- 
чнищ *'тврдили, да ^е то био з'език старих Вугара"; да су 
„научници, кози су данас дотерали на^дале у познаван>у 
словенске Филологи^е'* решили, да су тим ]езиком говорили 
Словени панонски (ово з'е преводилац казао сводим речима; 
а ^иречек, ко]и ^е знао, да рщ траз'е борба око овога пи- 
танл, казао ]е само: ,,Ма$адеЬеп4 (йт ит \ь1 А}е Ме1пип^ • 
(1ег Ьеиёеп Ьес1еи!еп(18*еп Кеппег (1ег 81ау18сЬеп ЗргасЬеп, 
Р. 8. ВаГапк цпс! М1к1о.^юЬ.'*) 

Питание о Кирилици и глаголици, ко^е писац на чи- 
тавом листу штампаном расправла, а и то зе врло зби^ено, 
стискао ^е преводилац ^ош више у 1 1 рукописних реда и 
ради тога ]е ^амачно изашло: 



САОТЛНАЕ 

ОДБОРА ЧУПИЪЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ 

13, 1ануара 188^ године. 
у Београду 

Били су: Председник М. Ъ, МилиЬевиЬ, Ст. Новако- 
.виЬ, Ст. БошковиЬ. Ъ. МалечмЬ, Свет. ВуловиЬ, Мита Ра- 
киЬ, Свет. Никола^евиЬ и Жив. П. СимиЬ. 

I. 

Председник саопшти писмо Српског академиз'ског 
Друштва Зоре у Вечу, ко^им молц да му се пошл>у или на 
поклон или за новце издан>а ЧупиКеве задужбине. 

Одлучено ^е да им се пошле од „Годишшица" од ко]их 
Одбор рш има на свом слагалишту, а за остала издан>а, 
копима Одбор не располаже, да се упути на кн>ижара. 

П. 

Председник ]ави Одбору да ^е писац чланка ,,Одломци 
из истори^е Београда" ко^и ^е наштампан у V. годишн>ици, 
послао наставак тога чланка. 

Одлучено з'е да се наштампа у VI. Годишн>ици, а 
делово1)а да обрати при коректури пажн>у на ^език. 

III. 

Г. НоваковиЬ ^е при]*авио и потом читао расправу 
г. Л>уб. КовачевиЬа: „Я оает крал Вукашин нще убио 
цара Уроша", у ко]оз се новим доказима тврди да Вука- 
шин нще убио цара Уроша, и обара противно мн,ен.е. 

Одлучено }е да се наштампа у VI. Годишн^ици. 



XIII 



IV. 

Председник саопшти писмо г. МалетиЬа упуЬено на 
Одбор. у коме моли да му се прецизнизе каже одлука о 
н>еговом делу ,,Гра1)а за историку народног позоришта", 
т. ]. да ли он мора то дело удесити по реферату г. Вуло- 
виЬа или по реферату г. Никола]евиЬа, или по ре^юратима 
обо^ице, напомин»уЬи да ово последн>е не би могао учинити. 

Одлучено ]е да г. МалетиЬ ради сво^е дело по свом 
нахо1)ен»у према ономе што ^'е исказано у реферетима, а 
о чему буде у сумн>и, да се споразумева са реФеренхима, 
и тако удешено дело да наштампа без дал>е ревизи]е. 

С тиме ]е састанак закл>учен. 

Председник 

^. '^. у^ИжЛИ-КЕВИ-К 
Делово^а, члан 

7Кив. П. Сими-к 



САСТАНАК 

ОДБОРА ЧУПИЪЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ 

24. Фебруара 188^ 



Били су : председник М. Ъ. МилиКевиЬ ; чланови : 
Сава СретеновиЬ, Ъор1)е МалетиЬ. Светислав ВуловиЬ и 
Живо]*ин П. СимиЬ. 

I. 

Г. Свет. ВуловиЬ прочитао ^е сво] ч-1анак лРу^но^ 
арилог исаитивагьу ешхтета у народно] (усменоЦ сраско) 
цоези^и, намен>сн за Годишн>ицу. 

Од.1учено ^е да се наштампа у VI. Годишй>ици, и 
да се иста (ъиме заврши. 

II. 

Председник ]е саопштио да ]е г. Л>уб. КовачевиЬ, 
коме ]е дат на оцену „Извод из историке Бугара^у ко]и ]е 
учинио Жив. П. СимиК, сюжио се с мии1Л>ен>ем г. Вуло- 
виЬа и потписао н>егов реферат. 

Одлучено ]е да се Извод не штампа, него по мн>ен>у 
реФерената да г. Живо]ин преведе цело дело и такво 
поднесе Одбору, па Ье се примити, ако буде добро пре- 
ведено. За рсФерат г. ВуловиЬу да се да шесет динара. 

III. 
Годишн>ици VI. одре1)Сна з'е прода]*на цена два динара 
од комада. 

Председник Одбора, 

^к Ъ. МИИИ-КЕВИ-К 
Делово^а Члан, 

^ив. П. рими-к 



I 



X 




ХЕРУЛИЧКИБИУЛ! ИРУ 

У ПРИМЕНИ И КН>ИЖЕВНОСТИ 

ОД 
СТ0^АНА НОВАКОВИ-КА. 



I 

Порекло речи ^грб'' и постанак хераддичких 

обича]а у Европи. 

Предмети су хералдике грбови. 

Сама реч грб корм се ми сада служимо врло ^е ско- 
рашн>а у нашем ^езику. За н>у, на прилику, не зна веЬ ни 
ХристоФор ЖеФаровиК, ко]и ^е преводио кн>игу Павла Ри- 
тера (ВитезовиЬа) 81етта1о^гарЫа 81Уе агшогит 1иуг1СО- 
гит (1еИпеа1;ю, (1е8сг1р(10 е1; ге8(11;и(ю. Таз наслов превео 
З'е ЖеФаровиЬ са СтШУИЛТОГрДфУл ИЛИ Шр^жУЙ ИЛЛ1^р|'ч«- 
СКИХ2 И30БрДЖ6Н1А. Од ЖеФаровиКа много старики писац 
ОхмуЬевиЬ, за кога сто^и забележено да ^е грбове српских 
земал>а цртао негде у Босни 1482 године (ма да ^е то мо- 
рало много касни^е бити), тако1)е се не служи реч]у грбом 
него место н>е употреблава [юч штит. Ни на^скорашиэи^а 
старина наша ни]е, по томе, познавала реч грб. Ако се 
и ]авл>а нешто раниз'е у литератури — налази се барем у 
Лоакима ВузиЬа Путоважу по Србиз'и од 1826, а може бити 

годвшкщА VI 1 



:м>* 



и зош у корз кнэизи тога или ранщега времена — у др- 
жавну ^е употребу и у службени ]език ушла, по сво] при- 
л иди први пут, 1835 с новим уставом ко^и ^е те године 
Срби^и дат, и ко^и з'е потекао из пера Димитри]а ДавидовиЬа 
оидашн>ег главног секретара Кнеза Милоша. У почетку 
државнога живота Орбите много се ко^ешта узимало из Ру- 
сине (од прилике као сад што бива у Бугарско^) озобито у 
^езику и у називима, и по невоьи и без невол>е. Тада ]е 
узета и реч грб (гербъ), те се по том са свим код нас одо- 
маЬила, пошто народно памКе^е веК ище знало ни за какву 
стари^у реч, ко^а би ову могла одменити. 

Ме^)у ТИМ порекло руске речи гербъ врло зе просто. 

Г1рима^уЬи хералдичке обича]е са запада Руси су то 
у старика времена чинили на^више преко Пол>скв. На 
месту садашн^ руске речи гербъ Пол>аци има^у ИегЬ, 
и то у поляком з'езику значи \\^арреПу агто1гхе8. Пол- 
ска реч ако ни^е узета правце из немачкога ЕгЬе ко^е 
значи наслеге или наследника, узета ^'е из чешкога, у коме 
гласи егЬу дакле готово са свим као и немачка реч, или 
/гегЬ као и у Пол>ака. У Чеха егЬ или ЬегЬ значи грб на- 
шега данашн>ег смисла, и значи, поред тога, рш : насле1)е, 
дедину, госпоство, а као што се у ^унгманову речнику 
чита, значи и просто наследника. У словенским ^езицима 
сама, дак^1е, историка речи показухе откуд ]е ствар или 
установа ме1)у Словене дошла и коз'им се путем ме1)у се- 
веро-источне Словене ширила. 

У другим ^езищма реч веЬ сама собом.казу]в исто- 
рику ствари. 

Латинско агта значи грб и значи оруж]е^ али се 
грб ]ош зове речима агтогит Ычгдта т. з- знаци или 
обележ^е оруж^а, Итализ'ански агта значи, у исти мах, 
и грб и оруще\ у немачком з'е 1Уарреп грб, а У/а({еп 
оружие, што ^е опет ^една иста реч у стари^ем и мла1)ем 
о6лич^у. Француско агто1г1е$ — агтев, енглеско агть- опет 



I 



значе оружие. Грб се, дакле, у свима ^езицима зове истом 
реч^у ко]ом се зове и оруще; он з*е, по томе, знамеуье или 
обележ^е оруж^а. У томе ^е н>егова истори]а и н>егово 
постанье. 

Грбови су дакле постали на оруж^у и оружза ради. 
Они су знамен>е или симболика нечега, што нам из ближе 
кроз истори]у и кроз природу човечанску потражити треба. 

У природи ^в човеково^ укорен^ена од старине по- 
зната и уобича]ена тежн>а, да се дела, стала, или оообине 
бележе или означаваз'у симболиком. 

Душевна природа човекова сама собом ]е на то на- 
водила луде, у намери да сликом или симболом сачува оно 
чим се ко одликовао, или чим ^е ко показао снагу тела, 
духа или нарави сво^е. Лакост ногу, крепост мишице, моЬ 
издржьивости ко^ом се сам одликовао или ко^у ^е у другога 
цоштовао, човек се старао да обележи симболичком сликом 
оне живочт1Н>е корм се на^видл>иви^е исказивало оно од- 
лич]е. Ако ]е отац неку заслугу стекао, син н>егов, има- 
^уЬи >^рока да се поноси очевим заслугама, увек ^е по 
природи тежио на то, да као сво^е наследство сматра оно 
што му з'е отац стекао као лично одличзе. Оно што се 
истица^ю или ценило у по^единиx лица или породица, истим 
се начином з'ав-ьало и у читавих племена, ко^а су тако1)е 
тражила знаке или обележ]а сводим особинама, врлинама, 
заслугама или тежн>ама. Црвепо-кожи Инди^анци у Аме- 
рици носе у СВОЗУ кожу утиснуте знаке коз'е су им оци 
носили и ко]е они за разлику од осталих носе. Кнезови 
1)ур1)изски носили су зми]у као бо]ни знак. На старим сли- 
кама з'елинским ко^е се по вазама налазе, разликовали су 
уметници у нацрту Тро^анце и Мизе од Лелииа тиме, што 
су онима на штитове змизу метали. У Партией ]е зма^ бпо 
као бродни знак или застава за сваку хил>аду луди. У 
томе ^'е не само особина тога племена, него з'едно од пр- 
вих обележ^а друштвене или по.иггичке организаци^е луди 

г 



ко^и почшьу да живе и да се осеЬа^'у у морално^ целини 
као братство, као племе или као народ у зачетку. 

Да бисмо видели, како су садшиши европски народи 
прошли кроз ова] први период; да бисмо, управо, видели 
први почетак онога што чини садашн>у европску херал- 
дику, морамо погледати на исток, и на старе периоде ис- 
точив образованости. Наша ]е цивилизаци^а одшихана на 
истоку. Источшак ^е, пак, и данас, по склопу свога ума, 
пун симболикс. А на свима рушевинама источн>ачких сре- 
дишта, на ^еФрату као и на Нилу, пуно з'е знамен>а и 
симбола. Управо шест стотина година пре хришЬанског 
летописа Бскило, скоро као какав хералдик потоших сред- 
н»их векова, описуз'е знамеша поглавица ко^и су с]еди- 
11*еним силама на Тебу нападали. Добро познати орао 
римски колово1)а ^е потон>о^ хералдици средних векова. 
Грчка и римска старина зна за мноштво симболичких знака 
II показухе нам их на штитовима, бо]ним белезима, нов- 
цима, ла1)ама, зградама и посу1)у. Одатле се извесна сим- 
болика разишла на заставе средн>евековних народа, вла- 
далаца и во^ничких поглавица ; у томе су се као елементи 
развили саставни делови, из коз'их се после читав херал- 
дички систем склопио.* 

Ово прво доба знамен>а, ко^а тада беху само елементи 
потон,их хералдичких знака, ^ош не носи на себи хералдичан 
карактер; рш су сва та знамен>а несистематична, волна, 
и зависе од слободнога неприсил>еног избора. Лош нема 
у значима сво^ине по имаоцу, нити наследствености по по- 
род ици и по времену. У свему томе рш нема онога што 
ми данас зовемо грболс, што ^е прави аредмет хералдике, 
науке о грбовима или белезима. Да се из тих знака .1*едан 
установл>ен ред развще, да та^* ред постане особита ве- 
штина коз'а сво^'а правила све више развита и усавршава 



' Вои1е11 СЬ. Нега1с1гу, Ь18(опоа1 апс1 рори1аг е<11е10П. Ьоа(1оа 1864. 3 



- - могло се догодити особитом потребом ^еднога оообитог 
времена. А пошто се то ]едан пут догодило, пошто су осо- 
битом потребом дога1)а^а и истори]ског рада знаци преста.1и 
бити вол>ни и случаз'ни, пошто су они примили на се ^е- 
дан установлен ред, пошто су тиме изазвали вештину ко]*а 
се неви н>их(мво] посвети^1а — онда се тек могло реКи да су 
постали грбови у нашем данашн>ем смислу и да се давила 
хералдика као наука о грбовима и о начину н>ихова саста- 
вл>ан>а и цртааа. Оно пак особито време козе ]е створило 
установу данашн>их грбова и дало постанак хералдици з'есте 
време крсташких ратова. Од н>ега морамо и ми почети кад 
с\ю вол>ни да саэнамо колико ^е у живот наше старе властеле 
уплетена и хералдика и како се и с ко^'им мёнама дошло 
до данашн>их грбова наших. 

Два су узрока, што су баш крсташки ратови, коз'и су 
се почели у XI веку, дали повод образован>у систематичних 
и редовних знаменэа и обележ^'а витешкога. ^едан ]е у оп- 
ште познатом културном утица^у симболичкога истока ко]и 
]е том приликом ^ако деловао на западне госте и савезнике, 
друга ^е у стварно] во]Ничкоз* потреби. Културни источии 
утица^ нарочито се показао на укусу за символику. Стварна 
во^ничка потреба ^е изискивала, да сваки поглавар во]нич- 
ких чета има систем во]ничких застава и знамен>а ко^и 
Ке бити сталан и добро уре^)ен, коз'и Ье се моЬи видети на 
свакоме штиту воз'ничкоме и по коме би се чете и воз'ници 
свуда и у свакоз прилици могли ^едни од других разлико- 
вати. Средшевековна Европа имала ^е у своме племиЬско-Фе- 
удалном систему пре свега извесну основицу воз'ничке орга- 
низаци^е. Овим знацима ^е био задатак да послуже да се та] 
систем видл>иви]е искаже, чвршЬе и практични]е уреди и 
рашири. И пре1)е су племиЬи во]ници имали неке посебне 
повластице у накнаду за терете во]ничке службе. Нови 
систематисани поглаварски знаци послужили су на то, да се 
племиЬи во]ници и споЛ)НО одво]е од осталога гра1)анства 



и друштва. Они су у напредак постали спол>но обележ^е* 
по коме )^ свакога племиЬа било лако познати. Крал> Фран- 
цуски Лудвик VII, ко^и се у другом крсташком рату (1147) 
састао с више владалаца и племиЬа, договором ]е устано- 
вио известан ред знака, ко^и се, по том, за спомен тога 
тешког и несреКног ратовала ни]е више ни мен>ао. Али 
прави ред хералдичким знацима и прави почетак система- 
тисано] хералдици увео ^е цар немачки Фридрих Барбароса, 
ко]и ^'е 1189 с во^ском пошао на освеЬена места. Оъл] цар 
^е 1150—1160 год. завео во^на вежбан>а алн во]не игра 
(турнире) за племиЬе. На та во^на вежбан>а могла су бити 
пуштена само одлична лица. Том ^'е приликом уре1)ено шта 
Ье ко^и од н>их на свом штиту као обележ^е носити, како 
би се по том обележ^у распозн.авати могли. Одре1)ени су 
б|ии нарочити л>уди, херолди, ко]и су дужни били позна- 
вати све те знаке, ко^и су за та^ посао судите постали и 
ко^и су племиКе на турнирима призивали и о н>има бе- 
лешке водили. Они ко]и би се више пута на овим турни- 
рима показали, метали су челенку* на врх свога шлема, и 
по то^ им се челенци познавало племство и господство н>и- 
хово. У исто доба и за^едно. с наследственошЬу оружних 
знамен>а у Францускоз су се почела уводити и посто^ана 
породична и племиЬска имена по оно^ земл>и или насеобини 
ко^а ^е породично иман>е била. Пре тога су била у обича^у 
само породичка имена. 

Ово су први основи, из ко]их се хералдика почела 
разви^'ати од XII па кроз XIII век у свима земл>ама за- 



3. Бук С. Карацик приповеда„ како ^е ^ош на кра^}^ арош^Iог 
века ^едан Србпн пз Троношкога прн>авора убно ха]дука ко]и ]е с 
друштвом дошао да му отме депо оруж]е, како му ]е по том, гдаву 
осокао и однео Турцима. Они су му дадн челенку и бурунти]у да 
свуда може носити оруж]е. У песми о Гру]наи НоваковиЬу да]е му 
дндбер-11кони]а од злата челенку као дар за ]унаштво. 



падне Европе. На прилику у Бнглеско] хералдика ^е почела 
доб1чати одре}>ен и систематнчад характер за владе Хенрика 
Ш од 1216 — 1272 године, и може ое казати да ]ё у то^ земл>и 
н>ено развиЬе истом на свршетку XIII века потпуно завр- 
шено. * И у осталим земл>ама европскога запада XII и 
XIII век чине период ширен>а хералдике. У томе се периоду 
грб задржао у сво^о] првобитно] «орми као оружно знамеше 
на штиту, као белег и знак во^ничке организациз'е, во^нич- 
ког положа^а и старештва. За то у томе периоду грб и 
ни^е био ништа друго него штит: Касни]е ]е са штатом по 
овоме оружием обележ^у ушао у ^едну целину и шлем са 
сводим накитима и челенкама, ко^е су поврх штита као 
круна долазиле. Ово се развита кроз XIV и XV век. Ти 
су векови време назразвиз'ени]ега витештва и дике витешке, 
право племиЬко време у Бвропи, цвет племиКске или Феу- 
далне во]*ничке организаци]е у Бвропи. И штит с грбом и 
шлем с накитима тада ^е племиЬство на себи носило. 

Кад су осим грба на штиту ушле у обича^ челенке 
или завршни накити (К1е1по(1, Не1тк1е1по(1, Не1т8сЬшиск 
С1ш1ег) на шлемовима, онда се на тим шлемовим челенкама 
или завршним накитима и грб цртао, и ту му ]е главно 
место било. За то су шлемови као одличнщи, више ^уначки 
и по томе веЬма витешки и племиЬки белези, отели мах 
штитовима као ^уначком обележ^у, и по томе су шлемови 
са сводим знацима почели значити прави грб, и на шле- 
мове су се мета.^ш знаци одликован>а или белеге за ^унаштво 
на турнирима. Хералдички знаци ко^и су као завршни 
накит на челенке долазили звали су се немачки К1е1под, 
Не1тк1е1по(1, Француски С1т1ег. За н>их сам ]а узео стару 
реч неленка из разлога ко^и Ье се касни^е навести. Овим 
пак путем, путем шлемова и челенака, путем с^а^них и 
знаком показаних признака за витешко одликова1ъе, грбови 



' ВоиСеПу ЫегаИгу, 4. 



8 



су и постали право В1ггешко и племиЬско обележ^е. Тога 
ради се на скоро на печатв почео урезивати само шлем, и 
на турнирима се гледало по шлему^ ]е ли ко прави витез 
и може ли се примити да учеству^е у тур1гару. * 

Тако видимо да ^е Ричард I крал> енглески у 1194 
години имао у своме печату шлем, на ком се налазила 
челенка као крило, а испод н>е ]е на шлему самом био 
изра1)ен лав. ХанФре^ де Бохун, четврти граф од ХирФорда, 
имао зе кри^ю на сьоме шлему као челенку. Хенрик де Ласи 
кнез од ^1инкона (1272—1312) имао зе исту таку челенку. 
А сер ЦоФре^ Лаутрел (1345) задржао ^е облик крила че- 
ленци наврх шлема, али ^е на ню] дао нацртати сво] 
прави грб. Едвард III (1327 — 1377) имао ]в у прво време 
на своме печату прави хералдички шлем са челенком, коза 
се састо^ала из енглеског лава с кр^^ном на глави. Исти 
^е владалац метао каткад на сво^у челенку и орла, али 
^е од шеговог времена крунисан лав постао грбом или 
знамением Енглеске * 



^ Па и пак се у правним спорвим питашяма где се пма.1о сушти 
по печату и тада сматрао за пуноправан она] печат на ком ]е штит са 
сво]нм знаком урезай, и печати са самим шдемом нису се сматради 
за довод>ие. Потпун грб сматрао се и у ово доба она] ко]и ]е на 
штиту нацртан идп урезан бпо. А на штит се тада обично метао и шдем. 
Уиореди Р. ^агпеске^ Нега1<1!8сЬе8 Наа^ЬисЬ, III. АиП. (кбтШг 1883, 3 

Душанови и Урошеви новци има^у само сдику шдема врдо 
често и раэдпчито цртану. До потауне правидяости развв]ена херал- 
дичка слика надази се на новцима Бадшвнмм (почетак ХУ века) у 
.ЬубиЬа, таб. Х1У, 3, 6, 7, 8, 9, 10. Ту ]е грб на штату, шдем над 
штитом, и грбовна сдпка са штита као чедевка на шдему ■ара})ена. Новци 
босански и ведикога во]воде Хрво]а у овоме су тако^^е нааредви]и. 
По томе би се дадо взводити да ]е у нашем народу хераддика бида 
бо.ье раэви]ена на западу него на истоку. И ни]е дв нам твм обе- 
дежено п аено порекдо и нут ко]'им ]е развп]аяа и у наше обвча]о у- 
ношена? 

* Вои1е11 СЬ. НзгаЫгу. Звв. 



9 



Породица Хапсбуршка, коз'а сада влада аустрнзским 
царством, 11МА као сво] породични грб лава. Та^ грб узел а 
^е та породица као сталан истом с почетном XIII века, и 
после ]е на штиту увек та^ грб цртала, ако рз з'е требало 
породичним грбрм послужити се. Челенку пак на шлему 
имала ^е та 1юродица троструну, према сводим огранцима 
и према насдедственим везама. Права хапсбуршка челенка 
била ]'е црвен лав (само предн>и део) накиЬен на ле1)има 
чешл>евима из ко^иx су паунове пер^анице вириле. Обим 
тога узимали су паунове перз'анице и две лабудове главе 
с црвеним или жутим клс>уновима у копима држе златне 
колутове; но тах колутова чесго и нема. У историки штитова 
грба и шлемове челенке у ове породице види се да ^е веЬма 
це1ьея и да ]е више вредно грб на штиту, а да ]*е челенка, 
позни^а по постан»у, била ман>е стална, и да се могла ме- 
н>ати. И у правним споровима као што ]е горо напоменуто, 
више се ценно на печату штит него ли шлем и челенка.' 

И касниз'е, кад се нису више носили ни штитови, 
ни шлемови, виде се штитови с грбом, а поврх н>их шлем 
с челенком онако како се сад на земалэске и крал>евске 
грбове меЬу круне. У то време грб ^е на штиту цртан 
или укиван, а врх шлема ]'е на челенци пластично пред- 
ставл>ен или изрезиван.^ Као што сведоче и горе наведсне 
белешке из енглеске хералдике, обичаз* хералдичних челе- 
нака почео се рш на кра^'у XII века, и тамо се на западу 
коначно утврдио рш XIII века. 



* Ог. Ё(1. Оаасоп СгаГ V. Раиепе^^ Оаз 8(атт1ягарреп (]ез Наизез 
НаЬзЬиг^. "^Ебл 1883, 3 и 4 стр. 

^ Лепо се то види ва многпм грбовима у нирнбершком Ва]гед- 
Ввтвбовом кадендару ОввоЬюЬкз-ОвясЫесЬи иа^ \Уарреп-Ка1еп(1ег. ^а 
сам имяо пред собой взда1ье за ирестуону 1736 годину. Сва коме при» 
ступно дело ^есте Нега1с1|8сЬв8 НаодЬисЬ, уоп Р. \Уагаеске. III. АиГ- 
1а$е СоегИ^г 1883, о Сакепов Ка(ееЬ|зти<» с1ег НегаМ1к. 



10 

С изналаском и во^ничком употребом пушчанога праха 
ови су обича^и претрпели велики обрт. С новим оружием 
промешено ^е и во^IШчко уре1)ен>е и начин воз'еван>а. Штит 
и шлем почели су излазити из обича]'а. С н>има и херал- 
дика бежи из живота и практичне воз'нинке употребе на 
xарти^у. Она се претвара у апстрактно и искл>учиво пле- 
миЬско энамен>е и обележ^е племиЬских породица. И тек 
се с тог основа развило оно значение грбова како га и ми 
данас ви})амо и знамо. ^ 

II 
Властела и 1ъено уре^еже у Срба. 

У свима гранама средн>евековнога живота Срби^а ]е 
ишла упоредо с осталим европским земл>ама, у неко] ман>е у 
иеко^ више. }Ъено во]ничко уре})ен>е, н>ена државна власт, н>ене 
установе, н>ена индустри^а и трговина следовале су или угле- 
дима виэантц]ским или угледима западним из Италике, ко]и 
су кроз далматинска трговачка пристаниигга, нзвозна и увоз- 
на врата старих српских земал>а, имали широм отворен 
улазак у српски живот и у српске навике. Ово з'е веЬ сва- 
коме добро познато опште правило. Али с ^едне стране 
занимл>ивост, а с друге тегоба истраживан>а српских ста- 
рина дрлази отуд, што у Срби^'и ни^е потпуно владао уплив 
византийски, и што опет ни уплив западни никад ни^е до 
потпуне превласти долазио. Борба тих уплива, оообито у 
обичном животу, навикама и потребама гледиште ^е ко^е 
истраживалац старина, навика и обича^а ни часа не сме 
испустити из очи]у. За оружз'е се нарочито бележи да се 
уносило са запада. То ^е шме1)у осталих чисто трговачких 
узрока било веЬ и за то, што су ратови на^чешЬе во1)ени 
с источним државама, па ^е с противне стране оруж|у у- 



I V. Заокео, КаееоЬ^втиа ёег Нега1(11к, Ьв'пргх^ 1863, 7. 



11 



век био приступ слободниз'и. Ова^ артикал ьш овде беле- 
жимо нарочито с 1х>га, што су с 1ьим заз'едно уношени 
и обича^и во^нички са запада. Истори^ске белешке говоре 
о германским на^амницима ко^и су се у служби крал>ева 
српских налазили. * А што }в на^знатнще, не треба смет- 
нути с ума да ^е баш осниван>е српске крал>евине под 
НемашиКима ишло упоредо с дога})а]има ко^и су били по- 
вод поста1ьу хералдике и хералдичких обича^а. Сам Фридрих 
Барбароса, цар немачки, ко^и се сматра за правог осни- 
вача хералдике, саста]ао се са СтеФаном Немалом у 
Нишу, йюгово во^ничко уре1)ен>е нще могло остати без 
утица^а на српскога великог жупана. У прво] поли XIII 
века, у ко^о^ ^е српска краьевина на снагу стала и 
развила се, налазила се она са свим на дохвату утица^у 
западноме, и пут са запада на исток пролажаше кроз земл>е 
српске. У Цариграду се установило латинско царство, ко^е 
^еод 1204—1261 траз'ало. Лугозападно приморье балканских 
земал>а скоро ^е целином припало Француским племиКима 
Море^а, Епир и Арбани]а са свим потпадрше овоме за- 
падном упливу ко^и се на блиску Италику наслан>аше. 
Кад ^'е у Цариграду 1261 васпоставл>ено византи^ско 
царство цод царем Михаилом Палеологом, последней цар 
византийски Балдуин II уступио ^'е уговором у Витербу 
од 1264 сво^е право на Море^у и Епир Карлу I Ан- 
жу^'цу, крал>у обе^у Сицили^а. Године 1274 арбанашка 
властела, духовништво и знатни^и градови поклонише се 
истоме Карлу, и од тада се, осим Море]е и Епира, и сва 
Арбани]а отвори усел>аван>у Француских племиЬа аванту- 
риста. »Око Француског команданта и Француско-сараценског 
гарнизона у Драчу навезивала се итали^анско-Француска 



' Овоме у придог знатно ]в сведочанство Фидипа Мези^ера у про- 
воду Ъ. ДаничиЬа, Гласник XXI 385—387. Ту се помив»е иэреком да 
^е бидо у сдужби во]ннчко] уз Душана три ста Немаца. 



12 



колони^а. Море^а се претвори.1а у ноеу Фращуску (1а пои- 
уеИе Кгапсе). Француски кавал>ери у Аха^и причаху по- 
нооито да су у Л1'йяи онако исто савршено Француски говори 
као на двору крал>а Француског у Паризу. Из Морене и 
Аха^е продираху иде^е Француског Фсудства у Епир ; одатле 
у Арбани^у ; из н>е у Зету. По гдеко^и среЬни авантуриста 
Француски ступа у брачне свезе с великим куЬама Комне- 
новиЬа, АнгеловиЬа, или с богатом куЬом каквог арбанашког 
и српског властелина. Оваким укрштаван>ем крви и имена 
пр1авлу]у се у XIV веку на земл>ишту од Боке Которске 
до залива од Арте типови, ко]и су у основи Француски или 
италщански, алй више или ман>е модиФиковани типом срп- 
ским, грчкпм или и арбанашким ; по]авл>у]е се властела, 
ко]а поред Француских или итали]анских имена носи и имена 
грчка, српска или арбанашка и ко]*а уз Феудне титуле за- 
падн>ачке придева имена од српских и арбанашких земал>а 
и градова. Тако се, на прилику, у XIV веку у Епиру и 
Тесали^й поред нашега Симеона Уроша Неман>иЬа и жене 
му Томаиде Ангело-Комнене Орсини^еве и поред н>ихове 
кЬери Марине Ангелине Дукине Палеологине ]авл>а]у Лео- 
нардо I и Леонардо II, Токо и Исаул Вуонделмонти дел>и А- 
чи]ауол>и. У средню] Арбани^и ^авл>а се знаменита куЬа 
Ари^анит-Комнени и Француско-византи^ска Топи^е-Комнени; 
Карло Топика (коз'и ^е себе титуловао Рг1ти8 с1с ёото Ргап- 
с1ае) и брат му Ъор1)е Топща,*зет Вука БранковиЬа. У се- 
верно^ Арбани^и, у Задримл>у, ]авл>а се веЬ с кра]ем XIII 
века Вих 01пи8 Тапа81и8, ёопппиз с1е йас1пто, ее Моп- 
1:а^па Кега, с1е РаИИ е! де баИ, родоначелник Дука1)инаца, 
прадед Леке Дука1)ина. У Дривасту прво место заузимл>е 
Фрапцуско-византи]ска, могуКним начином шпанско-визан- 
тщска куЬа Шпана АнгеловиЬа, корз ^е родоначелник по 
сво] прилици она] витез Ишпан (тИев Узрапиз) што се с 
крадем XIII века ]авл>а у Крфу као верни присталица Карла 
Анжу^ца, и ко]*а се почетком XV века сро1)ава с домом 



13 



Ъур})а БранковиЬа. У Дон>о^ Зети ^авл>а се тако()е с крадем 
XIII века Француско-српска ЛуЬа БалогаЬа (Балша, Ва18а, 
бе Ва1х!а, бе Ва18118, (1ез Ваи1х, дез Баих) ко^а од 1360 
па до 1421, дакле кроз пуних 60 година, заузинъе значащ 
^едне независне династи^е и руководи дога})а^има од не мале 
драматичности. ^ * 

Из овога видимо да се од стране запада над Србирм 
ни]е вршио само обичан културни и обртни уплив, коз'и ^е 
по општим светским законима неизбежан за ]'едну земл>у 
ко^а у свету живи и ко^а се на ^едном светском путу на- 
ходи, него да ^е читав ]едан део крал>евине био увучен у 
она] круг ко^и зе друштвене и витешке обича]*е западнога 
витештва одомаЬавао на балканском ^угозападном примор]у. 
При Фактима ко]и су горе наведени види се поуздано да 
су сви утицами копима су последицом крсташких ратова 
подлегли Бпир, Морена и арбанашко приморье, правце до- 
хватали и Србиз'у, и то нще потребно доказивати претпо- 
ставкама. Ова^ закл>учак могу остале тадашнэс прилике 
само оснажити. Ту мислим, прво и прво, поменути трговачке 
путове ко}п су из унутраппьости западних балканских зе- 
мал>а изводили на ]адранско приморье у позната приста- 
ништа старе српске трговине. За тим обраЬам пажн>у на 
стара средишта у Горн>ем Лиму (Брсково), у Новом Пазару, 
Призрену и Приштини, ко]а су сва стачала у наз'живлю] 
вези са западним приморзем и н>еговим утица]'има, тако да 
]е литерарна и религиозна култура наслашала се на исток, 
а материз'ална, трговачка и во^ничка, више на запад. С 
правом, дакле, можемо тражити и у старо] Срби]и при- 
ликама прилаго1)ен одблесак како старе во]ничке и пле- 
миЬске организаци]е, тако и во^пичких и племиЬских уста- 
нова романско-германснога запада. 



■ Чед. МчатовоЬ, Бадшика у Гдаснику ХЬХ, 136—139. 



14 



Прву потребну основицу за ову организацщу, уре1)ен>е 
ш1емиЬства, Орбита ^в веЬ имала. Српско племиЬство раз- 
вило се из истих основа из ко]их и византи^ско. За визан- 
ти^ско се зна да се разви^ю из уредаба римскога права и 
из основа средн>евековне во^не организаоде. Из тих се 
уредаба и германско-романско племиЬство на западу раз- 
вило, само што ^е примена н>ихова на балкансноме по- 
. луострву с неким модиФикаци^ама изведена. Лли ^е на обе 
стране иста основа привилегисанога властелинства. Земл>е 
су даване у сво^ину и на уживан>е, а држаоци Нвихови, 
властела, дужни су били во^евати или известан бро^ во^ника 
држати и водити. Српско племиЬство се развило из истих 
основа из ко]их и византи^ско за то, што су српске земл>е 
у ширем смиа1у тек у ХШ веку почеле живети самосталним 
државним животом. Пре тога оне су час добиз'але делимичну 
независност, па и то веЬином у манъе приступним планин- 
ским кра^евIша, час су опет потпадале под внзанти^ску власт 
с корм се увек и сав друштвени и државни ред у н>има 
уводио. Осим тога у томе реду нису могли ни Срби у сводим 
земл>ама иЬи каквим засебним путем, ^ер су за то сви по- 
требни услови оскудевали. Она^, дакле, друштвени и државни 
ред ко^и се развио у свима другим околним земл>ама треба 
очекивати и у Срби^и, и ми га у ню^ доиста и налазимо. 
Над ^е СтеФан Неман^а српску државну власт стално раши- 
рио над плодним равницама Ситнице и Поморавл>а, пре1)аш- 
№а зе властела грчка из тих места истиснута, ако се ни]е 
знала с новим стажем ствари подесити. Ме})у тим на^ве- 
роватни^е ^е да се све то ограничило на промену лица, 
а и Срби на дому нису могли имати никакав друго^ачи^и 
ред. Лер у на^старщим споменицима нашега народа, ко^е 
имамо из времена Неман>ина, ми видимо земл>у и народ 
у истом друштвеном подел»е1ьу, у ком се и у Византинаца 
налазила. Ту су веК властели и властеличиЬи као ред л>уди 
с извесним повластицама, суттрот положен осталим редови- 



15 



ма народа. Из Душанових закона видимо не само како ^е 
положат властелина ^асно обележен према владаоцу, него 
и шта га ^'е отворило. Тако ^е главна дужност даван>е со^, 
то ]ест житнога банка цару и щевагье ао закону. Таку, 
]в дужност има.1а властела и у цело] средн>еввковноз Ев- 
ропи, и соЯе се истим именем; 80са, 80сса^1ит зове и на 
западу. Чисто во]ничко пореюю племиКства обележено ]е 
чланком о наследству (100 мота издан>а) у ком се наре1)узе: 
кад умре властелин, кою добри и оруо^сзе да се да/е цару у 
а свита велика бисерна и злати ио]ас да има син му и 
да му цар не узме; ако ли не узима сина, нъ има дъихтер 
да )ест темзи волна дъшти и ародати или одати свободно 

Ледан од на^сггарщпх споменика нашега законодавства 
^есте жичка повел>а, уписана на сводовима куле пред цр- 
квом Жичом. У НЮ] први крал> ОтеФан Првовенчани у 
почетку XIII века овако разлику^е мере казнама: аште ли 
котори боудеть отк ваяст€яь, да оуземлеть се на немь 
кралю .9{. конь; аште ли отъ ииихь в^иипкк, да оуземлеть 
се на немь по .к. кона; аште ли |»ть оукоги;кк дюдн ство- 
ри се, итд. Из овога се места наЦастл^е види, на ко^о] се 
основи и за какву намеру подизала установа властеле и 
у старом српском животу. 

Феудне одноша]'е старо српске државе запамтила ]'е 
чак и народна по]*ези]а. Тако народна песма о Бану Ми- 
лутину и Дуки Херцеговцу, ко]*а пева рат ме1)у Србима и 
Бугарима од 1330 године, ]асно казусе какво ]е било то 
уре!)ен>е. Тамо се пева: 

Кн>иге иду од Призрена града, 
Од српскога силпа цар Ст^епана 
На Пожегу бану Милутину, 
Вако царе бану говораше: 
лСлую лсо^а, бане Милутине, 
вОпреми се у би]елу двору. 



16 



у^ Поведи ми тридесет делила, 

]>0д тво/ега равна Драгачева, 

,>Ха^де ш н>има ка Призрену граду, 

лЗер хоЬемо, бане, во^евати 

»На далеко у земл>у Бугарску, 

1)На Ми^а^ла, крал>а Бугарскога, 

,)Тамо Ьемо, бане, зачамати, 

»Но се епреми за три годинице.* 
А рт ]'асни^и израз види се мало дал>е у врстама: 

Ако мени Бог и среЬа даде, 

Те доб|дем крал>а Бугарина, 

ХоЯу тебе, слуго, аоклонити 

У дроюаву земл>у Босну славну, 

Да баиу^еш и да господу^еш, 

Милутине, за живота твога. 
Пошто ^е пак наша основа ^еднака с основом остале 
Европе, и пошто су нас западне вдастеоске установе ^V>'• 
хватале преко сво^иx насел>еника по балканским земл>ама, 
сво^им.непо^;)ед|Iим утица^ем, то сумн>е нема, да ^е и она^ 
део западне организаци^е во^ничке ко^и ^е установом грбова 
изведен, прешао ме})у нашу властелу, и да се ме})у нюм за 
рана одомаКио. 

Питан>е ]е само: имамо ли спомена ко]и нам ову прет- 
поставку могу посведочити, и питан>е ]е: у колико ^е и кад 
та] >тица] ме1)у Србима примл>ен и извршен? 

У томе послу тражен>в се може окренути аутентичним 
и традиционалним или литерарним изворима. Ред наше рас- 
праве упуЬуз'е нас прво на аутентичпе изворе? 

ттт 

Трагови хералдике на новцииа и печатииа 
српскии до Душана. 

У аутентичне изворе ишли би сами оригинал ни спо- 
меници. Такви би били штитови, шлемови, челенке и остали 



17 



делови старе во^ничке опреме. Но ол тога се, на жалост, 
по нашом знашу, скоро ништа нще сачувало. Дал>е би у ау- 
тентично изворе ишли новци, печати и остали на разни 
начин нацртани грбови или хералдички знаци, или стара 
кн>ижевна дела или белешке о томе. Из тога круга имамо 
више печата и у изобил>у новаца, и пошто су нам они и 
уедини и толико богат извор, то Ьемо се ми н>ему искл>у- 
чиво и обратити, те у н>ему потражити доказе за наш посао 
потребне. 

Кад прегледамо слике и описе новаца и печата ко]*и 
су до сад обнародование они нам се сами врста;у у три 
периода. 

Први ^е период време од почетка кован>а новаца, па 
до владе СтеФана Душана. 

Други ^е период време од почетка владе Душанове 
па до кра]а XIV века. 

А треЬи ^е период време XV века па до пропасти 
државе српске. 

У првоме од ових периода, до почетка владе СтеФана 
Душана, ми не видимо ништа што би показивало какав год 
]ачи почетак хералдике. Византийски историци забележили 
су, да су у то време и сами крал>еви српски живели врло 
просто ; ТИМ с веЬим разлогом се то може претпоставити за 
властелу. Прости пак живот, ко^и ^е како изгледа краз цео 
XIII век за]едно са двором водила в.1астела српска, ни]е 
давао маха ни развитку хералдике, ко^а се развивала 
онде где ^о пол>е за н>у приготовио господски живот, ко^и 
^е у свему, па и у оружзу, тражио с^аз'ности, блеска и 
друштвенога уживан>а, што га у турнирима или ^уначким 
играма видимо.' Из овог узрока, мислимо, да се у целоме пр- 
вом периоду виде на новцима усамл>ени сигни хералдички 
знацн ко^и се овде онде нередовно и као случайно показуху 
и ко]и се могу, и то може бити рш с више разлога, сма- 
трати као прост орнамепат, а не као право хералдичко 

Г0ЛНП11Ы1Ц1 VI 2 



18 



знамение. Зер се из н>нх нигде ни^е развила каква год обе- 
лежена хералдичка це.1ина. 

Новцн српски и почетак {ьихова кова1ьа вежу нас 
искл>учиво за оне пи^аце с копима су Срби трговали. А пи- 
^аце су те обележене и положа^ем оних предела у ко]има 
се развила трговина и кован>е новаца у старо] српско] кра- 
л>евини. Познато ]е по свему, да ]е то било у западним 
српским эе!^1л>ама, у горню] лимско] долини, где ]е кроз цео 
XIII век цветало трговачко место Брсково. Ови предели 
припадали су по положаз'у свом у трговачко-економну об- 
лает ]адранскога примор]а и Млетака, ко]и су трговину 
западних делова балканскога полуострва држали готово у 
своме искл>учивом монополу. С тога ]е са свим природпо 
да су први српски новци, ко]и су ковани у Брскову, ковани 
на^више по угледима млетачким. На позни]им новцима овог 
периода, то се у осталом у читаво] потпуности показу]е, 
дотле чак, да ]е и латински натпис употребл>аван. Новци 
пак крал>а Владислава ]ош показу]у извесне оригиналне раз- 
лике у типу. Али веЬ на н>има прва страна носи лик Исуса 
Христа са свим сличай лику коди се налази на сувременим 
м.штачким новцима * готово до наз'веЬих по]единости, а на- 
против толико исто одступа у томе од сувремених бугар- 
ских новаца, ко^и су много ближе типу византи]скоме, ма- 
кар да ]е, по случа]у, баш у ово време и сам Цариград латин- 
ском окупаци^ом потпао био под западни утица]. Друга страна 
новаца Владиславл>евих има увек лик кра^ьев с различитим 
натписима, и у томе ]е различна од новаца млетачких, а 
више слична новцима византийским. 

Хераллички знаци су на новцима Владиславл>евим врло 
оскудни ; управо их никако и нема. Крал> држи увек скип- 
тар с крстом у десно] руци. Крст ]е саставл>ен од две ]ед- 
наке пречаге, ко]е су на кра]евима раширене. Осим овога 



^ Упореди Реёепво 8сЬ1яге112ег, 8епе деИе тоае(е е теёа^Ие й* 
\ц\{\е}а, е с11 Уеаен'а. ТпевЮ 1848. I. 80 и дала. 



19 



владалачког знака на н»еговим новцима долази. побочке по- 
ложена отворена круна на новцу у ^ЪубиЬа 1;аЬ III, 14; 
долази као тролистан цвет, 1;аЬ III, 18, премда се Нэвму 
тешко може приписати облик крина; долази по зедан и по 
два крстиЬа; долазе звезде, долазе колутови као мали бе- 
очузи. Фридрих Шва^цер у кн,изи горе у ноти наведено] 
о новцима млетачким, бележи да се такви монетни знаци 
(ве^п! топеиИ) први пут налазе на новцима дужда Ъакома 
Ти]епола, коз'и ^е владао хме1)у 1228 и 1249, те ^е био су- 
временик Владислав^ьев. Из тога узрока и мислим да ови 
знаци могу пмати неку везу с обича]ем хера.1дичких знака 
ко]п се у ово доба почео у свету разви]ати. 

Сачуван ^е, а,1и — на жалост — низ'е описан и печат 
зедан од Владислава. То з'е на писму штампаном у Ми- 
клошиЬа Мопишеп1а йСгЫса под XXXIII, 27 стр. СудеЬи 
по другима познатим, тешко да би он показао што више 
него што веЬ показузу новци. 

Слн шост с новцима млетачким разви]*ена з*е до пот- 
пуне зеднакости на новцима крал>а Уроша I. Ова ствар 
има особито значен.е за трговину тога времена. Матапани 
млетачки, по облику ко^их з'е крал> Урош новце сво^е ковао, 
носе на прво] страни исти тип Исуса Христа, ко}п се и на 
Урогаевим новцима види. Друга страна млетачких матапана 
има с з'едне стране .шк дужда под коз'им су новци ковани, 
а с друге стране лик заштитника млетачког, светога Марка. 
Свакоме ]е са стране у натпису ивицом новца име означено. 
Свети Марко и дотични дужд држе .заставу, ко^а на четвр- 
тастом по.ьу до мотке има крст, а после се цепа на две 
бо.|е. У углу изме1)у заставе и мотке до дужда пише йьих. 
Таки су исти новци кра^ьа Уроша. Крал, }е онде где ]'е 
дужд, онако исто нацртан ; застава з'е са свим ^еднака ; ме- 
сто г1гих пшпе тех; натпис з'е латински; на место млетач- 
кога св. Марка сто^и свети архи1)акон СтсФан, коз'и }е под 
НсманэиЬима за рана узет за патрона Србизе и коз'и се као 



20 



такав и на печатима цртао. Сличност ^е дотле ^еднака, да з'е и 
застава, ко]а ^е свако^ако у Срби^и морала бити друкчиза 
него у Млецима, онаква иста као на млетачким повцима. 
Лако се досетити, да ]е у кован>у ових новаца за то узет 
начин потпуно млетачки, што се ишло на олакшицу трго- 
вини и увозно^ и извозно^, и што ]е та трговина морала о- 
^ачати, па ^е намера крал>ева била да ку^е новце копима 
би и по облику и по свему био олакшан потпун ме1)уна- 
родни обрт. Али ^е крал Урош у овоме мало успео. Новци 
су се н>егови морали размножити по Итали]'и и примор^у, 
и р1)ав ков шихов био им ^е стекао врло сумн>ив глас. 
После смрти Урошеве, у 1282, кад з*е веК Милутин Срб1дой 
завладао, млетачка република почне издавати наредбе ^едпу 
за другом против тих динара по млетачкоме типу скованих, 
забран>у]уЬи нарочито по Далмацщи течаз н>ихов оштрим 
казнама и заповестима. Прва така заповест издата ^е 3 Ма^а 
друга 29 Октобра 1282. У то^" се исги новци зову йепап! 
(1е Вгевсо — брсковски динари. Та се ствар потезала и 
касни^е, ]*ер зе по исто] био шил>ан 1287 и з'едан млетачки 
посланик на двор крал>а Милутина. Мере су ове предузи- 
мане за то, што су брсковски динари май>е вредили од 
млетачких; с тога се, после, у рачунима з'едни од других 
и разликузу. Какви су л>уди оваз посао Србима радили, 
види се опет из }едне млетачке белешке из 1318, у ко^о] 
се говори о некаквом Млечанину златару Оливеру Купу, 
кози се у Брскову шеснаест година сводим занатом бавио. 
Хералдички знаци на новцима крал>а Уроша веЬ су 
^аче обележени него на новцима Владиславл>евим поред 
све н>ихове сличности с новцима млетачким. ВеК з'е застава 
ко]а се и на млетачким новцима налази з'едан чисто херал- 
дичан знак. Иначе звездице, крстиКи, котурови виде се на 
овим новцима као и на Владиславл>евим. Али зе наззнатниз'и 
новац на табли V под 3 (Ор18 56 под 44), на ком з'е засно 
изведен чисто хералдичан нацрт крика, ко.1и се после, како 



21 



Ьемо видети, непрестано ви})а на новцима орпским до саме 
пропасти државе српске. Знаменито ^е да се та^' знак по- 
казао прво на новцима крал>а, ко]и ^е, како ^е познато, 
ожен>ен био Францускинюм Леленом, ива ко^е ]е тако добар 
спомен у нашо] историки остао.* 

Иза Уроша ^в остало и више печата. Ледан }е управо 
половина оловног калупа за изливание печата од воска ко]и 
су на старе повел>е вешани. Он ^е наЦн у Старое Србиз'и, 
и сад ]е у народном музе^у у* Београду. * На том печату 
кра^ь држи у десноз руци крст са три пречаге, а у лево^ 



' Сва ]е прилика да се крин у Срби^и уобича]ио поводом ^е- 
деве жене Урошеве, и 1ьеног Француског порекда, бидо да ]е она 
одиста од края>евског рода, било да ни]е. Крану се, ма каквьм по- 
водом, дако бидо у Србв^и утврдатн веК и по оми4»еноста ко]у ]е он 
вмао по свему истоку, па и у Грчко] и у Ви8антя]и. Он ]е свему истоку 
омид»ея накпт. А. Гренсер ^е у ]едно] нарочито] студо]и о крину у хе- 
риддици саопштио сдику ]едне визавтв]ске круне, на ко]о] се вида 
крин. II на западу се на вдададачким круяама метао крин много пре 
него што су се установпдп уре})ени хераддичкв обнча]и. БедоЬа, чи- 
стота и особито дпван и силан мнрнс тога цвеЬа нмпоновади су ста- 
ри ни зиачен»ем царскога ведичанства ме1>у цвеЬем. Име Богородини» 
йог цвеЯа, ко]е та] цвет ]ош носи у нашем народу, знак ]е некалаш- 
н.ег поштоваша ко]е се томе цвеЬу чинило. С истока, не само за 
вроме крстащких ратова преко Цариграда, него и преко Арапске и 
Шпанп]е, ово ]в цвеЬе особито омидидо двору и вдастеди Француско]. 
И не само двор, него и сва вдастеда тодико су се служили у херчл- 
дици сдвком тога цвеЬа, да се данас сматра да ]е то цвеЬе на]мидп]и 
хераддвчкн знак романских народа. 1л СЬевоау до Вой у своме 01С(1* 
опаа1ге 9^6а1о^^^е (том III, 1757) набро]ао ]е равно 5500 Франпуских 
породица, вароши и корпорацн]а ко]е пма]у на своме грбу крин. При 
данашшем позвава1ьу извора н архива, та] би се бро] могао ]ош веЬма 
умножити. Ввди интервену студп]у А. Гренсера В|е Ь|Не 1а (1вг Не- 
гаН1к, у Нега1(1|8сЬ-бгеаеа1о$18сЬе 2е1ис11пГ(. Ог^аа ({ев ЬегаМ^асЬ-^е- 
пеа1о$1всЬеа Уеге-аев Ас11ег. '\У1еп 1873, }&1 — 6. 

^ Под бро]ем 304. Поклон Митрополита Призренског 



22 



землюкруг са крстом на н>ему ко^и се црта као знак вла- 
сти кралевске. На врху ступаца ко^и се више наслона пре- 
столскога дижу изра1)ени су цветови, ко]и су као криновп. 
Та^ печат }е у Л)убиЬввом Ор18и ^иё:081ауеп8к1Ь поуаса 
наштампан на особитом листу пред нечетком описа српских 
новаца и ^есте, без сумн>е, з'една од знача^них старина на- 
ших из тога круга. На друго^ половини ко^а ни^е на()ена 
морао ^е бити св. СтеФан онако како се види на нечатима 
светогорским ко^е ^е Д. Авра^овиЬ у свор^ кн>изи наштам- 
пао. Такви су били и византийски печати, и то ^е не- 
точна византи]ска Форма ко^у ^е касни^е друга западна по- 
чела из обича^а избиз'ати. * У Мик.10шиЬевим Мопитеп1а 
вегЫса под Ы стр. 5 1 видимо да има печат на ^едном писму 
крал>а Уроша, коз'е се у бечко^ архиви налази. И таз ни^е 
описан; МиклошиЬ }е само забележио да му ]е 1п8Сприо 
8егЫса 111е§1Ы118. Исто ^е то и тако забележено и при 
писму ЫУ, стр. 53, ко^е се тако1)е у бечко^ архиви налази. 
Зна се, тако^)е, да су сачувана два печата крал>ице ^елене 
Францускин>е, жене крал>а Уроша, ко^оз су синови н>ени Дра- 
гутин и Милутйн приморье на ужитак остави.ги. То су при 
писму у МиклошиЬа ЫХ, стр. 56 и при писму ЬХУ! 
стр. 69 — 70; ал и ни о з'едноме ни о другоме немамо нити 
описа нити бележака, ма да би од великога значаща би.ю 
проучити споменике ове врете коз'и су од крал>ице ^е- 
лене остали. 

Новци кра/ьа Драгутина полазе опет ^едан корак на- 
пред. На новцу Драгутиновом ко^и ^е насликан у уЬубиЬа 
1аЬ VI, 4 видимо на прво] страни око Исуса Христа с обе 
стране престола по з'едан крин. На другоз* страни наслшсан 
]е крал на престолу седеКи. У десно^ руци држи скиптар, 



' Форма и карактеристнка византийских печата лепо ^е описана 
у К1ьизи Дра. А. Мог4(тааа-а 8иг 1е8 »сдаах е( р1отЬ9 Ьугааипа. Соа- 
81ат1Пор1е. 873. 



23' 



почему ^е крин на врху; у лево^ землюкруг, на коме 
^е крст са две пречаге. Иначе новци Драгутинови носе 
обележ^е различито од Урошевих веК поводом оне мле- 
тачке забрано ко]'у смо горе навели. Ипак има доста типова 
по чисто млетачко^ Форми, где крал> и свети СтеФан држе 
ме1)у собом двоструки крст или заставу. Има неколико ти- 
пова ко^и у нашо^ нумизматици први пут долазе под Дра- 
гутином, и по томе су знатни. То су новци на ко^има ^е 
насликан крал>, седеЬи на престолу, држеЬи преко крила 
положен мач, го или у корицама, обухвативши левом ру- 
ком балчак, а десном држеЬи скиптар на коме ]е крст. Та- 
кве се слике могу видети у Л>убиЬа V, 19, 20, 21, на кор^ 
зе с десне стране крал>у насликана звезда а с леве крстиЬ, 
23, 24; VI, 1, 2, 3|, 6. Место крста видимо на скиптру крин 
на новцу V, 22. Исто тако и новац насликан на таб. V. 
2 1 има у з'едном вари]анту десно до крал>а крин место кр- 
стиЬа (Л>убиЬ, Ор18, 70). У свима овим сликама престо ^е 
крал>ев свуда без наслОна, с з'астуком или без ^астука; а 
престо Исуса Христа свуда ]е са наслоном. Крал> има кат- 
кад круну на глави, а катка д }е гологлав. 

На новцима Милутиновим од ко^их нема много типова, 
по Л>убиЬевом мишл>е1ьу за то што ^е Драгутин право ко- 
ван>а новаца до смрии задржао, видимо само на послетку 
означене чисто обележене крал>евске типове. Л>убиЬ з*е на- 
штампао седам типова, VI, 8—14. На свима крал> седи на 
престолу с круном на глави; на свима осим последн>ега он* 
држи у десно] руци скиптар, а у лево] землюкруг с дво- 
струким или ]едноструким крстом. Тип VI, 14 представл>а 
у крал>а скиптар с. крстом у десно] руци, а левом се 
држи за балчак голога мача ко]и ]е преко крила положен. 
Типови VI, 10, И, 12, 13 има]у осим горе показанога 
]ош по ]едан крин са сваке стране Исуса Христа. Врло ]е 
знатно, да од седам типова новаца ко]и су нам иза крал>а 
Милутина сачувани шест их носи кринове. 



24 



Из времена Милутинова сачувало се и печата, од ко- 
^иx су неки и нацртани. МиклошиК помин>е при писму ЬХУ 
печат ко^ему ^е 1П8спр^ю 111е§:1ЫИ8. Д. АврамовиК ^е у н>е- 
говом Описани^у древности српских у Свето^ Гори (Београд 
1847) у снимцима под 5 и 7 наштампао нацрте два пе- 
чата Милутинова. Први под 5 има с ^едне стране крал>а 
Милутина у црквеном орнату и под круном. Он држи у 
десно^ руци крст са две пречаге, а у лево^ смотак хрисо- 
вул>в. На прво^ страни ^е патрон Орбите архи1)акон и пр- 
вомученик СтеФан с кадионицом у десно^ руци. Печат ^е та] 
сребри па позлаЬен, и виси о црвено] неоплетено] свили. 
Други под бр. 7. сличай ^е овоме, у пола }е ман>и од н.ега, 
од злата ^е, и виси о плаво] неоплетено] свили. Место ар- 
хи1)акона СтеФана нацртан ]е Исус Христос. Потпис на 
АврамовиЬеву снимку гласи: Бдягок^^Ш! црь Стбфяиь. Скра- 
Ьеница од 1|р засна ]е, и ако ]е такав потпис на Милути- 
новом печату необичан, као год што ^с и Ис. Христос, ко^и 
се на печатима византийских царева налази, овде необичан 
место архи^)акона СтеФана. Слика кралева ^е с брадом без 
круне у неко] капи као пола зачета, оперважено] оздо и 
превучено] по средний неком врвцом, у просто] хал>ини као 
у стихару, са штапом у лево] руци, с десном на леву страну 
пруженом. Вал»да се хтело да се крал> том сликом пред- 
стави као пока]ник ко]и цркви поклоне приноси. Ни ]едан 
ни др^ти, по византийском обича]у, нема]у хералдичких знака, 
1{о]и се на печатима нашим ]ош 110зии]е ]авл>а.|у него на 
новцима. 

Као што ]е влада СтеФана Дечанскога била ]едан 
одмор ме1)у полета пуним временом Милутиновим и с]а]- 
ном владавином СтеФана Дз^^^ана, тако и на новцима н>е- 
говим не видимо ништа приновл>ено. И на новцима као да 
]е главно традици]а и скромност, ко]е иначе радн>у овога 
кра-ъа карактеришу. Седам типова ко]е ]е саопштио Л>у- 
биЬ 1аЬ. VI, 15 — 21 у свему су ]едан главни тип. Средне 



25 



стране ^е Исус Христос, а с друге }е крал> на престолу. 
Свуда крал> седи, под круном ^е, у десно] руци држи скип- 
тар с крстом, а левом ^е обухватио балчак мача, ко^и му 
^е преко кри.1а пружен, и каткад у корицама. Других ни- 
каквих знака нема на новцима СтеФана Дечанскога. 

Има од н>ега и печат ^едан, нацртан у горе поме- 
нуто^ кн>изи АврамовиЬево], у снимцима под бр. 8. Та] ^е 
печат на зедно] повел>и ко^ом ^е Хиландару дао неке по- 
клоне; златан ^е, и виси о модро] неоплетено] свили. На 
прво] страни з'е архи1)акон СтеФан с кадионицом у десно] 
руци а краъевским поклоном у друго]. На друго] страни 
^е нацртан крал> под круном. Рука бож^а га благосил>а, а 
он држи К1ЮТ у лево^ а свитак повелье у десно^ ко^а ^е 
пружена на ону страну одакле му благослов долази. 

С овим смо видели докле су по сада познатим спо- 
меницима наши стари употребл>авали хералдику до четврте 
дссетине XIV века, у ко^о^ ^е СтеФан Душан владу примио. 
Усамл>ени и нерсдовни хера«1дични знаци, ко^и се овде онде 
нередовно и без системе и какве хералдичке целине показу^у, 
не могу се узети за хералдику. Може се, даю1е, казати да се у 
Срби^и по сво^ прилици аоводож кра^ице Зелеие нешто поче- 
ло гледати на хералдику, али да се хералдички обича^и ^ош 
нису били одомаЬнли на двору српскоме. На печате нису 
]ош ни ти споредни знаци узимани, сигурно што се тешко 
било решити, у томе се одреЬи уобичаз'ене визант|фке Форме, 
на ко^у се, може бити, гледало као на нешто што ^е у 
вези с вером. МогуЬно да се цео исток то^ западно^ уста- 
нови споро и неповерл>иво отварао из истог раз-юга ре- 
лигиозне нетрпливости ко^а з'е увек сметала веЬо] комуни- 
каци^и установа и иде^а ме1)у истоком и западом. Зна се, 
ме1)у ТИМ, да та установа ни^е би.1а непозната истоку, пошто 
се н,еговим утицаз'ем и из н»егових мотива развила, и пошто 
се и она развивала на самом землишту балканскога полу- 
острва. Владан>е СтеФана Дечанскога као да се и у томе 



26 



реакционарски затворило у традициона.1Н}' ограниченост. 
Ме>)у ТИМ баш на супрот скромности и тихоЬи Дечанскога 
у српству се XI \'^ века спремао ^едан ^ачи покрет. На- 
брекла снага тражила ]е употребе и излаза. И нашавши 
га ]едан пут, она ^е на много ко^ешта баци.1а светлост 
друкчщег погледа и разумеван>а. 

Душаново царство и уво^е»ъе хералдичких обича)а 
ие^у српсиои властелои. 

Наше народне песме славне су по томе што су пуне 
разних истор|дских предан>а да се могу, у неку руку, на- 
звати испеваном народном историком. Али су од сви]у 
на]интересни^а она народна предан>а, ко]а у песмама при- 
чалу о периоду од половине XIV до друге половине Х\' 
века. С особитом л>убавл>у, с особитим поносом, с ванредним 
политичким осеЬан>ем упамтила ^е народна по^ези^а из целе 
старе српске исторщ'е баш та^ период. Витезове и племиЬе 
тога времена пева народна поези^а с особитим одушевл>е- 
н>ем, и пева их баш као витезове и шюмиЬе. И кад се у 
народну поезизу тога времена озбил>ни^е заглодамо, ми ви- 
димо у ню^ еминентно витешку по^ези^у. То се посведочава 
тиме, што ^е народна поези]а о племиЬима и витеэовима 
поменутога периода и о животу н>иховом сачувала толико 
поз'единости да би се по самим н>еним предакьима могла на- 
сликати истори]ски доста потпуна слика средн>евековнога 
витешкога и племиЬског живота у Срби^и XIV века, готово 
по свима странама н>еговим. Ме1)уообне распре, ' гозбе, мег- 
дани, игре (турнири), * внтешка дела, обрана слаби^ега, 



' Тако, на продоку, песма о Кааци во]води, Вук II кн». 484 
опису]е право ]увачки турнир мек^у српским, мацарским п румунскам 
ватезовнма. 



27 



гумаран>е за дога1)а^11ма и траже1ье кавге само да би се 
^унаштво показало, кон>и и лубав према гьима, куле и зам- 
кови, шихов распоред, ко^и потпуно одговора истори^ском 
знан>у о н>има, сред1ьевековно оружие, ко^е се веЬ ^едва где 
и видети могло, пева]у се у овим песмама као добро по- 
знат апарат, ма да су се и време и околности потпуно про- 
менили. Народ ^е живо памтио та н>ему толико мила пре- 
дала и онда, кад се около све предруго]ачило. Народ ]е та 
предан>а сачувао и кроз на^не}тодни]е прилике. 

• И ми Ьемо на овом мест>* пре него што по^)емо дал>е 
погледати ова] извор, неЬе ли се из казиван>а н>егова о 
в;1тезовима и н>ихово^ опреми наЬи штогод и за наш по- 
сао, за хералдичке обича^е. 

Оно што Немци зову К1е1пос1, Не1тк1е1по(1, Ие1ш- 
всЬтиск, а Французи с1т1вг ми смо мало више назвали не- 
ленном, реч^у ко]а ]е из народне по^ези]е сваком Србину 
врло добро позната. 

Овде Ьемо да видимо за пп'О смо то учинили и како 
^е до послетка сачувао се опис челенке. 

Вук СтеФ. КарациЬ у Р]ечнику вели да ^е челенка 
8сктиск(&1ег гоп ЗИЬег а1з 8оМа1епаиб:е1с11пипд Сиг 
егзсМадепе Геип(1евкор(е\ реппа агдеп1еа, 

Ъ. ДаничйЬ у своме великом Р]ечнику тумачи челенку 
латинским именем отатепЫт ЬггитрНаЫ, накпт за ^у- 
наштво, а после говори да долази од турског челенк, на- 
кит за ^унаштво ко^и се носи за калпаком. Интересни су 
примери ко]е ^е Ъ. ДаничиЬ у потврду горн>ега тумачен>а 
навео. Тако из песме у кор^ се опису^е баш на ^едном 
турниру с мацарском властелом Капица воевода, витез Ъур^а 
ВранковиЬа, наведен ]е опис челенке речима 

На возводи ка.1пак свиле беле, 
За калпаком од сребра челенка, 
О ню] златних триста треаетл>ика. 



28 



Свака вал>а два дуката златна. 
У челенки два камена драга. 

Дал>е ]е наведен пример о Максиму ЦрнозевиЬу, кад се же- 
нио од дужда из Млетака, где се пева: 

Аасно зета иознавати бете 
По П)егову аер]у и челенци. 

Пример би се потпуно разумео, кад се замисли у перзу 
и челенци витешки грб, ко^и з'е Максим Црно]'евиЬ на сво- 
]03 капи носио. 

На ухваЬеном хаздуку ВулиЬу пева песма како )е 

На глави му чекркли челенка, 
Баш челенка од дванаест пера, 
Свако перо по од литру злата. 

На меком калпаку з'едва би чекркли-челенка могла 
имати 'смисла, а тако тешко и с толиким перима све од 
метала не би се могла на калпаку ни држати. 

Челенака з'е по народним песмама могло бити и више 
за калпаком. Песма пева за Милоша ОбилиЬа, како з'е 
пред царем Лазаром скинуо с главе самур и челенке. 

О Груз'ици НоваковиЬу пева се како га зе облачила 
ЦаФер-беговица : 

А на главу калпак и челенке^ 
Зедап калиак девет челенака 
И десето крило оковано, 
А из гьега до три иера златна , 
Што куцаз'у Груза по плеЬпма, 
Вал>а крило хил>аду дуката. 

И ово би се све тешко могло смишлати и градити 
за калпак. Крило оковано з'асно представл>а з'едан племиЬ- 
ски грб. 



29 



А у песми о женидби од Задра Тодора пева се зв 
Ъуру ДаничиЬа, како ^е имао 

Око главе пера и челенке, 
Девет пера, дван'ест челенака, 
И трин'есто ко^а тице крило, 
Па се крило ца чекрк окреЯву 
Те казусе ко^и в]етар пуше. 

Но^а тице крило коз'е се на чекрк окретало тако1)е ^е у 
потпуности зедан племиЬски грб. 

По нашим песмама челенка се носила и на бардаку, 
}ер се у ^едно^ песми о сен>ским з'унацима опису^е бардак, 
па се каже: 

На бардаку сребрна челенка 

О двадесет и четири стуба, 

На чекрк се за бардаком ви^е; ^ 

На челенки триста трепетл>ика, 

Кад с' обрне на чекрк челенка, 

Сто]и зека триста трепетл>ика 

Како листак, кадно вз*етар дува. 

Ове трепетл>ике ви^а^у се доиста и на сликама ста- 
рих европских челенака, на прилику као срца или липово 
лишКе на бивол>им роговима или на перз'аницама, ако су 
се оне у челенци десиле. 

К овоме пгцо з'е ДаничиЬ поменуо употврду свога 
тумачеша речи челенка, додаЬемо неколике допуне, коз'има 
Ье се ]*ош бол>е расветлити оно што се трудимо да изведемо. 

У песми о СтрахиниЬу бану пева се о л>уби н>его- 
во^, како ^е у познатом двобозу ошинула господара свога 

Поврх главе по чекрк-челенци, * 

И по 1ьег*ву би^елу кауку, 
Прес'з'ече му златали челенку. 



30 



// арес]ече бщела каука, 
Мало рапн главу на кунаку. 

За Тодора од Ста.тЬа пева се како ^е облачеЬи 
се метнуо 

На главу касту и скуеи]уу 
За скувщу аозлаЯено стерве, 
Зесте у дну сребром ззитвено 
А по врху киЬено бисером. 

Млетачки дужд обеЬава да Ье зету даре прибав.ъати 
Прибав.ьат11 кон>е и соколе 
И коваш чекрк.1и челенке. 

Скуви]а из песме о Тодору од СталаЬа помин>е се 
З'ош у два примера у Вука у Р^ечнику, ко^и гласе: 

За ка.1стаколс од ашга скуеи]а 
У скувщи а^хем драги камен 
и 

У скуеи]у ме^)у очи црне. 

Из тих се примера види да ^е скуща узета у зна- 
че»ьу челенке; премда горе наведени пример о Тодору од 
СталаКа разликуз'е касту од скуеи]е; а разликуз'е се од 
скувиз'е и аоз,1аЯено стерве, ко^е се другде сматра као део 
челенке. Мислим да ^е скуви]а од итали]анског всй/'/'Са, 
што значи капу, а може значити и шлем. 

Овнм трагом идуЬи дал>е ми Ьемо наКи из самих на- 
родпих песама лепих потврда да у свима горе наведеним 
примерима и каук, и ююбук и калпак и скувгца или значе 
прави мета,1ни иитм ко}п се за време оклопничког ору- 
жан>а на глави носпо, или су проста позниза анахронична 
замена, ко^у су певачи у старике средн>евековне песме 
разумеван>а ради умета^ш на место старике речи, ко^а се 
ман*е разумьивом чинила, ^ер кад з*е ватрено оруж]е и ново 
уре^)е1ье возпичко истисло из употребе старе штитове и 



31 



шлемове, стреле, буздоване и коп.ьа, онда су с н>11ма из 
у потребе истиснути и шлемовн. Ме1)у тим ^е народно пес- 
ништво, мешаз'уЬи гдеко^е речи кс^их су предмети из обича]а 
изаш.1и, иначе чувало сав стари во]нцчки апарат оним 
истим живим историчким и поз'етичким осеЬан>ем ко^е ]е 
у народним песмама толике спомене зтарога живота сачу- 
вало. Народни су певачи добро знали како та^ во^ничкп 
апарат згодно сто^и у средн.евековним песмама о витезо- 
вима и ^унаштву, али ма колико да су то певачи знали, 
ннсу свуда исту следственост одржали. Ниже наведени 
примери из песама у стари^е доба записаних посведочиЬе 
да су калпак, клобук, скуви]а значили шлем, или да су 
дошли место те речи као проста анахрош1чна замена. 

Реч ги^хем налази се у Речнику Вукову, али се тамо 
налази и кацида (т. з*. кацига, са8818) ко^а често долази 
у старословенским споменицима и значи шлем. Уз реч ка- 
цпду, за ко^у ^е забележено да се говори у Боци, Вук ^е 
забележио интересантан пример из народне песме: 

На игави му сребрна кацида, 
На каг^иди Триест а€р]аница. 

Само с овим примером, па смо потпуно на чисто за 
све оне несугласице ко^е смо мало пре у цитатима из пе- 
сама обе.1ежили. На чисто видимо инем са накитом, са чв- 
,1енкоМу како нам га хералдичке кн>иге опису]у, и на чисто 
видимо, из чега су се развили горе наведени примери на- 
родних песама. Али Ье нас у овоме з'ош потпуни]е утврдити 
примери из БогишиЬеве збпрке, у кор] су народне песме 
стариз'ега времена забележене. 

У тоз збирци ево како се (стр. 70) з'едан ^унак описуз'е: 

Овуд кон>а про^езди ^едан ран>ен УгричнЬу, 
На бедри му оштра корда, сва у сребру окована, 



32 



На глави му кунаку кацига и б'^ело аер^е, 
Пер^е му }е прикрило ^уначке широке плеЬи. 
Из ког су времена и из каквог су начина во]еван>а 
ове песме види се из песме яМегдан МустаФв с Кара-^о- 
ваном<* 1стр. 129), у кор] на^пре Туркин>а приповеда Ма- 
1)аркин>и. да }е видела чудан санак 

Ъе се сави вихар из оне густе планине, 
МустаФ-аги однесе кацигу и б']ело пер]е 

Турчину кунаку. 

А мало дал>е се приповеда, како ]е Кара-^ован Тур- 
чина ударио коа.ьем по сред гитита аеренога, штитак му 
]е аробио, а проз шгитак о/сиво срце, 

Лли и у овим старим песмама, ма колико ^а се стара 
опрема зуначка бол>е памти него у онима што су купл>ене 
у прво] поли овога века, опет место кациге долазе друге 
речи козе з'е почин>у замен>ивати. ^една од таких з'есте 
оюаркула^ коз'оз правог значен>а и порекла не знам, али зе 
готово очевидно да з'е то исто што и кацига. Место пак . 
ко^е Ьу одмах навести опис ]е кунака са свим сличай ономе 
што зе прво из те збирке наведен, те Ье дати прилику, до 
се ]асно види како старика кацига уступа место мла\)Юл 
речима. На стр. 87 девочка сестра крал>а угарскога овако 
описуз'е своме брату ^еднога кунака: 

Под Ндиме ^е вран кон>иц како вила од планине, 
Ни^е кон,а такога у Будиму ли^епому, 
На н>ему }е з'унаку чисте свиле неношене, 
И на н>ему корда сиза како у тебе св*з*етла глава 
На глави на Нзсгово] оюарку.ха од суха злата. 
За ко]ом ]е жарку.юм б'^ело иер]е коштратово 
Коз*е перзе прикрива кон»а добра и зунака 
Кон>ица до стремена, а кунака до рамена. 



' О^аоо се ита4и]ански зове оанцар-кошула. Могукно да Зе оюар- 
кула што с тпм у вези. 



33 



На другом месту исте збирке помин>е се жаркула 
са иереем златн'^ем (стр. 59), а на треЬем месту ее опет 
спомшъе уяркула у овоме опису: 

На глави му бщаше щркула од суха злата, 
На 1^ркули ста^аше алатна крупа од бисера, 
И ка круни нанизано седамдесет арстенака, 
. Што з'е Тур чин погубио седамдесет младожен»а. 
Царкулу сам дигнуо са н>егове русе главе, 
И н>у сам ти ставио на мо^у на русу главу, 
С моз'е главе царкулу на н>егову поставио (стр. 125) 

Место кациге и оюаркуле певазу стариз'е песме Боги- 
шиКеве збирке рш и п^юбук камиловац. Тако се у зедно^ 
песми описуз'е Сибишанин 1анко овако: 

И кому ^е на глави камиловац л^еин клобук 

И н>ему з'е за клобуком златно перо пауново, 

С]а му корда на бедрих ко на гори жарко сунце, 

Оно ти з'е, сестрице, Угрин ^анко во^евода (стр. 68). 

Друга песма опису^е како се облачно Ст^епан ^акIпиЬ, 
па говори: 

На се ми з'е обук'о од свиле златне каваде, 
На главу з'е ставио камиловац био клобук. 
За клобук ^е задио свё перо од суха злата (стр. 1 16) 

У овом се види, како су новики обичаз'и и новпз'и де- 
лови одела и накита полако кроз певачка уста заузимали 
сво^а права и где им ]е тешко могло бити места. У оста- 
лом истих таких примера али обратно има з'ош из наз'ста- 
ри^ега времена, ко]е ми можемо писаним спомеником по- 
тврдити. Као што су имена капа ко]е нису гвоздене долазпле 
на место гвозденога шлема, тако }е име гвшденога шлема 
употреблэавано за са свим невоз'ничке капе ко]е нису ни- 
како од гвож1)а. 

годнши.иаА VI •'< 



34 



Тако у Типику св. Саве за манастир Студеницу наре- 
\)У}е се за онога ко]и се калу))ери да облдунть се Жк плаа- 
тдйН1|Ю н кь миншьскы мягиь/ и ту шлем значи камилавку 
(т. 3. камиловку, према ономе клобук камиловац, од камил>е 
длаке). Ова промена па^лакше Ье се дати об]аснити тим 
што з'е шлем капгГ во^ничке, а камилавка капа калу1)ерске 
униформе, па }е употребом речи шлема св. Сава хтео да 
^аче обе лежи знача^ност капе ко^а се меЬе ономе ко се 
калу1)ери. 

С овога излета у сеЬан,а народна иставл>а се само 
собом пред нас питан>е : из ког су времена и чим су толику 
живост и омил>еност у народно^ по^ези^и добила ова преданна? 
Кад }е започета и у ко^е се време на^жив/ъе и на^сза^ни^е 
показала установа ко^а се после толико држала у сеКашу? 
И пошто се оно пгго песме пева^у потпуно слаже с во^- 
ничким оружан>ем и хералдичким киЬен>ем тога оружан>а у 
западно^ ^европи, питан>е ^е: у ко^е смо доба ми у нашо] 
старики потпуно пристали уз хералдичке западне установе, 
пошто смо се из досадашн>ег тражен>а и расправл>ан»а 
уверили, да се то све до почетка владе Душанове ни^е 
било догодило. 

Први поглед на новце Душанове одговара нам на 
ово питание. 

На Душановим новцима први пут се ]'авл>а шлелс с 
че^генком и с различитим знацима на ню]. На Душановим 
новцима таз* се знак и после правилно ви})а, и он тако реЬи 
не ишчезава све до времена, у ком су се с престанком др- 
жаве и новци српски ковати престали.^ 



1 Гдаспок ХЬ, 174. 

^ Ьиссап Сор1080 п8(геио <1е ^Н апааИ сИ Еаиза, Уепе(1а 1в05 
стр. 5 в приповеда]уЬи како се Душан крунисао ва цара помтье како 
су Дубровчани па крунисав»е посааап нарочоту иа]почасня]у посаобаиу 



35 



Да прегледамо главне знаке шлема и челенке Душа- 
нових новаца. 

Шлем з*е по Форми зеднак, лепог облика; са страг 
полукругло сведен; спреда прав ниже савизеног врха ко^и 
^с пругом или неким засеком од осталога шлема одво^ен. 
Каткад ^е прост, каткад накиЬен крстиЬима, пругама, ру- 
жама, линиз'ама или куглицама, каткад може бити злаЬен, 
сребри и каменовима. или пантл>икама од танког бакра и.1и 
сребра, у ко^има су украси изнутра избизени, украшен. На 
томе шлему готово увек сто]*и на врху четвртасто дугул>аст 
ЗастучиЬ (или можда марама) или тако звана шлемова 
дашчица, кор^ су углови окиКени или са три листиЬа, ко^и 
често личе на крип (1;аЬ. VII, 3, 4) или са три куглице, ко^е 
су свакад различита облика и величине. И сам облик тога 



Придяком крунисав>а каже ЛукароЬ ла ]е Душан }становио алемиЯ- 
сни ред светога Стефана \*отй\ле (11 сауа]Неп (1отаа(1а(о соЬпа Ш 8ао 
$(еГапо, п да ]е правпма тога реда почаствовао и посданике дубро- 
В1чке. ЛукариЬ ]е црпао па традиц11]а иди старв)их бедеясака дубро- 
вачких, п н^егово се казиван>е подудара с аутентнчвпм пдемнкскпм 
энацима ко]е на повцима Душановим први пут надавимо. Иа тога би нза- 
шдо да свн новци са оиемом, Душанови оди вдастеде оегове, припада^у 
времену царства. Ни] е без значаща ааова] ред посдовани оно што су 
дубровачки детопнсп забележпди о Душану. Тако ^е анонпмяи дето- 
писац аябедежпо како ]е цар Душаи посдао 1351 посдаввке у Дубров- 
ник да иште од општине двадесет пдемвЬа од 10 до 14 година, да гх 
васпита иа свом двору ■ да учини добро п к>има ■ роду 1ьиховом. 
Дубровчани су му се захвадиди одабравши и поедавши му тро]иау 
пдемиЬа ко]ииа ]е бидо око 40 година, п &их ]е Душан у сво]о] аем.ьи 
начинио грОФоввиа, п имао ]е у н>вх више вере него у сво]е д>уде. 
(Мо€|ио, Аапа1е8 га^яши 2а^гаЫае 1883, 40). Ран>пна приповеда ]ош 
осин овога и то, како ]е Душан много од сво]их био посдао у разно 
аемАе да пэуче живот и обвча]е других народа. Исто тако варедпо ^е 
да се купе од вештих дуди разве К1ьиге, в с тога ]е за кратко време 
у Дубровнику начинио чптаву врдо делу кн>ижницу, ко]а ]е тра]ала 
дуго и посде в»ега, адп су се яемаром кн>иге на] после погубило (N0- 
(1|'1о, 1Ы€1ет 299). 



36 



З'астучиЬа или дашчице нще ^еднак. Она ^е каткад шира, 
каткад ужа; каткад су ]0} стране равне, каткад су удуб- 
л>еним полукругом унутра унесвне. На само^ ^ащчици уну- 
тра су И.1И пруге или куглице, а и оперважена ^е пруга- 
ма или куглицама, а пр^те су каткад равне, каткад 
изрескане, а каткад из куглица саставл>ене. И ту ^е, без 
сумн>е, свилен вез, или су драгоцени^е ткане материке, 
ако ^е ^астучиЬ или сребро и злато, ако ^е дашчица.* 

Оваз застучиЬ имао ^е задатак, да врх шлема брани 
од сунца и сунчевих зрака, коз'и би оклопнику озго силно 
могли доса1)Ивати, а осим тога н^име су заклан>ане шипчице, 
карике, кукице и остало чиме ^е за шлем била привезивана 
челенка. У правоз челенци увек ^е врх дашчице на шлему 
налазио се круг. Ако ^е перваз шлемове дашчице издубл>ено 
округао, онда се ова] круг уноси унутра и улеже у шле- 
мову дашчицу, као што се то може видети на 1;аЬ. VII, 2, 
12, итд. Круг ова] врх шлемове дашчице има различите 
знаке: ружу, звездицу, куглице, козе по сво^ прндици пред- 
стаа/ьазу бисер или драго камен>е. Каткад ]е круг саставл>ен из 
котуриЬа ко)и су у ружу саставлени (1;аЬ. VI, 23 (. ^едан пут 
^е (1аЬ. VII, 4) та ружа саставлена из Цветова крина. Врх 
тога круга долази пер^аница у разним облицима, или цвет 
или листови, ко^V^ су без сум1ье од злата, сребра или од 
метала гра1)ени, па позлаЬивани. На повцу 1аЬ. VI, 23 озго 
}е место пер^анице или цвеЬа слово 8 у лепо^ крупнщо] 



' На нацртима европских шлемова врдо ретко су дашчица иди 
Застучик цртани тако као што се ыа нашнма готово прэвилно пока- 
зу]у; у опште као да ]е тамо ]астучаЬ као такав много ре()е додааио. 
У нас на против маи»е се марамица ви}>а, и на шдемовима што су на 
вовцима, готово ]е ]еднако дашчица иди )астучпЬ. Форму ]астучиЬа ка- 
ква ]е код нас видео сам на ]едвом шлему саопштеном у ^аЬ^ЬиоЬ (1ег Ье- 
га1с11всЬ-9ваеа1о^18оЬеа Уегб1пе8 АсПег ш '^■ео. П. ^1еп 1875 стр. 153 на 
грбу ]еднога аустри]скога пдемиНа. ТаотучиЬ ^в црвен, а на а>ему 
]е челенка. 



37 



Форми изра1)ено, тако да се од тога почин.в натпис 81;еГа- 
пи8, ко]и ]е на том новцу латински изра1)ен. 

Овде, дакле, видимо шлем као знак племиЬства и 
племиЬске во]*ничке уредбе; али га видимо без грба и без 
правых хералдичких знака, пошто су руже, звездице, па и 
сами кринови, усам.ъени овде онде, особито ]ош кад су не- 
^асно изражени, у неку руку само хералдички елементи. 
^Хералдичке целине ^ош нема. Сви ови знаци могу сведо- 
чити само да ]*е Душанов двор примио установу витештва, 
али да се она ^ош низ'е била потпуно развила, те да ни 
дворска властела, ни сам двор ^ога нще био себи израдио 
сво) ставши грб, него ]е челенке на коз'е долази прави вла- 
стеоски грб, саставл>ао из простих декоративних елемената 
ко]*и су и иначе у архитектури у обича]у били. Оне исте 
руже, звезде, лишЬе и Цветове гледамо ми на гра1)евинама, 
цртежима и везовима онога времена. Оне су се као орна- 
менат у то] средний традициям преводиле из времена до 
времена све до наших дана. 

К[)ин се на Душановим новцима налази рш неколико 
пута на скиптру, премда ту ни^е тако ^асно изведен. Тако 
га видимо на 1аЬ. VII, 14, VIII, 10, 13, 16, 18. Овамо 
иду и новци 1;аЬ XV, 6, 8, 11. Место крста на мотци ко^у 
држе цар и царица налази се крин на новцима 1аЬ. XV. 
10, 11, 14 врло ^асно обележен. Покра^ Христова лика на 
прво] страни видимо крин на новцима 1аЬ. XV, 11, 12, 14, 
15. Има слика на копима ^е нацрт такав да би се могао 
^'зети и за крст и за крин ; али смо се ми к.юнили да та- 
кве слике узимамо у рачун, пошто нам у овоме побро]а- 
ван>у, у Ъпште, ни^е потпуност на уму. Главно зе у ствари 
да се посведочи да ^е би.ю новаца с тим знаковима, и да 
ти знакови до.газе на извесним новцима. Свако^ако има спо- 
редну вредност у колико и каквих вйри]етета ти новци долазс. 

Особиту пажн>у зас.1ужузу которски новци СтеФана 
Душана. С 1ьима иду у ^едну лини]у и которски новци н>е- 



38 



гова сина цара Уроша. Душанови су новци нацртани у 
Л>убиЬа ^аЬ. IX под 7 и 8, а Урошеви 1;аЬ. X И, 12, 13, 
14, 15. У свима ^*е цар с отвореном круном онако како 
се на крал>ев11ма цртала; у свима на то^ круни вршкови 
излазе у тролистак ко^и се може узети као крин ; у свима 
^е натпис латински; у многима цар држи у десно^ руци 
скиптар с крином (докле ^е у некима Урошевим скиптар ^ 
с крстом); у свима цар у лево^ руци држи землюкруг с 
крстом. И, на послетку, у свима цар седи на два лава 
ко]и су као престо начин>ени, тако да им се главе и предн>и 
труп виде као лева и десна страна клупе или престола. 
При свем том они су узети као клупа, управо као седиште 
цару. Зна се, да су МлечиКи увек претендовали на примо- 
рье и увек се отимали о н>ега. Зна ее да ^е лав млетачки 
грб. На новцима млетачким, колико се могосмо известити 
он долази тек за сувременика Д^шанова Франческа Дан- 
дола 1328—1339, и после се редовно ]авл>а. Држимо по 
томе да ь'е врло знатно што се млетачки лавови виде на 
новцима Д>'шановим и Урошевим као седиште. Исте те 
знаке видимо дочекле и на которским новцима крала бо- 
санског Стефана и СтеФана Осто.|е ко^и су наштампани у 
.ЪубиЬа 1аЬ XVI под 22, 23, 24. Па првоме и треЬем крал> 
држи у десници скиптар с крином, а у левици землэокруг 
с крстом; на среднем зе у кралэа само крин на скиптру. 
Изгледа да су кринови имали неку везу са држан>ем при- 
морских земала и градова ; може битн да су кринови има.ш 
да обележе романски елеменат, коь'им ]е би^ю богато при- 
морье. Но ово истица1ье извесних хералдичких 3!рака на 
посебно^ врсти новаца има и сво^е особито значение за по- 
сао коь'им се ми овде бавимо; без сваке сумное тим се по- 
казивало како значение хералдичких знака ни^е би-ю непознато 
в.шдалачким дворовима. Па за то горе наведена околност 
што н»нх нигде у споменицима српским из времена Душа- 
нова нема, значи не да се за н>их ни^е знало, не да они 



39 



^ош нису проыа1)ени, него да они у свом правом значен>у 
и употреби ^ош нису били згведени. А уво1)ен>у су могли 
бити на сметн>и особити разлози или обича^и. 

За Душанова се, дакле, времена, увело господство; 
увеле су се у пуно^ Форми челенке на шлемовима ; н.их ^е 
цар као знак свога крал>евског и царског госпоства ме- 
тао на сво^е новце ; али цар рш ни^е био дотерао до уста- 
нове правога Формалног грба, ни]*е био рш усво^ио сталне 
хералдичке знаке за сво^е челенке. У Срби^и се ^еднако 
ломиле о уплив и господство Форме источно^византи^ске и 
Форме западно-европске. Нщедне од н»их нису биле у станку 
коначно оне друге истиснути; ни^едне од н>их нису могле 
искьучиво завладати. Ова чудновата историчка истина по- 
сведочава се и на студи^и хералдичких знака и на веш- 
тини кован>а новаца. 

На новцима цара Уроша не опажа се много новога 
што се не би веЬ видело на новцима цара Душана. Главне 
разлике ми Ьемо овде побележити. 

Такс зе, прво, знаменито што на новццма Урошевим 
ретко кад изоста^е шлем. Обично ^е у н>их на ^едно^ страни 
цар на кон>у или на престолу са српским натписом, а на 
друго] шлем с челенком и с латинским натписом. Или з'е 
на прво^ страни Исус Христос, а на другое цар и царица 
сто^е око крста држеЬи скаптар с крстом у рукама. 

Шлемови има^у исту Форму као и на новцима Душа- 
новим; али се челенке чешЬе ви1)аз'у без круга, и на н>има 
звезда или ружа ни^е представл>ена на оперваженом кругу, 
него ^е просто исечена, и из н>е се горе извила перз'аница. 
Тако ^е на новцима 1;аЬ. IX. 13, 17, 18, 21. 

При Душановим новцима веЬ ^в казано, да шлем има 
свагда шлемову дашчицу, оперважену и искиЬену различ- 
ним начином. То ^е ^една особина српских шлемова, ^ер 
таке дашчице не видимо на сувременим шлемовима еврей- 
ским, а за цело она се у Европи ни^е на шлемовима с 



40 



толиком прави-шошЬу ]авл>ала како то видимо у Срби^и. 
За ^едан уедини Урошев новац 1;аЬ. IX, 10, могу забеле- 
жити да те дашчице нема. Место 1ъе су изме1)у шлема и 
челенке неке четири шипчице, ко^е се на вршковима завр- 
шу^у са три куглице. 

У погледу хералдичком Урошеви шлемови чине ипак 
^едан корак напред. На новиу 1;аЬ IX, 10, ко^и мало час 
поменусмо на кругу челенке, види се засно изражен велики 
прост крст, какав се осим те ни на ^едно^ друго^ челенци 
не ви^щ. Да ли то ни^е почетак грба ? Исто тако на новцу 
1аЬ IX, 22 излази из шлемове дашчице на место друкчи^е 
челенке а управо као челенка ^едно женско попреке голо- 
главо, с хаЛ)Ином по врху рамена и са неким као скиптром 
у лево] руци. Око тога шлема чита се искварен латински 
натпис Урошев, а на противно] ]е страни цар на кошу 
под крупом, и тамо нише обичан натпис Сть црь. На та] 
личи и новац 1аЬ. IX, 26, на ком }е поврх шлемове даш- 
чице обичан круг с испроби]аних шест троуглова. Наврх 
тога круга сто]и голобрада мушка глава гологлава. И ту 
Зе латински натпис Урошев око шлема, а на противно] зе 
страни на кон>у крал> с з'асним натписом К(ьдль. За та] 
новац ]а мислим да ]е кован за букашина, ко]и се под 
врховном владом Урошевом Крал>ем називао. С истим та- 
ким на. ]едно] страни латинским Урошевим а на друто] срп- 
ским Крал>евим натписом види се и новац 1;аЬ IX, 25, ко]и 
]е р1)аво сачуван, те му се глава на челенци не види, али 
]е иначе с оним ]еднак. Овде ми ]е на]згодни]е поменути 
и новац у Д>убиЬа 1аЬ IX, 27, на коме ]е с ]едне стране 
владалац на кон>у с натписом Краль, а с друге шлем са 
шлемовом дашчицом,. кругом и у шему звездом, а наврх круга 
мушком голобрадом главом дугачке косе. Око тога шлема 
и челенке сто]и ]асан натпис Крдлнцд бя^пд. Чи] ]е ова] 
новац? Пок. ^. ШаФарик ]е мислио да ]е жене Душанове, 
а С. Л>убп\\ мисли да ]е жене Вукашинове, ко]а се тако1)е 



41 



звала ^елена. Споредивни га с горе реченим новцима где 
се потписивао Вукашин, ко^и ^е од Уроша само неки рачун 
водио, и з'а бих се ск-юнио да држим да су та новци из вре- 
мена Урошева, али да их ^е Вукашин на име сво]е жене 
ковао онако као што з'е мало час поменуте ковао на име 
врховнога државног поглавара. Иначе на новцима ко^и су 
чисто Вукашинови као и на новцима н>егових синова не 
долазе баш никакви хералдички знаци, него ^е натпис уре- 
зиван преко целе ^едне стране по чисто византи^скоме 
начину. 

На два новца деспота Оливера (1аЬ. XIV, 11, 12), од 
ко^иx ^е на првом натпис СтеФана, а на другом Уроша 
цара, на челенци ^е на првом мушка (бар се тако чини), 
а на другом женска или дево^ачка глава. 

На новцу жупана Бранка (оца Вукова) коз'и тако1)е 
припада времену Душанову (^ЪубиК XV, 18) има шлем са 
окиЬеном шлемовом дашчицом и ружом у кругу; челенка 
су три, како изгледа, кринова цвета. 

Попрсз'а, предн»и трупови хералдичких животин>а, главе 
мушке и женске ^есу обичан хералдички накит на челен- 
кама европскога витештва. За то ^а и бележим ове ек- 
семпларе као такве ко^и од довде прегледаних показуху 
на^^асни^е исказан хералдички тип. Но у исти мах не про- 
пуштам и опет забележити, да ми ^ош немамо хера.1дичке 
одре1)ености и ста^1ности. И овде ^е играное и во.ъно титраше с 
хералдичним значима. Они рш не показуху посто^аног стал- 
но изабраног грба. Ме{)у тим читалац опажа, како се томе 
корак по корак али стално корачало. 

Двоглавни орао и хералдички обича]и у Срби]и после Душана 

Мало пре ^е наговештено, како су .се за Душанова 
времена у пуио} Форми увеле челспке на шлемовима, и 
како ^е и у сполним Формама Сроила тада ударила на пут 



42 



ко^и се дотле нще опажао, тражеЬи и да покаже госпоство 
ко^ега су се матери^алне подлоге морале ранще образовати. 

И исторща и традици^а зна^у, како су се по^едина 
властела за Душанова времена осилила не само великим 
осво^ен>има н>еговим, него без сум1ье и духом ко]и ^е он у 
двор и у државу српску увео. 

Занимливо з'е, да хералдика и нумисматички споме- 
ници ^асно тврде ово што сазна]емо и из истори^е и из 
традици^е. 

Право кован>а новца, ^едно од поглавитих владалач- 
ких права, пре Душана су вршили само владаоци. За н>е- 
гове в л аде то почишу да врше не само владаоци него и 
властела, по сво^ прилици она ко^а су вршила чувена н>е- 
гова намесништва по провинци^ама. 

Па у истраживан>у првих знака правога државног 
грба, за чудо ^е да не налазимо почетак ни на ^едном 
новцу нити споменику Душановом, него на новцу и на 
споменику ^еднога од првих н>егових властела. Да ли се 
знак грба доиста само ту почео, и да ли се ту ^едино на- 
лази, не можемо категорички потврдити, по што се не зна 
да ли се временем неЬе открити рш какав споменик ко^и 
би могао ову нашу поставку оборити. 

Тако први новац, на коме се не налази само шлем, 
него ко^и носи на себи и прави означен грб, хералдичку 
слику самодржавнога двоглавнога орла, припада истина 
Душановом времену, али ни^е Душанов, него ^е Душано- 
вога властелина Оливера. * 



^ Овде би се на суарот овоме могда навести слпка двогдавога 
орла на кроту Душанову, ко]ега ]е нацрт наштампан покра] друге 
кшиге ЛгкЁуа га роу]евт1са ^и9091оVеи^^ки, ^а^^геЬ 1852. У бедешци 
И. С. Куку.ьевиЬа ко^а ^в на кра^у те К1ьвге наштампана назначено 
]е да су к|1сг дечански калу^ерп, носеки га пз Црне Горе, где^е био 
четири године за живота владике Петра ПетроввКа Н>егоша, позна- 



43 



Новац та] насликан ]*е у Л)убиЬевом Ор18-у на таб. 
XIV у два вари]етета под 13 и 14. Ту се ме1)у новцима 
српским први пут види на цело] ]едно] страни двоглавни 
орао с опуштеним крилима, а око 1ъега се чита латински 
натпис МОМТА 0Е8Р0Т1 ОЫ, т. ]. ОИуеп. Али осим 



тога лесника, пронеди и кроз Загреб» и да ]е тада с оригвнада вацрт 
изведен. Вдадици Шегошу кад/1)ери Дечанци бе^аху 1848 донедв та] 
крст, и он ]е, држеЬи да ]е та] крст деиста Д ушанов, пдаЬао Дечанима 
по 50 дуката на годину за све време, докде крсг у Црно] Гори остане» 
и сврх свега ]е посдао Дечанима нов эдатан крст на покдон. Ме^у 
тим натпис тога крота аотауно ;е лажлн, а по сво^ арилици и крст 
]е од некога другог, а не од Душаиа, За то се ни сдика двогдавога 
орда ко]а ]'е на том кроту не може ставити у 1348 год. ко)а би по 
томе натпиоу додазида. Да ]е натпис дажав ево по чему мисдимо: 

а. Почотак натписа гдаси: Мы СтефдШк ДкшЯМЪ ^ ДушАн 
се нп]е никад сам потписивао ДушАИЪ Я"*^" <^ У српским иди да- 
тинским натпнспыа и>егов11м надазн почетак Мы 

б. Натпис ]е писан по руски; руско ]е «1^ на више места; за 
тим речи: грбУесК1ИД, СвИ, дрекд; поруски]е написано ^^емлЖХ * и®' 
могуЬна ]е за XIV век конгруенци]а: кс«Х СрВСКЖХ Н 110иорС1С1ИХ 
7СМДДЛ* ^^ «орме сдова и свн ови знаци русизма могуЬни су тек у прво] 
подовини ХУШ века. 

в. Нигде нема сдова к, ко]е се у XIV веку редовно писадо. 

г. Иаме))у две]у гдава двогдавога орда сто] и круна ко]а ]е та- 
кого необична за XIV век, ]ер ]е затворена, на Форму позни]пх кне- 
жевских круна са 8емад>ским кругом и крстом врх шега. 

НеЬу пореЬи да ^е могуЬно, да ^е крст из времена Душанова» 
о чему би се у остадом морада сасдушати мшецра техннчких вештака, 
а да су само дон*и део с натписом каду^ерп посде, без сумн>е ради 
прошше и трговнне» измисдиди. Очевидно ]е, да се саставьач натписа 
трудно да га скдопи у старом стнду. Ади га ^е невештина издада. Дер 
ни она^ уметак: цКОЖе КД РКСОКОДН :;ДК^1|1ДИ0 рОДйТбДбМ МОИМ 
са свим показухе позни^ега 1-адсяФпкатора, ^ер баш да би то и дошло 
у натпис, ннкад се у XIV веку не би место х^кИСОКНДЬ ко^е редовно 
додази, ваписада позни]а и народним говором пскварена реч бКСОКОДК 
ко^а показухе писца ко]и ни^е знао грчки; а у Душаново време су без 
сумы»е анадн грчки они ко^и су састав.ьади натписе за Цареве покдоне* 



новца налази се исти хералдички знак и на другим спо- 
меницима истога деспота Оливера, и у толико веЬо^ вред- 
ности за нас што га на тим сиоменицима с назначеном 
годином видимо. Као што показухе свечана даровна повела 
Душанова, штампана у Гласпику XXVII, 287, корм ^е на 
знаменитом сабору скопа-ъском 1347, приликом проглашен>а 
царства у Србиз'и, игумени^а Лесновска проглашена за 
е^Iископи^у, цар Душан Оливера зове »све^ьубимим и срдач- 
ним властелином деспотом Оливером «, и цар чини особиту 
пажн>у и милост 1ьегово] задужбшш Леснову, ко^а се на- 
лази л а у пределу 3.1етову, зужно од Кратова и Егри-Па- 
ланке. Та ^е задужбина у време сабора била веЬ сазидана 
и готова. У Гласнику XIII, 295 штампане су из описа те 
задужбине Оливерове неколике белешке од Ст. ВерковиЬа. 
Из 1ьих се види, да се у н>оз и сад налази деспот Оливер 
насликан као ктитор, са грчким натписом, с ореолом око 
главе, у драгоценоз долами ко^а ^е искиЯена двоглавим 
орловима од врата до ногу. Та нам з'е белешка сведочанство, 
да су орлови на долами Оливерово^ ра1)ени пре 1347 год. 
и да се он пре те године, у ко^о] }е у Срби]и проглашено 
царство, служио овим хералдичким знаком. Ниже Ьемо ви- 
дети, да се и на другим споменицима нал азе орлови на- 
цртани на хаЛ)Ини, тако као у Оливера, п.ш на камену. 
Какав з'е био положаз Оливеров, види се из з'едног причала 
11антакузенова,* а осим тога рш и из з'едпог записа на 
К1ьизи светог ^еФрема, где се казусе како ^е та кн>ига пи- 
сана у *1еснову за време цара бугарског ^ов. Александра, 
дара српског и грчког СтеФана и великог деспота Ловапа 
Оливера. Та] запис }е из године 1353, а то значи да ^е 
Лован Оливер и тада као господар у тоз' земл,н живео и 
части ^еднаке с владалачкима уживао.* 



« Гласшш XII. 303. 
» Гластш ХЬП. 15. 



45 



К овоме свему додаЬемо ^ош белешку о слици Кон- 
стантина деспота ко^а се налази у ^евап^)ОЛ>у писаном 1356 
године за цара бугарског ^ована Александра. И ту се на 
хал>ини деспотово^ налазе двоглави орлови с опуштеним 
крилима. Слика з*е та наштампаиа као прилог к ^агиЬевом 
АгсЫу г. 81ау. РЬ11о1о^1е VII, 1, где ^е и опис истога зе- 
ван})ел>а. За Константина пише да ]е ^дть келнклг» цлрг 1<о. 
Албксаядрл. Ни^е чисто, да ли ]*е ово Константин, син Де- 
^анов, сестриЬ Душанов, али су и др}ти мислили да то он 
може бити, те и ^а то бележим. Ако ^е то Константин син 
Деканов, онда би се двоглави орлови показали у неко^ вези 
са том земл>ом, на кор] их први пут видимо. Од Констан- 
тина, сестриЬа Душанова, има и ^едан новац (Ь]*иЫс, 1аЪ. 
XIV, 15). 

Орлови су, свако^ако, знамен>е царскога грба. За Ца- 
реве се византи^ске прича да су носили пурпурне хал>ине 
златом извезене, на копима се налази у везу изведен цар- 
ски двоглавни орао. Таке исте пурпурне ха^ъине с двогла- 
вним орловима виде се на владаоцима српским на живо- 
писима ко^и се по црквама српским на ходе и ко] и се 
припису]у XV веку. Остаз*в загонетно, откуд да се знак 
царски, за ко]и се у нас у XV веку веЬ знало каквога ^е 
значен>а и коме припада, иеЛуе на^пре у Оливера. Натписи 
над истом сликом Оливеровом у Леонову исписани су грчки, 
што со иначе по српским црквама ни]е чинило. То би мо- 
гло значити, да су живопис радили византи]ски уметници, 
и по томе да з*в и прва слика двоглавога орла у Срби]и 
византиз'скога порекла, као што су и позни^и хералдици 
тумачили, пишуЬи, да ]е Душан, унесавши у сво.] наслов 
цар Грком, узео царски грб, двоглавога орла, ко^и сво^е 
иорекло ]0Ш од римскога царства води. 

Овде ]е место да споменемо и скултурне наките на 
Дечанима на спол>но] и унутрапльо] страни манастира, ко]е 
•само из ^уришиЬева опнса позпавати можемо. У тим на- 



46 



китима долазе разне животиьье у природном или Фаитастич- 
ном облику. Ме1)у н>има долази често орао и долази дав, 
ко^ега на БранковиЬа грбу видимо, Али по свему изгледа 
да су и лав и орао на Дечанима само архитектурна ор- 
наментика, ко^о^ се тешко може знача^ грба приписати. И 
сам правац Ст. Дечанскога, човека посве смерпог и мирног, 
ни^е водио у частолубиви полет пробщан>а нових путова и 
уво1)ен>а нових обича^а у живот народни. Чисту слику Формал- 
нога грба по свима хералдичким правилима видимо у нашим 
споменицима први пут на новцима зетских племиЬа Бал- 
шиЬа. Кад погледамо новце те породице у ЛэубиЬевом Ор18-у 
1аЬ. XIV, 2—10 видимо чисту слику грба. Тако на новцу 
под 2 имамо троугляст штит са нацртаном кур]ачком гла- 
вом као знаком грба; имамо врх тога штита шлем из кога 
се као челенка подиже глава кур^ачка. То ^е исто, и ако 
друкчи^е нацртано, и на новцу под 6, 7, 8, 9, 10. На новцу 
под 8 видимо на врху шлема, ме1)у шлемом и челенком, 
неке наките и- с предн>е и са стражн>е стране, ко]*и као 
да су пера или заставице и трепетликеод ^астучиЬа, ко^и 
^е имао место ме{)у шлемом и челенком. И на новцу под 
6 и 7 види се остраг на челенци као заставица. Иначе се 
на осталим новцима глава кур^ачка у челенци наслан>а 
дон»им, деблим делом врата одмах на шлем, и не виде се тра- 
гови од ^астучика или дашчице. На новцу под 5 ко^и з*е ^ЪубиЬ 
приписао БалшиЬима, види се само шлем с ^астучиЬем и ру- 
жом у колуту, по обича^у ко^ега су се у Срби^и махом 
држали ; на новцима 3 и 4 види се само челенка (кур^ачка 
глава) и вршак од шлема, на ко^и зе челенка наса1)ена 
Ови новци припада]у последшим десетинама XIV, а првим 
XV века. 

Тек позни]'е, у XV веку, види се тако чист херал- 
дички грб и на српским споменицима ; али оно што ^е Оли- 
вер почео наставл>ало се без прекида. 



47 

Новци кнеза Лазара не показуху, у осталом, ништа 
ново; и као и новци СтеФана Дечанскога смерно се држе 
уобичаз'ених начина, служеЬи се од сви^у хералдичких знака 
тек понегде сликом грба. Али бага кнеза Лазара време 
износи слику царскога двоглавнога орла на више начина 
у архитектурним споменицима.^ 

Тако се по предан>у зна да ^е паперту у Хиландару 
зидао Кнез Лазар. У тоз паперти н>ему се сваке године на 
Видов дан чини литурги^а. * На уласку у ту паперту на 
лево] страни црквене Фасаде, на висини три метра с пол>а 
]е у зиду у камену у величини пола метра двоглавни орао с 
крилима као кад Ье да полети. * На хал>инама кнеза Ла- 
зара на Фреско-сликама н>еговим у манастиру Раваници 
цртан з*е двоглави орао у округлим црвеним пол,има ко]а су 
опточена златним колутима. Слика орла ]е као и она у 
Хиландару, с крилима у полету; она ^е златна. Такав ]е 
исти орао и на огртачу кнеза Лазара на Фрескама у ис- 
том манастиру. * Са цркве кнеза Лазара у Крушевцу имам 
нацрт двоглавога орла како ]е употребл>ен у орнамеитима 
више мужних врата црквених. Мо] ]е нацрт од г. Вл. 
Тителбаха. Осим што ]е веЬма дугул>аст, и што око врата има 
колир, ко]и се на Фрескама не на^1ази и ко]ега нема ни на 
хиландарском каменорезу, ова се слика иначе не разлику]е 
од оста.1их. Свуда з*е ^еднак општи карактер орла у полету. 
Више мужних врата црквених може се та] двоглави орао 
видети и у Капица Византи]ским споменицима на таб. У1П. 
Али пре него што ]е оправл>ена црква Крушевачка, онда 



* АврамовиЬ, Опвс. древ. грб. у Светой Горп. !, 5. 

^ Бедешку о томе и нацрт орда имам захвадпти доброти г. ар- 
Х11М. Н. ДучиЬа, ко]и ]е снпмак начшшо придиком сво]е походе Хилан- 
дару у години 1882. 

* ' Сдике из Раванице имам захвадитп доброта г. Вдад. Титедбаха 

ко]и ох ^6 на месту прецртавао. 



48 



кад она ^ош низ'е служила, Ами Буе з'е на врху портала 
видео два орла од камена ((1еих а!^1е8 8игтоп1;ап1; 1е рог- 
1а1). Сад ^е томе уедини траг у белешци Ами Буе, и ништа 
се не зна куд су се дели ти орлови са портала, кад ^е 
позни]е црква оправл>ана. У истоз кн>изи Капица, таб. IX 
види се слика двоглавога орла ]ош на одломку некога ка- 
питла са С1уба из Жиче, на медном од троугластих пол>а 
коз'има се стуб завршивао. И ту з'е орао с крилима опу- 
штеним или у полету. Ту з'е орао узет као орпаменат, ^ер 
се на другом троугластом полу истога стуба види др}та 
нека Фантастична животин>а. Обе главе Орлове на томе ка- 
питлу држе у клуну неки комад типчице или скиптра. 
Ова] одломак из Жиче сад се налази у Народном Музе]у у 
Београду, куда га ^е г. ВалтровиЬ добавио. Одломак з*е та] 
изра1)ен од белог студеничког мрамора, и г. ВалтровиЬ ми- 
сли да ]е из нови]ег доба и да }е рад на н>ему доста при- 
митиван, као и да ^е део заклопца на суду за свето миро. 
Слике су на н>ему равне, а не обле, а по.ъе }е око н>их 
само са 1*/2 милиметар. На капитлима стубова коз'и 
у Дечанима држе сводове женске цркве изра1)иване су та- 
ко1)е слике животин>ске. Тако су на два стуба лавови, на 
З'едном пак орлови с раширеним крилима (али не двоглави)- 
Толико се види из ^уришиЬева описа (ДечанскШ првенацъ, 
20). Да се вратимо к Жичи. На сликама кралева СтеФана 
Првовенчаног и Радослава налазе се тако1)е орлови. Г. 
ВалтровиЬ и МилутиновиЬ, налазеЬи у живопису белеге ре- 
несанса, суде да он не може бити старики од XV века. 
Обнавлан>е се да лако об]аснити тиме, што ]е Жича при- 
ликом ]едног рата с Мацарима XIII веку горела. Што су 
у обнавл>ан>у живописци сликали крал>еве с двоглавим ор- 
ловима, то значи да се у то време мислило у Србиз'и да 
су двоглави орлови симбол и белег кралевскога достоз'аноггва, 
да се, дакле, о н^има мислило потпуно. хералдички. 

Слике крала Првовенчаног и Радослава налазе се 



49 



на Фрескама под кулом у Жичи. Двоглав орао ^е насликан 
у колутима щи иду низ хал>ину озго на ниже, и сликан 
^е жуто на црвеном пол>у. У ]ужно^ капели жичке цркве 
има на нужном зиду слика св. Ъур1)а или св. Димитри^а 
са белим орловима на хал>ини. На дон>о^ страни лука испод 
западног улаза под жичку кулу налазе се тако1)е у колу- 
тима жутим опточеним двоглави орлови црвеном борм на 
белом пол>у изра})ени. На неким колутима долази прост крст 
исто тако на белом пол>у. И ови орлови као и они на кра- 
л>евским хал>инама и на слици св. Ъур1)а стилизовани су, 
и крила су им у полету, али нешто више раширена него 
обично. Цртан>е показухе начин хералдички, по коме би се 

дало судити да живописцу хералдичка вештина ни^е била 
непозната. 

Д АврамовиЬ у Опису древ. срп. у Светом Гори, 
стр. 12—13 говори о купи од слонове кости коз'а ^е по мед- 
ном предан>у од Стевана Неман>е а по другом од Ст. Ду- 
шана остала. Она ^е сва изнутра сребром окована и 
позлаЬена, а заклопац, оков око кра^'а горе и доле, и 
држак све з'е од сребра, па поалаЬено. На слоновое 
кости изрезана ^е идила Меркура с Ди^аном, два па- 
стира, овце и козе. На заклопцу те чаше нашао з'е г. 
Н. ДучиЬ слику двоглавог орла с кнежевском круном врх 
обе главе; крила су му у полету; десном канцом држи кри- 
нов цвет; левом земал>ски круг. Д. АврамовиЬ говори да 
на тем заклопц^' има грб, али га не опису^е (не каж^ ни 
да з*е орао), а на нацрту на табли П под 2 имазу два празна 
штита (на ко]има ^е без сумн>е ово што ]е Н. ДучиЬ сни- 
мио), врх н>их шлем с застучиЬем, круном и драперирм. 
И нацрт из митологи^е, и кнежевска круна над орловским 
глдвама, и Форма шлема и грбова и драпери^е, и ФиноЬа 
рада у свему показуху ^асно да ово не може бити купа 
Неман>ина, з'ер ]'е посао извесно позни]и. ^а држим да з'е 
та купа припадала без сумн»е некоме од српске емигроване 

годяш1ьп11г VI 4 



50 



властеле у Италики, и да ^е тамо негде за време ренесанса 
ра1)ена. 

По]ав.ьиван,е двоглавог орла као знака крал>евске или 
царске власти у време Лазареве, наставл>а се на иста на- 
чин на споменицима и после Лазара. У манастщ^у Л^у- 
бостин>и, задужбини царице Ми-1ице, жене Лазареве, изре- 
зан }е на камену на амвону двоглави орао. По нацрту 
ко^и тако!)е имам од г. Вл. Тителбаха, вратови обе]у глава 
полазе у том нацрту засебпо свака из по з'едног крила, и 
као на крушевачко] цркви има^'у колир, али двострук, ко^им 
испод главе изгледа^у везани. На огртачу царице Милице 
у ^Ъубостин>и ко^и ^е на Фреско-слици н>еноз, налази се 
тако1)е златан двоглави орао, опточен златним колутима, 
на црвеном пол>у, онако као на Фрескама кнеза Лазара. 

На споменицима сина Лазарева деспота СтеФана, ви- 
димо рп' веЬе обил>е, з'ер у н>ега исти орао иде и на новце. 
Али Ьемо на^пре навести, где се на осталим споменицима 
налази. Од г. Вл. Тителбаха имам з'едан нацрт с источног 
прозора у КалениЬу ко^и ^е задужбина деспота СтеФана. 
И он има исти карактер ко^и видимо на орнаменту више 
Зужних врата цркве крушевачке. Дугул>аст ]е, крила су у 
полету, и око оба врата ко^и излазе из трупа има котур. 
Слично орловима на Фрескама у Раваници и Лзубостиши 
и хад>ина деспота СтеФана на Фреско-слици у Манасщи 
окиЬена ^е златним орловима, опточеним златним колутима 
на црвено^ порфири хал>ине. Ту сам слику и сам у ^есен 
1882 у Манаси^и гледао, а имам и нацрте од г. Вл. Ти- 
телбаха. И у Дечанима има^у неки знаци грба из времена 
царице Милице и деспота СтеФана. После бо^а косовског 
Дечани су морали опустети и вал>да изгорети од на]езде 
турске, ко]а се тим путем у то време до неких места у 
Лиму раширила. ^ер царица Милица са синовима Стефаном 
и Вуком у ^едном запису дечанском казусе како ]е то место 



>1 



япожеженои опровржено« коз'е одТурака, ко^е од осталих 
ко]и су земл>у пре1)е држали. За то ^е царица Милица 
прегла да она и синови н>ени буду вгори ктитори си]е 
светите обители. Овом приликом начинила ^е сигурно ца- 
рица Милица са синовима сводим округ око поли^еле^а коз'и 
виси о наз'вишем кубету цркве дечанске и ко^ега пречник 
износи четрнаест стопа. На дашчицама од туча ко^е се 
налазе у осам ланаца на копима виси таз округ, изливен 
]е на свако] крсг са четири оцила.} Ту би била на^стари^а 
слика онога грба с коз'им з'е Орбита као кнежевина почела 
своз* државни живот, а ко^'и се и сад налази на прсима 
двоглавоме орлу грба Крал>евине Орбите. 

Из ових бележака К5гпл>ених по споменицима преЬи 
Ьемо опет на споменике нумисматичке. 

На новцима коз'е з*е ^ЪубиЬ приписао Деспоту СтеФану 
нема низедног ко^и би носио орла. Али у збирци ЬЬеговог 
Величанства Крал>а Милана налази се новац Деспота Сте- 
фана, на коме }е с з'едне стране на средний двоглави орао 
с крилима у полету, као што су и на горе наведеним сли- 
кама, и коме у округ стоз'и натпис ДбСПОТЬ СТбфЛНЬ. 
С друге стране з'е Исус Христос у ова-шом кругу, а око 
овала налази се с обе стране по з'едан кринов цвет, хе- 
ралдички знак, коз'и се први з'авл>а и ко^и скоро никако 
не итчезава на српским новцима. Из овога се поуздано 
извести може, да деспоту СтеФану припада и новац штам- 
пан од пок. дра ^. ШаФарика на табли УШ, под 91 уз 
Гласник П1. Па том новцу има тако>)е слика двоглавог 
орла с крилима у полету. 

На послетку долази као завршетак новац деспота 
СтеФана БранковиЬа (Ъур1)ева сина), на коме се види орао. 
Таз з'е орао истина ^едноглав, али з'е слика грба за то у 
у пуно] хералдичкоз* Форми. Насликана з'е У ЛубиЬа 1аЬ. 



* ДурншиЬ Г. Дечанск1Й првенацъ, 30. 



52 



ХП1, бр. 29, а описана на стр. 181 н>егова дела, где се 
из описа види да се у више ексемплара налази сачувана. 
Ту ]е орао на троугластом штиту ; и н>ему су крила у по- 
лету, али з'аче раширеаа. Над хералдичким штитом налази 
се шлем с волу^ским роговима као челенком, ко]и су у 
Европи често употребл>авани као челенка, и ко^и су у пас 
у XV веку БранковиЬи почели на челенке метати. Натпис ^е 
просто ДбСПКТЬ. 

На кра]у, дакле, пред сами над своз, без сумн»е ути- 
ца^ем западниз'их области, и вал>да нарочито Восне, у ко^о] 
се потпуно хералдичка Форма грба из раниз'е развила и утвр- 
дила, видимо где и Србща почин>е усваз'ати потпуно херал- 
дичку Форму. Та] ]е новац, у осталом, ]едини, на ком су Бран- 
ковиЬи оставили сво] породични грб лава, и усвоз'или место 
н>ега земалэски грб орла, ко]им се кнез-Лазарева породица 
толико служила, и ко]и ]е управо за владе те породице 
поетао символ државног з'единства и владалачког досто^ан- 
ства у Срби^и. 

Хералдички обича]и за БранковиЪа, до пропасти државне 
и на печатииа. 

У претходном чланку ми смо веЬ на завршетку свога 
посла; скоро сав хералдички матери]ал коз'и нам ^е на 
расположен>у претресен ]е и раззашн>ен. Оста]е да з'ош не- 
колико погледа бацимо на новце последньих српских вла- 
далаца и великаша на копима нема орла, пошто су нас у 
претходном чланку забавл>али само они новци на копима 
се двоглави орао налазио. 

Тако на новцима деспота СтеФана ^ош долази крст 
(Л>убиЬ, 1;аЬ. XII 13) ко]ега су углови испун>ени словима 
од потписа Д6СП0Т; на другом з'едном новцу истога вла- 
даоца (Л>убиЬ, 1;аЬ XII, 22) натпис }е Д6СП0Т на ]едно] 



53 



страны, а на другое ^е крст и у угловима н>еговим, где данас 
сто^е оцила, положене су звезде. На новцу 20 исте табле 
око потписа ДбСПОТЬ сто^е два крина и четири звезде. 
Звезде су али друкчи^е распоре1)ене око крста и на новцу 
21 исте табле, где з'е натпис ГИЬ ДбСПОТЬ. Кринови до- 
лазе и иначе на новцима деспота Стефана, што се може 
видети у Л>убиЬа на табли XII под 5, 15 осим оних ко^и 
су веЬ споменути. 

Породица БранковиКева ко]а ]'е, као што з'е познато 
]0ш за Лазарева времена имала засебне земл>е и у н>има 
СВОЗУ засебну управу, држи почин>уЬи ]ош од Вука Бран- 
ковиЬа засебно место и у нумисматичним споменицима, од 
ко]*ега као да уедини изузетак прави она] новац СтеФана 
Ъур1)ева БранковиЬа, коз'и з'е напред спомин>ат и коз*и носи 
рравилан хералдички грб са челенком бивол>их рогова на 
шлему и сликом орла на штиту. Лош познати старешина 
те породице Жупан Бранко припадао ]е у ред оне неко- 
лицине великаша Душанових, ко}ч су имали право да кузу 
новце. Од н>ега з'е сачуван новац са натписом Г ЖХПА 
БРЛИКО (.ЬубиЬ, XV таб» 18) и на н.ему }е шлем с че- 
ленком, на коз'о] з'е ружа у колуту, а горе врх н>е три цвета 
(по сво] прилици крина). Бранков син Вук БранковиЬ оста- 
вио }е иза себе више новаца, као прави владалац. Тако 
ЛэубиЬ има од шега на табли XII осам и на табли Х1П 
четири, свега деданаест вари]етета насликаних. На новцима 
^е н>еговим обично прост натпис: Влькь, Вдьковь дниярь, Бля- 
говбрин Вякь. На зедноме ]е прост шлем без челенке, што 
]е значило племиЬство. .На другоме долази с лика лава коз*и 
корача. Ту ^е назпре (Л>убиЬ XIII, 2) БранковиКев лав 
изведен. На ^едиом новцу (Л>убиЬ XII. 25) Вук ^е у све- 
чаном оделу нацртан сто^еКи; у десно] руци држи четво- 
роструку заставицу, а покра] н>ега с десна находе се три 
звездице. На слици Вукова новца на табли XII, 20 у Л>у- 



54 



биЬа види се кринов цвет. Сви, дакле, елементи ко]*и се 
ви})а]у на новцима потон>их БранковиКа налазе се веЬ и 
на новцима Вуковим. 

Новци Ъур1)а БранковиКа одликузу се великом разноли- 
кошЬу, и лепотом искачу изме1)у същу српских новаца. На 
н>има се види да уплив ренесанса ни^е мимоилазио Србщу. 
Лавови су изра1)ени не с наказном невештином ко]*а се 
види на сликама готово сви^у неман>иЬских новаца, него 
с извесном лепотом ко]а се и у словима и у цело^ остало^ 
изради ]асно огледа. Лав, ко^и з*е био породични грб и ко^и 
^е сад са узвишешем породице на владалачки престо срп- 
ски заменио пародии грб, изра))ен ^е на новцима под 5, 6, 
7, 8, 9, 10, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 20, 21 22, 23 та- 
бле XIII у Л>убиКа. На новцу 11 изра1)ена ^е глава Ъур- 
1)ева у размеру колики ^е новац. На новцу 13 изра})ена 
^е опет у размеру колики ^е новац глава Исуса Христа с 
лепотом ко^а се од наших новаца само на томе новцу види. 
На новцима под 14, 15 насликан }е Ъура^ у маломе с 
круном на глави, седеЬи на престолу и држеКи у десно^ 
руци го мач, а у лево] земалски круг с крстом. На новцу 
1 6 насликан ^е Ъура!) сто^еКи, с круном на глави, држеЬи 
у десно^ руци го мач, а у лево] земалски круг с крстом 
а огрнут дугом хал>ином ко]а ]е испод грла закопчана. 
Дон>а халина, преко ко^е ^е по]ас, тако1)е ^е дугачка; 
глава ]е с брадом и дугачком косом; крупа отворена. И 
кринови су на Ъур})евим новцима лепше изра1)ени. Они се 
налазе око лава или сами око натписа као зедино хералдич- 
ко обележ]е као што зе на новцима 24, 25. Звезде се та- 
ко1)е виде на новцима БранковиЬа, гдегде саме, гдегде опет 
за]едно са криновима. 

Новце Ъур^)ева сина СтеФана БранковиЬа, ко]е му 
ЛЬубиЬ приписуз'е и ко]и се одлику]у челенком бивол>их ро- 
гова веЬ смо горе помин>али. 



55 

Новце БалшиЬа ко^и први ме1)у српским новцима 
пока8у^у чисту хералдичку слику грба тако1)в смо горе 
помин>али. 

О осталима нема се шта особено реКи. 

^ош нам ^е остало да прегледамо печате од времена 
владе Душанове па до евршетка старога хералдичког периода. 

На жалост стари српски печати нису како вал>а из- 
дати. Н)их ^е сачувано од сви^у владалаца и знатних лич- 
ности толико колико би за науку довол>но било да им се 
карактер проучи и обележи, али се за сад само зна где су; 
о некима се зна и шта на н>има има, а о некима се не 
зна ни то. Била би велика корист за проучаван>е печата 
и хералдике, да се и сви печати покупе и издаду онако 
како су веЬ стари новци покупл>ени и издани толико да 
се н>има мало шта ново може додати. Овде Ьемо ипак по 
ономе што ^е познато да кажемо сво^ суд о печатима и 
да обележимо колико ]'е и докле хералдика утицала на 
састав печата. 

По материалу ко]'и ^е пред нама изгледа да су Форме 
и упливи византинизма, ко^и су у почетку дали правац 
облику печата, на печатима ^ачи отпор давали хералдичким 
упливима запада, него што се то на новцима чинило. 
Овоме Ке бити и ситних обичних узрока ко^и су из при- 
роде послова и од личности ма^стора и радника потицали. 
Позиато ^е да су руде у Срби^и почели обраУ)11вати, па су 
и после обра1)Ивали л>уди са запада, тако звани Саси, }ле\)у 
ко^'е се одмах с почетка мешало доста Итализ'анаца. Маз- 
стори ко^и су у почетку у Брскову новце ковали мора^ш 
су бити Итали^анци. Отуд ми на новцима видимо уплив 
итали^ански, и отуд су многи новци Урошеви и Милутинови 
са свим слични с новцима млетачким. Трговачке и инду- 
стри^ске везе (нарочито зацадних и приморских) српских 
земал>а са Италиком узрок су и латинским натписима, а 
тим истим путем и другим ситни]им западним обичаз'има, па 



56 



и хералдици. Великаш Дз^шанов Оливер ковао ]'е сребрне 
новце за то што ]в имао богате сребрне руднике у Кра- 
тову. Или ОНИ л>уди са запада коз'и су н>еговим рударством 
управл>али, или архитектн ко^и су му задужбину Лесново 
градили могли су му помоЬи да се реши да почне употре- 
бл>авати орла. Што се орао у споменицима Лазаревим види 
само на споменицима архитектурним могло би се томе истом 
узроку приписати. Што деспот СтеФан, а особито Вранко- 
виЬи, почин>у у томе много веЬма улазити у западне оби- 
ча^е и веЬ одсудно усва^а^у хералдичке знаке, дошло ^е 
самим током времена, нешто као развитак из рани^их по- 
четака, нешто пак из земалских са западом заче везаних 
интереса и свеза. 

Што се печата тиче, општи византи^ски тип из вре- 
мена после васпоставл>е[ъа икона, у ко^'е доба и наша ис- 
тори]а пада, био з'е да печати на ^едно^ страни носе лик 
Ис. Христа, Богородице, или ко^ега свеца ко^и ^е патрон 
ономе чи^и ^е печат. На другое страни био ^е натпис пли 
лик владаоца или онога чи] ^е печат. Ако ^е лик, натпис 
^е текао у около; ако ли лик онога чщи ^е печат ни]е ста- 
вд>ен на печат, онда ^е натпис био изведен у положеним 
линиз'ама на друго] страни печата.^ Такви су и они печати 
српских владалаца ко^е смо горе описали, ^ош }е у Визан- 
тией био обичаз* служити се са више печата. На истоку се 
и сад ви1)ени]'и л>уди служе по томе византийском обичазу 
са три печата, ^едним службеним и великим за писма и 
исправе, е'едним само за писма, а ]вдним за са свим 
приватне ствари, на ком и нема имена, него ^е место 
имена каква та^анствена изрека под корм се води ко- 
респонденцие'а, за ко^у се не жели да буде познато од 
кога ^е. И по материалу били су различити ови печати. 
На нашим споменицима сачувани су печати од злата, сре- 



' Вида горе век ]едан аут наведену к1ьогу Ог. А. Могётапа-а 
8иг 1е8 зсеаих б( р1отЬ8 Ьугааиав, Соа8(ааипор1в 1873 



57 



бра, * воска; а у 6изанти]и били су у обича]*у и оловни 
печати, ко]и су се на са свим приватне ствари метали. 
Ме>)у нашим печатима разликузу споменици фрованщ ви- 
суЯи^ овичнии обича^нПу знамениты^ великНу средтьи, обе- 
страни., * У дубровачким записима из времена Душанова 
}ош се спомшьу та;ки печати, копима се крал> служио (Пу- 
циЬа Српски споменици II, 9, И). На ^едном печату 
крал>а Вукашина чита се натпис крдя'к Влькяшния прьс- 
Тбиь (Моп вегЬ. 181). То би био мали печат, ман>и 
од великих висуЬих печата. 01шси печата ко]'и за овим 
долазе ^асно показ^'^у да су се печати, особито златни и 
сребрни, за по^едина писма нарочито ковали или изби]али, 
пошто се налази печата по композицией и натпису са свим 
^еднаких али израде различите. Отуда без сумн>е велика 
различност ко^а се види у печатима ^еднога истог владаоца. 
Све пак што нам наука казусе о печатима византийским, 
ми у потпуности налазимо и на печатима нашим. 

Све печате, за ко^е сад знамо, можемо поделити на 
гомилу византие'ског облика коз" а не зна ништа о грбу и 
хералдичким знацима и на гомилу западног облика, на ко]оз' 
се виде грб и хералдички знаци. 

У АврамовиЬа Опису таб. VIII, под 9 има ^едан пе- 
чат Душана као крал>а, где ]е на ]едноз' страни насликан 
архи()акон СтеФан с кадионицом у руци и с кружним нат- 
писом у около, а на друго] крал> под круном затвореном, 
с ко^е висе доле с обе стране о неко^ врвци по три крупна 
зрна бисера. Крал> ]е у свечаном оделу с брадом и ве- 
ликим брковима; у десно] руци држи крст с две пречаге, 
а у лево] смотану хрусовул>у. Натпис з'е око патрона: -{-Свети 



^ 1едан сребри печат на царском писыу Душановом 1353 записан 
]в у дубровачкиы к&вгама. ПуциК Српски споменици, II, 23. 

2 ДаничиЬ, Р|ечник из кв>ижевних старина под Печать. 



58 



СтбПАиь ирькомнуеинкь д^ьхиди^коиь н постоя; а око крал>а: 
•{-Стбфдпь прллк вь дсрнста бгд ке^и к^адь с#бск;(|| ^ияь н по- 
М0|1скнх. На печату ко]и ^е на повел>и манастира ЗограФа 
и ко^у ]*в Ду1пан као цар дао, с ]едне з'е стране Исус Хрис- 
тос, а с друге цар с круном, држеЬи крст у десной а да- 
ровну повел>у у лево^ руци. Ту пише Сфиь |уарь срБСкнх н 
поиорскнь ;нл. Са патроном арх11})аконом СтеФаном и обич- 
ним потписом у златном лиму има печат у Народно^ би- 
блиотеци на писму штампаном у Гласнику XXVII, 285. У 
делу Бернарда Нани Ве (1иоЬи8 1трега1югит Кавбхае пит- 
т1в, УепеНае 1750, 1752 има печат златан Душанов са 
повел>е дате Которанима, али пошто ^е на печату с обе 
стране цар, што юшад не долази, пошто з'е натпис руски, 
то Ье печат извесно бити лажан, нарочито ако з'е при оно^ 
дипломи ко]у ]е МиклошиК под ОХХХ 1351 стр. 149 у Мои. 
вегЬ. наштампао, коза з'е преписивана, и у гъо} без икакве 
сул1н>е има лажних места, пошто се Данило час зове ар- 
хи^епископ, а час патри^арх. У ПуциЬа Српским спомени- 
цима, кнь. II, 9 дубровачки записи Душанова времена говоре 
о неком писму Душановом 8есге1о гедЬз Наваге, а на страни 
11 помише НЫегав Недгв Яах1е Ьи11а1а(^ (1иоЬи8 егдгЦи вес- 
геИв грпи'^ с?от1яг НедЬв, а на стр. 17 под годином 1342, 
2 Октобра записан з*е садржа^ писма сит ^гдШо сеге реп- 
ёепИв дга1е всиНе [гдиге гедге 8е€1е7гН8 гп 8"(Ла. Та^^ пе- 
чат од воска одговара печату Урошеву од олова коз'и ^е 
горе описан и коз'и се у Л^>убиКеву делу насликан налази. 
Без сум1ье }е и тамо друга страна носила архиУ)акона 
Стефана. 

На реду су нам печати Душанова сина цара Уроша. 

Златан печат Урошев ко^и виси о црвено] неоплете- 
ноз* свили на повел>и дато^ Хиландару об^авио ^е Д. Ав- 
рамовиЬ у Описани^у на табли XIII под 10. Ту з'е с ^едне 
стране свети СтеФан с кадионицом у руци и с натписом 
Сн Сфь пркомвУбинк н дрхндифкоиь ; на друго] ]в цар са 



59 



затвореном царском круном, с ко^е виси бисер; у десно] 
руци држи крст са две пречаге; леву држи на срцу; по 
празном пол>у има натпис: сфь цр все €|1Ы!СК6 з^ем и по- 
но^скб н груке. Хералдичких знака никаквих. Истога ]'е 
састава, и ако ^е друкчи^и и златни печат Урошев на 
хиландарско-^ерусалимско] повел>и ко]у }е преписао др. ^. 
ШаФарик у Гласнику II, 202. »На црвеноз* непредено] 
свили, стоз'и тамо, виси златан печат великом талиру по- 
добай, ког предн>а страна или лице показухе лик светога 
Стефана, држеЬи у десно^ руци крст, а у лево^ руци ка- 
дионицу, с натписом око овог следу]уЬим: -{-Нрвом^Убиикь 
АрдсндинкоШк стефяиь; на другое страни изображен ^е цар 
Урош под круном у царско] одежди држеЬи у десноз руци 
двоструки крст, а у лево] кратак скиптар; око н>ега сто^и 
натпис степвик кь хя кд кпягов^рии нладь К|1оп^. Бернардо 
Нани у своме горе поменутом делу спомин>е златан печат 
цара Уроша са повел>е дате Которанима, ко]и ]*е и по нат- 
пису (осим што пише Стефяиь Кроюь место само Стефяиь) 
и по свему ^еднак с оним Душанове повеле Которанима 
коз'и ^е мало више описан. О овоме се другом оно исто 
може реЬи што и о оном првом. 

Од крал»а Вукапшна има само з'едан печат сачуван, 
неиздан (ма да ]е у Бечу) и описан недоволно. Та] з'е 
печат на писму од 5 Априла 1370, и н>им се потвр1)у^у 
права Дубровчанима. Непотпуни опис тога печата налази 
се у кнэизи »Србск1и споменици, собрани Т[^домъ Павла 
Карано-ТвртковиЬа, Београд, 1840«настр. 77. На печату 
^е, по томе опису, »у среди човек до половице, на глави 
му круна, а на круни крст; а око н.ега од врха до дна и 
с зедне и с друге стране по ]едан цвет. Наоколо уписане 
суове речи: Баягок^^ия и|1ЯЯ'К Вхьиятния п|1ьстеиь<'. Штета 
З'е, пгго ни]*е забележено какой су они цвстови са стране- 
Да ли су кринови? Било би врло знатно, ако су кринови, з'ер би 
то био први крал>евски печат с хералдичким знаком. На^пре 



60 



може бити да су то гране као што су оне на Аврамови- 
Ьевом снимку печата кнез-Лазарева таб. IX, бр. И, ко]*и 
Ье се сад описивати. 

Сребри, па позлаЬен печат кнеза Лазара налази се 
на даровници козом ^е син Н)егов, без сумн>е у почетку владе, 
потврдио Хи^1андару поклон сребра из новобрдскаго оби- 
ди/а. Печат з'е та] сребри, па позлаЬен, и снимак ^е наштам- 
пао Д. АврамовиЬ у Описани^у на таб. IX под бр. 11. 
Израдом и шарама он у неколико одступа од пре))ашн>их, 
али састав му се ничим у главноме не разлику^е. На ^ед- 
но^ му ^е страни архи})акон СтеФан са светител>ским кру- 
гом око главе, држеЬи кадионицу у десно] а цркву у лево] 
руци. И с ^едне и с друге стране светител>а виде се у 
полукругу цветови. Натпис гласи: -{-сти стсфдиь прьвоноу- 
Убиикь хвь. На друго] ^е страни Кнез Лазар с царском затворе- 
ном круном на глави, у десно] руци држи крст, а у лево] по- 
вел>у у смотку. Из ногу кнежевих иду на више те полу- 
кругом испун>аз'у празно пол>е око кнеза две гране с ду- 
гачким листовима. Натпис гласи : *{-в^ вь хя вя вягов^рии 
киб^ь АД^врь. Други печат опису]'е др. 3, СуботиЬ у Срб- 
Летопису 1847, IV, стр 57. Он ^е на дипломи раваничко] 
ко^а се и сад налази у манастиру Раваници у Фрушко] 
Гори. Он га описуз'е овако: » Печат виси о лепом дебелом 
га/гапу од црвене свиле, са китама на кра^евима, ко^и гай- 
тан пролази кроз печат жут, по сво] прилици сребри па 
позлаЬен. Ова^ печат, округао, има у пречнику 0.097 т. 
а дебео може бити на 0.013 т. С ^едне стране печата 
види се Христос седеЬи с раширеним рукама са писменима 
Не Хс; у наоколо ме})у линиз'ама -{-Въ^^ивсб С€ въ слвке хсе 
Бб ияпь рддостк сьтво|1И вувииконь. с друге стране види 
се човек с брадом и брковима, круну на глави имазуЬи, 
крст у десно] руци, а леву на прсима држеЬи, у дугачко^ 
одеЬи, опасан, до колена видеЬи се, с натписом у наоколо 
Вь ;сА вя вяговерии квзь ан^д^ь гик вьсо! срвскои н поиор1б 



61 



а(€нлн. Ледан печат Лазарев налази се и на писму ]едном 
дубровачком штампаном у ПуциЬа Орпским споменицима 
II, 29 — 30. Описан ^е овако: у среди некакав лик као 
спасител>ев или ко^ег свеца, али се не може добро рас- 
познати, а около су ова слова: по мняости Б0Ж1бн Стбфяиь 
вь . . . . Блдгов^рии киб:;ь. Писмо ]'е из 1388. И ту ^е, 
дакле, исти горе описивани тип. 

Да поменемо овде и з'едну црквену заставу из Мо- 
ровиЬа, ко]у ]е нашао и у 81;аппата XII, 258 описао В. 
Качановски. Она се чувала у старом граду у МоровиЬу. 
у православно^ цркви ко^'а ^е порушена, и сад се чува у 
НОВО] МоровиЬско] цркви. На главно^ страни заставе при- 
казу^е се с десна сунце уз натпис сдице, у средний слика 
св. Димитри^а с натписом стын му днннт^ь; с лева ^е 1с 
](С. Испод натписа на десно] страни пише : црковь юже 

створн К^ь (К)роше кь Урьион Гори кр спн (Тро)- 

N111; на лево] страни грА(д) Прн^реик. На другое страни се 
показуз'е слика св. архан})ела Михаила с натписом архАИШЪ 
Мидаиль. В. Качановски ни]'е ни речи казао о бо^и заставе. 
Он само напомин>е, да з'е она по облику веома слична 
заставама ко^е се и данас у Р^сщи употребл>у]у, и ни^е 
онако широка како су данаган>б заставе по српским цр- 
квама, с додатком да Ьё облик бити византийски. Вредно 
би било да се ова застава бол>е опише, а ово што смо 
навели ставл>а ^'е у ред споменика ко^и имазу потпуно 
византи]ски стил. 

Откуда ]е 3. Ра^иЬ ^'зео она] печат Кнез-Лазара ко^и 
^е у почетку н>егове треЬе кн>иге наштампан, ни^е за- 
бележио. По довде наведеним аутентичним споменицима 
пре})ашн>ега и Лазарева времена, печат као што ^е она] 
у Ра^'иЬа наштампани, нще могуЬан. Он ]е, по том, или 
истога извора ко^ега и познати ликови српских владалаца 
у ИСТО] кн>изи, то ]'ест измишлен за заг.1авл>е главе о Кнез- 
Лазару, или ако ^е од некуд снимл>ен, онда ]е онамо ла- 



62 



жан и онога постан>а ко^ега горе наведени натпис на крсту 
Душанову или печатима иовел>а котсфских. Ни Форма орла, 
ни срце на грудима орла, ни облик круне, ни положат 
крила, ни симболички знаци на срцу што ^е на прсима 
ка^и се на то^ Ра]иЬевоз слици виде, не одговаразу обича- 
^има онога времена и карактеру ко^и се на осталим несу- 
мн>иво аутентичним печатима впди. Од некуд памтим, да 
и на повел>и Лазарево] у Горн>аку има двоглави орао; 
али ]е и то позан посао, пошто повел>а горц>ачка ни]'е 
оригинал него прение из половине прошлога века,^ и препи- 
сач се могао са свим добро послужити ЖеФаровиЬевом 
СтематограФи^ом о ко^е Кемо критично] вредности и аутен- 
тичности извора имати прилику да позниз'е говоримо. 

Печат деспота СтеФана на даровно] повел>и хилан- 
дарско] дато] 4 ^уна 1411 у ^агодно^ (^агодини) наштам- 
пао ]е АврамовиЬ на таб. X свога Описани]а. Та] печат ^е 
сребри па позлаЬен, виси о црвено] неоплетено] свили, 
лепше з'е изра})ен, и има на прво] страни слику Христову 
ко]и левом руком држи кн>игу у ко]е се на корици види 
крст, а десном руком благосил>а. Око светител>скога круга 
сто]е слова 1С ХС. На Христу се ^асно види горн>а ха- 
л>ина огрнута. На друго] страни ]е слика деспотова. На 
н>вму се ^асно види отворена круна. Из венца од квад- 
рата, коме ]е свакоме у средний драги камен, дизала су 
00 на ТО] круни четири триугла, и перваз н>ихових две]у 
горних страна свршавао се у хералдичку слику крина. Та 
хераддичка слика крина висила ]е и од круне на ниже. 



^ 1оак. 6у]ик ко^н ]е први издао те пове4»е, ппше у Путеше- 
ствя]у по Срби^и на отр. 73: На первом писменн Бука сто]е седан 
провинци]а мображене како ти Тривадиза, Срби]а, Миси]а, Македовн]а, 
Босна, Ху4М1^«, Сврмиза и Расв^а, а деде под пвсменом Буки сто]и 
свет са скиптром. Коста Поповик (Пут двцезоких питомаца. Бдоград 
1867, отр. 39) к«жв да тога нвчега нема, и напоминав да су препиев 
ра))ени 1750, и да Гор&ак нема правах старина. О овоме Не на кра]у 
]ош битв говора. 



63 



Деспот има кратку браду и ократке подебеле бркове, у 
десно^ руци држи крст, а у лево] повел>у. На пошироком 
по]*асу дугачке деспотове хал>ине, на широком до1ьем рубу, 
на запонцима и неком рубу на врху рукава види се драго 
камен>е. Преко леве руке виси му кра^ од по]'аса онако 
окиЬен као и по]ас сам, али као да ]'е шири. Мало на к(ь- 
^о^ ашци да се одело тако лепо прегледати да^е. Натпис 
]е у два реда краз'ем у около и гласи: -{-Вь псй кгд блгок«|111Н 
двсаоть Ст€фАиь н гдиь все срккскнм ;енл№ н не догма неким. 
С овим печатом има да се спореди друга без датума ко- 
]им се Хиландару неке ме1)е утвр1)узу, и ко]*и з*е АврамовиК у 
истом делу на табли XI издао. И та^ ]'е сребри па позлаЬен, 
и он виси на црвено] неоплетено] свили. Натпис }в исти, 
и ако ]е на ново резан и с неким ситним правописним 
разликама. Слика деспотова ]е онака иста, с истом (ма да 
^е друкчи]е нацртана) круном, али ]е хал>ина на деспоту 
са свим проста, с обичним первазима, спред расечена (као 
долама). По^ас ^е тако})е обичан, и од н>ега з'е ^едан кра] 
превешен преко леве руке. Ледан печат има на писму ко- 
]'им су 2 Декембра 1405 потвр})ена права Дубровчанима. 
Не знамо шта има на 1ьему пошто ]'е МиклошиЬ (Мои. вегЬ. 
269) саоппггио само потписе с печата. На том ^е печату 
од интереса што се уз деспота СтеФана помин>е и брат н,е- 
гов гик Влькь Стефаиь. Али на]'знатни]и од сви]у печата 
деспота СтеФана ^есте она] печат на даровници Милешев- 
ско], ко]*и по Србско-Далматинском Магацину за 1844 Мик- 
лошиЬ наводи на стр. 335 ььегових Мопитеп1;а вегЫса. Та] 
печат ]*е описан у речено] кн>изи Српско-Далматинског 
магацина на стр. 127 овим речима: » Испод потписа (пре- 
великим начел ним писменима испреплетана) кроз четири ^а- 
мице провучена ]*е исплетена Ефвена свила (ибришим), о 
ко^о] велики печат као на]*веЬа л>удска шака, од жутог 
воска и смоле учин>ен, виси; на печату ]е около с доста 
повеликим писменима уписано, но тешко се прочитати може 



64 



следу^уЬи натпис: Вь Хр1СТА богд Блягок^риын и х^истоян- 
снвин вскмь Срвдбмь н Нодвиавно деспотк Ствфдиь. На ^)еди 
печата има ^'едан знак, налик на клеште велике. У глави 
]е од клешта орао двоглавни без круне и то с мало пер^а, 
у ногама не држи ншпта; у ножицама од клешта има други 
опуни знак, мени се чини да иредставл>а град или тврдин>у; 
испод тога знака су три мала цветиЬа, а изван клешта 
по зедан веЬи цветак са стране. Ова диплома храни се у 
манастиру Савини.^ Незадовол>ан овим писах пред ]есен 
1878 преосвештеном епископу бококоторско-дубровачком 
г. Герасиму, и на велику жалост, добих одговор да те 
дипломе сад у манастиру никако нема. По томе се спрам 
горе наведеног описа морамо дови^ати шта ]е било у томе 
презнаменитом печату. За. држим да ^е шлем с челенком 
оно што се описаоцу учинило да су клеште, и да су че- 
ленка или гране или рогови, па ^е ме*)у н>их уметнут орао. 
Што се описаоцу учинило у^оиуии знак као град или твр- 
дин>а«, оно држим да зе шлем сам, па се описаос^у, коме 
хералдика ни^е позната, и особито како ^е мало искварено, 
учинило да ^е град. Форма орла тако проста како ^е опи- 
сана потпуно одговара осталим познатим нам сликама орла 
из тога времена. Цветови мислим да Ье бити кринови, ко^е 
Зе деспот и иначе на сво^е новце метао. 

Ова] ]*е печат знатан за то што }е у свечаним висуЬим 
печатима представшие групе печата ра1)ених не по визан- 
тийском стари^ем, него по хералдичком нови^ем и западно- 
европском начину, макар да не можемо реЬи да ^е и та^ 
начин потпуно остварен, пошто нема штита. И пошто смо 
довде разматрали и изучавали само печате византи^скога 
облика, то Ьемо сад од овога милешевског деспот-СтеФа- 
новог печата вратити се натраг да поброзимо све оне пе- 
чате ко]и су нам се у западно-европско] хера.1Дично]* Форми 
од наше старине сачували. 



65 



Знача^но ^е, да се та^ низ печата отвара доста рано, 
скоро сто година раните, усамленим хералдичним печатом 
Зеднога претендента из крал>евске династще Неман>иЬа, 
Владислава сина Драгутинова, за ко^ега се 1293 удала 
Млечанка Констанци^а Мавроцена или Морозиниз'ева. Шена 
слика налази се у Млецима у палати Морозини, и по том 
оригиналу старан>ем кнегин>е Лули]е М. ОбреновиЬке има 
^'едну копиру и Народни Музе^ у Веограду. И за живота 
Милутина, бдмах после смрти Драгутинове, Владислав ^е 
покушавао да влада, али га ]е Милутин затворио, и у том 
се стан>у он налазио све до смрти н>егове. СтеФан Дечан- 
ски ]е имао посла с н>име, и морао га ^е савладати, али 
по писму ко^е се сачувало у италщанском преводу у 
дубровачко^' аркиви (ПуциЬ II, 4) он ^е неку годину владао 
приморским српским земл>ама и сво^ двор у н>има држао. 
Ту се он као крал> српски за нешто намиру^е с Дубровча- 
нима 25 Октобра 13«23 године. У запису дубровачком, го- 
вореЬи о томе писму, писац га назива Ииегав уе1 рг1у11е- 
^шт уе1 роуеШат ёотш! ге^18 У1а(1181аУ1 81^|11а1;а8 81- 
^111о сеге а1Ье 1п дио 81§г111о еглХ ута^о ип1и8 1;е81е сит 
сареНо зирег сари1 1П дно егап!; 8Со1р11е 1п Ип^иа 8с1а- 
уопевса шГгазспр^е Ис^еге У1(1еИсе1: 81ерЬап а (Но Г1с1е1е 
8егуо. На томе се, дак,1е, печату налазио грб корн>аче 
или пужа с л>уском на глави, и са словенским натписом 
коз'и ]'е могао гласити Стсфаиь Х^истоу Н'К/шын рЯБЬ. Има и 
]едан новац од н^га сачуван, опет с латинским натписом: 
МопеСа У1ас1181ау (Л>убиЬ VI, 7). На слици ко]а се види 
на новцу круна му се разликуз'е од круна сувремених му 
правих владалаца српских, ма да ^е отворена. Венац круне 
^е искиКен честим редом крупнота бисера, а горн>и део не 
излази у четири крина као на крал>евским крунама српским, 
него се изви]а у нешто чешЬи накит цветних листова. Ова^ 
претенденат очевидно ]е био веЬма познат са западним 
животом. Ожен>ен Млетачкинюм имао ]е веза и са угарском 

Г0ДНШ1Ы111А VI 5 



66 



и са итали^анском господом. Мати Андриз'е III Крала у- 
гарског, тако1)е Млетачкин>а, 'тетка ^е била жени Н:.егово^, 
а Лндри]ин супарник Карло II сицилийски крал», поклонно 
]е во]водство Славони^у са неким земл»ама у Славонией 
н>ему као рг1то^еп11о ПИо 111и81;п8 рппс1р1< 81;ерЬап1, ге- 
^18 8егЫае за искрену оданост и услуге, писмом датим му 
19 Августа ^ 29 , дакле на годину пре него што Ье се 
оженити Млетачкин>ом Морозини^евом.' Од н>ега, дакле, 
имамо први хера.1дички печат у нашим старйнама. 

За овим долази печат с воловском главом на клетви 
некаква Тврдислава Угл>ешиЬа, по сво] прилици суседнога 
хумског властелина, ко]*у учини Дубровчанима. На то^ клет- 
ви нема датума, и МиклошиК ^у }е ставио ме1)у 1300 — 13о^ 
годину (Моп. 8егЬ. 149). И ту зе печат са хералдичким 
знаком. 

Лош назчисти]и, и позни]в толиким аутентичним спо- 
меницима потвр*)ен з'есте хералдички печат Вука Бранко- 
виЬа, коз'ега тако1)е можемо назвати претендентом, пошто 
}е он као засебан владалац управл>ао ^едним делом земал>а 
српских рш поред Лазара. Августа 1388 калу1)ери з'еру- 
салимски до1)у у Орбиту по доходак ко]и су им завепггали 
српски владаоци. Лаве се кнезу Лазару, и он' их упути 
Дубровчанима писмом, на коме ^е печат византи^ске Форме, 
горе описан. Лаве се Вуку БранковиЬу, и он их тако1)е 
упути Дубровчанима писмом, на коме ^е «печат мали: у 
среди звер као лав, а, около .... Благоь'К|кнн киб^к^^ 
(ПуциЬ, Споменици II, 30). То }е назстари^и траг Бранко- 
виЬевог лава, а у ^едно ^асан споменик чисто хералдичкога 
печата. Има рш печата Вукових, али они нису описани. 
На златном печату з'едне повел>е дате манастиру св. Павла 
у Св. Гори од сипова Ъур1)евих и жене н,егове стоз'и просто 
Клкь, и АврамовиЬ (Опис. 76) ништа више низе забележио. 



* Иисмо то пздао зе Фр. Рачкв у А^к^Vи VII, 20. 



67 



Да се деспот Ъура!) БранковиЬ служио лавом као сво- 
^им хералдичким знаком, то нам з'е ^асно из шегових но- 
ваца. Иначе, ма да Ъур1)ево време тф сиротно споменицима 
нсмамо пред собом ни^еднога снимка печата из н>егова вре- 
мена. Д. АврамовиЬ у Описани^у 75, бележи пове-ъу дану 
манастиру св. Павла 6 Дек. 1456 у Смедереву од Ъур1)а 
и сина му Лазара, при корз* ^е »печат од воска и на н>ему 
лав^^ : а мало да^ье (стр. 78) бе.1ежи другу дату од Ъур^)а 
руском манастиру, на ко^оз* нема године и на ко^о^ ^е та- 
ко1)е дпечат од воска и на н>ему лав.« У МиклошиЬа 
Мопишеп^а вегЫса има^у три четири натписа саопштена са 
печата Ъур1)евих, а-ш нигде ни^е назначено да ли на 
печатима ^ош што има. Тако на потврди д^бровачких права 
КОЗУ 20 са синовима Гргуром, Стефаном и Лазаром дао 1 7 
Септембра 1 445 у Смедереву. има висуЬи печат са натписом 

Кь ХрЬСТА БГД Б<1Г0К1|>НН .\рСТ0ДЮБ1ВН ГОСПОДИЬ СрЬБ.ЛбМЬ Н ПО- 

двидню гю|кьгь. Низедном реч^у низе назначено шта има 
насликано на обе стране печата. На писмима кЬери Ъур- 
*)еве, царице Маре, коза су штампана у Мои. зегЫса на 
стр. 514, 536 и 537 печат з'е деспота Ъур1)а са натписом гик 
десноть гюркг!.. Такав натпис долази често на Ъур1)евим нов- 
цима, и свагда }е на истим новцима и лав. По томе би се мог.ю 
судити, да зе и на овим печатима лав као што з'е на нов- 
цима ко^и такав исти натпис носе. 

Па квити козу зе 12 Августа 1457 деспот Лазар дао 
Дубровчанима за прим.ьене новце има тако^)е печат коз'и 
носи натпис: Мнлоспю божкю гиь сркБл^мь днсноть Дл^ярь 
Моп. зегЬ. 477. Низе назначено има ли зош што оспм 
натписа и шта зе на другоз страни, а ли Ье по своз при- 
лици бити уобичазена слика светител>ска. 

Има и од Лазарева брата СтсФана висуЬи печат опет 
на квити датоз Дубровчанима 14 Декембра 1457, на коме 
З'е натпис: дбсиотопнкк стбпдиь. О истим натписом без сум1ье 
и пст»1 такав печат има па опоруци Дубровчанима датоз 



68 



I Октобра 1476. Да ли на томе печату, ко^ега натпис не 
гласи по византийском обича^у, има и какав хералдични 
знак ни^'е забележено. Врло могуЬно да ^е ова^ деспот ко^и 
}е ковао новац с чисто хералдичким знаком, имао и печате 
у потпуном хералдичком стилу. На повел>и Ивана Црно- 
^евиЬа од 4 .Тануара 1485, ко^ом оснива манастир на Це- 
тин,у има печат у коме се на зедно^ страни у равним врстама 
по преко чита натпис нваиь ц^ьнобкнкь господарь з^бтски. 
Другу страну целу испун>ава двоглавни орао с крилима у 
полету и с простим круншдама од шил>астих листиЬа над 
обадве главе.* 

Сав оваз* ред поступнога развиЬа с^а^но завриту^е ]е- 
дан печат сина СтеФанова Ъур1)а БранковиЬа. Али пре 
него што н>ега наведемо, разгледаЬемо на^пре златан пе- 
чат маз'ке истога деспота Ангелине и синова ]о] Ъур1)а и 
^ована на хрисовул>и дато] 1499 манастиру св. Павла у 
Св. Гори. Таз* печат з'е наштампан и описан и у Гласнику 
III, а и снимак му ]е обз'авл>ен на таб. VIII бр. 88 исте 
кн>иге.^ На прво^ страни тога печата изра1)ена ^е лепа 
слика светога Ъур1)а кози се бори са аждазом и око Н)ега 
натпис : •{•сп клкомиув пво^пе помнлун рдвн свое, а на дру- 
гое страни у средний печата сто]е оба Ангелинина сина Ъу- 
ра^ и Лован с натписима. На свима су отворене круне онаке 
какве су описиване на печатима деспота СтеФана Високог. 



^ С. МиаутиноввЬа Ист. Церне Горе. Београд 1835, стр. 4. Цр> 
нозеваЬи су жвведи посде у Млвцниа, И. К. Сакцински (Аг1ау I, 44) 
нашао ]е да )е грб те породице: года рука ко]а на иодром полу 
пробада мачем подумесец. Диканж пак поми1ье да су ЦрнозевиЬи, у 
Мдецвма уброзани у пдемвЬство мдетячко, имали као грб здатнога 
двогдавног орда на црвеном пол>у с крувом и рашвренвм кридвма. 
(Шупсит УвШя еС поуит. РовопИ 1746, 135). Ово се барем сдаже с 
горе наведенвм печатом Ивана Црно]евика. 

* Исти та^ печат у таком истом снимку штампао ]в ]ош Лов. 
Ра^иЬ у III ка. сво]в Иотори]е, етр. 316. 



69 



Али на печату Ъур1)Л СтеФанова БранковиЬа ко]'й ^е на не- 
кем писму датоме скупштини угарскоз*, видимо рш заснизе 
изражену мисао ко]у ]е СтвФан на свом новцу наз*пре из- 
разио. На томе печату нацртан ^е штит хоризонталном 
лини^ом на две поле пресечен. У горню^ веЬо^ половини 
налази се двоглавни орао, а у доню^ су смештена два маша 
грба, од ко^'их ]е на десном лав, а леви ^е правим поло- 
женим лини]ама на пруте израздел>иван.^ Ова] ^'е, дакле, 
БранковиК узео државни српски грб као такав, придодавши 
му грб породични, и усво]ивши на своме печату потпунце 
хералдичку западно-европску Форму. Ово што ^е у Србщи 
овако споро, с неким затезан>ем и с неким непрекидним 
колебан>ем ме1)у стари^им византийским и у новще доба са- 
знатим западно-европским обича]ем ишло, у Босни се и у 
Зети свршило много раните. БалшиЬи су одмах рш с кра- 
дем XIV века имали на сводим новцима чисто хералдичпе 
грбове. Босна ^е тако1)е за рана у свозим печатима и нов- 
цима показивала чисто западне хера.1дичке Форме. Да се 
у западним кра^евима нашега народа, нарочито пак у Босни 
и Херцеговини, хералдика раните и ^аче него на источним 
странама утврдила, имамо поред онога што }е довде наве- 
дено, с]азан доказ у надгробним споменицима ко^е ]е на- 
цртао и описао Мориц Хернес (Мопг Ноегпез, А11;ег1;Ьи- 
тег с1ег Негсе8:оУ1па. МП; 34. ЛЬЫШипёгеп \У1еп 1881) 
На многом гробном камеььу пона^више северозапа^ше Хер- 
цеговине ко^е се ту опису^е налази се штит, и то скоро 
увек турнирски штит (тарча) готово четвртасте Форме, како 
^е био у обичазу XV века. Осим штита налазе се иначе 
на гробном камен>у или на крстовима или на голим по- 
л>има покра] празна штита на камену хералдички знаци, и то 
поназвише полумесец и звезда (П^:. 2, 11, 18, 20, 23, 26, 27, 
29); лав с накострешеном гривом (П^. 28); рука у оклопу 



I Описао Р. р1тЬаЬег, Ве11гаэ9е гаг СжеасЫоЬ^в итк^агпв, 8 13& 
Аида ДагиЬа ЛгоЫу IV. 507. 



70 



коза држи мач наслохьен на землу, а више мача се види 
полумосец (П^. 25). На слици 1 2 стр. 54 на ^едном камену 
на дон>о] страни изрр1)ен ^е прави штит о коме Ьемо одмах 
говорити, а горе ]е прави турнир. Два витеза са шлемо- 
впма на кон>ма би^у се коплэима (цилит(»1); с ^едне ^е стране 
коло жена и витезова у шлемовима ко^е игра, с друге су две 
жене, ко]е може бити има^у нетто да изврше у церемонией. То 
^е на гробл>у у Вор^у више Клобука у долини Требижата. 
На з'едном месту (й§. 28) има]у папски кл>учеви и звезде. 
На два места види се прави ]асно хералдички изра1)ен грб. 
Нрво }е на мало пре споменутом месту у Вор^у, где ^е 
штит четв[)таст, оздо заокругл>ен, по средний с дон>ега краза 
на више пресечен поз'асом празним, више кога се горе 
налази полумесец. а дол^ звезда. Та^ з*е штит на два мача 
т;о]и се испод н>ега .1*едан оздо други озго поклапа^у. Друго 
]с штит на камену у Черину, на ^едном мачу, пресечен 
на два троу1ла по^асом из горн>ег десног на до1ьи леви 
кра]. Поз* ас }е саставл>вн из две узане пруге, изме1)у коз*их 
се пружа двострука цикцак-линиза. У горн>ем троуглу на- 
лази се венац. Форма оба ова штита упуЬу]е нас потпуно 
па петнаести век. 

Али што се тиче Боспе, опет з'е, при свем том, си- 
гурно, да она сво] државни грб рш ни^е била потпуно 
израдила, или да на н> потпуно ни^е наишла.' И у Србизи 
се мисао о државном грбу, исказапа на^пре у Оливеровим 
кралевским орловима, дизала мало по мало кроз тегобе 
с копима се Сроила од смрти Душанове у напредак има.1а 
непрестано да бори. Ту мисао живо ]е прихватила и на- 
пред крета.1а /1азарева породица, оообито син н>егов Сте- 
фан, коз'и се много трудно да сво]у земл.у уредн. С доласком 
ВранковиЬа на управу земал»ских послова дошао ^е под 
деспотом Ъур1)ем и 1ьихов лав на место грба народнога. 



Иидн о томе ДагиКа Агс1иу, IV 342. ОвЬвг ааз аЦе \Уаррво Воашеов. 



71 



ал и су лава орлом почел и замен>1шати сами БранковиЬи 
као што претходне врете сведоче. Да ово ништа друго не 
казусе, него да се мисао о државном грбу ни^е била како 
вал>а израдила, сведочи рш и та околност што }е и гр'> 
Угарске позни^е коначно изра1)ен. Но из свега ми можемо 
да изведемо ово као сигуран резултат. 

'). У Србщи се хералдика и витешка племиЬзка ор- 
ганизащда по запа/щим угледима почела утвр1)ивати тек 
за владе Душанове. Било ^е, без сумн>е, и стари^их грбова, 
нарочито у западним областима, али се живл>е почело на хе- 
ралдику мислити тек у време Душаново. Оби'^а^ ]е примл>ен 
непотпуно, и, спречаван многим другим неподесностима, 
напредовао зе где брже где спорще; брже на западу српских 
земальа, спорите на истоку. Али га ]е време утвр1)Ивало, 
а томе ^е утвр1)иван»у доприносио и ^ачи додир са запад- 
ним племиЬством поводом во]'еван>а с Турцима и наслон>ан>а 
српске политике на западне земл>е, ко^е ^е нападима и ос- 
во^енаима турским изазвано. 

2. У Срби^и ое исто тако споро и са смет11.ама по- 
чела изра})ивати мисао о државном грбу, коз'и ^'е у двогла- 
воме орлу обележен. Несумн>иви су докази о томе; потпу- 
но су засне оне Форме орла ко^е ^е тадашн>а хералдика 
српскоме орлу дала. Далеко унапре1)ена за времена Лаза- 
рева и нарочито сина му СтеФана, та зе мисао застала под 
Ъур1)ем деспотом, али ^е у н>еговим наследницима и на 
Црно^евиЬа печату опет избила на површину и почела се 
^асни]е изражавати. У томе ^е ипак дотерано дотле, да ако 
потпуна хералдичка израда српскога грба у старо] држави 
и ни]е свршена, ипак се не може сумн>ати како би изгле- 
дао она] грб ко]и би се израдио, да су то околности до- 
пусти^ю*. 



1 Од шлемова сачуван ^е ]едав ко]и се прип11су]е Ъ. Кастри- 
отиЬу. Он се надази у бечко] АтЬгааег-ваттЫп^ 1ау. Кг. 343 а. и 



72 



Литература о српско] хералдици с почетна XVII века. 

ИстражузуЬи хералдичке старине српске, ми смо се 
дрвде с нарочитом разлогом чували литературе и сви^у 
литерарних записана и извора у своме послу. Намера нам 
]е била да извидимо шта нам говоре и шта нам могу ка- 
зати споменици сами собом. И напрбд ]е изложено све оно 
што се по оригиналним споменицима сазнати могло. Из 
н>их се ^асно види како су уведени, како примани и до 
ко^ег су развитка доведени хералдички обича^и у Срба. 
Пошто смо тако изнашли оно што се по хералдичким спо- 
меницима тачно може знати о хералдичким обича^има у 
Срба, можемо узети преда се литературу о тим хералдичким 
споменицима, и имамо с чим испитивати хералдичке тра- 
диди]*е, ко]е су до нашег времена стариз'ом хералдичком 
литературом сачуване. 

Литература хералдичка могла ^е постати у особитим 
приликама, у приликама у копима се и истори]'ска радша 
у опште, различита од жити^а и летописа, развила. 



описан ]б у А(11ег, .ТаЬгЬиоЬ (1б8 Ьега1си8сЬ-§^еаеа1о^1всЬеа Уеге1ае8 1а 
\У|'е11, У, 1873 на стр. 4. По том опису шлемов та] од белога гвож()а, 
понизак, с врха заокругл>ев. На десном кра]у надави се дебео капш 
с ире))ицои ко]а ]в касни^е додана. По средини ^е око шдема ударена 
врвца од бакарвог лима ко^а ^е окиЬена поздаЬенпм ружама. Изме1)у 
тих ружа на.1азе се сдова 1та • ре • га • 1о • ге • Ь( поэним готским спт- 
ним сдовима. Наврх шдема ]о горн»и део коз^е главе избитей у банру 
и аозлаЯен. Посао ^е од веште руке. Знадо се и до сад, да иотпис 
ве треба чптати 1трега(ог, ади ^ош нико ни]е успео да загоне! ку 
об^асни. Сорта и обдик слова упуЬу]у нас, да мисдвмо на какав ла- 
тински текст, на неку врсту во]ничког бдагоелова ко]и ое у Скендер- 
бегово време доста често употребл^авао. Могла би се прочвтати овако: 
1Ье8цв Nа8а^еаи8 Рппо1р1 Бта(Ыае, Не^! Л1Ьашае, Теггоп Овтаао- 
гит, Р1е^1 Ер1Г1 Вепе(11оа(. Тодико ^е о том написао В. Бвха)м чувар 
збирке у ко]о] се та^ шлем и чува. Ни^е аабедежеяо у чданку, по 
чему се зна да шлем пр{1пада Ъ. КастриотиЬу. 



73 



Да Срби све до послетка свога старога државног 
живота нису имали хералдичке литературе ни херолда 
^едва вреди и доказивати. Нити споменици показуху да з'е 
гра1)ен>ем 1ьиховим руководила рука ко]а показузе ^един- 
ство, ко^а би их стално водила, нити у литерарним спо- 
меницима ко^и су сачувани има трага о тако] литератури. 
Имамо пак доста разлога мислити, да кад такво^ литера- 
турп до сад трага нема, да н>в без сумн>е ни било нще, 
пошто нема изгледа да се на пол>у старе литературе српске 
могу чинити проналасци ко]и би досадашн>и н>ен карактер 
променили и ко^'и не би били просте попуне онога што 
З'е до сад познато. 

У западно^ или далматинско^ литератури, ко^а ^е осим 
српскога ра))ена ]Ош и тал иранским и латинским ]езиком не- 
ма ништа што би било сувремено нашем хералдичном добу. 
Кроз XIV и XV век ни^е ни на западу било што релативно 
много друкчи]е од онога што се на истоку чинило. Ли- 
тература, историз'ска као и свака друга, поставе етрурм 
литерарног укуса, стругом ^ачега духовног живота, ко^у 
начине силнщи духови. Али и ти ^аки духови обично до- 
би^а]у потисак с друге стране, Струна литерарна се носи 
као квасац. Може се догодити да на ^едном месту има 
пуно матери^ала у ком би се извесно врен>е могло пробу- 
дити, али да то врен>е ипак не постане, просто за то што 
З'е недоста]ао потисак или квасац. Другда се опет оно ]авл>а 
и. при околностима ман>е повол>ним за то што зе случае 
хтео да потребни потисак или квасац за рана од некуд 
с друге стране до*)е. 

Кад ^е српска држава пропала или — бо.ъе можда 
-- кад су поиспропадале све државе српске испред турске 
на]езде, катастрофа ^е била сувише силна. да би се могло 
што ]*аче створити из онако незрелих научних и кн>ижев- 
них стихира ко]е су ме1)у развалинама остале и ко^е су 
могли од куЬе понети бегунци што су се по ту1)ем свету 



74 



потуцати почели. Властела се упропагаЬивала и ломила у 
продужаван»у борбе, или се бринула о сво^о^ муци и не- 
воли, ко^'у ]е тако нагла промена положа]а са собом донела. 
Свештенство ко^е ^е у сво]им рукама имало литературу, 
стачало ^е под упливом ^едног погледа на те дога1)а]е ко^и 
З'е био сувише ограничен и зедностран; оно се бринуло о 
вери. Свештенство ^е, осим тога, било и само властелин, 
и имало ]е и у интересу вере и народности да се брине о 
одржан>у извора ко]има се дал»е држати вала. Свештенство, 
на послетку, по свеколиком позиву и задатку своме ни]е 
могло емигровати. Тим су бригама као гробом, као муьиим 
Ьутагъем, покривене прве године народнога робован>а, ко^е 
^е одмах иза пропасти српских држава настало. Остао з'е 
на мегдану готово уедини стари ва^кадашли историк — на- 
родно памЬен>е и народна традици^а. И ми смо и у теча^'у 
ове расправе и иначе имали прилике видети, како се на- 
родно памЬснзв баш с особитом л»убавл>у савило око истог 
оног траги^1ног периода коз'и ]е катастроФом завршен, око 
периода коз'и се почин>е владом Душановом а завршу^е 
пропашЬу држава српских. Та^ период, отворен силним 
и многостраним духом Душановим, започео з'е у српскоз* 
историки зедно време необичнога покрета, ]едну експлозизу 
чудне снаге, витештва и поези1'е. У непрестаном лому 
оруж^а и зле и добре судбине, то време се крха с неким 
трагичним величанством испред зедне неодол>иве и дивл>е 
моЬи. Али кад се ^едан пут по ало^ судбини скрхало, н>ега 
су дохватили сводим топлим дахом народно памЬеше и на- 
родна традициза, н>ега з'е опклопила топла л>убав народне 
поези^е и народне оданости, преносеЬи га из предела у 
предео, из племена у племе, с кра]а у кра^ изломл>енога 
народа. Тако се тим путем и кроз дубоко осеЬан>е поли- 
тичке несреЬе сил но осетила мисао ^единства, ко^а ]е про- 
л;ела све, и у свачирз* се развщешф} или пробу1)еноз главн 
пренула. 



Али ]е било рш з'едно средиште ко^е ^е из близи 
гледало српски лом и коз'е ]е добро познавало све зсмл>е 
балканске, али ^е на целу катастрофу мотрило другим оком, 
духом интереса и симпати^е, али неутралним, осеЬа^уЬи 
оно што пропадаше као сво^е и ако не као идентично. То 
средиште бйо ^'е Дубровник, у коме можемо гледати главно 
место и представника свщу осталих приморских места, ко]а 
су трговину са Србирм водила и ко^а су се судбином срп- 
ском интересовала свако^ако у друкчи^ем духу него уну- 
трашн>и српски народ, на коме се у право катастрофа збила. 
Покраз тога Дубровник ]е сав оваз трагични лом и сву ову 
несреЬу гледао из слободе и угодности, не пострадавши 
сам, не претрпевши скоро ништа у сво]им интересима. По 
истом обича^у ко^им су се зава!)еним српским династима 
^авл>али свакоме посебице и медном за другим, радеЬи под 
^еднако, увек код свакога ко ^е власт имао за потврду сво^их 
права, завише се они и Турцима, и израдивши од лих нову 
потврду правима сводим, почеше трговати дале по свима 
балканским земл>ама. Ма како равнодушно да су ови л>удн 
гледали духовни покрет ко^и се зачин>ао у српском на- 
роду после велике политичке катастрофе, он их зе морао 
интересовати. Ако га ^е народ дуб^ьином сво^е душе осе- 
Ьао, Дубровчани су га на^боле разумевали: а они су први 
ко^и су подлегли чарима тако да кажемо политичке поезщс, 
ко^а ^е ^екнула после пропасти држава и господе српске. 
Све што се причало и певало по народу, могло се знати 
у Дубровнику, ко^и се у неку руку и сам занесе за делима 
у копима су и шегови л>уди радили, за ^унацима с копима 
су и н>егови л,уди друговали и копима су саветници, по- 
моЬниш! и банкари били. Они се и сами почеше поносити 
том прошлошЬу. 

Ове мисли и ова осеЬан>а, напахана горе помен>том 
стругом нису могла остати без утица^а у Дубровнику, у 
ком ^е економно благостан»е ширило пут благотворном 



76 



утица^у италщанске преро^)ене просвете. Новом пробу1)еном 
литерарном животу ме})у образовани^им Дубровчанима ни]е 
могуЬно било знати и слушати народне приче о ]*угосло- 
веиским местима, о крал>евима и ^'унацима, а не осетити 
прохтев за истори]ским знан>ем, за истраживан>ем и распи- 
тиван>ем, а по том за бележен>ем и склапан>ем. И што се 
могло поуздано очекивати, оно се заиста и збило. Баш у 
последним десетинама XVI века морали су правити сво^е 
студите два историка Дубровчанина, ко^и су се давили као 
особит по^ав у литератури, ма како ниско критика морала 
узети апсолутну вредност н>ихових дела. То су Мавро Ор- 
бини и ЛукариЬ. У тим баш делима сачувала нам се цела 
гомила традиции а, ко^е данас само за то можемо знати што 
су их они записали; у тим делима, а нарочито у делу 
Мавра Орбини]а, сачувано ^е од заборава много су1)ен>е 
или мишл>енэе о л,удима или позедини податак ко^и данас 
ни критичном историку на одмет ни^е. Често у кнэижевности 
и у умственом животу дела доби]а^у цену не по сво^о^ 
апсолутно^ вредности, него по упливу ко^и принесу времену 
и развитку. Уплив опет зависи од расположена ко^е се 
има у моменту кад дело иза1)е. Моменат у ко^ем ^е изашла 
Орбини]ева кн>ига II ге^по с1е ^И 61ау1 (Резаго 1601) био 
]е особито згодан и удесан. У времена наз'веЬе турске С1ие, 
кад су ^ош толико живи били стари спомени о бол>им вре- 
менима, оно ^е започело причати о делима крал>ева ко^и 
су некад владали у Далмаци]и, Хрватско], Восни, Срби^и, 
Рашко] и Бугарско]* Кад у тим земл>ама нигде ни]*е било 
господства словенског, оно зе причало о словенском царе- 
ван>у и крал>еван>у. У томе се у ондашн>им приликама на- 
лазио особити чар, особита сласт, ко^у су они веЬ и ра- 
ните осеЬали, а ко^а ]е сад неким начином засиЬена и 
опет надражена била. Ла мислим да се и националио и 
за прошлошЬу онако одушевл>ено певан.е Ив. ГундулиЬа 



77 



тако*)е на^веЬим делом има узвести на ове исте узроке и 
протумачити као последица н»ихова. 

Исти узроци ко]и су деловали на историчне таленте 
и историчны укус нису могли без исте последице оставити 
племиЬске спомене, тако реЬи личну страну истори]е. Онда 
кад ]е управо цветало витештво, и кад се толико полагало 
на хералдику, са свим ]'е наравно да се нашао рестауратор 
српско] хералдици, пометено^ развалинама, сиротинюм и про- 
мен»вним приликама. Ред нам з'е да баш о томе говоримо. 

Пред нама на пол>у хералдике сто^и дело ^едно утица- 
]ем исто тако знатно као Орбини^ево, и ако пред критиком 
не може, по сво^ прилици, ни онаку оцену добити. То ^е 
дело з'едан хералдички зборник, ко]и ^'е сликама херал- 
дичким радио за исту мисао ^единства, ко^а се тако живо 
давила одмах иза пропасти. Та] зборник ^е дошао до нас 
у више вари]г1ната. Време постан>а н>еговог тамно ]е, и 
ако не може бити нико^е друго озим ово ко^е смо горе 
карактерисали. И та^ хералдички зборник са свима сво]им 
вари]антима сцоменик з'е у ком су се оличили и потомству 
предали исти узроци. 

Време з'е, дакле, да се с н>им познамо. 

ПочеЬемо с оним вари]антом коз'и се у новике време 
на^пре разгласио и ко]'и ]е по том у кн>ижввном и ученом 
свету на^веЬи утисак оставио. 

То ]е познати фо^нички хералдички зборник босански, 
о коме се доста писало. Први ^'е о н>ему неколико пута, а 
послсдн>и пут у Возапзкот рпз*а1еУи, II, 78 писао пок. Ф. 
^укиЬ, а последки граф Станислав од М^ерошовица М^е- 
рошовски у ЛаЬгЬисЬ с1е8 Ьега1(118сЬ-^епеа1о8:15сЬеп Уеге1- 
пе8 Ас11ег ш Д^^'хеп, VIII, ЛУ1еп |881, стр. 83. ЛукиЬ ]е 
о томе зборнику прво писао у бр. 18 „Србскога народнога 
листа«, ко]*и ]е 1842 у Пешти излазио. Та^* чланак з'е пре- 
штампан и у Загребу у Вап1с1 Шгвко] бр. 24 исте године. 
Сам зборник ^е после и путовао у средишта српскога и хр- 



78 



ватскога кн>ижевног живота, у Београд и Загреб, ^едну 
верну копизу с бо]*ама израдио ^е др. Ланко ШаФарик у 
Луну 1845 по самом оригиналу. Та се копи]а сад чува у 
Београду у збирци рукописа Народне библиотеке под бр. 53. 
Из чланка В. КлазиЬа у ОЬхоги 18.9 бр. 206 видим да 
се у кн>ижниц11 Газевоз у Загребу и сад чува друга копира 
ко^у зе израдио 1842 Филип ПашалиЬ. Тим су путем имали 
прилике да се преко копира са зборником упозназ'у ко^е у 
Загребу козе у Београду сви коз'и су се и из саме радо- 
зпалости за старине интересовали. Зборник ^е добро и чис- 
то сачуван; листови су сви од дебеле хартиз'е; наслов ]е 
писан босанском Ьирилицом; презимена племиЬска под гр- 
бовима писана су латинским словима, и то свако готово 
презиме различитим правописом. Наслов по препису Ша- 
Фарикову гласи: Родосдокие Босанскога длнтн нлнрнукогя 
II с(>11Скогя вдддАимА, 1;д€дио пюстдккдбио по Стдинсддв» 
Р8БУн1|^ пшпн, пл сддк8 Стнпд Нбмд1|Ин1|Д цдрд СД|>Б||ЛеМД 
н 11(1)ш1|НДкд 1340. На истоз страни испод наслова има оваз 
.запис бискупа Гргура од Вареша: Со(1юит Ьипс соп11- 
пеп1ет лапа 81етша1а р1ипит поЫИиш ГатШагит Ьо8- 
пеп.'^1ит 81ис1105е соп8егуа1ит Ги188е а г. г. ГгакгШий Ггап- 
с18сап18 Гаш1Пае Гозпюеп818, 1;е81;атиг по8 Гг. Оге^ог1и8 а 
Уаге88, ер18сор. ги8реп818 е! У1саг. аро81;. 1п Вовпха о1;110- 
тапа, с1ю1а аг^еп1:1па, ргес1рие 1п оИш ер18Сора1и (1ит- 
ПСП81. 8ии18сае сИе 6 ЛиИ1 1800. Ови натписи се налазе 
управо на другом листу зборника, а на првоме з*е наоли- 
кана мати божиз'а, држеЬи у рукама сина божи^ег а сто]еЬн 
на полумесецу ко,1и испод ногу н>ених стози ме1)у укрштепим 
к.ьучевима. Клучеви се завршузу сваки главом црначком. На 
тим главама црначким као и на Богородици налази се круна. 
До1ьа ха.ьина з'е Богородици црвена, горн>а, као огртач, пла- 
ва; Христова ха/ьиница з'е тако1)е плава. Полумесец зе бео; 
Гюгородици и Христу светител>ски ]е круг око главе, а 
цела слика стоз'и на задастом зрачном жутом зале*)у. На 



79 



другое страни истога листа 1по опису Ф. ЛукиЬа, ^ер то 
ШаФарик ни^е копирао) насликани су св. Степан први 
мучени!^ (ко^н ]е, како .1е из ове расправе познато, био 
патрон Орбите) и св. ^1овринац левита, сваки грану палме у 
руци држеЬи, вшие н»их евхаристи]а (остита) над путиром 
(калежем), без потписа. На другом пак листу, на ком зо 
наслов кн.иге, насликан }е св. ^ероним у витле]емскоз пус- 
тин>и пред распетиз'ем, тако1)е без потписа. 

Што се тиче садржа^а, изложиЬемо га по листовима 
пошто з*е сваки лист ^едним грбом заузет. Тако ^е на пр- 
воме листу комбинован грб од ]'еданаест ]у гославе неких 
лржава. На сре.шни ^е двоглавни орао неман>иЬски црн на 
белом пол>у, с крунама над обадве главе; а испод н>ега 
опет на средний, на ман>ем штиту, бугарски лав на жутом 
нол>у. За ТИМ иду редом две и две озго на ниже, ]една 
десно друга лево земл>е: Македони^а и Славониз'а; Босна 
и Бугарска; Далмаци]а и Срб»да: Хрватска и Рашка, и 
на дну на средини где штит у шильак излази, Приморье. Бу- 
гарски ^е лав испод неман>иЬског орла некрунисан, а горе, 
где ^е упоредо са Славонирм, крунисан. На врху штита 
су три шлема, кру нисана гроФОвским крунама. Врх онога 
на сре^щни 2е црни орао неман>иЬски [ко^и ]е овде цртан 
с раширеним крилима као аустри^ски) до половине, држеЬи 
врх главе ^едну круну гроФовску. Врх шлема на десно 
види се у две треЬине лав македонски, а врх онога па 
лево лав бугарски, оба с гроФОвским крунама. Пза та три 
шлема извила се црвено-плава драпери]а, ко^а иде низ обе 
стране штита, свршава]уЬи се у црвене ките. За овим илу 
посебни грбови Македонще (л. 2, златан лав на црвеном 
полу ко^и корача лево); Ширще (л. 3, полумесец и звезда 
сребрна на црвеном паьу); Босне (л. 4, два у Форми Ан- 
дрнзиног крста прекрштена црна кл>уча завршена црнач- 
ким главама с црном кру ном на полу златном; у сре- 
дини коз'ега поврх прекрштених к^ьучева има ман»и штит, на 



80 



коме се на црвеном полу налази сребри полумеоец и звезда) 
Далмацще (л. 5, три крунисане златне лавовске главе на 
плавом пол>у); Хрватске (л. 6, шахова пол>а); Славонще 
(л. 7, три црвене куне на сребрном пол>у); Бугарске (л. 8, 
црвен лав без круне на златном полу); Срби]е (л, 9, сребри 
крст с оцилима на црвеном полу): Рашке (л. 10, три сребрне 
кон>ске потковице на плавом полу); Примор)а (л. II, сребрна 
рука са сабл>ом на црвеном полу); КотромановиЬа (л. 12), 
НеманиЯа (л. 13, двоглавни бео сребри орао с крунама над 
обадве главе с раширеиим крилима, а на челенци плав 
лав под круиом; држеЬи предн>им ногама златан кринов 
цвет)* МртьавчиЯа (л. 14, црвен крст на сребрном полу с 
плавим оцилима; у средний крста голуб с раширеним кри- 
лима под крупом; на челенци гола женска под дугачком 
косом држеЬи црвену и белу заставу на ко^о^* ]е двоглавни 
орао с раширеним крилима и с крунама над обадве главе^): 
ТвртковиЬа (л. 15), ГребелуановиЯа (л. 16, грб двема цр- 
веиим пругама пресечен на три пола уз дуж, и у кразн>им 
на сваком по црвен кринов цвет; на челенци двоглавни 
бео орао с крунама над обадве главе, с раширеним крили- 
ма и с по ^едним црвеним крином на сваком крилу);' Брак- 
коеиЯа (л. 17, лав ко]и корача на лево и два плава би- 
вола рога на сребрном полу; на челенци ажда^а);* КрстиЬа 
(л. 18), КастриотиКа (л. 19), Црно^евиЯа (л. 20, сур дво- 
глави орао с крунама над обадве главе, с раширеним кри- 
лима; у челенци сура ажда^а);* БаошиЯа (л. 21, сребрна 



^ У вед икон комбинованом грбу та^ ]е орао црн. 

^ Напред се може вадетп да на челенкама новаца Вукашпно- 
вих додазе мушке гдаве ко^е ^е тешко од женских разликовати по не- 
савршеном начпну црта1ьа, ко]'и }е на тим новцнма. 

3 Да оу се Лаз ар а шегов син СтеФан сдужиди двогдавним 
ордом тако1)е ^6 напред показано. 

* И дав и бивод>и рогови и ако свако посебвце и раздво]ено 
хораддпчки су знацв ко^в се иалазе на новцима БранковиЬа. 

^ И па печату Црно]ев1|Ьа има двоглавни орао. 



81 



репата звезда на црвеном пол>у; на челенци кур^ач^а глава 
с вратом:' КосачиЬ (л. 22); ХапуовиЬ (л. 23); ЛабланнЬ 
(л. 24); ЖимраковиЬ (л. 25); ОхмуЬевиК (л. 26*); Вурма- 
совиК (л. 27); КовачиЬ (л, 28); Костан>иЬ (л. 29); КачиЬ 
(л. 30); ВоиновиЬ (л. 31);' Зв^ездиЬ (л. 32); ВладимировиК 
(л. 33); ЗлатоносовиЬ {л. 34); ВошашиновиЬ (л. 35); Коп- 
]ев11Ь (л. 36); Дука))ИновиЬ (л. 37); ТасовчиЬ (л. 33); Зо- 
рановиЬ (л. 39); ЧориЬ (л. 40); НоваковиЬ (л. 41); Рад^е- 
ловнЬ (л. 42); Жарко]бвиЬ (л. 43); ВалошевиН {л. 44); Мо- 
ровлашиЬ (л. 45); ВосниЬ (л. 46); Висал>иЬ (л. 47); Мате]- 
ковиЬ (л. 48); ГрубковиЬ (л. /49); РесиЬ (л. 50); ДикниЬ 
(л. 51); ОблачиЬ (л. 52); Сладо^евиЬ (л. 53); КопчйЬ (л. 54); 
Дражо^евиЬ (л. 55); ГозковиК (л. 56); РубчиЬ (л. 57) Ми- 
л>еновиЬ (л. 58); Дин>ичиЬ (л. 59); МаргитиЬ (л. 60); Сои- 
мировиЬ (л. 61); Л>убвтиЬ (л. 62); ГрубчевиЬ (л. 63); Са- 
гри^еловиЬ или Загри^еловиЬ (л. 64); Л^убибратиЬ (л. 65): 
Предо^евиК (л. 66); ШестокриловиЬ (л. 67); Свило^евиЬ (л. 
68); СоколовиЬ (л. 69); СитничаниЬ (л. 70);* Руш1ерввиЪ 
(л. 71, Ни8С1егеУ1сЬ); ХалениЬ (л. 72); СестричиК (л. 73); 
ПашачиЬ (л. 74, могло би се читати и ПажачиЬ, ]ер пише 
Рахас1сЬ); ^амометовиЬ (л 75); КутловиЬ (л. 76); СтанковиЬ 
(л. 77); КешиЬ (л 78 у ЛукиЬа Ке8с1сЬ, 5. ШаФарик ^е 
читао КлешчиЬ); ВукотиЬ (л. 79); КукретиЬ (л. 80); Тихчи- 
новиЬ (л. 81); Деско^евиЬ (л. 82); ПармекановиЬ (л. 83); 
ВуковиЬ (л. 84); ДебелиК (л. 85); УгриновиЬ (л. 86); Де- 



' Та ]е черенка стадан знак породице БадшиЬа и надази се на 
В.ПХОВНМ новапма.^ 

^ Овпко ^е др. ^. ШаФарнк читао. ДувнЬев прение у Воз. рп- 
^а1е1)и има: иЬутосЬ1а|'сЬ, што би се можда читало: ДумоЬввиЬ? 

' Ова] пма на шлему виша различитих челенака, ко^е су поза- 
деване као заставице, а на свако^ ^е заставици другачи]и знак. 

^ Др. Д. ШаФарик ^е по оригиналу читао* СитничаниЬ. У ДукпЬа 
]е 811шс1аа|'сЬ. 

ГОДНОПКИПА VI в 



82 



белиЬ (л. 87); БрзодевиК (л. 88); МириловиК (л. 89); Омо- 
кровиЬ (л. 90); ВраничиЬ (л. 91); БибиК (л. 92); ВилиЬ (л. 
93); Масловик (л. 94); ЕкличиЬ (л. 95); БакчиК (л. 96); 
КружичевиК (л. 97); КнеэовиК (л. 98); БраниловиЬ (л. 99); 
АлауповиЬ (л. 100); ВлашиЬ (л. 101); РадмировиЬ-Ивано- 
виК (л. 102); КосовиЬ (л. 103); СубиЬ (л. 104); Крагу^евиК 
(л. 105); СудиЬ (л. 106); Мокровик (л. 107); РазковиК (л. 
108); Красо^евиЬ (л. 109); НиыичиК (л. 110); БогопанковиЬ 
(л. 111); ЕусебловиЬ (л. 112); ЧубретиЬ (л. ИЗ); ВозковиЬ 
(л. 114); ТолишиЬ (л. 115); ТежевучиЬ или ТешевучиЬ (л. 
116);* ХваоковиК (л. 117); СенчевиЬ (л. 118); Франкопано- 
вик (л. 119); ПреласовиЬ (л. 120); БделоперовиЬ (л. 121); 
Ъендисал>иК (л. 122); КрижиК (л. 123); МеклиниЬ (л. 124, 
у ^укиЬа МесЫ1п1СсЬ); ТрзаровиЬ (л. 125, у ^укиЬа Таг- 
2агоу1ссЬ); ХрабреновиЬ (л. 126); ДидловиК (л. 127); Груб]в- 
шевиЬ (л. 128); ЖдралсжпК (л. 129); ТомановиЬ (л. 130);^ 
ГрадановиЬ (л. 131); ГлумчиЬ (л. 132); КрадчиновиЬ (л. 133); 
ЖантиЬ или ШантиК (л. 134, у ^укиЬа Хап1:1ссЬ); Жупа- 
новиЬ (л. 135); ДобрщевиЬ (л. 136); НеориЬ (л. 137); Це- 
тин>аниЬ (л. 138). На листу 140 има опет комбинован грб. 
На средний великога штита сто^и мали црвен штит, оздо 
троугласт, ко]и сто^и на з"6дноз* као клуч обележено^ пречази 
ко]а иде из горн>ег десног угла у дон>и леви. На том штиту 
]е на црвеном пол>у златан град и три златна крина. Ве- 
лики штит ]е подеЛ)вн на четири пол>а, и на првом (горе десно) 
иду хоризонтално пруге црна, златна, црна, златна, црна; на 
другом (горе лево на штиту)* златан крст на црвеном пол>у; 
на уздужно^ пречази крста три плава крина ^едан испод 
другога, а у десном горн>ем углу штита златна звезда; на 
треЬем (доле десно) сребрпо поле подел>ено црвеном пре- 



* ^укиЬ има ТехеууЫесЬ. Др. ^. ШаФприк ]е читао ТежевпиЬ. 
2 Десно и лево не по цртежу, него како се носи. 



] 



83 



чагом из горн>ег десног угла у дон>и леви: на пречази су 
три сребрна месеца, а с обе стране пречаге на сребрним 
110л>има по ^една црвена звезда. Цео штит ^е, осим дон^е 
стране, окиЬен арабеском, на средний се из арабеске по- 
диже шлем с круном кода излази у кринове и има на че- 
лешщ златан град и с оба крада по дедно златно крило 
пера црних и златних, од кодих дёснд има по преко че- 
личну кл»учеву пречагу. На десном краду штита стоди шлем 
с круном, у н>ему челенка, сребри лав, а с крада крупе 
диже се златно крило златних и црних пера тако{)е с кл>у- 
чевом пречагом по преко. На левом краду стоди шлем без 
круне више у проФилу и простиди; у челенци црвен лав 
држи гвоздей крст, а иза лава се у челенци диже крило 
златних и црних пера. Ниде назначено чиди де то грб, а 
по врху челенака извида се пантл>ика у кодод де изрека 
Ветрег врего. 

Уредништво хералдичко-генеалошког органа юАсНег'* 
коди издаде хералдичко-генеалогичко друштво истога имена 
у Бечу, саопштивШи о фодничкод кн>изи горе поменути чла- 
нак графа Станислава Мдерошовског од Мдерошовица, спро- 
вело га де на стр. 33 (Ас11ег, УШ, 1881.) овом напоменом: 
пСлике грбова у Фодничкоме рукопису такве какве су буде 
озбил>ну сумгьу у оригинал ноет збориика коди се у Фодници 
чува, дер се види да пред цртачем иису стадали оригинали 
из XIV века. Др. Феликс Лужан, приватни доценат бечкога 
университета, био де тако1)е на месту, кплиу снимио и 
вггдеОу и по ономе што оп суди као и по осталом што де 
У1Х?дништву познато, фо]ничка, ;е куьига коаи]а из ирве 
ао^ювине XVII века с оригинала коди де из XIV века. Ори- 
гинал де као целина пропао, али се по казивашу дра. 
Лужана од н>ега сачувало више листова у Босни и у оста- 
лим суседним зем^ьама, и др. Лужан мисли покупити их п 
и.здати.« За нас де од великог интереса што де суд бечког 
струч^ьака опредолио време прве половине ХУП века к«о 



84 



време постан>а Фо^ничког збррника. Изгублених листова 
ни др. Лужан не може наЬи, пошто их нема. 

Упоредо с Фо^ничким хера^^дичким эборником сазнало 
се за рш ^едан хералдички зборник Iю^и се представл>а 
с неком тобоже годином, ко]'а би имала определити му време 
постан>а. То ]е зборник Дубровчанина Кор^ениЬа— НеориЬа, 
Формата у кварту, за ко^и се тврди да ]'е 1595 с некаквог 
стари^ег дела копиран. Та^ ^е рукопис у Дубровнику нашао 
и за сво.|у кн>ижницу набавио др. ^Ъ. Га^. Натпис му ^е 
двострук, Ьирилски и латински, а исто тако имена и пре- 
зимена племиЬских грбова назначена су двоструким сло- 
вима, Ьирилским и латинским. О томе се зборнику нетто 
зна но ^укиЬу и з'ош неким хрватским писцима, што Ьемо 
ми овде изложити. Натпис ]е следеКи:' Родослоеи]е навиш- 
Кених и светих отаца у властитих бтьегових земал>а и 
свитлих тлих илемени^у цесарства илирског ко]е висаскупм 
и наредно састави с великом аомном и оаат^у Станислав 
РубчиЯ Бан Цилгерща госаодина цара Стииана Сг/еаака 
НематьиЯа на славу цесарскога и кралевскога величанства 
и остале госаоде иоглавица, бака, воевода, жуаана, кнезова, 
катунара, витезова, властела и сслемиКа сви^с зелсала илир- 
ских под ком влаштитим владап>ем прибива^у раалике 
наредбе цесарства гиирскога. Ово се сложи и иреаиса из 
]еднога либра веома стара но^и се ка$е ме^у старим кгьи- 
гам либрарще мостирови Свете Горе, реда славнога и дич- 
нога Базгслще, За тим латински : ЫЬеНиз запс^огит райю- 
погиш е1; риЬИсагит 1П81ё:п1агит ге^погит е^ ГатШагит 
111и81пит 111упс1 Хшреп!, ^иаз та^па сига 8^^^и1а^^^ие 
с11П8геп1;1а соИе^ги а^пие с1ер1пх11; 81ап181аи8 КиЬсюЬ, Кех 
1п81§п1агит ёотхп! 1трега1ог18 81;ер11ап1 Хета^пюЬ , 1п 
1аи(1ет саезагае ас ге^1ае та]е81;а118 е! ге1^^иогит рпп- 



' Наслов су штампади само датпницом и ^укаЬ и В. Кда^цЬ; 
за то га ми овде у простом орепису наводимо. 



85 



с1рит, йисит, юагсЬюпит, сот11;ит, у1сесот11;ит, еяигШт 
е1; поЬ^Иит 1;оии8 Щупав, виЬ яцогит рго1ес11опе Гипс1а- 
теп1;а, топитеп1;адие е]и8(1ет Щупе! 1треп1 соп8151;г1п1 
^^^о(1 яшёет 1;гап81а1ит евХ ех ар11П1и881то 11Ьго 1п сагас- 
1;еге Шупсо 8спр1о, гереНо 1п В1Ы1о1Ьеса Мопа81епогит 
с1е Моп1;е 8апс*о ог(11П18 Шу! ВавИ!^ Копвп1б. N60^6. Соп- 
Г|с1о 1п 1)от1по поп сопГипйиг 1п ае1егпит. Атеп +. Со 
г{етсН. Меоггс!}. Ап. Б. 1595 ш 4. ра^г. СЬУУ. О садр- 
жини ово читамо у ^укиЬа. После нас лова долази садржа] 
Ьирилицом и латиницом, па онда потпис и година. Напред 
на прво^ страни после садржа^а долази свети ^ероним са 
двоструким крстом у руци, на ком ]*е бардак са месецем и 
звездом, а при ногама му лежи лав; на главн му зе пак 
кардиналски шешир. Испод слике ]'е грб на коме з'е црвен 
лав. На дну .{е потпис: Отац, зрцд^ю и свитлост свих 
гиирских земала. Ра1;гопи8, 8реси1ит а1;^ие 1их 1;о1;1- 
и8 111уг1ае. На другом листу долази Отац и воевода кра- 
^ьева илирских, Ра^гопиз а1:^ие йих Ке^^ит 111уг1ае. Крал> 
клечи пред св. СтеФаном ко^и му пружа крст, на коме з'е 
бардак са сликом распетога Исуса Христа. На треЬем листу 
долази: Здржителлща и мата милостивна илирских зе- 
шча^ьа, Ра1гопа ас та^ег р11881та ^оНиз 111уг1ае. На чет- 
вртом Л1^сту долази: Отац босанске земле. Ра^гопиз Ке- 
^п1 Во8п1ае. Ту ^е насликан Гргур папа где сто^и држеЬи 
у десно^ руци растворену кнэигу, у левоз пак папински 
штап, о коме виси бардак с босанским грбом ; кра^ деснога 
му зе уха голубица мв^)у зракама. На петом листу де: Дара 
Стиаана Ст^еаана НематьиЯа цимер, 1трега1х)П8 81ерЬап1 
81:ерЬап1 Кета§^п1сЬ 1п81§:п1а. За тим следу^у грбови земал>а 
Зугословенских до листа 1 7, на ко]'ем зе први грб породице 
КотромановиЬа, а на последн>вм ]е ^агросалиЬа, а за тим их 
има без потписа ^ош ^еданаест. 

ОвОлико ^укиЬ оКор^ениК-НеориЬеву хералдичком збор- 
нику, нити знам ]е ли га ко опширнизе описао. Про*. В. 
Кла^иЬ ]е у лиску ОЬхога за 1879. бр. 207 описао неке 



86 



грбове из тога зборника. Тако се ту описани грб босански 
(л. 8) потпуно слаже с истим у Фо^ничком зборнику, само 
што се каже да црвен штитиЬ држе »два у накрст ста- 
вл>ена црвена кл>уча са црвеним врпцама.^ У фо^ничком 
зборнику те се врпце не налаэе. А врло ]*е карактеристично, да 
су тобожн>и преписачи себи допушта.1И и толика одступаша 
на грбу ^едне земл>е. И у фоз'ничком као и у Кор^ениЬ-Не- 
ориЬевом рукопису иза грбова ]угословенских земал»а одмах 
следу]е*грб КотромановиЬа. На томе штиту у фо^ничком 
зборнику лав низе окрун>ен, а у Кор^ениЬевом ^ест ; дал>е се 
каже да ^е круна као на босанским новцима. На бо- 
санским новцима круна се из венца извила у кринове; и 
таква }е у фозничком зборнику само на иоследн>ем ром- 
бинованом грбу (л. 139), иначе су све круне Фо^ничкога 
зборника просте, саставл>ене из венца из кога излази као 
троугао просто и често лишЬе; таква се круна налази и 
на шлему КотромановиЬева грба, докле }е у Кор^ениЬа на 
том шлему круна ко^а излази у кринове. Дал>е лав на че- 
ленци у Кор]*ениЬа држи скиптар или буздован, а у фо^ничком 
^е зборнику крст саставл>ен на врху из за]асто-дугул>астих 
(;аставака. ТвртковиЬа грб (л. 20) са свим }е ^еднак са грбом 
истога у Фоз'ничком зборнику. Само у фоз'ничком зборнику сре- 
брна греда по средний штита нема около златних пруга ко^е 
бележи В. Кла]иН у Кор^ениЬа, и круна ^е као и друге а 
не с криновима као у Кор^ениЬа. Грб Хрво^евиНа ко^и Ко- 
рз'ениЬ има на л. 23, фо^нички [)укопис нема. Форма штита 
З'е, колико видим, иста; зачсруне сам веЬ казао. Знатно ^е 
да зе ова^ зборник веЬи од Фо^ничкога и да се по овоме 
што се поре1)ен>ем дознали могло, своде на з'едан извор. 

Од Корз'ениЬ-НеориЬевог зборника позната ^е ^ош з'едиа 
доста стара копира ко^а се налази у царско] библиотеци у 
Вечу под бр. 7683. О н.о] ]е наз'пре ]авпо И. К. Сакцип- 
ски у Агк1уи /а зи§:о81ау. роузе81:пюи, I, Ь6 Наслов р^ ]е: 
1^1Ьеии8 8апс1огит ра1гопогиш е1 риЬисогит 1п81ё:п10гига 



87 



ге^^погит е! Гат1Иагит 111и81;пит Щупе! 1треп1, ^иав та^па 
сига 81п^и1апяие (ИИ^репНа со11е^11; а1;диае (1ер1пх11; в(а- 
п181аи8 КирсюЬ, гех 1п81^пюгит Бот1п1 1трега1оп8 81;е- 
рЬап! Хета^пюЬ. — ^иосI яшёет й'апвЬШт ез!; ех ап- 
^^^Ш88^то ИЬго е! сЬагас1еге ШуНсо зспр^о, герег1;о 1п В1Ь- 
НоШеса топав^еп! с1в Моп1е 8апс1о, ог(11п18 с11у1 ВавИИ. 
Ово }е преводио и копирао некакав Марко Скоро^евиЬ 
Бошн>ак. Посвета гласи 8егеп1881то Аиз^пае АгсЫ(1ис1 
Аи^и81;1881тогит саезагит РегсИпапё! 1111 е1 Мапае рп- 
то8:еп11ю Регйтап(1о Ргапс18со уНа, ГеисИаз, хтрепит, 
По том ]е ова^ посао ра1)ен негде на кра^у прве половине 
XVII века, з'ер ^'е она з коме зе посвеЬено умр'о 1о54; дело 
З'е свако^ако постало ме^)у 1637— 1654 за владе Фердинанда 
III. У томе зборнику готово ^е по ономе што се до сад зиа 
исто то што и у Корз'ениЬ-НеориЬеву. Ево щта ^е о Скоро- 
З'евиКеву зборнику написао В. ^агиЬ (АгсЫу IV, 511). У 
почетку }е 8апс1х18 Н^егопутив, ра<;ег 1о1;ае Шупае у кар- 
днналском оделу с кардиналским крстом и заставом, на кор] 
се полумесец и звезда на црвеном пол>у виде. Дал>е за тим, 
на другом листу )в Ра^ег е^ с1их ге^п! Шугю! 8с. Ва81Ии8 
(у Корз'ениЬа зе св. СтеФан), и пред н»им хиечи 81ерЬапи8 
Вкогоиоу с крстом и заставом, на козоз з'е крст на плавоме 
пол>у. На треЬем листу долази Ра1гопа 1;еггае Шупсае, 
Богородица, седеЬи на кругу небеском, испод коз'ега су као 
грб два прекрштена дирека (од ко^их се на сваком на оба 
краза налазе по два зупца) и на сваком од н>их по зедна 
црначка глава*. На четвртом листу долази Ра^ег 1еггае Ьоз- 
пеп818 рара 81хШ8 са папским крстом и заставом на крз'има 
^е грб босански како зе У фоз'ничком зборнику. За овим 
след}'ЗУ 5 1п818:п1а 1трега1;оп8 б1:ерЬап1, 6 1п818:п1а ге^п! 
Масе(1оп1ае, 7 1п81§"П1а 1оии8 Шупае, 8 1п81§:п1а ге^п! 
Во8пеп818, 9. Далмациза, 10. Хрватска, 11. Славониз'а, 12. 
Бугарска, 13. Србиза, 14. Рашка, 15. Помораниза и Ку- 



' То су познати к.ьучеви папскн. 



88 



манила, 16. Неппс! НИ! 81врЬап1 ге§18, 17. КотроманиЬ, 18. 
Нема1ьиЬ; 19. Мрй>авчиЬ, 20 ТвртковиЬ итд. свега 117 слика. 

Има трага и о другим копи^ама ко^е су, како изгледа, 
више тражиле Кор^ениК-НеориКев зборник. Тако о н>има 
спомин>е Ргис1еп11и8 КагепИпиз у кн>изи Ве ге^по Во8П1ае 
езивяие 1п1;еп1;и пагаНо Ы81;опса, Уепе1118 1781 стр. 48 с 
примедбом: Са<;а1о^ит Ьипс с1ергот1;ит ехЬ1Ьети8 ех оИ- 
^1паи т. 8. ^и^ а88егуа1;иг 1п уепегаЫИ сопуепШ вапсИ 
йр1п1;и8, Ро]шсае, ариё Гга1;ге8 тхпогез, ипа сит Шогит 
81етта(;1Ьи8; пиет П(1еИ1;ег ас сИИ^еп^ег 1;гап88спрв11 аппо 
Вот1п1 1724 р. Маг1апи8 ЬекивеюЬ, 8есге1апи8 А. К. Р. 
Аи^зИп! а 8аИп18, Возпае аг^еп1;1пае ргоу1пс1аИ8, 1;гап8- 
8сг^р1;ит^ие ехетр1аг геро8и11; 1П агсЫу10 сопуеп1и8 8. 
Мапае МасагзсЬае 1п Ва1та11а, иЫ Ьас1епи8 а88егуаШ8. 
Дош и Гргур ЧеваповиЬ у кшизи 8упор1юо п1етог1аИ8 
са1;а1о§и8 оЬ8егуап1;18 т1погит ргоУ1пс1ае 8. ^оапп^8 а Са- 
р181гапо Ви(1ае 1823 стр. 266. има списак племиЬских име- 
на, покра] кога се чита приметба: КоЫИйт Гат111агит 
^иа^ит тетопа 11Иег Ьиз'из ргоу1пС1ае 1аЬи1апа 1п уе1и8- 
1:18 т. 88. соп8егуа1а (а Гигоге 1;игсюо 1п сопуеп1и Го^п1- 
сеп81 осои11;а1а) е1 а тепогаЫИ у1го р. Зо^ерко Закоаъсз 
й(\е\\Хег 1;гап8итр1а Ги!!;. Не зна се, да ли се списак засебно 
налазио, или ^е из зборника грбова изва1)ен. Она^ списак 
племиЬских породица што га з'е КачпЬ саопштио у II кн>. 
Каг^оуога и^оёпо^ пагоёа 81оу1П8ко^, Веб 1836, у по- 
четку, као да ^е ва1)ен из оваких зборника грбова. 

На послетку ]е знаше о хералдичким зборницима обо- 
гаЬено описом рш зеднога, тобоже на^старизега хералдичког 
нацрта ко^ега ^'е опис ^агиЬевим старанием израдио кнез 
Медо ПуциЬ. Та^ ]е опис штампан у ДагиЬевом АгсЫу-у 
IV, 339 стр. и д. Нацрт ^е та] на пергамену и налазио 
се у манастиру Сутз'есци у Босни, а сад }е у 1)аковачкога 
владике г. ^. ^. Штросма^ера. Писао га ^е као што запис гла- 
си, Дубровчанин Петар ОхмуЬевиЬ 1482. Нацрт ^е био при- 



89 



лепл>ен на другое страни некакве слике крал>а Твртка на 
дрвету. 

Да бисмо оно што }е могуЬно могли поредити са фо^нич- 
ким зборником навешЬемо овде цео опис ПуциЬев. И та] се 
нацрт зове родослоеи^ву као и фо]'нички зборник. Око правога 
родослови^а ко]е з*в оквиром опточено, на врху налази се 
као медалюн нацртана а1ика св. Гргура с натписом Свети 
Гаргур аааа. Испод тога ^е грб породице ОхмуЬевиЬа ; на 
црном штиту две хоризонталне златне пруге, а по преко 
црвена пруга са зупцима. Такав ]е грб ОхмуЬевиЬа и у 
Фо^ничком зборнику. С обе стране оквира налазе се по 
четири грба, и то десно оздо почи1ъуЬи грб ]е Далмаци]е, 
на ком су три кру нисане главе на плавом пол>у, а озго 
крал>свска круна с натписом Креиьевипе далматинске штит. 
Такав з'е исти грб далматински и у фо]ничком зборнику, 
само што су главе лавовске. ^а држим да ^е то и у Ох- 
муЬевиЬа, па зе ПуциЬ пропустио напоменути. Врх далма- 
тинскога долази грб породице КосариЬа, црвен штит с три 
златне попречне пруге и озго круна, с натписом кози гласи: 
племена Косари^ штит. Фознички зборник нема КосариЬа 
него КосачиЬа штит (што з'е и правилниз'е), и он се разли- 
куз'е од овога само тиме што пруге нису златне него сребрив. 
БиЬе, дакле, з'една иста ствар, а КосариЬ погрсшка место 
КосачиЬ, }ер оволике разлике сваки час долазе у овим ко- 
пизама. Врх тога з'е Кралееине словинске штит, црвен 
кардиналски гаешир на з.1атном штиту на коме з'е круна. 
Фо]нички рукопис такога грба никако и нема. Са свим на 
врху тога реда налази се Кра^ьевине босанске штит, она- 
кав исти какав з'с у фозничком и у Корз'ениЬ-НеориЬевом 
зборнику. На лево] страни оквира оздо сто^и прво Нра^ье- 
вине ариморске штит, човечи]а рука са замахнутом сабл>ом 
у црвеном полу, и врх шхита круна. Фо^нички зборник 
има тако исто. Врх тога }е Кралевипе хорватске штит, 
шахова даска од црвених и сребрних пол>а. Фо]нички 



90 



зборник има тако исто. Врх тога ^е Кралеви'не сарбьске 
ттит: три сребрне потковице на плавоме полу. Фо^нички 
зборник такав грб припису^е Рашко], а Срби^и да^е крст 
с оцилима. Овде Ье, без сумн>е, бити погрешка у ОхмуКе- 
виЬа, ко^изе Рашку узео за Орбиту, погрешка врло по^м- 
л>ива и лако могуЬна. На послетку ^е на врху: Племена 
НеманиЯа штат, златан двоглавни орао на црвеном штиту 
с зедним крином на обадве стране. Фо]ййчки рукотад, као 
што смо горе назначили, има двоглавног орла али сребрног 
на црвеном пол>у; орао та^ на свако^ глави носи по ^едну 
круну, и Фо^нички кринова нема. 

Око слике папе Гргура чита се с обе стране ово: Хд 
нм€ 01|А н СИНД н д»хд сввтогд гйь Стиндиь ТомдшбкнЪь 

МНЛОСТИМД БОКНбМЬ НрДЯЬ БОСНИ СД^БЛОМ N Н^ИМО(кИЮ »0М1|« 

:;€илн ддамд||ии ;(Д(кВАт6мь долгнимь н^днемь :(дпддинмь стрл- 

МДМЬ ХСО^И СЯДВИ Я0Д(1ИИИ .... ТОМ^ ШДО . . . // БОСДП- 

ски ндн(кксни .... после скетогд гд^гн(кд кдмквмд вишс 
столии грдд БОБокдць ПОТОМ тогд к^дл мдтндшь угд^кьскн щг 
Нбколнко Боснб тв^комь N дд^кжд столии г(кдд Нднце сддд 
хлртн Босид СВ67Н госпх велики .... ид I ее .... до- 
коли БОГ и госпд . • . Боле помож 

Испод грба ОхмуЬевиЬева у четвртастом оквиру на десно 
чита се ово : Кдко пеки(кки мд(кьгиан1|и1|И ибпли 1|Д(кд Хрошд и 
рдз^дилнли свд госпо1|ст8д мею соБом свдки кдко е могдо БОле 
освонтн тддд .... мею инми » кое в||нме . . . стнпднь бдиь 
Босдньски кои дотле под конном: и Бдик Босдиьскн влддд тон д :;л 

гнимь твд|1тко БДИЬ кон стипдн» син» крдАд ... во- 

сме(надруго^страни^ .... прнстдвнше сен^длеви слдвне 1%ипе 
кдд вдд^д» свд^;(8 ндсь светом нлн(кском ^емлом н идстдвнше 
кдо вое мднеин 3 племеид немдннЪь кое в^дукн велнкд лнтд 
ГОСПОДАМИ ти се НА )((»оп1); сник цдрд Стннднд когд 

КНКДШННЬ и ХЯЛНШД ВрДТУД МдрнДВНУН СКОГД ГОСПОДД(кА ХБнше 

и господство достнгоше кое по с»д» вожнем мало 8:;дд^- 
ждше БвдвЪн од тврдкд после клдддше .... 



91 



У средний оквира генеалошке слике прво пада у очи 
велики ш^ен грб с крал>евском круном. хоризонтално у 
три дела подел>ен. У горн>ем де делу грб Босне, у среднэвм 
десно грб Словинске а лево грб Срби]в, а оба држи ман>и 
штит опет у два дела поделен, од ко^их она^* до Словинске 
носи грб КосариЬа (т. ]. Косаче) а она^ до Срби^е грб по- 
родице Неман>иКа; на дон>ем су грбови Далмаци^е, При- 
морз'а и Хрватске; испод грба виси о ланцу медал>он са 
Сликом свеца и потписом Свети / Стипан •',• У празном про- 
стору изме^)у грба и ланца о ко]*ом ^е обешена слика све- 
тога Стефана пише ово: Сви краябвн нсмаикЪн босдйскн с 
крупом ИМ6 од стнпдяа в^имдхв и ^нлкн се пменом стп- 
пдии, ТАКО 1|дрь стнпдкомь кякомо уипнгдхг Тохомен (З 
бЪнптв. ТреЬи натпис у з'едном четвртастом оквиру у сти- 
ховима ]*е, и ^а га испису^ем у стиховима (не могуЬи из 
ПуциЬева саопштен>а видети како з'е у оригиналу). Та^ 
натпис гласи овако: . 

Писан на иогубление крала Стиаана, 

^ Бите крах босдиски пхембмитп господдр 

Клио крдх Хгдрскн нхнтн кдко 1|дрь, 

НмДШб СХДВДМ ПДС по свит» ДДХ6К0, 
Ш ГН6ГД БКШб ВХДС ВХДДАИИБ К6ХИК0, 

л Пбтдр ПдкховнЪ, Гдргкрь ОлмукввиК 
Дрдгншд ДиркнуиЬь, Петдрк КовдубвнЬь 
Нош херцбг N Вхдтко и схдвии Шимрдци 

СКН БНД;С» ВОИДЦИ ГОС'ПОДД Ю8МД1|Н 

л Дб^НОТ кдд Бндше остдви встявк 
Тддд крдх СХДВИШв С6 високо » схдки. 

На послетку на средн>ем дну великога оквира родословие 
слике има четврти натпис, ко^и гласи: Пбтлр нстне Охмк- 
||евиЪд сии, по стдрнин бошгйдиии а рдди иевохиогд рл^инрл 

и НОГ»Б€ БОСДИСКИ НрИШДСТНД ИСГОКН СТДрНбХ САД *&€ ДН- 



92 



БровуАШш, КОИ 1Л мняос ГН6Г0К6 стя^е господе сложи и 

ПОСТАВИ око рОДОСДОВИб ;Я СПОИвИВ и СЛДВВ КОСАИСКВ и СКА- 
КОГЯ В|1ИДМЯ БОШГИДННИЯ доводи БОГ Б0Я6 ДОПВСТИ и Н6Г0ВЯ 

светя водя и:(вярши. Пнсшо дитя ;1г|»истовд ня увяв (т. 

]ест 1482). 

у овом одсеку имамо особиту комбинаци^у грба, 
какве нема ни фо]нички зборник, ни Кор^ениК-НеориЬ. На 
послетку ту нам ^е и потпис онога ко^и ^е иосао радио. 

На десно покра^ четвртастога оквира треЬега натписа 
сто^и Штит илира стариех бошгнана: сребри полумесец на 
црвеном полу, а озго над штитом круна. Такав ]е и у фо]*- 
ничком зборнику, само што се у Фо^ничком зборнику изнад 
полумесеца палази и сребрна звезда, што ПуциЬ ни]е за- 
бележио. 

За овим долази сам родослов, побра]'ан>е колена, ко^е 
Ьемо оставити на страну, }ер у н>ему ни онако нити шта 
има ново ни занимлэиво. 

Л ли осим сви]у ових зборника ко^'и су познати били, 
има Народна Библиотека у Београду ]едан са свим нов, 
непознат, неописан и необзнашен, ко^и ми на овоме месту 
имамо да опишемо. Та] зборник добавлен ]е у Народну 
Библиотеку од кшижарнице Геролдове у Бечу године 1878. 
У интересности и лепоти нацрта он низ'едноме од ових не 
уступа. Што се пак тиче извора, и он ^е са горе наведе- 
нима зеднога порекла. Натписа ни записа нема никаква. 
Ми Ьемо га овде што се може тачни]е описати. Налази се 
у Народно^ Библиотеци под бр. 68^ у оделен,у слика. 

Зборник зе на доста танко^ писаЬоз' xярти^и у Фоли^у, 
0.380 т. дужине, а 0.212, ширине; слике су крупнике и 
ра1)ене лепше него у фоз'ничком зборнику. Има напред два 
листа, на копима ^е регистар, а за тим су 152 листа зау- 
зета сликама. Листови су имали озго арапску папшацизу, 
али ]*е она обрезиван>ем поназ'више оштеЬена; харти^а ^е 
по томе била рш дужа. Величином би се, дакле, ова] збор- 



93 



ник врстао у ред са зборником Кор^ениЬ-НеориЬевим. На 
првом листу ]е садржа^ овако: 

Та\о1а (1е11е агте соп1;епи1в пе1Г рге8еп1в уо1ише 
8Сп<;о рег а1ГаЬеШ 

1. А1аироуюЫ* 101 

2. АИтссЫ 141 

3. Вгапко\'1ссЫ 17 

4. Вао81сюЬ1 • •• 22 

5. Вигта80У1ссЬ1 27 

6. Во§а8с1поУ1ссЬ1 • • • • 42 

7. В1е1о8сеи1СсЫ 50 

8. Во88шссЫ 51 

9. В|8а§:иссЫ 52 

10. В1е1ошссЫ 95 

И. Ваг2оешссЬ1 100 

12. ВгапИошссЫ «И! 

13. ВиохкоуюсЫ* 116 

14. ВасЫссЫ* 121 

15. ВаЫссЫ* 123 

16. Во^рапкоУ1ссЫ 134 

17. В1е]орепешссЫ • • 147 

18. С1ЬопссЫ* 46 



* Бро^еви упуНу]у на лист 

* У Фо]нпчкоме истм грб ниа премме Во^ковиЯ. Само ]е у Фо^- 
ивчком на чеденци златна букова шншарка и усред ае ружа, а у 
овом )е пдав ]еден с роговпиа. 

' У Фо^НII<1ком ]е вборннку йсти грб при презимену БакчиЬ, само 
што она] има штпт црвен, а Фо]ипчки пдав, и што ]е тамо на чеденцо 
кродо с подумесецем, а овамо хрт. 

^ Истя ^)б у ♦о]иичкоме носа презяме БибиЯ, У Фоу ничком ]е 
на чедевци оодумссец, овде ]е петао ; у фо]ннчком су три оодумесепа 
на штпту црвена; у овом ]е гор&я црн, срвД1ьи црвен, Д01ьв эеден. 

^ Исти грб у Фо]ничвомв носи проэвме ЧориЬ. Само ^е овде 
птицц над глазом обвчна круна, а у Фо]ничком }е нема. 



94 



19. СшЬгеиссЫ 128 

20. Вика^1П0у1ссЫ 28 

21. 01е:шс1СсЫ 29 

22. В1кп1ссЫ -55 

23. ВагхоеУ1ссЫ* 60 

24. П1ао1оеУ1СсЫ* • 87 

25. ВеЬе^ИссЫ» 97 

26. Ов8коеи1ссЫ 100 

27. ВшоешссЫ 142 

28. ОепошссЫ 146 

29. ЕибеЫ80\1ссЫ* 125 

30. РгапкорапоуюсЬ! 31 

31. ОгеЬе^ИапоуюсЫ 16 

32. агиЬркоУ1ссЫ 38 

33. Оо1коуюсЫ 61 

34. ОИиЬеиссЬ! 66 

35. ОгиЬасеуюсЫ^ 67 

36. аИиЫЬга1;юсЫ ^69 

37. агиЬаеи1ссЬ1» 38 



^ Одавде почшьуЬв реднога бро]а нема, век саио бро) дйста; ади 
^а рбдни продужу] ем дал>е. Над грбом сто]в ОгахоеиюЬ и грб ]е оа 
свим ]еднак са грбом Фо]ничкога зборяика. 

* Над грбом 01(11ои1сЬ. Тако и у фо]нпчком. Грб ]в ]вднак, само 
у Фо]нвчком челеяка ]е хрт с огрдицом, а у овом пер]аяица ко]о] ]е 
у средина црвен полумесец. 

' Фозночки има два Дебе.ьиЬа. ^еднога (87) грб ]е са свим 
различит; другога сличая (85). У фо]нвчког су на прилику црна крола 
на златном, у овога сребрна на црвеном под^у; у фо]нпчком ]е пре- 
чага црвена на златйом, у овога црвена на црвеном пол»у. Челенна 
]в у Фо]ничком сребрло крсло и црвен полумесец; у овога слон. 

^ У Фо]ничкомв ЕвсебловиЯ, Грб ]е всти, само овде на челенца 
има]у ваше два црвена крпла. 

* У ♦о]яичком уз исти грб презиме ]в ГруичевиЛ. 

* У регистру ]в у том презвмену нешто брисаво ; на листу пак 
38 пише чисто (дтЬкопЕсЬ 



95 



38. ОгиЬезешссЬ! - 81 

39. Огас1апои1СсЫ 82 

40. 01еп(118а^11сюЫ' 89 

41. 01иЬкоУ1СсЫ* 135 

42. НагуоеУ1СсЫ 24 

43. NоVакоV^ссЬ^ 47 

44. ^аЫап^ссЬ^ 25 

45. ^атоте^ОV^ссЬ^ 98 

46. ^ак8С^ссЬ^ 194 

47. ^и^оуюсЫ 150 

48. Ко!;готапоу1ссЬ1 14 

49. Ко§8ас»ссЫ 23 

50. К1ех1ссЫ* 30 

51. КоуасюсЫ 33 

52. Ко81;а^п1ссЫ 34 

53. Ки110У10сЫ 107 

54. Кга^иеуюсЫ 138 

55. Каге^юсЫ , . . . . 18 

56. Каз^поИссЫ* 19 

57. Кас1ссЫ • •, 41 

58. Кор1ешссЬ1 43 

59. КоЬс1СсЫ 59 

60. Кгаю1пошссЬ1 88 

61. Кпх1ссЫ 90 

62. КикгеИссЫ 92 



* У ФО)11пчко>1 (^^еп(^^8а}^1^сЬ. Грб ]е зеднак; само ]е чеденка 
} оьоме деаФип с двоструким риблвм репом, а у Фо]нвчкоме ]е ]еднорог. 

^ На дпсту 135 пише ОИиЬкоУюЬ. 

' На дпсту 30 пнше ЮевЫсН, и то ^е без сум1ье прави4Н1де 
]ер се у Боснн вадаэила знатна пдемвЬска породвца с арезимевом 
КлешьЯ, Вндп ДаничпЬ Р]ечиик из К1ьяж. ст. под КлешиЛъ. Фо]ннчки 
вма КешиЯ и КлешчиЯ, 

^ На листу 19 овше КазЫюЬпсЬ, ади ]е друго г тако, да би се 
могло читатв и КазЬпои^сЬ. 



96 



63..К1ирк0У1ссЫ 96 

64. КпезошссЫ 118 

65. КгихюЫешссЫ 120 

66. КоЫИссЫ 129 

67. Ко880у1ссЫ 131 

68. КгазоеухссЫ 137 

69. Маг^паусхссЫ 20 

70. Ма^е1коУ1СсЫ 53 

71. Могои1а8С1осЬ1 63 

72. МШепошссЫ 64 

73. Маг^и^1СсЫ^ 65 

74. МеЬИпюсЫ 91 

75. М1п1ои1ссЫ . •' 94 

76. МагипивсешссЫ 117 

77. МазпошссЫ* 124 

78. Мокги1ссЫ» 126 

79. МашЬшссЫ 141 

80. МизаешссЫ 144 

81. Коуакоу1ссЬ1 122 

82. КеопссЬ! 76 

83. На1еп1ссЫ 109 

84. Мт1есЬ1* 145 

85. Кета«:п1СсЫ 13 



* У Фо]ничком зборнику ово зе преааме написано Ма^9У1(1сЬ. 
Грб ]в псти. 

* У ♦о^внчком ^в уз исти грб МасловиЯ; чеденка у овом нма 
копца, а у ♦о]Ничкомв ^в на чеденцп годуб. 

* У ФО^ничком а и у тексту над грбом пиша Макгои1вЬ. Фо]- 
«п'ши ме1)у тим ома три човечанске, а ова^ три давовско главе на 
црвеном полу; ♦оЗничкоме ^в на челенци сребрно кридо с човечанскем 
црвеном главой на орединв, а у овоме ]е ва чеденци црвев дав 

^ Над грбом N^т^о^сЬ. Тако ]е м у фоЗ ничком с тим да Зе пре- 
чага у овом црнкаота, а у фо]ничком ]е чисто црвена, и што]е овде 
на чеденци ]арац, у фо]ничком ^е дав. 



97 



86. 0ЬтисЫеУ1СсЫ 26 

87. 0Ыас1ссЫ 56 

88. Ог1оу1ссЫ 139 

89. РазвасюсЫ .102 

90. РокгаююсЫ 119 

91. Рагтеха^п1СсЫ* 108 

^2. Р1к1е1отепошссЫ 127 

93. Ргв1а81оУ1СсЬ[* 132 

94. Кааи1ои1СсЫ* 48 

^5. НезюсЫ 54 

96. КиЬс1СсЫ 64 

97. КихегеуюсЫ* 74 

98. Ка1коУ1СсЫ 138 

99. 8с1тгакоу1ссЫ 32 

100. 8у1е8(1юсЫ • 36 

101. 81а1опо80УюсЫ «37 

102. 8о1т1гошссЫ . . 57 

103. 81ас1оеи1ссЫ 58 

104. 8а^пе1ошссЫ 68 

105. 8се81окп1ошссЫ 71 

106. 8ш1овшссЫ 72 

107. 811тк1ап1СХ)Ы* 73 

108. 81апкоуюсЫ 104 

109. 8око1оу1СсЫ 75 

ПО. 8С18€1ССЫ 99 



^ У ФО]ничкоые ;е с нешто у челенци раздичитим грбом Пар- 
мвкановиЯ место овога 11армежап>иА^, 

* Над грбом ^в Рге1а9ои1оЬ. Тако ]в и у фо]ничком. Черенка ]в 
ювде хрт, а у фо] ничком крст црвен мв1)у два сребриа крила. 

^ Исти грб приа11су]е се у фо]ничком зборнику Рад]еловиНу, 
Овде ^е прави4ни^е. 

* У Фо]ничкоме]е Кизо1егеу1'оЬ; грб иначе потпуно ^вднаIс. 
^ У ФО'нпчкоме уз исти грб сто]В арезиме СилничаниЯ, 

годнаньнкд VI 7 



98 

111. 8е81пс1СсЫ 105 

112. 8токгопошссЫ* -106 

113. ВиШссЫ 136 

114. 8иЫссЫ* 140 

115. ЗепсешссЫ 143 

116. 8а^го5аё:ИссЫ 151 

117. Туаг1коУ1СсЫ 15 

118. Та8оис1осЫ 44 

119. ТотапошссЫ 84 

120. Т]Ьс1поиюсЫ 93 

121. ТоИ8с1ссЫ 113 

122. Техес1СсЫ* .115 

123. УошошссЫ 35 

124. Уг81П1СсЫ 39 

125. У1а(11т1гоуюсЫ 40 

1 26. УикоИсжЫ • • 79 

127. У1а8С1ссЫ 80 

128. У^ппоуюсЫ 103 

129. УШссЫ 112 

130. УукошссЫ 114 

131. ХагкоешссЫ 49 

132. ХирапошссЫ 78 

133. Хага1ои1ссЫ 86 

134. Хе§И^оУ1СсЬ1 103 

135. 2агпоеи1СсЫ • • 21 

136. йеН^гпапхссЫ 77 



' У ФО)Нвчком ]в СмокровиЯ; грб ^в исти; само што ФО]нички 
вма на чеденцп црна кера, а у овом ]е лелфии цео, с два риб<ьа репа 
в к руном на гдави. . . 

^ У рукопису се погрешком налази записан аист 136, ади ]е 
грб у стварн на 140 листу. 

^ Над гробом пише Техеи1сЬ. У фо]ничком ]в ТвхвууоюЬ. Грб ^в 
исти; само ]е фо^ничком чеденка ирост подумвсец, а овдв ]е года чо- 
вечина трубеЬи у трубу у капи замотано] као труба. 



99 



137. 2огапошссЫ • 45 

138. Угапс1сЫ 152 

Масе(1оп1е 1п81^п1а • • . . - 2 

1Г|пе Ш81^п1а • 3 

Во88пе 1П81^п1а 4 

Ба1та11ае 1П81§п1а 5 

Сгсуа^е 1П81^1иа 6 

81ауоп1е 1П81^п1а 7 

Ви1дапе 1п81^П1а • 8 

8игЫе 1п81§п1а . • 9 

Ка8С1е 1п81^п1а 10 

РптогсИе • • • • , 1 1 

1трега1оп8 81ерЬап1 81ерЬап1 Кета§п1ссЬ 1П81^п1а саг1е 
р-а. Ке^18 81ерЬап1 Уго8у Хета^пхссЬ 1П81^п1а саг1е 12. 

Што се тиче племиЬских имена, фо^'нички их има ко^их 
нема у овом београдском, а београдски ко^их нема у фо^- 
ничком. Тако 

а. Фо]иички има а Београдски нема: 
ХапуовиЬе, Предо^евиЬе, ВряничиЬе (^ер ВранчиЬи 

београдскога има^у друго^ачи^игрб|, ЕкличиЬе, РадмировиЬе- 
ИваниЬе, ХваоковиЬе, ТарзаровиЬе, ХрабреновиЬе, Глум- 
чиЬе, ЖантиЬе, Добри]евиЬе и ДебелиЬе (оне с листа 87), 
то зе свега ^ванаест. 

б. београдски има а фо^нички нема: 
АлиниЬе, ДивозевиЬе, ДеновиЬе, ГрупковиЬе, Хрво^е- 

виЬе, ЛакшиЬе, ЛуговиКе, КлупковиЬе, КобилиЬе, Мартину- 
шевиЬе, МаруловиЬе, Мусиз'евиЬе, ОрловиЬе, Покраз'чиЬе, 
ПиклеломеновиЬе, ШишиЬе, Сагроса-^ьиЬе, ВрсиниЬе, Жегли- 
говиЬе, ВранчиКе и НоваковиЬе (оне с .шста 122 з'ер они 
с листа 47 нма^у са свим исти грб). То ^е свега дваде- 
сет и ]едан. 

Иначе не само да ^е ^едан план, него ^е и з'едан у 
г.твноме ред. После изра1)ених зема.ьскпх грбова у фо]нич- 



100 



ком ^е КотромановиЬ, Неман>иЬ, МрььавчиЬ, ТвртковиЬ. Гре- 
белановиЬ, а у београдском: Неман>иЬ, КотромановиЬ, Тврт- 
ковиЬ, ГребелановиЬ, а Мрн»авчиЬ з'е ниже иза Кастрио- 
тиЬа. На таз од прилике начин иде саглашаваше и дал>е, 
и по^единима су или нарочито промен>ена места, или су им 
се места сама променила узроком уметан>а и прескакан>а 
горе наведених имена ко^а праве разлику. 

Има знака да }е списак имена преписиван са Ьири- 
лице. Како у београдском зборнику има^у два НоваковиЬа, 
^едан ^е на свом правом месту иза ш, а з"едан з'е уз Нег- 
уое\1сЬ-а под Л. То з'е могло доЬи из сличности Я (11) и 
Я (н) у Ьирилици и латиници. Тако }е опет На1еп1сЬ иза 
НеориЬа другом страном исте сличности. Во^ковиЬ низ'е став- 
л>ен под V како би по латиници треба ло, него под В (опет 
по сличности с Кириловским к), и ту з'е погрешно написан 
Вио1кои1сЬ. КачиЬ з'е дошао после КастриотиЬа. Тако може 
доЬи по Ьирилскоз азбуци, з'ер му }е по латинско^ место 
пред КастриотиЬем. Како з'е и у фозничком рукопису лати- 
ница, то ако би се узело да з'е првобитни оригинал Ьирил- 
ски, морао би се замишл>ати и фо]'ничком и београдском 
(а како ]е како се вид и и по веЬем броз'у имена и иначе 
с београдским ^еднак КорзениЬев, то) и Кор^ениЬевом старщи 
оригинал, у коме би презимена, на сваки начин, била на- 
писана Ьирилицом. 

Ме1)у Корз'ениЬевим и београдским зборником имазу ове 
за^едничке сличности и заз'едничке разлике наспрам фоз- 
ничкога. И у београдском и у КорзениЬевом први грб носи 
наслов 1п81^п1а 1трега1ог18 81:ерЬап1; за тим у оба иду 
З'едним истим редом: Македониз'а, Илириза, Босна, Далма- 
цща, Хрватска, Славони^а, Бугарска, Орбита, Рашка ; па . 
место Кор^ениЬевог Помораниз'а и Кумани]'а долази у бео- 
градском Рг1тог(11а (вал>да Приморз'е), и онда у Кор]ениКа 
З'е комбиновани грб Неппс! ПН! 81ерЬап1 Ке^18, а у бео- 



101 

градском ]в Ве§[8 81ерЬап1 Шозу Кета^п1сЬ 1п81кп1а. За 
ТИМ у београдском долази Неман>иЬ, КотромановиЬ, Тврт- 
ковиЬ, ГребелановиЬ, БранковиЬ, а у КорзениЬевом ^е: Ко- 
троманиЬ, Неман>иЬ, МршавчиЬ, ТвртковиЬ итд. Зборник 
Кор^ениЬев заз'едно са београдским има грб Хрво^евиЬа. а 
Фоз'нички Хрво^'евиЬева грба нема. СагросалиЬа грб фо^- 
нички зборник нема, у Кор^ениЬевом (под именом Лагроса- 
лиЬ, што з'е извесно исто) он завршу^е зборник, а у бео- 
градском зе на претпоследн>ем листу, з'ер иза н>ега има рш 
само грб ВранчиЬа, ко^ега тако()е фо^нички нема. 

Напред су по опису Кла]иЬевом поре1)вни неки гр- 
бови Кор^'ениЬева и Фо^ничкога зборника. Тако грб босански 
београдскога зборника има не »два унакрст ставл>ена клуча 
са црвеним врпцама" него су кл>учеви црвени на златном 
пол>у, на н>има су црначке главе, а испод круна се низ 
штит ви^у као врпце чини ми се плетенице косе, ]ер су 
исте бо^е ко]'е и главе. Београдски се, дакле, више при- 
миче КорзениЬевом, али ^е коректни^и од н>ега. И на грбу 
КотромановиЬа београдски ^'е сличай Кор^ениЬевом, само 
што круна и на лаву и на шлему испод челенке ни^е од 
кринова као на босанским новцима, него од простих троу- 
гластих листиЬа као и у фо^ничк(им зборнику. Таки карактер 
разлика продужу^е се непрестано, и не знам би ли се што 
знача]ни^е нашло и да нам ^е Кор^ениЬев зборник опшир- 
нще описан него што ^е. 

Сад Ьемо навести разлике ме})у београдским и Фо^•• 
ничким зборником поглавито у нацртима. 

Тако з'е круна у Фо^ ничком зборнику, као што смо 
веЬ ^едаред навели, од простих троугластих листиЬа наса- 
1)ених на венац, и кринови су на венцу само на последнем 
комбиноваиом грбу. Београдски зборник има три Форме круна 
и н>има се служи следствено. На комбинованом грбу цара 
Стефана ко^и ^е у почетку озго ^е врх свега круна од четири 
крина сведена обручима; на шлему врх штита ^е круна 



102 



коз* а на обручу има четири крина. На комбинованом грбу 
крала Стефана Уроша Неман>иЬа (лист 12) на штиту ^'е 
велика круна (на^веЬег Формата од свщу у овом зборнику 
нацртаних, з'ер обруч износи у ширину 0.142 т). Та круна 
3*е по дон>ем обручу искиЬена плавим и црвеним, заз'астим 
и четвртастим драгим каменеем. Из обруча се дижу четири 
велика крйна; изме!) н>их су четири ман>а; средина ме1)у 
криновима има вршкове озго бисером закиЬене. Из кринова 
излазе полукругли обручи коз*и се на средний састазу; над 
тима зе опет з'едан свод ко]'и па врху носи златан крст. 
Грбови земал»а у београдскоме зборнику имазу врх обруча 
окиЬенога драгим камен>ем и бисером четири крина, а из- ' 
мв1)у н>их вршак, ко^и, развитей у два листа, ме1)у н>има 
има треЬи коз'и }е закиЬен зрном бисеровим. ПлемиЬске и 
породичне крупе имазу све прост обруч, из кога излази троу- 
гл асто шил>асто лишЬе. 

И Форма шлема ]е у фо^ничком простила и више ста- 
рика; озго равна или сведена (како где) са знаком крста 
или каквим накитом, с назначеним рупама за ваздух или 
очи, без визира. Али ако зе цртач тражио да погоди ста- 
рики стил (што изгледа да му зе била намера), он то низе 
успео, зер шлемови не личе ни на оне с новаца пара Ду- 
шана, нити на општи европски стил тога времена, с ко^им 
се, у осталом, слике шлемова на Душановим новцима добро 
слажу, Београдски зборник има правилно и лепо нацртане 
шлемове с решетком и с простим отвором на визиру у облику 
кози }в био у Европи у обич^зу у другое половини XV века. 

И о нацрт>- штита, ко^и }е у осталом у свима нашим 
зборницима зеднако цртан имамо да речемо две три речи. 
У другоз половини Х1П и у XIV веку у Европи су били 
у обичазу Мали штитови у Форми равностраног троугла 
са странама мало испупченим. Такав з'е штит готово на 
-свима нашим новцима. Штитови у нашим хералдичким 
зборницима сви су тарче, исечени у врху с десна, или с 



103 



обе стране, троугласти али с десном линирм изви]еном, а 
левим углом извишеним, чиме и горн>а лини^а постазе нв!г' 
нута. Таки облици припада]у назранизе XV или XVI веку. 
Они, дакле, у главкоме одговара^у временем оном облику 
шлема ко^и з'е у београдском «зборнику. 

Онде где ^е списак београдскога зборника наво1)ен, 
у поре})ен>у ^е чешЬе изашло на виднк да се београдски 
зборник од ФО]ничпога ^ако разлику^е челенкама баш онде 
где ^е грб на штату са свим ^еднак. То се, на прилику, 
види веЬ на првоме листу, где се налази комбиновани грб, 
коз'и у Фоз'ничкоме никаква натшюа нема, а у београдском 
^е назначен као грб Душанов. Цела композици^а и сви 
саставни деловц тога комбинованог грба у оба су зборника 
потпуно зеднаки осим орла, ко^и ^'е у београдском сребри а 
у Фо^ничком црн. Али црвени лав на левом шлему озго 
врх штита изопасиван ^е испод грла, по прсима и по тр- 
буху плавим врпцама ко^е се и на репу виде, и држи мач, 
чега, ме\)у тим, фо]нички нема, ^ер у н>ега та] црвени лав 
само ^е крунисан. На десном пак шлему сто^и жена с кру- 
пом и држи десном руком црвену заставу са' полумесецем 
и звездом (грбом Илири^е по овим зборницима) а левом 
грб босански. У ФО]ничком ]е на место те жене просто 
златан лав с круном на глави. Знатно ]е да се и у грбо- 
вима и у драпери^и у београдском и у фо]'ничком (у овом 
кад превидимо црвеног орла) яалазе две боз'е: црвена и 
плава. 

Други комбиновани грб Крал>а СтеФана Уроша Не- 
ман>иЬа, ко]'и Ье без сумн>е бити ^еднак с оним што се у 
Кор]ениЬа прииису]е Хенрику, има штит црн и у н>ему 
озго на више поре1)ане у три реда грбове на штитовима, 
сваки за се и одво]ене з'едне од других. У средн>ем реду 
на врху ^'е двоглавни сребрни орао Немак>иЬа на црвенсж 
штиту са шлемом, круном простом на н>ему и челенком црве- 
яога лава плавим иэопасиваног као што ]е горе описан. Орао 



104 



има раширена крила. Само та^ грб има шлем и челенку, 
остало су само прости штитови, без шлема и челенке. Ис- 
под НемаНэиЬевог грба сто^и црвен лав КотромановиЬа на 
пол>у испресецаном попречним из горн>ег десног у доььи 
леви угао пругама златним и црним. На дну ^е грб При- 
мерна: рука ей замахнутом саблюм на црвеном пол>у. У 
реду на десно од овога долазе редом грбови Македонизе, 
Босне, Далмаци^е, Хрватске, а лево: Славони^е, Бугарске, 
Орбите и Рашке. О штиту виси орден златнога руна (уста- 
новл>ен 1429) тако да руно сто^и испод угла штитовога а 
ланац ]е саставл>ен из самих златних оцила. 

Породични грбови у београдском зборнику теку обич- 
ним редом и над грбом свагда сто]и име племиЬско. Само 
на 103 листу где долази грб УгриновиЬа разлика ]е, што 
доле долази дугул>аст четвртаст оквир златан, киКен цр- 
веним и плавим арабескама. У том оквиру записано ]е: 
Уёгг1пошсЬ 21шег аИ 81поис1сЫа. УгриновиЬа грб има и 
Фо^нички зборник, и потпуно ^е ^'еднак с овим, али у фо]*- 
ничкоме су па УгриновиЬа грбу челенка два сребрна крила 
са црвеним пречагама преко пера, а у београдском ]е на 
челенци лав крилат с кл>уном и птичи^ом главом, подел>ен 
у четири пол>а од ко^'их су два златна и два црвена у 
накрст. Више те челенке сто]и натпис Агта Гегип! расет. 
Питан>е зе каква значен>а има она белешчица? Да ли ^е 
на име, права челенка УгриновиЬева она што ]е у фо^- 
ничком зборнику, а ова у београдскоме не припада ли 
СиновчиЬу? И ако ^'е ту тако, не потиче ли и остала рап- 
лика у челенкама зеднога и другога зборника из истога 
узрока и извора? 

Хералдичке фикци1е и Мавро Орбини. 

У почетку претходнога чланка ми смо изложили уз- 
роке ко^и су могли бити псюод постан>у описаних хера.1- 



105 



дичких зборника. Сад, пошто з'е сав хералдички матери^ал 
и аутентични и литерарни познат, на реду ^'е да покушамо 
не би ли се дало анализом ухватити кад ^'е, по каквим 
знан>има и асиираци^ама и под упливом каквих ^е иде^а 
ово хералдичко дело ра1>ено и склапано? 

Ова^* посао Ьемо почета грбом босанским. За то Ьемо 
прво у кратко навести, шта се из аутентичних и ориги- 
налних сувремених извора може сазната о грбу босанском. 

Из аутентичних споменика познато }е за Босну то 
исто што и за Орбиту и за Угарску, да пре пада свога, 
а то ]е пре друге половине XV века, ни^е ^ош иыала ко- 
начно изра1)енога и сталног државнога грба. То се види 
по новцима и печатима босанских крал>ева, и са свим ^е 
природно да Босна у то^ ствари не буде различна или не 
буде много различна од суседних р^ држава. Као што у 
Срби^и прво на Душановим новцима видимо хералдички 
знак шлема, тако исто на босанским новцима знак шлема 
прво долази на новцу сувременика Душанова бана Сте- 
фана II КотромановиЬа (Ь^иЬ1б 1аЬ. XVI, бр. 9.). Шлем ]е 
Форме оне исте ко]а се види на шлемовима српским, има 
дашчицу и ружу као челенку. СтеФан Твртко веЬ. ^е по- 
шао дал>е, и он ]'е, закрал>ивши се, први управо склонно 
уредан хералдички грб. То ^е могло бити 1376, кад се он 
после изумрЬа НемашиЬа дао венчати у Милешеви на упраж- 
н>ени српски престо кра^ьевски. Први н>егов крал>евски 
новац носи на прво^* страни св. Гргура, а на другое грб 
оваки: на троугластом правилном штиту отворену круну 
од кринова, каква се на српским новцима ви})а, одакле ]'е 
и узета; испод круне слово Т; више круне шлем, на н>ему 
исту онак/ круну и као челенку неку ^абуку, ко]а се не 
да потпуно разабрати. Свети Гргур држи штаку на ко^о] 
^е звезда. Такав ^е грб на новцу у ЛзубиЬа, (;аЬ XVI, бр. 
15. Слични су с н>им бро^еви 16, 17 исте табле и бр. 1, 
2 таб. XVII. На новцу бр. 18 (иста табла), 19 долази само 



106 



круна поврх Т; на новау 20, 21, само круна од кринова. 
Али ма да }е та^ грб по сво^ прилици свечано установлен 
приликом приман>а нруне српске коз'а ]е на пггит и мет- 
нута, за потон>их крал>ева видимо одступан>а и промене. 
Ни]е, дакле, нико рш мислио да ^е грб нешто стално и 
непромейито. На круну се додачу кринови ко^и Ье с н>е ви- 
сита; око ступца у Т сави^а се 8; од св. Гргура поставе 
Гргур папа; од штаке са звездом излази штака ко^а се 
свршуз'е у округ сави^еним кл>учвм. На новцима крала То- 
маша видимо на ^едно; страни српску крал>евску круну и Т са 
8 око н>егове усправне лини^е обави^ено без штита, а на дру- 
гое страни штит пресечен попречном цртом из десног гор- 
н>ег угла у дон>и леви има^'уЬи у сваком пол>у дуж те црте 
по три крина. На послетку долази сама круна на штиту 
са шлемом, крупом на н>ему и челенком. А на неким йов- 
цима долази покра^' грба са свим засебно звезда крупна, 
у НэО] круг и у кругу звезда ситна (Л>убиЬ 1;аЬ. ХУП, 12, 
13, 14, 16). Таз знак ^е у празном иол>у иза шлема и круне. 
То значи, да се грб босански низ'е био коначно утврдио, и 
да га }е у том стан>у и над Босне застао. Ова] говор 
аутентичних споменика потпуно ^е потвр!)ен^и осталим што 
из тога времена знамо. 

Ме1)у ТИМ, ма да нам овако и ово казусу аутентични 
споменици, ми у нашем хералдичном зборнику не налазимо 
нити ко}и год од поменутих вари^аната босанскога грба, 
како су нам га новци и печати сачували, нити штогод 
средн>е што би се могло као резултат сви^у ових грбова 
сматрати. Ми у нашем зборнику видимо напротив као грб 
Босне ^едан комбинован грб, ко^и онако како }е саставл>ен 
не личи ни на ^едан од оних ко^им су се босански крал>еви 
на сводим новцима и печатима служили. Ле ли, дакле, та- 
кав грб могао бити истинит? Ми одсудно тврдимо, да 
он мора бити позни]'а Фикци^'а, ко^'а ]е постала под ути- 
цаз'ем мутнога исторщског знан>а и не^асних погледа на 



107 



оно што се у старим зугословенским државама налазило. 
Такав пак нач1ш сматран>а ни^е могао постати нити у време 
цара Стефана*, као што се тврди, нити за времена бооанске 
крал>евине, него много позни]е. 

^едан грб има у зборнику ко^и ово наше су1)ен.е непоби- 
тно потвр^)у^е. То ^е грб Илири^е. Познато ]е свакоме, да ^е 
Илири^а за истори^ског времена била само римска провинци^а. 
Оно што се пре тога о н>о] зна не да ни мислити на грбове и 
таке ствари. Над ^е Илири]а достала римска провинци]а, да 
ли ^е имала знамен>е звезде и полумесеца у значен>у дана- 
шн>их наших грбова земал>ских, не може се знати, ма да се на 
старим римским новцима налази и та^ симболички знак, и ма 
да он у нашим земл>ама има неку традиционалну уобича^е- 
ност, ко^о] се данас значен>а не зна. Ни^е излишно навести да 
се знак полумесеца и звезде налази на ^едном новцу римског 
цара Адри^ана Августа, на зедном новцу Септими^а Севера 
на коме око полумесеца и звезде грчким словима пише 
Вглаантион; дале на новцима многих римских царева (Кон- 
станса, Ветриниз'а и Констанци^а) кованим у Сиску. Забе- 
лежено ^е да се исти знак налази на многом старом гроб- 
ном камен,у у Подрин>у, да ^е та^' знак врло омил>ен ор- 
наменат ко^и се везе на селзачке халэине и ко^и се некад 
носио на прсима, и да и сад нема готово ни з'едне оне 
капул>аче ко^ом се покрива глава од зла времена без на- 
везена полумесеца и звезде.* Горе напоменути нацрти са ста- 
рога гробл>а у Херцеговини показуху тако1)е на штитовима и 
иначе венац, полумесец и звезду. Само из ових података мо- 
гао ^е саставл>ач узети гра1)у за грб Илири^е; ]ер ]е та^ грб он 
извесно морао смислити, по каквим основима би.10 да било. 



' По аутентичним споменицнма може се тврдити да Босна у 
време цара СтеФАна Ы1|]е ныа^а грба. Први №ен грб, српска кра.ъевска 
крува на троугдастом штнту, ]ав4>а се тек о прогдашешем крал>ввине 
ллл с пренашашем српског крад>ввског досто^анства у Босну, ко]е ]е 
1376 годнве Твртко у Мидешеви, над тедом св. Саве взвршио. 

^ МвдвкеваЬ, Кнежсвина Србв]а, 23. 



108 



Али какав зе реални геограФски по]'ам он саставл>ао с име- 
нем Илири^е? Ништа друго ни^е он могао замишлати под 
ТИМ именом него етнограФСко ^единство ^угословенских пле- 
мена, ко]е се иза катастрофе ^угословенских држава по- 
чело будити и почело забавлати мисао кн>ижевника. Само 
то ]е могао и он под тим именом замишл>ати. Само онда 
кад су старе државе, н>ихове границе и н>ихови посебни 
интереси били 8аборавл>ени, могла се измишл>ати и упоредо 
с Босном, Хрватском, Далмацирм, Славонирм, Приморьем, 
Србирм, Македони]ом ставл>ати Илири^'а, ко]*а после покрав 
свизу поменутих и упоредо с Нзима на грб Душанов долази. 
Ове напомене колико општега карактера да^у целоме послу 
толико помажу и да му се време постанка на1)е. Лер кад 
^е зедан грб по неким стварним подацима на памет склон- 
л>ен, и кад з'е ради з'едне идез'е или претпоставке (ма ко- 
лико, на послетку, по себи истините) и геограФски по]'ам 
без икакве стварне историчне основе измишл>ен, питан>е ]'е 
шта з'е могло сметати да се то исто и на другом месту и 
на другом предмету не огледа? 

Из ових разлога смемо без бозазни потврдити да ^'е и 
грб босански тако исто као и грб илирски измишлен. И 
да бисмо то рш ^асниз'е потврдили, ми Ьемо покушати зедну 
анализу те патриотичке Фикциз'е. 

Композитор се ни]е хтео упуштати у голо наго из- 
мишл>ан>е; он з'е употребл>авао стварне податке, и ако врло 
слободно. Они кл>учеви су узети од штаке Гргура папе 
или Гргура Светога са новаца босанских; за црначке главе 
не знам откуда су, ако нису што у вези са животом Гр- 
гура Светога ко^и мени низ'е познат.* На те прекрштене 



* Има вари]аната у нацртима босанског грба ксцв те црначке 
Г4аве неыа]у. Такав зе ^едан и з'З ДиФревов Шупсиш уе(ив в1 поуит 
где се на општем Душановом грбу виде само К4>учев11, кози зупце 
има]у с обе стране.. 



109 



светачке или папске штаке метнут з'е грб ъилирсни. Мо- 
тиви, из ко^иx ^е могао постати грб илирски, наведеяи су 
горе. Као мотив могла ^е послужити и са новаца нарочито 
она звезда, ко^а ]*вдна у другое на новцпма долази као што 
зе горе напоменуто. С каквом се идерм метао илирски грб 
може се ^ош видети и по београдском зборнику. У том збор- 
нику на шлему што ^е на штиту с десне стране општега 
комбинованог Душановог грба жена држи заставу са грбом 
Илири]'е десном, а грб босански, на ком ]*е опет грб Илири^е 
на папским прекрштеиим штакама, левом руком. И мисао 
и тенденциз'а овде ]'е ]*асно показана. Душаново у^един>ен>в 
^угословенскиx земал>а врши се под заштитом или под ру- 
ково1)ен>вм иде]е илирске. Он извршу]е мисао о у^един>ен>у 
^угословена, ко]има се ^единство почин>е }ош од старога 
етнограФског и геограФСког ^единства илирског. Али што 
Босна има грб илирски на своме грбу? ^едан ^е раз- 
лог могао бити, што се н>еном народу призназ'е особито 
првенство ме1)У онима ко^и се за потомке Илира под са- 
дашн>им народним именима сматра^у. а други разлог излази 
опет на ово, што Ьемо дал>е на згодни]'ем месту извести. 

^ош Ьемо покушати анализу з'еднога грба, ко^и з'е на 
солидни^им основима, али опет у овом духу компонован, 
и ко^и ми сигурни^е аналисати можемо. То ^е грб области 
Примерна. 

Саставл>ач нашега зборника дао ^е и Приморз'у као 
држави грб, и ако Приморье као држава долази у ред 
^ош магловити^их по^мова него што ]'е Илири^а, тим пре што 
Зе у истом зборнику Далмацией засебан грб дат. Ме1)У тим 
има особитог интереса да се потражи, како ^е саставл>ач 
могао доЬи на мисао да узме Приморье као државу. ^а др- 
жим да з'е на то могао доЬи просто посматран>ем потписа 
и наслова српских и босанских владалаца. ЧитазуЬи на 
прилику потписе Стбфднь Тв^ьтко кь Хрнстд Бога крдяь 
С^ьБяюиь н Босн! и Прииорню, или Пат^ндр^ЕЬ Срьедюмь н 



по 



11(М1мо|тю или К^днь вс1хь ^^лпкихь ];емдь н п^нмо|>свн;а 
или К^як н сдиодрьжьць КЬС€ С|>ЬВСКЬМ N п^мо^ьсвык 
];е11Я1б' композитор се нще свЬаоодредбв Дукланина ко^а каже- 
Предео вода, ко^е с планина на ]ужну страну у море теку 
назове крал> Приморьем (Мап1;1та), а предео вода ко^е с 
планина теку к северу и утичу у велику реку Дунав, на- 
зове Србирм. Композитор 2е просто држао да ]е и то држава, 
налик на Босну или Орбиту. И ма да то ни^е била држава 
друкчи^'а и друга него Далмаци^а, и ма да су Орбита, Босна 
и Хум имали кад ^едно кад друго приморзе српско, босан- 
ско или хумско, и ма да се то приморье српско босанско, 
или хумско рачунало у приморске засебне области : Зе- 
ту, Хум, Требин>е ко]е се онде где се помин>е Приморье 
не помин>у за то што их Приморье као опште географско 
име обухвата — опет ^е наш саставл>ач налазио да му 
треба тражити грб. И пошто Приморье као такво ни^е имало 
грба, или ни^е могло имати другота осим далматинскога, 
ипак ]е саставл>ач покра^ далматинског нашао Цер друго 
ништа ни^е могао чинити) и грб Примор]у. Како ^е то ура- 
дио? СреЬом су нам аутентични споменици сачували ма- 
тери^ал, по ко^ем у овом случа^у поступак саставл>ача 
можемо баш тачно да покажемо. 

На новцима босанског великаша и дуке спл>етскога 
Хрвоза налазимо ^асно сачуван 1ьегов грб (Л)убиЬ, 1аЬ. XVII, 
бр. 19 — 27). И та] грб не измиче се из опште карактери- 
стике несталности и не]вднакости, ма да припада ]едноме 
човеку. На новцима под 19 и 20 правил ан троугласт штит 
без шлема, на н>ему озго неке пруге као пошири перваз, 
а испод тога рука са замахнутим голим мачем, а иза те 
руке лав с двоструким великим репом ко]и као да се по 
ОНО] руци пуже.. На новцу бр. 21 на штиту ^е по средний 
с десног горн>ег у леви дон>и угао пруга и на ню^ три 



' Даня'шК, Р]бЧ1шк из кеь. ст. под Првморве и Првморьскнн 



111 



крина з'едан испод другога, а около 1ье у полу с обе стране 
по крстиЬ. На штиту ^е шлем и на н>ему она замахнута 
рука са саблэом као челенка, а око те руке и шлема, просто 
у паьу, виде се с десне стране три крина ]едан испод 
другога, а с леве два крстиЬа зедан испод другога. Такав 
Зе грб на новцима бр. 22, 23, 2о, али на новцу бр. 24 веЬ 
око руке има само по ^'едан крстиЬ с обе стране ; на новцу 
бр. 26 на штиту су на пречази само три крина; крстиЬа 
около нема никако, а шлему и че.1енци с десна има само 
^едан крин. Ледан ^е само крин челенци с десна и на новцу 
бр. 27, само што на н>ему штит има и три крина и оба- 
два крстиЬа као и горе. Бесн^радски зборник има грб Хр- 
во^евиЬа ко^и се с овим на новцима бр. 22, 23, 25, у длаку 
слаже и у грбу и у че.1енци. То значи не само да ^е та^ 
грб био познат саставл>ачу, него да ]е се он у опште та- 
квом гра))Ом служио, као и да ^е н>вгов нацрт грба Хр- 
во^евиЬа потпуно правилан и истинит, оставл>азуЬи на страну 
што се сам Хрво]е ни]е н>име стално служио. На грбу 
пак Приморз'а, ко^е ^е у београдском зборнику забележено 
Рптог(11а, шта видимо? Просто челенку грба Хрво^ева, 
руку са замахнутом саблюм, само што ]е сабл>а на Хр- 
во^ево^ челенци прав шил>аст мач, а на грбу Примор^а^е 
крива турска сабл>а. Шта се, дак.1е, може друго мислити, 
него да ]е саставл>ач узео челенку Xрво^еву те ]е употре- 
био као грб Примор^а, коз'и, наравно, нигде наЬи нще могао, 
држеЬи валада да ^е Хрво^е до те челенке дошао за то 
што зе воевода спл>етски постао. 

Очевидно ]е, да су склапаае грба Босне и комбинованог 
грба Душановог руководиле горе наведене пде^е; изван сваке 
^е сумн>е, по грбу Илири^е, да се саставл>ач ни^е снебивао 
у комбинован,у грбова и да се на анахронизме нще обзи- 
рао; очевидно ^е по нацрту, ко^'и сав одговара стилу XVI 
века, да се и у нацрту ни^е пазило ни толико да се стил 
XIV века, ко]и ни^е тешко било сазнати и пр^наЬи, под- 



112 



ражава; очевидно ^е, по грбу ^>Приморди^е«, да нще много 
скрупула било ни у склапан>у са свим нових држава, и 
да се замишл>ено]' држави исто тако замишл>ен грб изна- 
лазио; з'асно ^е, по истом грбу »Приморди^в«, и на какав 
^е начин то ра^^ено. Оста^е питан>в, кад з'е и како се могао 
ова^' посао извршити? 

На питан>е кад ]*е могао бити извршен ова] посао, 
ми смо одговорили у претходном чланку. Изван оне научне 
и литерарне средине овакав се посао ни замислити не може. 
На питание ко ^е могао ова^ посао извршити, ми прво по- 
гледамо на шьигу Мавра Орбини^а и на н^га самог. Опи- 
саЬемо н>егову кн>игу и навешЬемо неке мисли из н>е, како 
би читалац с нама заз'едно следовао процес нашега тра- 
жен>а и одговаран>а на поставл>ено питан>е. За то Ьемо, 
оставл>азуЬи мало на страну чисто научнички начин, без 
сваког педантизма све цитате одмах наводити у српском 
проводу. 

Кн>ига носи интересантан наслов N ге^по (1е ^^И 81аУ1 
\ю^^[ согго1;атеп1е <1е1;1;1 8сЬ1ауоп1. Н18(юпа Ш Ооп Мауго 
ОгЫп! Каизео, аЬЬа^е теШепве. По том се на самом на- 
слову говори да се у тоз исторщи описузе ^пореклосвизу народа 
коз'и су ,били словенскога зезика као и многи и различии 
ратови што су их водили по Европи, Азиз'и и Африци; 
напредован>е државе шихове; стара вера н^ихова и време 
кад су се у хришЬанство обратили. А нарочито се виде 
славна дела кра^ьева кози су некад владали у Далмацизи 
Хрватскоз, Босни, Србизи, Расиз'и и Бугарскоз.* 

Пред самим насловом налазе се зедна према другоз, 
на табаку кози з'е напред метнут изнутра чим се раскрили, две 
слике, од коз'их }е на првоз 81аьо М тате дегтапгсо, 
човек у ТОПЛИ303 одеЬи и под капом, орунсан штитом, саб- 
л>ом и копл>ем, покраз н>ега доле пан>, а о з'едном огранку 
пан>а обешен овалан, у оквиру с резаним арабескама грб, 
на коме }е ^маз на црвеном пол>у. У Павла Ритера стема- 



113 



тограФи^и (Веч 1701) та^ грб има 8^ ас оп 1а таги ВаИНгсЛ. 
На другоз од пасловних слика има 8^аV0 с1е1 таге ИИНсо, 
човек гологлав у лакию] одеЬи, оружан луком, тетивом, 
стрелама, сикирицом, штитом и коплем; покра^ н»ега ^е 
доле тако1)е пан>, и на огранку паша обешен грб на штиту 
какав се радио XVI века; на том су штиту три кера ко^и 
трче. Таз грб у Павла Ритера има 81а\:ота НапиЫапа. 
ВеЬ ова] увод. коз*и нас поздравла пре него што се 
и пред наслов кн>иге до\уе, показуз'е оназ исти критички 
мутан, патриотичним полетом загре]ан метод размишл.ан>а 
историчкога и исказиван>а резултата хералдичкнм грбовима, 
какав смо нашли, аналишуЬи напред грб Примерна, Босне, 
Илиризе и Душановог царства. Да 8^аVоп^а таНз Ва1' 
1Нгс1 низе имала свога грба као з^диа тако замишлюна 
држава, о томе никакве сумше нема и не може бити. Ту 
З'е, дакле, М. Орбини своз'е патриотично-историчке замиш- 
л>азе ставио у грб као у зедан спол>ни израз и знамение. 
8^аVоп^з^ йппиЫапа треба да се разликузе од Славониз'е, 
коза зе саставни део Троз'едне Крал>евине. КраЛ)евину Сла- 
вонизу о коз'оз говоримо Ритер назива 81ауоп1а то^егпа, 
1п1егатп1а Сгоа11ае раг8. Она у Ритера има своз прави 
грб, куну ме1)у две реке (Савом и Дунавом) а грб Славо- 
низе дунавске у Ритера зе исти коз'и у Орбиниз'а при слици 
81ауо с1е1 таге 1111псо. Таз грб без сумн,е назпре долази 
у Орбиниза; из н>ега зе узео Ритер, и он зе не ман>е фян- 
тастичан и измишл>ен. Таз грб био би, после илирског и 
босанског кози су напред разз'ашшени, треЬи козим се ка- 
зузе зединство не само зужних Словена него и оних кози 
су пре доласка Мацара, у пределима садашн>ег аустриз'ског 
царства, имали државу у К0303 су Растислав и Светопук 
владали, у К0303 су Тгирило и Методизе крштвн>в и зеван- 
1)ел>е проповедали. Такоз држави би управо имао припадатитаз 
тобожши грб дунавске Славонизе. А не треба дан ас ни 
речи потрошити, да грба словенске државе коза зе с долас- 

гошшкниА VI Ь 



П4 



ком Мацара пропала пре него што су се и започели хе- 
ралдички обичаз'и, ни]б ни било, и да ]в ово на чисто из- 
мишл>ена ствар. У томе се на ново види како ^е о тим 
пословима мислио Орбини. 

Само дело Орбини^ево склопл>ено ^е овако. 

У почетку опису^е Скандинави^у ко;а ;е била старо 
отачаство Словена, За тим на првих 205 страна пише по 
разним кн>ижевницима о пореклу Словена и напредовашу 
владе н>ихове, и ту опису^'е стару историку чешку, поллку, 
балтичко-словенску, моравско-словенску или дунавско-сло- 
вонску. После тога на стр. 206 прелази на истори^у Дал- 
маци^е и осталих суседних кра^ева Илирика од 495 до 1161, 
где у право понавл>а Дукл>анина. А за тим на стр. 2% 4 
прелази на праву историку среднэввековних зугословенских 
држава, и почин>е историям владалаца из куЬе Неман>ине. 
Пред овим одсеком на стр. 242 на целом листу 1п ГоИо 
видимо у нацрту Агта <11 81еГапо Nеп1а8^па Ке е1; 1тре- 
га1оге с11 Ка881а. На страни 243, ко^а се налази спрам 
стране 2-<2 има АЬЬето йеНа депеа1од1а сИ сава Детадпа; 
грб, дакле, и родослов куЬе Неман>ине. Ту зе исти она) 
комбиновани грб коз'и у фо^ничком зборнику долази у 
почетку без икаквога наслова и коз'и у београдском зборнику 
носи наслов ОтеФана Душана. За тим ]е на стр. 273 А1- 
Ьего (!е11а ^пеа1о^1а (11 Уика8с1по Не Ш ВегЫа, а на 
стр. 274 Агта т. з. грб истога. Ту видимо на штиту крст 
и около четири оцила; на средний крста з'едноглавога орла 
с круном, Врх штита ^е шлем, опкол>ен драпериз'ом. На 
шлему з'е круна, а из н.е на челенци гола женска коза 
држи заставу, на ко^оз з'е тако1)е насликана птица коз'а као 
да 3© орао, зер се потпуно добро не разпозназ'е. ПосЛе 
тога на стр. 280 долази А1Ьего (1е11а §епеа1о&1а сИ Мко1о 
АНотаппо Соп1;е Ш 118с12, а на стр. 281 грб истога. Ту 
з'е штит подел>ен двема на троугао саставлзсним пругама 
на три тро^тласта пол>а; у свакоме том пол>у види се по 



115 



^едноглав орао, крзгнисан правилном хералдичном гроФов- 
ском круном. Шлем има драпери]*у, на врху ^астучиЬ, а 
као челенку ^вдноглавога орла с раширеним крилима (она- 
кога као и на штиту), с гроФовском круном правил но на- 
цртаном. После тога долази на стр. 285 А1Ьего <1е11а ^е- 
пеа1о^1а (11 Ва18а 8!дпог (11 2еп1а, а на стр. 286 грб исто1 а. 
Ту }е на штиту крупна звезда; на шлему драпери]е; озго 
круна гроФОВска; на челенци глава курз'ач^а. После тога 
долази на стр. ^10 А1Ьего (1е11а ^епеа1о8:1а (!1 Ьаваго 
соп1е (11 8егу1а, а на стр. 311 грб истога. На Лазаревом 
}е грбу на штиту по средний озго на ниже црвена пруга, 
и у н>о^ сребри крст. На два околна пол>а кринови су у 
горнюз половини. На штиту з'е шлем у проФилу, а врх н>ега 
круна, и на круни двоглавни орао с раширеним крилима, 
и главе су му без круна. После тога на стр. 343 долази 
А1Ьего (1е11а ^епеа1о§1а (11 Со1готаппо сЬе (1от1по П! 
Во8па, на стр. 3^4 грб Босне. На томе з'е грбу штит са 
круном; на штиту су црначке главе крунисане с ксюом, 
наса1)ене на кл>учеве; кл>учеви су прекрштени у Андри^ин 
крст, а на прекрску кл>учева сто}и грб Илири^е. После 
тога на стр. 379 долази А1Ьего (1е11а ^епеа1о^1а (11 саза 
Со88асс:а, а на стр. 380 ^е грб воз'вода св. Саве. То ]'е 
штит попречке (с десна на ниже лево) испресецан пругама 
сребрним и црвеним. На штиту ]*е шлем с драпери^ама; на 
шлему зе круна, а че.аенка зе лав ко]п држи заставицу. 
После тога на стр. 3 1 V.' долази Агпш с1е1 Соп1айо (11 СЬе1- 
пю, то зест грб кнежевине Хума. Ту ^е овалан штит у 
оквиру окиЬеном резаним дрветом, а на штиту гола рука 
коза држи комад дршка од копла. Горе з'е на штиту шлем 
у проФилу, имазуЬи на че.юнци (чини ми се) курзака, звр 
се не може добро распознати шта зв- За тим зе на стр. 
394 грб Крал>евине Хрватске, обична шахова даска па 
штиту. И овде као и на оста.1им крал>евинским грбовпма 
ш.1ема на итпу нема, него зе место шлема круна. На 



116 



поолетку зе на стр. 398 грб Крал»евине Бугарске, штит у 
ишараном оквиру; на штиту усправ.ъвн лав, ко] и као да 
ое некуд пен>е; врх лава ^е круна. И та] штит као и остали 
крал>евински штитови нема штита и челенке, него зе на 
штиту само круна. 

Тако з'е склопл>ено и изведено дело Мавра Орбини]а. 
II ада у очи да ни]едан историк, пре ни после М. Орбини1'а, 
пи]е грбовима поклонио толику пажн>у ни такво место. 
Бележимо да при свем том М. Орбини не говори ни речи 
ни о изворпма сво^их грбова, ни о значен,у 1ьихову; он 
не каже нити да их ]е сам саставио, нити да их ]е где 
готове нашао. Они су у тьегово] кн>изи на одличном месту, 
у заглав.ьима на]знатнизих одсека 1ьегове кн>иге у лепим 
бакрорезима наштампани, и читаоцу ]е остав.ъено да о 
и>пма суди, мисли или их употреблава како мисли или зна. 

С тога Ьемо оно што ]е он паштампао упоредитп с 
опим што пмамо сачувано у горе описаним споменицима. 

На првом месту паилазимо на велики комби новани 
грб ко] и зе у Фо] ничком, београ деком, Кор]ениЬ-НеориЬе- 
вом зборнику и у М. Орбинизу з'едан исти. Он само има 
неке разлике у наслову. Београдски зборник и Корз'ениЬ 
прпписузу га СтеФану Душану; Фо]т1чки нема Т}' никаква 
натписа; М. Орбини га зове грбом Стефана Немагъе Крал>а 
и Имаератора Расще. Он зе знао разликовати и теже ствари 
у историзи српскоз, те з'е чудо како зе место имена Сте- 
фана Душана могло доЬи име СтеФана Неман>е. Осим те 
разлике вал>а навести зош ово. На десном углу комбино- 
ванога штита низ'е жена (као у београдском зборнику) него 
човек под круном, и та] човек држи десном руком заставу 
Илириз'е а левом босански грб. Дал>е, орао Неман»иЬев има 
под крилима кринове. Шлемови су са свим исти. Разлпка 
у тумачежу има да се ова забележи. Напред зе показано 
да зе М. Орбинизу штит с три хрта штит Сювепа илирских 



117 



((1е1 таге 11Иг1со) и да то ни]е грб Славони^е.' То ^е ту- 
мачен>е врло знатно, з'ер поред мисли о зединству ко]а зе 
дата грбом немаььиЬским, па грбом илирским, има ^едпа 
казана и овим (да га тако назовемо) грбом илирско-сло- 
венским. Вредно з'е да се овде наведе и ред ко^и грбовпма 
на комбинованом штиту даз'е М. Орбинп. Та^ ред з'е ова- 
кав. Бугарска (први десни озго), Славони^а (први леви озго), 
Босна (другн десни), Македонп^а (други леви), Далмаци^а 
(треЬн десни), Србиза (треЬи леви), Неман>иЬ (први средней 
озго), КотромановиЬ (други средн>п), Хрватска (четврти 
десни), Рашка (четврти леви), Примор]е (средн>и у дну|. 

И сви остали грбови ко.]е има М. Орбинп долазе у 
зборницима тако})е потпуно з'еднако. 

Тако грб Вукашинов (са стр. 2/41 долази у зборни- 
цима као грб Мрн>авчевиЬа; грба АлтомановиЬа зборници 
немазу, ^-^и грб ВоиновиЬа ^е сличай Нэиховом само што 
место Орлова има полумесеце, а зош ^е слични^и грбу 
АлтомановиЬа грб ЖупановиКа коз'и тако1)е има Орлове; грб 
Балшин зеднак з'е у М. Орбини^а и у зборницима, и з'едне 
су исте разлике према аутентичноме са новаца, коз'е су 
разлике горе на своме месту показане. Грб кнеза Лазара 
види се у грбу ГребелановиЬа (коз'е презнме М. Орбини 
пише СЬгеЬе11апоУ1сЬ); грб Босне са свим зе исти; грб 
воз'вода св. Саве (с11 (1ис1н с!! 8ап1о 8аЬЬа) види се у грбу 
КосачиЬа; грба хумског нома; грб Хрватске и грб Бугарске 
зе исти. 

Бо8 сумн>е се, дакле, може тврдити да се или М. 
Орбини служио грбовима зборника, и то би онда изазивало 
претпоставку да су зборници пре М. Орбинизева дела по- 
стали; или да з'е зборницима извор у делу Орбинизеву. 



^ Овим постазо излпшна проппрка о томе грбу Олавоппзе, осно- 
вана ыа М11(М11 да он прппада Славоми]и савско-дунавскоз. Др. Фр. Рамка 
у АгсЫ\-у ^а^пЬа ГУ, 502 



118 



Да би се зош ^асни]е умотрило питан>е, и да би се 
одговор олакшао, ми Ьемо показати з'едним веЬим цитатом 
из предговора и ^ош неким цитатима из кн>иге какав ]е 
поглед М. Орбини на сво^ посао имао. 

Тако у предговору читаоцима М. Орбини прво говори, 
како су Словени славан народ, али како нису имали уче- 
них л>уди и писаца као .1евре]и, Грци, Римл>ани и остали, 
ко^и би шихова зуначка дела умели забележити и проел а- 
вити. иНарод словенски (па1:юпе 8'а\а), наставл>а М. Орбини, 
био ^е у томе врло зле среЬе. Од самога почетка он се без 
прсстанка бавио ратован>ем, чинеЬи дела достойна славнога 
спомена, ни мало се, ме1)у тим, не брипуЬн да се та а^ли 
на харти^у ставе. Мало зе писаця поМин>ало Словене, па 
и то мало их з'е помин>ало не с намером да их прослави 
или опише, него узгред, описузуЬи дела и ратове других 
народа. А Словени су ратовали скоро са свима народима 
светским. Нападали су Персщу, владали Азиз'ом и Афри- 
ком, тукли су се с ЕгипЬанима и Александром Великим; 
потчинили су Грчку, Македонизу и Илирик; заузели су Мо- 
равизу, Шлези^у, Чешку и 11ол>ску и обале Балтичкога мора, 
прешли су у Итализу, и ту су се дуго времена борили с 
Римл>анима, бивши кад побе1)ени кдд победници, и на по- 
слетку покоривши пода се римско царство заузели су све 
и>егове области, разорили град Рим и нагнали римске Ца- 
реве да му данак плаЬазу, што на свету никакав други 
народ учинио ни^е. Завладао ^е Француском, утврдио кра- 
л>евину у Шпани^и, а од шегове се крви родише на^пле- 
менитиз'е породице. За то римски писци и нису тако из- 
дашшг у похвали варвара (као што их они називл>у) као 
што су то кад своз'е хвале. Тога ради, из дужности ко^а 
ме вуче морз* словенскоз народности, з*а сам се драговольно 
подвргао труду ко^и з'е требало учинити еда би се пока- 
зао почетак и напредоваше словенскога царства, саставл>азуЬи 
у з'едно оно што се налази овамо онамо написано од раз- 



11У 



них писаца, еда би се са што ви1ге лакоЬе могло зйати 
како з'е био увек славан и с]'а^ан ова^ народ. Током вре- 
мена из тога се народа показаше и развише многи и наз'- 
моЬни^и народи, као што су Словени, Вандали, Бургунди, 
Готи, Остроготи, Визиготи, Гепиди, Гети, Алани, Вуерли 
или Ерули, Авари, Стири, Хири, Меланклени, Бастарни, 
Пеуци, Дяки, Шведц, Нормани, Фени или Финн, Вери или 
Ункрани, Маркомани, Квади, Траки и Илири. Давише се 
после Венети или Хенети, ко^и заузеше обале мора Балтич- 
кога, и бе^аху раздел>ени у много племена као што су 
Поморанци, Увилци, Рузани, Варнави, Оботрити, Полаби, 
Увагири, Лингони, Толенци, Редари или Рщадури, Цирци- 
пани, Кузини, Ерули или Елвелди, Левбузи, Увилини, Сто- 
дерани и Бризани, са многима другим што се могу читати 
у Хелмолду. Сви су они били ^едан исти народ словенски, 
као што Ье се и у напредак видети. И да бих оваз посао 
довршио са што веЬим савршенством, нисам се уклан,ао 
ни испред каква труда, више пута пролазеЬи Итали]у да 
прегледам библиотеке и да потражим шьиге коз'е би ми од 

потребе биле И сакупивши, на послетку, гомилу 

на^знаменитизих ствари, ко^е се без'аху порастурале ко^екуда 
по библиотекама, рад сам био издати их на свет ради 
украса народима словенским. ^^ 

Овде су основи патриотичнога пансловенства, ко^им 
З'е очевидно био занесен М. Орбини. Н>егова се критика у 
н>ему удавила. Али ми Ьемо ^ош неке цитате навести. 

ДржеЬи, веЬ по Дукл»анину, Готе за Оловене, М. 
Орбипи ]е држао да су Траки и Илири имали з'едан исти 
Зезик са Дакима и Готима (стр. 146). На другом месту 
каже да су Словени изашли из Скандинави^'е под именем 
Гота (стр. 97); да су пореклом од Гота, да су подел>ени 
на разна племена узели и различита имена и да су народ 
на^веЬи ме1)у свима. 



120 



За Восанце каже како им ^е порекло од Беса, на- 
рода у Траки^и. БоравеЬи у Траки^и Веси су становали 
на реци Несту, ко^у Турци зову Кара-су, а Грци Местро. 
Дошавши у размирицу с Вугарима у Траки^и, Бугари Весе 
одатле истеразу, и <^ни отуда до1)у у Горн>у Мезизу и заузму 
зем/ье ме1)у Савом, У ном, Дрином и морем ^адранским. 
После се, каже М. Орбини, теча^ем времена е променило у 
о, те од Веса иза})у Воси, а од н>их Восна (стр. 344—345). 
А на другом месту приповеда како ^е над гробом кЬери Ко- 
тромапове коза з'е у Риму умрла (што се з'ош могло видети) 
писало: Шс ]асе1 Огапа Шг1са, 

Ево разлога из коз их ]е постао босански грб с илир- 
скнм обележз'ем. М. Орбини зе веровао да су Вошшаци право 
племе илирско, козе се касниз'е, пошто су и Вугарп били 
веК на балканском полуострву, у Босну доселило и име 
З'оз дало. Ево одакле се на ОхмуЬевиЬа родослову. писаном 
тобоже 1482, могло писати при грбу босанском коз и ]е 
као и у М. Орбиниза, Штат илира стариех бошгнана, 
Мени се, по томе чини, да се, без сваке сумное, дело М. 
Орбиниз'а по идезама коз'е су у Н;ему, мора сматрати као 
родител онога што су хералдички цртачи у зборницима грбова 
извели. Али пошто сви земал>ски и знатниз'и породични грбови 
долазе у самога Орбиниз'а, а по узроцима посташа свога старизи 
од Орбиниз'а бити не могу, то зе онда Орбинизе сам и 1ьихов 
саставлач, што се види и по особитоз пажн.и и лубави 
КОЗУ зе он према №има у своме историчном делу показао. 

Али не само и дезе него и «кфме свизу наших збор- 
ника своде се на Орбинизеве Форме као на своз праизвор. 

У Форми штита, у К0303 се Орбинизе сам 1шзе ни мало 
обзирао на сувременост, него з® штитове XVI века без 
обзира давао свима вековима, сви су зборници следили 
стопе н»егове; сви су н>ихови облици само вариз'етети онога 
стила кози 3© он усвозио. Штитови крал>евински у н>ега 
имазу круну у место шлема и че ленке, и имазу 3© тако 



Г21 



исто и у зборницима. Шлемови у н>ега обично имазу зедну 
драпери^у, коза полазеЬи с оба кра^а шлему са средине, 
штит озго наткрилузе и низ обе му се стране спушта; па 
то 1ЮТ0 шлемови има^у и у зборницима. Београдски збор- 
ник има шта више и потпуно такву Форму шлемова каква 
се види у М. Орбиниз'а; фо^нички зе у томе одступио. Ор- 
бини веже грб за генеалопцу, те су му скоро сви грбови 
удружени с генеалогизама. И ОхмуЬевиЬ веже грбове за 
свозе родословиз'е. Све су то знаци, ко^и потвр*)уз'у мисао 
да почетник, основалац и први саставлач овога посла низ'е 
ннко други него М. Орбини]е сам. 

И године о копима знамо да су на зборницима или 
нагпреппсима забележене, говоре са свим у прилог овоме 
мн>ен>у. 

Оназ преппс КорзениЬ-НеориЬевог зборника ко^и се 
налази у царскоз бечкоз библиотеци и коз и зе постао ме^)у 
1637 — 1657 доводи нас таман пред време Орбиниз'ево. Што 
родословпз'е ОхмуЬевиЬа носи 1482 годину, то з*е извесно 
ФалсиФикат, ако пи^е погрешка у читан^у, пошто се 1482 
низ'е могло написати оно што }е написано, нити се у то 
доба писало оним правописом и ^езиком оно што се пи- 
сало. ^ер и начин писан.а Ьирилским словима а тали^ан- 
ском ортограФи^ом (гн=н>; Ьл=гл^; ие=зе) тешко да Ье бити 
много стариз'и од XVI века. 

Али се и то питарье мора предвоз'ити/ 

^асно з*е, да з'е основна гомила грбова, државни и 
веЬп породички грбови у зборнику, од М. Орбиниз'а. Тешко 
}е мислити, а не може се готово ни с каквим основом 
тврдити, да су сви оста л и породи ч ни грбови н^егово дело. 

Он зе, без сумн>е, бавеЬи се у Итализ'и, и тамо штам- 
пазуКи свозе дело, нашао вешта хералдика и од шега дао 
нацртатм своз'е грбове. За то зе таз посао и изра1)ен са 
свим по правилима вештине. Н>егово дело, дошавши у Дал- 
мацизу ме\)у образоване Далматинце, извршилоз'е ме1)у н>има 



122 



онакав уплив какав з'е на кра^у прошлог и у почетку овога 
века извршила Ра^иЬева српска историз'а ме1)у образованим 
Србима, какав су ШаФарикова дела о словенским стари- 
нама и к(Ы1жевности извршила ме1)у образованим Слове- 
нима Властелу ]е (а у н>еним ^е редовима толико читалаца 
имало) узбунило да мисли на свозу старину; «друге ^е уз- 
бунило да ос5Ниваз*у хералдичке зборнике и да ^у н>их купе 
или склапа|у и измишла^у (следузуЬи у томе н>еговим сто- 
пама) грбове старих властеоских породида. Прво одва^але 
посла хералдичког од осталог историчког рада М. Орбини^а 
за бих гледао у ОхмуЬевиЬевом родословизу. Други су од 
родословиз'а начинили целу племиЬску кн>игу. И разлике у 
именима и у опсегу кн>иге козе смо горе у опису показали, 
долазе од овог начина постанка.. Сваки оназ коз'и }е дао 
себи труда да каигу грбова из нова црта, налазио зе да 
има право нешто додати, нешто одузети и нешто проме- 
Н11ТИ. Чак позчиз'и, више од сто година након Орбиниза, 
као што зе КачиЬ, налазили су интереса да се баве тим 
списком племиЬа коз'и зе постао услед историз'е Орбиниз'еве, 
да га попун>азу, У неку руку тумаче и истражузу где з'е кози 
од властеле био, или из коз'ега зе краза.* 

И не само то, него се у првоз поли XVII века осеЬа 
у опште заче интересован>е за генеалогизу, племиЬско по- 
рекло и сродност са старим крал>евима. Иван С Кукуле- 
виЬ (Агк1У IX, 245) приповеда како су у ово време хр- 
ватски ллемиЬи ОршиЬи доказали цару да су ро^аци Зво- 
нимира крал>а и како су на то себи израдили дипломе. 
Имам белешку од интересиога звдног дела козе носи наслов 
Iп<^^с^а уе1и81;а1;18 еЬ поЫШаИв ГатШае Магс1ае уЫ^о Маг- 
пау11;1ае Х188еп818 рег Ло. Тотсит ези8(1ет ё^еп1;18 со11ес1;а 



* КаЫб А. Каг^оуог и^о^ш оаго(1а 81оу1Пзко§а. Веб 1836 нн>. 
II, где су одмах у почетку Кпегоу! 1 у1а91е1а ааго(1а 81оутяко$а. 



123 



е! а(1 Гаг11881п1ит у1пит сопеап^и^пеит 8иит Ьирит 81\'в 
Рагка881ит рег8спр1;а. Рошае, Ка'епсИз Ма!^ 1032. Ех 
раЫю Са!(11паИ8 Рахшаш 1трг. 1ур18 Уа1;юап18, 56 стр. 
на 4-ни са сликама старога српског крал>а Вукашина и 
писца к^ьиге. Данас се зна, да ово дело ни^е ништа друго 
него посао таштине, надражене новопробу^еним историзским 
и хералдичким осеЬан>ем, ко^е се после Орбини^ева дела 
давило. Иван Тошсо МрнавиЬ био ^е Шибеничанин, коз'и 
се родио 1579 год. а умр'о 1639, бавио се много у Риму и 
тамо дружно с ученим л>удима и историцима, писао пес- 
ничке и историчке ствари. Сличност н>еговог презимена 
МрнавиЬ са Мрн>авчевиЬ морала га ^е навести на мисао 
да истражу^е сродство са Мрн>авчевиЬима, што зе наведе- 
ном^шигом и учинио. На бакрорезно] слици ко^а ^е горе 
наведеноз кн>изи додана потписао се Лоапиез Тотсиз Маг- 
па\ч^1и8 ех Рппс1р1Ьи8 К188ае, СотШЬиб (1е 2иоп1к, БВ 1п 
Уоуп122а е! Катеп§:гас1, Ер18Сори8 Ке^п! Во8пае. Доста 
З'е путовао по западном делу ^угословенских земал>а, и у 
сворз духовничко; кари]ери дотерао з'е до бискупа босан- 
скога. Опширан извештаз* о животу и делима н>еговим 
наштампао з© Ив. Кукул»евиЬ у Агкхуп га зи^гоз!. роузез!;. 
IX, стр. 242 и дал>е. И као што се оваз Томко правио 
потомком крал>а Вукашина, тако су се други правили по- 
томком Реле ОхмуЬевиЬа, а ме1)у тима може лако битп 
и оназ што зе саставлао Родословле од 148 г козе зе ^1- 
ПуциЬ у ^агиЬеву АгсЫу-у описао. КачиЬ, изброзавши горе 
поменути списак, господе наставльа овако: ^Слиди тако1)ер 
кратко забил>ежен>е ме1)у осталом господом босанском од 
Засне и присвитле обители и куЬе кнеза Реле ХомуЬевиЬа Гр- 
гуриЬа, нареченога властелина босанскога, гди Ьеш видит' 
у кратко, доброволни штиоче, тринаест порода по мушкоз 
крви од козизих изаздоше бани од Костура, у Мацедониз'и, 
на мисто бани у Босни, витезови илити кавалири Светога 
Лакова од Галицизе, боз'ни и недобитни генерали на морзу 



124 



и на земли Крала од Шпани^е и Напуле. Од ист^х иза]- 
доше цесарице; будуЬи да удаваху сво]е кЬери за Крале 
и Цесаре цариградске и трапензунтске у куЬу Комненову, 
у Бечу т.ако^)ер код цесара и унгарских крала имадоше 
велика досто]анства и господства, како се штще у шиховим 
допушЬен>им илити дипломам коз'е би дуго било овде при- 
казати/* После овога следузе побра^а^ье генераци^а и по- 
З'единих дела те породице, и на кразу се додаче* «Ово век 
буде за сад за доста, за успомену од куЬе ХомуЬевиЬа, 
а ко жели знати више, нека шти]е кнэиге ко^е се овако 
зову: Ье ^1опе саёиСе ёе11 апИсЫвзхта ее! аиё:и81;1881та 
Гат1§11а Сотпепа ёе11 АЬЬа1е Ьоп Ьогепго М1П1аг1, з^аш- 
ра1:е 1п Уепе21а рег Ргапсезсо УаКавепве с1е1 1663.« У 
овом би, дакV1е, био други доказ измишлене племиЬске славе 
и траже^ьа ^родословла^^, ко]им би се сродство са старим 
властеоским породицама доказивало. Нема^уЬи тога ретког 
дела при руци, сазнадох о н>ему нешто више из белешке 
проФ. В. Клаз'иЬа у ОЬгоги ос1 1879 бр. 207. Тако у горе 
наведеном делу има одсек ко^и носи наслов В18С0Г80 ^е- 
пеа1о§юо (1е11' ап1юЫ881п1а е поЬ1и881та Гат1^11а 01гти' 
сI^^еV^сI^ Спгдиг'хсЬ, и има комбинован грб четири]у поро- 
дица босанских, и за н. се ту говори да ^е из та четири 
грба осам грбова изва{)ено, и да зе то 6 Ма^а 1584 као 
посведочено и потвр1)ено а на молбу г. Петра од Ивеле 
ОхмуЬевиЬа, брата госпо1)е Лелене ОхмуЬевиЬа утврдио 
босански владика Антони^е Матез'и по изказиван>у што су 
га по^единце и под заклетвом учинили безбро^ни сведет I. 
Ово смишлан>е имало зе, по своз прилици, намеру да по- 
^единима поред задоволеша личне таштине набави права 
племиЬска код Млечана. У ред ових измишлених внтезова 
иде без сумн>е и поп Станислав РубчиЬ Кех 1п81§пюгит 
или »бан цимери]а« дара СтеФана. ^едно ^е интересно, што 
3*е почетак М. Орбини^а могао да на1)е толики одзив, и 
толико рашириваше, и, на послетку, судеЬи по познатости 



125 



II раширености зборпика, и толики уплив. То може зна- 
чити да ^е било доста племиЬа коз'и су марилн за славу 
свога сталежа, и да }е кшижевна интелигенци^а оних вре- 
мена била доста осетл,ива за ту славу, кад у4 з'е толики 
труд поклан>ала. А све то за]едно ипак се носи општим топ- 
лим осеЬан>ем за славу и блесак старих кралевских дворова, 
ко^иx }е спомен у тешка времена страдан>а остао средиште 
око ко1'ега се купио и ко]им се креппо живот народни. 

IX: 

п. Ритер, X. ЖефаровиЪ и грбови обнов/ьених 
држава балканских. 

Утврдивши да }е М. Орбини и по идез'ама и по на- 
цртима правп аутор и почетник грбовима ко]е смо у збор- 
ницима разгледали, ми смо за тим видели прву групу позава 
ко^'у }е произвела Орбини^ева хералдичка радн>а. То )е 
прво прецртаван.е, ширеше, мен>ан,е и допун»аван»е збор- 
ника козе се по своз прилици свршило у прво^ поли XVII 
века, но о ко^ем су и после писци писали, и ко^е }е тек 
у нашем веку опи1ту пажн»у историчке критике увбудило. 

Али осим те прве групе ко^а ^е на особит начин ра- 
1)ена, и у козо] су права Фикци^а и неко оскудно употре- 
бл»аван>е извора главну улогу играли, те су први облици 
почели и мешати се и кварити, долази друга група, ко^а ^е 
тако1)е знаменита, ^ер ако прву групу нарочито карактерише 
то што зе она у свозе време ра1)ена, 11аширивана и поз- 
навана само на западу српскога народа, у Далмациз'и и 
Босни, друга група поз'ава, коз'и су истекли из Орбиниз'еве 
хералдичке рад1ье, извршила зе своз уплив нарочито на се- 
верне, хрватске стране, и по том на источне српске кразеве. 
Ову групу поз'ава бележи Стематографща Павла Ритера. 

Павао Ритер, коз'и зе познат и под преведеним име- 
нем ВитезовиЬа, тако1)е зе Далматинац. Он се родио у 



126 



Сен>у 1650 године. Отац му ^е у том месту био чиновник. 
Васпитао се у Белш^и, и враЬа^уЬи се у Хрватску намера 
му ]'е била, да у свор] отацбини поради за покрет духов- 
нога живота. ОкреЬуЬи очи на историку, потреба му зе 
била послужити се домаЬим архивима племиЬа коз'их су 
стари у политичким пословима учествовали, али ище лако 
било склонити на то просте, необавештене и неповерл>иве 
л>уде. БиограФи Ритерови кажу да ^е он за то ]едно сред- 
ство измислио ко^е га ^е добро послужило и коз им ]в пос- 
тигао што }е желео. Бацио се, на име, на хералдпку, и 
иочео зе измишл>ати родослове и грбове, те да н>има поласка 
таштини племиЬскоз и да тако себи пут у архиве отвори. 
Тако кажу биограФи. Ме!)у тим држеЬи дело шегово пред 
собом ми бисмо ствар у другом виду изнели. Павао Ритер 
нашао зе веЬ познати рад М. Орбиниза и оних кози су 
га настав^ьали и раширивали. ХотеЬи да у1)е у историзски 
рад, и он зе на та врата закуцао. И од Н;ега 1701 излази 
дело под насловом В4етп1а1;о^гарЫа б1Уе агтогит Шуг!- 
согит с1еИпеа1ю, с1е8СГ1р11о еХ геаШиио, аиШоге ЕяиНе Раи о 
К1иег. То зе штампано у Бечу године 1701 на 4-ни 81 
стр. ВеК годину дана каснизе 1701 почело зе излазити у 
Загребу дело в^ештаЬдгарЫае 111уг1сапае ПЬег I. ЕсШхо 
поуа аисНог, на 16 л. у фол. Дело Ритерово нще ништа друго 
него од М. Орбинщевих грбова начин^ен, у ненолико ра- 
ширен и хералдичким об]аш}ьен>има умножен зборник. У 
првом издан>у, козе зе пред нама, зер се до другог издаша 
овде низе ни могло доЬи, видимо у овом реду грбове: Или- 
рика, царства НемашиЬског, Албанизе, Аустризе (старе), 
Аустриз'е (тадашн^е), Бесарабизе, Чешке (Бохемизе), Бору- 
сизе (Пруске), Босне, Бугарске, Каринтизе (Кранюке), Келта, 
Карниолизе, Крете, Хрватске, Хума, Куманизе , Дакизе, Дал- 
матиз'е, Дарданизе, Епира, Грчке, Херцеговине, Лаподнзе, 
Истризе, Либурнизе, Лодомеризе, Македонизе, Мезиз'е, Мол- 
давизе, Моравиз'е, Московизе, Панониз'е, Полске, Дубровника, 



127 



Раме, Расине, Романи^е, Руси^в, Скитиз'е, Срби^е, Шлезиз'е, 
Срема, Славонизе (дунавске), Славонизе (балтиско-примороке) 
Славониз'в (данашн>в), Стирще, Тесали^е, Траки^е (0(1гу81о- 
гит), Тракизе (Котапогит), Трансилвани^е, Тривали^е, 
Турске, Влашке, Млетачке, Угарске. Испод сваког од ових 
грбова (ко]и су по латинским именима и по азбуци.ура1)ени) 
ставл>ено з'о обзашн>ен>е у четири латинока стиха. Иза снега 
долази Бес1ага1;1о б1етта(ит ргаетхьвогиш, у коме иза 
обичног хералдичког об^ашЕьеша знакова хералдичкога цр- 
тан>а долази обз'ашн>еьье свизу горе наведених грбова по- 
зединце. 

У свему овом послу види се прост наставл>ач М. Ор- 
биниз'а. Као год што ^е М. Орбинще измислио грб Илири]е, 
Босне, СтеФана Душана, Олавони]е дунавске и балтичке, 
тако )е исто Павао Ритер без сум1ье измислио грб Келта, 
Даки^е, ^аподи^е, Мезиз'е, Тривали^'е, ако не буде и ]ош 
коз'и ме1)у горе наведенима. Све оне ко^е з'е пре))е Орбини 
измислио, он веЬ има ме1)у сводима у потпуноз тачности. 
На]више з'е одступио што }е хрб царства НемашиЬског про- 
менио. У н>ега ]е на црвеном штиту сребри двог давни орао 
раширених крила с по ^едним крином изме))у крила и канци. 
поэнато з'е какав зе грб царству НемашиКском М. Орбини 
приписивао. Знатно зе, да зе и Павао Ритюр пред азбучни 
ред, коз'и почин>е Аустри^ом, ставио Илирик и царство Не- 
ма&иЬско. Да би се видело у коликоз зе мери зодиака ос- 
нова у М. Орбиниз'а и П. Ритера, навешЬемо у преводу 
обз'ашшеше, козе грбу царства Неман>иЬског дазе П. Ритер 
и козим се у многоме баш М. Орбинизева комбинациза 
описузе и тумачи. »Грб царства козе з© баш у И лирику 
установио СтвФан Неман>иЬ, ^есгге двоглавни бели орао на 
црвеноме пол>у за разлику од римскога западног кози }е 
црн на златном, римскога источнога коз'и зе златан на мод- 
ром, и московскога, кози зе тако1)е златан на црвеном пол>у. 
Таз ]в СтеФан основао рашко царство, преносеЬи у Расизу 



128 



царство неточно, а пошто су веЬ раните основана кра- 
левства Рашке, Грчке и Бугарске, он се прогласи за цара. 
С оба бока орлу види се испод раширеннх крила златан 
крин, ко^и }е додан због сродства са крал>евском куЬом 
француском. Онда кад су НемншиЬи на кра^у ,1вданаестога 
века пооле Христа окиЬени пространом влашЬу титуле 
кралевске, н>ихов ^е грб био ова^: бео лав, на ^еднако изо- 
пасиван црвеном врпцом, сто^еЬи тврдо на стражн>им но- 
гама, а на предн>им држеЬи крвав мач. Цар СтеФан зе 
пак у своме веЬем печату имао грбове целога правог Или- 
рика, тако: грб Македони^е, Славони^е, Босне, Бугарске, 
Далмациз'е, Срби^'е, Хрватске, Рашке, Раме, и над н>их з'е 
ставио свога омиленог орла, ко]и ^е ста^з^о у крал>евско^ 
круни положено^ на златноме штиту, а наткрил>ен зе био 
круном царском. С десне стране штита сто^и шлем с кру- 
ном, а на шлему се ви,ш он сам крунисан, у оклопу, с 
пурпурним огртачем о раменима, десном руком високо уз- 
дижуЬи заставу црвену са белим полумесецем, а левом 
држеЬи штит, на коме су грбови Илнрика и Босне. С леве 
стране штита види се шлем и на н>ему породични лав, 
стозеЬи и на десно окренут. Урош пак, или Пирхус, Сте- 
фанов син, други и последн>и цар, волео )е грб на ком су 
грбови поменутих земал>а били нацртани сваки на засеб- 
номе штиту, и поре1)ани по реду око НеманиКског поро- 
дичног грба, имазуЬи над собом само ^едну царску круну 
коз'а се више свизу поставлала. « 

У овоме об]ашНзен-у П. Ритор у право не об^ашшава грб 
коз и сам у сво^оз кн>изи доноси, него нам н>егово обз'ашн>ен>е 
расветл>ава два комбинована грба, од коз'их з'е зедан у М. 
Орбиниз'а, у Фоз'ничком па и у београдском зборнику, а 
други зе само у Београдском зборнику. Комбиновани грб 
тако како га обз*ашн>ава П. Ритер као грб цара СтеФана 
Неман>иЬа налази се само у М. Орбиниз'а, и види се по 
обзаш1ьен>у Ритеровом да све ситне разлике ые^у М. Ор- 



12У 



бишфвим нацртом и оним што се у иозни^им зборницима 
види, Ю1су ништа друго него квареж. То ^е први грб ко^и 
П. Ритер на широко обз'ашшава. Друго об^ашн»ен>е тиче 
се грба ко^и се у београдском зборнику налази на листу 
12 под насловом Не^хз 8<»рЬап1 Игоб!^ Хета^пюсЬ тв!^- 
п1а. Ту ]'е само додан грб КотромановиЬа, и то испод грба с 
двоглавим белим орлом над ко^им се налази на челенци 
лав опасан плавим врпцама, коз'ега П. Ритер тумачи као 
породични грб Неман>ин. За ово тумачен>е знамо само из 
дела Ритерова; он пак не каже из ко]ега ^е извора он за 
№ сазнао. 

Како зе у осталом Ритер мислио о грбовима и о хе- 
ралдичком послу видеЬе се по овоме што Ьемо сад навести. 
Читалац Ье се опоменути онога што з'е горе наведено о 
грбу »Примордизе« или уображене Приморске Крал»евине, 
како се Примордиз'а зове на ОхмуЬевиЬевоз слици грбова. 
П. Ритер з*е увидео колико з'е неосновано и смешно измиш- 
леие Примордц^е. Али он ии^'е ишао тако далеко, да из- 
мишл>ени грб Примордиз'е избаци, него се задоваьио тиме 
да га да Рами. Таквим }е начином Рама се уврстила ме1)у 
Зугословенске крал>евине, и таким зе начином Рама дошла 
до свога грба. А грб возводе Хрвоз'а у своз'им метамор- 
Фозама има као последн>у да броз'и метаморфозу Раме. 

Исто тако П. Ритеру низ'е био довол>ан грб возвода 
Св. Саве кози М. Орбини има место Хума и кози ^е у 
зборницима приписан КосачиЬима, него зе, оставивши таз 
грб под насловом Херцеговина, склонно други за Хум и дао 
му наслов СЬи1ш1а. Ту на црвеном пол>у гола рука држи 
голу сабл>у. у врху з© штита десно зедна звезда (Венера), 
а лево полумесец. И таз грб, поред херцеговачког излишан, 
потпуно 36 измишл>ен, и то зош у непознаван>у правога 
историз'ског одношаз'а земал>а и имена н>ихових. 

У овоме з'е целокупна критика свега Ритеровог посла. 
У критичности низ'е он корачио ни стопу дал>е од 'М. Ор- 

годишн^вод VI 9 



130 



бини^а. Али н.егово дело, као нарочито штампано херал- 
дичко дело, врши сво^ утица^ и чини епоху нарочито на 
истоку српском. Оно оживл>узе старе хералдичке спомене; 
и пошто ]е и онако какво зе, по сили околности, оно мо- 
рало то учинити, штета што зе некритичност н»егова све по^- 
мове о критичноз хералдици побркала, задовол>ивши потребу 
хералдичких знака на^више знацима измишл>еним или само- 
вол>но предругоз'аченим. 

Утица] дела у само] Хрватско] види се веЬ по томе, 
што ]е годину дана после првога почело излазити друго 
издан,е у Загребу. Утица] на- српском истоку види се по 
преводу и издан»у ХристиФора ЖеФаровиЬа ко^е з'е прво 
српско дело штампано у Аустриз'и. На послетку утцца] на 
српском истоку сведочи и примена у практици. 

ЖеФаровиЬево дело носи наслов ИзоврЛЖ€Ж€ ор^(Ж1Й 
илл^рУческихх луггором! Шуло1И2 Р|ттф01их к' дУллект* 

ЛДТУНСКО^ИХ ИЗДЛННОб НЛ СК'кТХ, и по его ^(рАЖДбНИО НА 

слдкбносерсскУй изыкх прекеденное. Второе издлнУе. Ш 
X. Ж. 1ЛЛ ос. ЗШГ. Оваз наслов з'е на другоз страни прво- 
га листа. Озго врх наслова зе арабеска , у средний козе се 
налази грб царства Неман>иЬског, онако како зе У Ритера. 
На првоз стран и првога листа има венац од грбова скоп- 
чан на дну кралевском круном на зедном з'астучиЬу, а на 
врху кнежевском круном из козе излазе машлиз'е коз'е гр- 
бове држе. На средний венца з'е слика цара Душана на 
кон>у. На зедноз машлиз'и врх н>ега чита се натпис Снлиж 
Стсфяиъ. Цар држи десном руком измахнут мач, а кон> 
му гази по гомили троФез'них знака, застава, л>уди, оружз'а, 
добоша; с десна изнад цара з'едян ан1)ео труби, а с лева 
други левом руком држи круну врх Цареве главе а десном 
венац. У венцу грбова виде се ове земл>е: Мизиз'а, Славо- 
низа (садашн>а), Славониза (дунавска), Срем, Тривализ'а, 
Македониза, Тесализ'а, Грчка, Епир, Албаниза, Босна, Раш- 
ка, Дакиза, Херцеговина, Рама, Дарданиз'а, Далмациз'а, Хр- 



131 

ватска, ^аподи^а, Дубровник. У два угла поврх венца гр- 
бова сто]е у круговима грбови Срби^е и Бугарске, а у два 
угла испод венца грбови Илирика и царства Неман,иЬског. 
Сви су грбови из Ритеровог дела, осим грба Рашке или 
Расине, о коме Ьу ниже говорити. Испод свега овога чита 
се у зедноз арабесци патпис, ко^и гласи: Б'Ых ТКОА Д'клл 
И Трг)ДИ и 34 И1ИА 1И0е трг(дилсА еСИ- За ТИМ долазе 
с^шке кралева, архиепископа и светаца, на свакоз страни 
по две упоредо, и то на прво^ страни: СтеФан Неман>а и 
СтеФан Првовенчани; на друго^: Свети Давид Цар Болгар- 
ски, Свети Теоктист; на треЬо^ (2 лист): св. Наум Чудо- 
творац, св. Никодим Мироточац; на четвртоз: св. Ана ца- 
рица, наречена Анастасиз'а, св. Лелена царица; на петоз 
(лист 3): св. Сава I Архиепископ српски, св. Сава II Ар- 
хиепископ српски; на шеотоз св. Методик, Архиепископ 
Моравски, св. ЛеФрем, Архиепископ српски; на седмо^ (лист 
4): св. Арсени] Чудотворац, Архиепископ други, св. Никодим 
Архиепископ српски; на осмо^: свети Климент Архиепископ 
Охри деки, свети ТеоФилакт, Болгарски Архиепископ; на 
девето^ (лист 5): свети Владислав Крал> и самодржец српски; 
на десетоз: свети Милутин, четврти крал> српски; на ^еда- 
наесто] (лист 6): свети СтеФан пети Крал> Дечански, на 
дванаесто]': свети млади цар Урош, седми Неман>иЬ; на 
тринаестоз (лист 7): свети Милутин мироточац »ИЖ6 в' 
СофУи: на четрнаестоз: св. Лазар, Кн>аз Српски (ко^и з'е 
насликан држеЬи левом руком на тан>иру сво^'у одсечену 
главу); на петнаестоз': свети Лован Владимир Мироточац, 
„ИЖ6 к' бльСДСЛИХ** (коз*и ^е насликан онако исто као и 
Кнез Лазар, држеЬи левом руком на тан>иру свозу одсечену 
главу); на шеснаестоз": свети СтеФан Шкрилг>ановиЬ (ШкрI- 
ЛАНОКИКь)• На страни седамнаестоз (првог листа 9) долази 
озго арабеска, у К0303 зе грб Рашке (з'едноглав орао на 



132 



плавом полу ко^и у кл>уну и у свако^ канци држи по з'сдпу 
потковицу) и оздо ова посвета: СтШ1ИЛТ0ГрлфУл, ЮЖе КХ 

к'кчнг^ю ПД1ИАТХ влгопол^чнлгш поткерждбнУд ст'кйшш^? 
влжбН'кйшш^^ гднг( гдн^( ЛрсенУю Чбткерто1и^( лрх1бпкп^( 
п€Кско1иг( ксЬх^ Серки'кх, Болгдри?Б2 злплдндгш По1иор|Д, 
Д^Л1И^Ц1И, Босну, оБонпол Д^ндА и ц-Ьл^гш Илл^рУкл 
ПлтрУлрхг? Гдн^( Гднг( Л\илостиЕ±шт^ Христофорх 

ЖбфЛрОКИЧХ ИЛЛ1ГрУкО-рЛСсУлНСКУЙ ОВфУЙ ЗШГрДфХ КС6П0- 
КОрНО ПОДПИС^бТХ и Е2 ЗЛЛ0Г2 СУНОЕСКЛГО БЛГОГОЕ'кнУл 

длр^(бТ2 к' Е'кн'Ь ^л\|г1ил окт. кл. вш1ил Мбсс1Ибр2 сЬчецх. 
На другое страни тога листа сто^и слика Арсени^а IV, коме 
]е дело и посвеЬено. Иза тога следуз'е посвета у стиховима 
на листу 10 и 1 1 . А од листа 1 2 почин>уЬи имамо просту 
копизу и превод Ритеровог дела осим з'еднога ^единог грба, 
а то зе грба Рашке. П. Ритер има на грбу Рашке као и 
Орбини три кон>ске поткове; ЖеФаровиЬ з'е метнуо зедно- 
главог орла с раширеним крилима, коз'и држи з'едну поткову 
у кл>уну, а по зедну у свако] канци. Стихови, ко^и су та- 
ко1)е, испод свакога грба из Ритера прево1)ени, нису под 
Рапшом спрам промене грба промен>ени. Пошто зе грб Раш- 
ке више посвете патриз'арху у арабеску метнут, може се 
мислити, да се Орбиниз'ев грб Рашке Србину ЖеФаровиКу 
су више скроман чинио, те му з© додао оно што се н>ему 
свидело. Опет зедан доказ о критичности с корм се с овим 
грбовима поступало. 

По белешци ктороб ИЗДЛнУе коза стози на ексемплару 
ЖеФаровиЬеве кн>иге коз'а зе пред нама види се да зе и 
она два пут штампана. Знатно з'е» да зе сва ЖеФаровиЬева 
СтематограФиза резана на бакру и са бакарних плоча 
штампана.^ Одатле за у напредак, све до наших дана, она 



> Упоредп о томе «Седмицу» од 1858 стр. 110 где се говора 
нешто о тпм пдочама. 



133 



^е постала уедини извор и руково1)а за сне хералдичке 
послове и потребе у Срба. Кад се у почетку овога века 
отпочео рат за ослобо1)ен>е Орбите, на печате, на во^не за- 
ставе обновл>еног државног живота узимани су с потпуном 
вером ЖеФаровиЬеви грбови. За Ритера, Орбини^а, н>ихове 
изворе, №ихов начин рада и н>ихову критичност низе веЬ 
ннко ни питао. Примера ради навешЬемо печат Кара1)ор1)ев 
уз Гласник III испод наслова Опйса старих српских но- 
ваца од др. 3. ШаФарика. Ту су уз троФе^не знаке намеш- 
тена три грба: Орбите, Босне и Неман>иЬског царства, верно 
по ЖеФаровиЬу. На сворз К№>изи ПрДКИТелсткуЮфУЙ СОК'к- 
ТХ СсрССК1И В. С. КарациЬ зе наштампао печат тога са- 
вета. Ту з'е озго сунце, на средний упоредо два округла 
111тита, з'едан Србиз'е, други Трпвализ'е, изнад обадва круне, 
а испод 1ъи\ у арабесци летоппсна циФра 1804. Уз Гласник 
ХЫ Л. МишковиЬ з'е наштампао снимак ^едне заставе Му- 
тапове, за ко]у ^е забележио да ]е из Русиз'е. На «.о^зи су 
убо^ни знаци, а горе грб Орбите (крст с оцилима) и Три- 
вализ'е (глава дивл>ег вепра са стрелом у челу). Изнад оба 
та грба налази се шлем с челенком грба Раме (у Орбини^а 
Примор^а), све по Ритеру (или ЖеФаровиЬу ко^им су се 
обично наши служили). СеЬам се и сам да сам з'ош на не- 
ким заставама из рата за ослобо1)ен>е такав грб пи1)ао. 
Кад ]е Кнез Милош Србиз'у потпуно као државу органисао 
и уре1)ивати почео, крст с оцилима ко^и се у свима горе 
поменутим зборницима као грб Орбите наводи, постао зе 
прави државни грб Кнежевппе Срби^е. Као да з'е први пут 
штампан 5 Лануара 1834 на првом брозу службенога листа 
Сраских новина. Ту зе само штит с круном озго; око штита 
оздо отворен венац од маслинова и храстова лпшЬа, без 
плашта. Таз грб зе ушао у први Устав од 1835. Тим зе о" 
наз'прв постао законом утвр1)ени бе лег државни. Ч.шнак 5 тога 
Устава (од о Фебруара 1835) гласи: Грб пародии српски пред- 
став^ьа крст на црвеном пол>у , а ме^у краковима крста по з'едно 



^34 



опъило окренуто к крсту. Сав грб опасан ]е зеленим венцем 
с десне стране од растова а са леве од маслинова листа* 

И у литератури ни^е нсдосто^ало манлх или веЬих 
репродукцща копима се хералдика Орбиниза, Ритера и Жс- 
ФаровиЬа по народу ширил^. Уз Гласник IX приложена ^е 
велика хералдичка слика, изреЛ^ена од пок. М. А. СимиЬа, 
у кор] су сви грбови ^угословенских земал>а. Венац херал - 
дички око цара Душана на кон^у ко^и ^е у ЖеФаровиЬа 
на наслову, и ко^и ^е, без сумн>е, он израдио, сеЬам се да 
^е у веЬем литограФисао и по Срби^и раст^рао (чини ми 
се 1851 године, или око тога времена) неки живописац 
Миливо] НенадовиЬ (бо.ье познат под именом Миша Молер). 

^ош брже и рапи]е почела }е практична употреба 
ЖеФаровиЬеве СтематограФи]е у патри]арши]*и Карловачко]. 
Добротом г. И. ЪирнЬа нар. секретара из Карловаца при 
руци ми ]е неколико нстисака стариз'их патри^аршкиx пе- 
чата, помоЬу ко^их можемо говорити о питан>у грба у оно- 
страном представнпштву цркве српске. 

Тако зе Арсени]е IV, без сумн>в трудом истога X. 
ЖеФаровиЬа служио се печатом на коме ]е био комбино- 
ван штит са седам грбова, и то: на средини грб Рашке 
по ЖеФаровиЬу, за тим на првом десном месту озго грб 
цркве српске (кула и црква), на првом левом озго грб Три- 
вали]е, на другом десном Херцеговине, на другом левом 
Далмаци^е, на треЬем десном круг светски с крстом озго 
на з'астучиЬу, на треЬем левом Славони^е (дунавске). Над 
грбом ]е круна митрополитска, а штит држе лавови. На 
празном пол>у печата около виде се грбови Орбите и Хр- 
ватске, Срема, Македонизе, Бугарске и Босне. Натпис зе 
Дрсажй д. в. м. лр. п. к. с. Б. У. к 1л. ШтрУлрх- Има 
^едап и друкчизе лепше резан варизанат истога таког 



2 Зборник XXX. 2 стр. 



131 



почата с истим натписом, у коме зв на треЬем десном полу 
комбииованога штита не круг него круна на застучиКу. 

Али има печата рани]их од ЖеФаровиЬева дела, прем- 
да, на жалост, нгдедан ^ош старизи, тако да би се и у 
време пре М. Орбини^а погледати могло Али Ьемо забеле- 
жити осим горе наведених з'ош неки, за ко^и се не би могло 
реЬи да ]е постао упливом ЖеФаровиЬа. 

На печату митрополита ВиЬентиз'а ПоповиЬа од 1713 
види се на штиту аустрщ'ски орао, ко]п юьуном држи кшигу. 
Штит држе два лава. Иэван пггита има црква и митро- 
политска круна. 

Друкчи^и зе печат митрополита београдског и српског 
ВиЬентиза ^овановиЬа (1731 — 1737). На штиту ко^и држе 
ан))ели, над ко]им се виде крила з'еднога з^н^ела и над 
ко^им ]е круна митрополитска, има у горню^ половини кула 
и црква, а у дон>о] крст с оцилима, грб Срби]е. Такав зе 
печат од н>ега остао с латинским и српским натписом. 
Таким се печатом служио и Павао НенадовиЬ. Г. И. ЪириЬ 
ми пише да з'е такав печат: у горн>ем делу штита кула и 
црква а у дон>ем крст с оцилима, почео употребльаватй 
Мо^сизе ПетровиЬ одмах по споз*ен>у карловачке и београдске 
митрополите, козе се догодило услед окупаци^е аустриз'ске, 
под КОЗУ }е после пожаревачког мира од 1718 Срби]а пот- 
пала. Такав грб на печату митрополита Мозси]а ПетровиЬа 
као београдског митрополита види се на син1)елиз'и ко^у 
зе дао 1726 Николи Димитриз'евиЬу епископу вршачком. 
Иза тога времена такав ]е до данас остао грб карловачке 
патри^арши^е и пошто зе Београд са Србизом опет потпао 
под Турке. По ослобо1)е1ьу Србиз'е такав грб, крст с оци- 
лима а озго цркву и кулу употребл>авала з'е и митрополиза 
београдска. Пред нама з'е зедан истисак печата, кози по- 
казуз'е да се таким истим грбом служио ^аниЬи^е Нешко- 
виК Епископ Ужички. То показуз'е натпис: I Н и Е У.' 



* (I освм цркве има знака, да ое хераддика ХУП века уводида 
у живот и у практику, и да су патриотвчку ревност саставядаца хе- 



136 



Овде се ^авл»а питаше: да ли ^е крст с оцил[1ма на 
печатима београдских и карловачких митрополита где се 
он з'авла раните нето на државноме грбу кнежевине Ор- 
бите, узет из Орбинща или оних коз'и су од н>ега узимали, 
или з*в стари]*и. Пада у очи да се пре времена митрополита 
Мозси^а ПетровиЬа ни^'е нигде нашао та] печат. Та окол- 
ност наводи на мисао да з'е печат постао баш приликом 



ра.1дичк11х зборника и други на други начвн вршили. Опису]уЬи ста- 
рине српске у Босни садашшв босанскн митроподвт г. Сава КосавовиЬ 
опису]е ыекп хералдички нацрт, припвсан СтеФану Нека&и. Тамо се 
каже да су грбови Неиаа>ини: цзатворена вруна; с десне ]о] стране 
сунце, с деве месец, а под обадвема по ^една звезда, под звездама 
С Н (то ]ест Стефан Неыан>а); на круни н испод крупе крст; под до- 
шли крстом ыач и сквптар; мадо на деву страну испод тога двогда- 
внв орао, држеЬп у дево] канци земад>ску кугду; по оредвнв свега 
ппше: Срби]а» И ова] печат ^е нечв]а сдободна коипозици^а. Надази 
се то на ^еднои препису живота св. Саве од Теодоси]а мниха Хлдан- 
дарца, ко]н ]е 1665 (како ]едан запио сведочи) био у ианастиру Вра- 
Ьевшнпаи (Гдасник XXIX, 167.) 

1едну употребу из П. Рвтера иди X ЖвФароввЬа доноси ^оак. Ву)иЬ 
у н»еговом Путешестви]у по Срби^в (ко]е зебвдо 1826 год.) Опвсу]уЬи 
Горн»ак» у ко]и]в одыах у почетку путован«а дошао, опису]еу како ]е 
у 1ьеиу нашао «и ^едан доста внаменит бар]ак, на косому с ]едне стране 
изображен сто]п сиднв СтеФан с шегови гербовв в зе1и>аиа ко]е ]в 
он бво завдадао, као што су: Мисвза, Славони]а нпиешЕьа]а, Сдавони]а 
дунавска]ау Сирми]а, Тривадвза, Македони]а, Твсадп]а греческа]а, Ёпвр 
Адбаив]а, Босна, Раси]а, Дакв]а, Херцеговина, Рама, Дардани]а, Дал- 
мациза. Кроаци]а, 1аподп]а, Рагуза, а на четири угла на бар]аку сто]в: 
Булгари^а, царство от Неман»е уставов л>ено, Идирическо и Серби]а: 
после горе натпвс сто]в с овин речвма: Е'к^ИЬ ТВОА Д'кЛД И 
Тр^^ДИ и ЗА ИМ/К мое Тр^^ДИЛСА еСИ. а на друго] страни 
стози изображен српски грб са четврв оцвла; сверху герба стозв ^една 
круна с крстом; покра] герба с ^еднв стране св]атв великомученик 
Георги], а с друге спет ов]ати Михаил архангел, по том горе у нас- 
коло сто]и исписан кондак пресв]ато] Богородици ко]в гласв оввм речма: 
БоЗСрДНОЙ СОбБОД'к ПОСЬдИТбЛНЛА." Мис^им да ова] бар]ак 
може првпадати времену аустрв]ске окупацв]е (1718 — 1739 а може 
бити чак ратован»у од 1788). Може се наЬи ]ош штогод што Ье о н»вм по 
времену и поотаау друговатв. 

Не може бвти сумн»е, да )в том бардаку хералдвчки матерв]ад 
-дала к&вга П. Рвтера влв ЖоФаровпЬа. 



137 



осво^ен>а или окупаци]е Орбите, и да ^е грб узет из наве- 
дених хералдичких дела. 

При разгледан>у аутентичних сиоменика ништа поуздано 
нашао нисам. Г. архимандрит Н. ДучиЬ ми ^е говорио да ^е 
на неком писму св. Саве у Свето] Гори видео печат све- 
тога Саве у воску памешаноме са смолом, на коме се 
налази крст и около четири С (а не оцила мисли г. арх. 
Н. ДучиК). Он изводи да з'е одатле потекао први печат 
цркве српскс, и да су оцила С ко^е значи Сава, а не оцила. 
О томе Ье веЬ сам г. Н. ДучиЬ писати у нарочито^ кн>изи, 
ко^у он спрема о старинама хиландарским. Д. АврамовиЬ у 
онису Свете Горе приповеда у предговору, како ^е готово 
нехотице у Цариграду на неко^ напили названо] Азап-капи 
у Галати видео грб срнски, т. } крст са четири оцила на 
белом мермеру лепо изрезан'. Напред ]е наво1)ено кази- 
ван>е Г. ЛуришиЬа* како се на дашчицама од туча на коме 
виси округ дечанског пол1деле]а ко.ш Дечанима даде ца- 
рица Милица налази крсг са четири оцила. Ако ишта, 
оно заиста слика крста низ'е ништа ретко на средн>еве- 
ковним старинама у опште, па и на старинама српским. 
Крст се види на заставицама новаца што су ковани по угледу 
млетачком; крст се види на шлемовима или као знак или 
као шара или као отвор; крст се види иначе врло често; 
али не смемо заборавити да сваки крст ко]и на старинама 
као хришЬански знак видимо ]ош ни]е хералдички знак. 
За такав хералдички знак могао би се крст примити ис- 
том кад бисмо га на штиту видели. Неки новци деспотски 
из XV века имазу крст на з'едно] странп новца, на оно] 
на ко]у су се у нас обично метали остали хералдички 



I Дочанокп првеиац 30. 

' ОиГгедпе у К1ъиэп РатШае ЪугааЬ'тае стр. 330 саопштио ]е 
8(етата Ра1аео1о^огит. То ^е штвт с круном затвореном, а иа штиту 
златая крст с оцилима па црвеном штиту. 



138 



знаци (пошто се штит у нас у право- Србизи за време др- 
жавнога живота низе никад ни на печатима ни на новцима 
употреблавао). Тако видимо на табли XII под 13. крст и 
у н>еговим угловима распоре1)ен потпис Д6СП0Т, под 22 
крст и у сваком н>еговом углу, где ]е сад оцило, по зедну 
звезду. Такав з'е крст са звездама и под бро^ем 2 1 на новцу 
нешто веЬем. То ^е управо све што се може о крсту с 
оцилима напабирчити. Да ]е она] грб за Мозси^а ПетровиЬа 
први пут за српског архи]ерез*а изра1)ен с грбом на штиту 
о томе з'а не сумн>ам, и држим поуздано да се неЬе наЬи 
старики такав архиепископски печат са штитом. Исто тако 
бих рекао да ^е М. Орбини Србизи као и другим државама н>е- 
пога суседства грбкрста с оцилима начинио, држеЬи се, може 
бити, ко^ега од горе наведених аутетичних знака старине, с 
ко]'има з'е он врло слободно и без икаквих обзира руковао. 
Интересно з'е, да крст у Дечанима и крст на деспотским 
новцима припадазу породици Лазаревоз, и да зе М. Орбини Ср- 
биз'и и Лазару дао крст с оцилима, само што зе Лазару поред 
крста додао 30™ и кринове. Та подударност, коза може 
бити чак и са свим случазна, можда зе сав доказ аутен- 
тичности коз'и се томе грбу може приписати. Може се, го- 
тово, као извесно сматрати, да з'е М. Орбини први крст 
с оцилима нацртао на гититу и прогласио га као грб Србиз'е, 
ако се таз знак пре баш и хералдички по ком другом на- 
чину употребл>авао. 

Наз'старизе обзашн>ен>е оцила припада П. Ритеру. Као 
испод свакога другог.. тако зе он и испод грба Србиз'е на- 
чинио четири латинска стиха. Да их препишемо: 
81^па сгисет, са1уЬе8пие гиЬго ГеИ ВегЬИа сатро 
Рго сгисе поп раисоз 8егЫ1а разва Госоз. 
Кипе сгисе рго81та^а, 1атеп иНго яизИпек ю1:и8; 
Н1пс Га1;о е1; Гас^о 8егУ1а с11с<;а уеп1*. 

То значи: 
На црвеном пол>у Србиз'а поси знаке крста и огшила; 



139 



За крст ]е она кроз не мале прошла огн>еве. 

Крст зе сад пао, али Ье снага и у напредак уздржати, 

И овом реч^у и делом поменута Ье Србща доЬи. 

НавешЬемо и превод ЖеФаровиЬев примера ради како 
^е он стихове Ритерове преводио. У н>ега стоз'и: 

К^вСТЪ, 01|НЛД СврБЛЖ СТО^ТЪ ИАПНСДЙИ. 

(кидн крбстд къ отубстш миоги поТдтъ Б|»ДМН. 
Иым! К|»6СТ8 просгертНу пдкн оумз^кддютъ 
тдкш д-ЕДом Серкею прдко идрнцдютъ. 

Ови стихови као да потпуно посведочава^у да се са- 
ставл>ачи грба Србизе нису на аутентичне спомешисе обра- 
Ьали ни онолико колико смо ми ради веровати, веЬ да су 
грб Орбите склапали по оноз мисли коз'а се о ню^ и н^ено^ 
прошлости и садашн>ости могла имати у XVI или XVII 
веку. Што су позниз'и писци, особито у нашем веку, пи- 
сали о значен>у грба/ то не вреди ни да се спомин>е на 
овом месту. Аутентичност, ко^а му з*в, може . бити недоста- 
З'ала по изворима, крст ^е с оцилима добио онда кад га зе 
у]един>ена карловачко-београдска митрополита у Београду 
око 1720 примила за грб цркве српске, и кад }е обновлье- 
ним животом, а нарочито Уставом од 1835, првим ко^и 
зе у тоз Форми дат српском народу, постао грб Кнежевине 
Србизе. ^едноме грбу, на послетку, више аутентичности и 
не треба. 



С проглашен>ем Крал>евине 22 Фебруара 1882 давила се 
потреба да се грб промени и обновл>ено]' Крал>евини и нов кра- 
левински грб да. То ^е учин>ено законом од 20 ^уна 1882. 
Ко }е пажл>иво читао ову расправу, видеЬе на каквим }е 
основима склоплен нови грб. По хералдичком укусу нашега 
времена, а из основа ко^е се доказузу а>тентичним спо- 
меницима изра1)ени су сви саставни делови новога грба. 



140 



Из старе кра-ьевске круне, ко^а ^'е 'са^увана на толиким 
новцима, изведена з'е нова сведена круна по Форми садаш- 
н,их кралевских круна. По старим аутентичним облицима 
двоглавнога орла узет зе на нови грб двоглавни орао у по- 
лету, и спрАм нашега времена узето }е натуралистично 
хералдично цртан>е. Кринови, хералдички знак, коз'и се на 
нашим споменицима назраниз'е зарл>а и на Нзима се до кра^а 
старога нашег државног живота ви1)а, узети су на нови 
грб и смештени су испод канци орлу. И М. Орбини и П. 
Ритер, кад су склапали грб Неман>иЬског царства, дошли 
су на ове исте саставне делове, и ако н>ихов нацрт одступа 
од онога облика коз'и нам права старина у сводим аутентичним 
облицима предаз'е. Како се Кра.ьевина Србиз'а развила из 
Кнежевине Србиз'е, то зе државни грб Кнежевине ставлен 
на прей орлу, и задржан }е плашт козим се све новизе 
државе у Европи служе и кози }е веЬ на грбу Кнежевине 
Србизе усвоз'ен. Тано зе на новом кра^ьевинском грбу херал- 
дичким начином представлен постанак обновл>ене Кра- 
левине. /- 



одломци 



из 



ИСТОБ^ИСТЕ БЕОГБ^.А^ Д .А.. 



ВЕОГРАД 

од 
1689 до пи год. 

Прод7«ей»« 
(:Впда Годишлнцу V. 1883 год. стр. 165-187:) 

Београд ^е остао у власти Немаца силом 2 године и 
неколико дана, па ^е прешао опет у турске руке. 

У дога1)а^има ко^и су се збили у време од кад Немци 
добише, па и изгубише Београд, имали су Срби толиког 
удела, да вреди ове дога1)азе бар у опште и макар само 
укратко преЬи и провидети. 

Ово вал>а учинити и зато што з'е врло вероватно, 
што з'е, као што Ье сами дога})ази показати, готово извесно, 
да су Немци изгубили Београд овако брзо само зато, што 
не умеше а и не хтеше да оцене, како вал>а и колико }е 
вредило, помоЬи и услуге ко^'е су чинили тада Срби немач- 
ко] возсци; а и зато, што су се ови дог8Л)8^^и збивали у 
Срби^и и на српско^ земл>и. 



Наскоро пэ паду Београда 6 Септ. нов. 27 Авгус. ст. 
1688 г. били су у власти немачке воз'ске рш и млоги други 



142 



градови. Херцог Летришки и генерал Ветерани осво]или 
су: Карансебеш, Липе и Лугош; Маркграф Лудвиг Баденски: 
Коста^ницу, Дубицу, Брод и Градишку. Зворник се беше 
предао, а Шабац, Смедерево, Голубац и друге- градиЬе на 
Дунаву, Турци су, готово, просто напуштали, повлачеЬи 
се Видину и Нишу. На кра^у 1688 г. предао се ^е Нем- 
цима и град Сигет и само се ^ош држаху Кан>ижа, Ва- 
радин и Темишвар па и ове Немцы беху опсели. 

Ма да немачка войска беше у овоз 1688 год. ванредно 
среЬна, опет низе могла ]ош те године и одма по заузеЬу 
Београда да продире дале кроз Србизу, и да Турке гони. 

^еге^I Паша оступивши од Београда запалио ^е и 
напустио и Смедерево, али су ово Немци ускоро оправили 
и посели, и одавде су се спустили рш до Пожаревца, кад 
се ]*е оно ^еген са нешто прибране своз'е воз'ске био упутио 
долином Мораве на Дунав ка Дубрав иди палеЬи и пусто- 
шеЬи долину Мораве, да не би Немци нашли у н^о^' хране 
и других потреба ! 

На друго] страни Мораве, на шено] левоз обали, допрли 
су Немци до ^агодине опет у цел>и да сачувазу землу од 
турског пустошен,а, а главна им войска беше под командом 
Пиколомини^евом на Сави а нешто на Дунаву као посада 
по градиЬима. 

У ово време во1)ени су у Бечу преговори о миру 
изме1)у Немачке и Турске. Они турски посланици, што су 
били дошли у Београд одмах по н>еговом паду и завили се 
принцу баварском Максимили^ану Еманузилу, провели су 
сву зиму 1688—9 год. у Бечу бавеЬи се овим послом. Немачка 
З'е тражила за себе: сву Угарску, Славони^у, Хрватску, Босну, 
Србщ'у, Бугарску и Ердел>, а Влашка и Молдави^а да 
буду слободне. Овом немачком захтеву беше се придру- 
жила Венециз'а тражеЬи: Негропонту, Малваси^у и Дулцин>; 
и крал> пол>ски, иштуЬи: Камениц, целу Укразину, Подо- 
ли^у и Бесарабпзу све до Крима; дал>е зош прогонство Та- 



143 



тара у Ази^у и слободу хришКанске вере у цело! турско^ 
царевини. Турско^ ^е било ово много те зато на послетку 
од овог преговараша не беше ништа. 

Но не беше опет ово узрок засто]а немачке войске. 
Баш у то време по среЬи по Турке, беху настушьш пеки 
неспоразуми изме1)у Немачке и Француске. Французи беху 
веЬ почели упадати у немачке провинци^е, и ова ^е била 
приморана да тргне войску са Дунава и да ]у шал>е на 
Ра^ну и на друге стране царевине, где беше опасност у 
то доба, з'ер се Ту река ^ош не беше прибрала, да би за- 
давала Немачко] буд какву 08бил>ну бригу. 

Са главном масом немачке воз'ске отишао ^е против 
Француза херцог Лотришки, на^стари^и до сада командант, 
ме!)у командантима войске на Дунаву. За шим ^е отишао 
са сводом войском и принц баварски Максимили]'ап Емануз'ило 
у сво^у земл>у, з'ер и она тада беше у опасности. Остао 
]е код дунавске войске спрам Турака Маркграф Лудвиг 
Баденски, и он ^о^ буде одре1)ен за главног команданта. 

И ово удал>аван>е немачке воз'ске са Дунава беше 
прави узрок што Немци не продужише рат с Турцима 
одмах по паду Београда, веЬ осташе на миру чак до на 
лето 1689 год. 

Па ко зна, да ли би Немци и тада штогод отпочелн, 
да их Турци нису на то, тако реЬи. нагнали, ^ер они — 
Турци — употребите ова] застое немачке войске на то, да 
се приберу и да уреде и саставе нову возску; а кад су ово 
урадили, кренули су се кроз Србиз'у и то: з'едни, правце 
на Београд. а друга преко Видина, наше Крайне и Фе- 
тислама у Угарску. 

Овако наморани, и Немци се сад стану саремати да 
ародуже рат. Но нема]уГ1и за ово доволно еще щеке, они 
аривол>ева]у Србе, да се уз юих с Турцима бщу. 

Маркграф ^е дошао к' сво]о^ возсци у Београд ^уна 
месеца 1689, и ту |е тада застао само две кон>ичке реги- 



144 



менте немачке войске. Зато ]е ОАма^x позвао ту и сву ону 
немачку войску што з'е била размеахтена долином Саве, а 
и неке лелове оне воз'ске, што ]е била у Ердел>у. 

С овом во^ском кренуо се з'е Маркгра* к' Загодини 
где ^е имао веЬ 2 пешачка батал>иона и 5 регимената кон>а- 
ника, ахитао ^е, ^'ер му беше ^авл>ено: да су се Турци кренули 
из Ниша и да иду правде Београду, и стигао ^е 17 
нов. 7 ст. 1уна у Хасан-Пашину Паланку. Овде се Марк- 
граф предомисли, и не хтедне иЬи у ^агодину, веЬ повуче 
туна, к' себи, и ону сво]у войску из ^агодине. 

По^едини команданти веЬ су, као што ]е поменуто, 
уговарали и дошаптавали се са Србима, да и они устану 
на Турке, а Маркграф сад изда овде у Хасан-Пашино] 
Паланцщ ^авну прокламацизу на цео српски народ, с ко^ом 
га позива да се на Турке диже и н>егово^ во]сци придру- 
жу^у обеЬава^уЬи му за то слободу и благостан>е. Срби, 
жудни слободе, и веру^уЬи у оно што им се обеЬава, вр- 
вили су к' Немцима тако, да ]е Маркграф ^ош одавде, из 
Паланке, где нще остао на пун месец дана, писао своме 
цару и хвалио му се: како се многи храбри Србин, с' 
орущем у руци придружу^'е н>егово^ во^сци, и како се нада 
да Ье их имати у скоро ^ош много и много. 

Уз ове Србе, борце, долазили су и млоги, кои нису 
били за ратну службу способни. Маркграф з'е ове пре- 
бацивао прёко, те с н>има, како он каже, насел>авао Сла- 
вонщу, ко]а ]е и тако била опустила. 

Овде ^е сазнао МаракграФ да се Турци по^авл>у^у 
на Крутевцуу и да су ту прешли веЬ и Мораву; поболи 
се да га ови Турци не одсеку од Београда и за то напусти 
12/2 Лула Хасан-Пашину Паланку и врати се у Коларе 
и ту распореди свозу воз'ску. 

Срби су се ме1)у тим искупл>али око Маркграфа у 
све веЬоз и веЬоз маси. За кратко време Маркграф их ^е 
имао толико, да ^е могао, ко^е од оних ко^и су били пе- 



145 



шаци, ко^е пак од оних коз'и су били на кошу и ко]е су 
Немци звали ха]дуцима или сраским хусарима, одредити 
многе као посаду Београда и осталих градиЬа и замака 
на Дунаву а и за ону аду на Дунаву што се зове ^Острово^. 

Обезбедивши овако свозу позадност и не бо^еЬи се 
више за Београд, Маркграф се ^е, и ако ни]'е имао своз'е пе- 
мачке во]ске више него 10000, док ]е на н>ега ишло око 
40000 Турака, пошто су му Срби непрестано придолазили, 
кренуо опет напред с планом, да пре1)е Мораву негде 
у близини Пожаревца и стигао з'е 23/13 1ула (1689) у Оса- 
иаопицу['^] (:Ырроп11;ха ап (1ег Леззоуа; на другом месту 
81рроп112а). Овде опет МаркграФ сазна од неких заробл>е- 
ника: да они Турци, што су прешли Мораву код Крушевца, 
6ро}е око 13000 д>уди; да их предводи сам сераскер и да 
у \ио} има козекаквих 10 паша; да су пехоту и артилери]у 
оставили на Морави, а само кон»аници да се брзо креЬу на- 
пред и да хитазу правце у Београд. Маркграфа ово забрине, 
^ср з'е сву храну за во]ску доби^ао само из Београда, и 
с тога се истог вечера врати са возском натраг, хотеЬи 
да исте ноЬи до1)е опет у Ноларе. Но ово не узмогпе 
ко]е због умора войске, ко^е због пепрестане кише, блата 
и покварених путова, али до1)е те ноЬи до села Липа. 

Ту се Маркграф предомисли, и сутрадап не оде у Ко- 
ларе, веЬ пошл>е у Београд з'ош з'едну сво]у регименту пешакя 
и нареди да се у будуЬе тамо искуп.ьаз'у српски драговолци, 
пешаци и ха^дуци из околине Београда, да Београд бранс 
и чувазу. Тако исто пош.ъе и у Смедерево око 400 своз'их 
мушкетира и 600 Срба, па се опет крене са остатком сво^е 
возске напред, ]ер зпа^)аше да се и друга колона Турака 
креКе цариградским путем, коз'а тако1)С хоЬе Београду, и 
пре1)е Мораву близу Пожаревца 3 Августа (нов.) 24 Лула 
{ст.) и ту се утврди. 

Одавде ]е послао МаркграФ напред, неколико сто- 
тина сраских драговОА>аца и сраских ха^дука да заузму 

годишв>ицА VI 10 



146 



и поседну градиЬ Ма'наси]у (Неззауа), па се за 1ьима крене 
и он 12/2 Августа, и прешавши ГрабоваЦу Ао1)е 18/8 на 
спрам Манаси^е, а 20/10 Августа на Кралево Поле, близу 
садан>е наше Тхуарще. 

Овде сазна Маркграф, да су они турски кон>аници, 
што су из Крушевца пошли на Београд, дошли до градиЬа 
Авале, па да су, сигурно узнемиривани сраским устани- 
цима, вратили се одавде натраг у Крушевац. Ал и место 1ьих, 
угледа сада Маркграф према себи велику турску силу од 
40000 л>уди под командом Рецеп — Паше, ко^и беху закри- 
лили ^агодинска брда, ^агодину саму и раван око 1ье и коз'и 
надираху дал>е у напред на Хасан-Патину Паланку. 

Маркграф се сад опет поболи, да га ова войска не 
одсече од Београда и Смедерева, па се зато и он врати 
брже боцье натраг у намери да Турке где год. на згодном 
месту пресретне и заустави, и стигне 26/16 Августа у Гри- 
бовац. Овде начини 28/18 Августа, према селу Тушщави 
(Ти8сЬ1ауа) ко^е зе било на лево^' обали Мораве, подал>е 
од ове реке и измеЬу Мораве и Лепенице, ионтонски мост, 
пре1)е Мораву, и ту 29/19 и 30/20 Августа и то: првога 
днна у равнини изме1)у Яеиенищ и Мораве у околини села 
Тутщавву а другог дана прешавши Лепеницу, тако потуче 
Турке, да су ови оставили на бо^ишту 3000 мртвих, 100 
топова и 3 мерзера, па напустили одмах и сво^ логор у Ба- 
точини са млогим пртл>агом и млогом храпом и побегли 
к Нишу. 

Немци су имали у ово] борби нешто мало више од 
17000 сво^их л>уди а остало су им били све сал<и Срби 
драговол>ци иешаци и коп>аницщ и изгубили су 400, ко^е 
погинулих, ко^е ран>ених во^ника; 1 1 погинулих и 4 ран>епа 
ОФицнра. 

Маркграф нарочито напомин,е у своме рапорту, ко]и 
}е послао цару о ово^ битци, храброст и ]унаштво Срба. 



147 



Срби су нарочито другог дана, кад }0 требало напасти п 
освозити други турски положаз, коз'и ]е био на висовима на 
другое страни Леиенищ, пошто су ову реку прешли, оби- 
лазеКи Турке храбро и постозано с десног н>иховог бока, 
учинили, те су Турци напустили ове сво]е пололса]*е а за 
ТИМ и сам сво^ логор у Баточини пре него што се з'е и дошло 
до главног судара; а кад з'е одмах за тим наступила ноЬ, 
те Немци, невични пределу, не могаху Турке дал>е терати, 
Срби су их гонили дале, и по ноЬи многе потукли, много 
заробили и отели им рш и оне топове што су 71 х били 
собом повукли. 

Одлично и храбро гладан^е С^рба у овоз* борби побу- 
д:1Л0 3*0 Маркграфа, те з'е одавде из Ваточине попова ра- 
заслао еще ирокламацще на цео сраски народ у Срби^и, 
аа и на Србе у Еосни и Албанесце и Србе у Албанией, 
позивазуЬи их да се дижу на Турке и да приставу уз н,сгову 
воз'ску. 

И они Турци што су били у Крушевцу и на Морави 
код Крушевца, кад су чули за пораз ове турске войско, 
напустили су и Крушевац и Мораву и живо, су одступили 
к Нишу. Маркграф зе <?ад слао неке делове сво^е возске 
ка Крушевцу, али не да Турке гоне, з'ер з'е за ово било веК 
доцне, него да оназ мост, по коме су Турци прелазили 
Мораву, поруше и спале. 

Немачка з'е войска остала подуже у Баточини, чека- 
З'уЬи да }о'} до1)у из Београда проФизантска кола и храна, 
Зер з'е с' овом тако била оскудна да управо не би имала 
чиме да се храни да ни^е потукла турску войску и отела 
р'} млогу храну КОЗУ 3^ ова у Баточини била спремила. 

Тек 11/1 Септембра (1689), пошто су стигли, проФи- 
Зантски возови и храна, пошао зе Маркграф за Турцима и 
дошао 3© У Загодину, пошто се зе доста намучио оправл>а- 
ЗуЬи пут кози иде преко брда. У Загодини з^ опет остала 
пемач№1 возска неколико дана док низ'е начин>ен мост на 

10* 



148 



Мораеи код садан>е наше вароши Тгупри1е, и док оваз ни|е 
утвр1)ен са мостовим опкопима на обема обалама реке. 

БавеЬи се у Загодини, Маркграф се ^е и одавде опет 
хвалио цару у сво]им рапортима: како му храбри Срби 
помажу; како на све стране уста^у, и како су осво^или веЬ 
сами собом, два градиЬа и то: Нозник и Маглич у горшем 
делу сраске (западне) Мораве у пределу спрам Новог Яазара, 
ко^с ]с он оставио шима самима да их поседну и чува^у, 
да биих овако охрабрио и одушевио да се и дал>е против 
Турака дижу. 

Из Загодинс кренуо се ^е Маркграф 16/6 Ссптембра 
и тога ^с дана прешао Мораву; 17/7 био з'е у ПараЯипу\ 
19/9 у Ражгьу; 21/11 у .Алексинцу и 22/12 до на з'едну 
мил>у близу Ниша. Тада су Турци били само за пола сата 
пред немачком войском у сводим утвр1)еним положа^'има на 
реци, ко]у су они записали да се зове АН, и да се улива у 
Нишаву. 

23/13 Септембра (1689) наишао з'е Маркграф на ову 
ту реку во^ску пошто 3*0 прешао ^сдан поток, баш на месту, 
где се свршава брежни теснац и отвара широка равнпца. 
Турска се воз'ска наслан>аше десним крилом на високо ^е- 
дно узвишен,е а левим на Нишаву. 

Маркграф ]*е и овде одмах сутрадап 24/14 Септембра 
напао на Турке и потукао их тако грозно, да ^е око 10000 
н>их козе погинуло коз'е у Нишави, коул беше придошла 
и велика, подавило се. Отео им з'е 30 топова, млогу храну, 
млого барз'ака и с овпма и барз'ак сераскеров, изгубивши 
при овоме око 300 ко^е ран>ених ко^е погинулих своз'их 
во|ника. 

И у овоз битци Срби су се тако храбро владали да 
их Маркграф и овде хвали. Он у сво]им извегцтаз'има на- 
1)04 НТО напомин>е храброст и аредузимл>ивост Срба при 
из-нвнпдиом обилажетьу турског десног крила што ^е и про- 



149 



извело у Турака забучу и страх а за тим по^аз и див^ье 
бегство. 

Овако поражени и уништсни Турци бегали су у пе- 
реду и безсбз1фце право Пироту и не обзируЬи се на Иит, 
ко^и тада и не беше утвр1)ен, и немачка во]ска ушла ^е у 
н>сга су1Р^Д^1И 25/15 Септембра (1689), посела га и оп~ 
.ьачкала (!) 

За Турцима упуЬен ]е био генерал ГIиколомини^е 
еа Србима и нсшто Немаца, и он их ]'е гонио до Пи- 
рота, али у Пироту не застане ни ]едног турског во^ника. 
^ер су они бежали и дал>е к Софией, оставивши и град 
и варош Пирот не дарнуте и не повре*)ене. (:Овако по из- 
всшта]има МаркграФЛ>свовим. Пиколоминп опет, у своме ра- 
порту ко^и ^е 21(11 Октобра 1689 писао игру из Приштине, 
каже: да ]е нашао градиЬ Пирот у добром, сташу, а за 
варош вели: да ^е била лепа, по турском начину озидана 
и богата, но да ]у ^е он нашао у пламену и неке н>ене 
дслове у пспелу:) 

Пиколомини остави у Пироту Србе као посаду градску 
да на Турке мотре и 1?азе, а он се врати главно] нсмачкоз 
во]сци у Ниш. 



Мимо ових сукоба и бораба изме1)у немачке и турске 
войске на главно} линией Београд-Ниш, сукобл>авале су се 
друге 1ьихове воз'ске у исто време ]ош на двема другим 
странама на српском землишту. 

То ]е било на дон>ем Дунаву и ка Дрини. 

На Дунаву иск}Т1Л>ао зе турску во]ску на Видину, 
маиарски незадовол>ник Текели]а, ко]и ]е претао у Турке 
и с' н»има се борио против Немаца, хотеЬи да одво]и угарску 
од Немачке па да р] он буде владар. 

Текели]а ^е надпрао из Видипа на Фетисхам (:Ре1;Ь1 
81ат, У1и81ау1а, 01ас1оуа — Кладово — и на другом месту 



»50 



Ро1181аи, ос1ег Коу1-|?га(1) }ер му ^е било згодпо да овде пре1)е 
Дунав па да продире дале у Угарску, и да иде поседнутим 
турским градовима, Темишвару и Петроварадину у помоЬ. 

У Фетисламу били су тада као посада градска салсо 
Срби и нешто мало Мащра под командом неколицине 
немачких ОФицира. Маркграф ни]'е слао у оваз" град нема- 
чку войску, ^ер му ]е било жао, као што у сводим рапор- 
тима каже, да излаже опасности сво^'е немачке воднике, тр- 
па]уЬи их у овако забачен и усамл>ен буцак па га ^'е тако 
оставио готово само обрани Срба драговолаца, ко^иx ^е 
било до на 1000 л>уди, са нешто мало Мацара. 

Текелиз'а з'е опколио ове и опсео Фетислам са 10000 
сво^иx водника ко]е Турака ко^е Мацара 24/14 ^уна и 
ту као са неколико великих и 6 ман>их топова пуних 1 2 дана- 
Посада градска бранила се з'е упорно и храбро, али се ^е 
на послетку морала 6 Августа (нов.) 26 Дуна (ст) 1689. 
да преда 

У ово зе време било спремно у Оршави до 4000 срп- 
ских драговол>аца, пешака и ха^дука на кон,у, подел>ених 
у 12 компани]а, као помоЬ Фетисламу, ал ови не могоше 
му приЬи ни водом директно, ни сувим, обилазеЬи, ^ер 
су Турци били посели Дунав са ^едно 60—70 сво^их ша- 
^ака и ла1)а, а планином на десноз обали Дунава и оби- 
лазеКи поиздал>е, било з'е тешко а и немогу Ьо готово, 
кретати се. 



На Дрини су се искуплали Турци да опседну и би^у 
Зворник. Н^ега з*е тада бранило 150 Немаца и 600 Срба а 
нападао га ]е некакав Топал-Паша Мухамед, Сорнапа 
Паша и Мохамед Тгеменкеш Паша, са толико млого турске 
силе да им се ]е Зворник 1 Августа (нов) 22 Дула (ст) 1689 
морао да преда под условом, да се посада пусти и от- 
прати у Шабац; што з'е и учин>ено. 



151 



Маркграф }е хтео и овоме граду да помогне па ^е 
зато наредио, да се из Брода и Коста]нице напада на 
Турке. Тада ^е истина граф ДрашковиЬ потукао МустаФа 
Пашу на разни Зеринско] (Хеппоп); убио му ^е око 2000 
водника и самог пашу са ]*ош два бега заробио, али то 
не поможе непосредно и ни мало Зворнику. 



За немачку во^ску био з'е од веЬег значаз'а над Фе- 
тислама него пад Зворника, и зато Маркграф, пошто ^е 
по17као Турке пред Нашем и узео Ниш, науми да по1)е 
на Фетислам противу ту реке войске у српско^ Красины те 
да тако спречи продирайте Турака у Угарску и да не до1)у 
опседнутим градовима у помоЬ, 

Лли се з'е Маркграфу чинило да ]е сад баш згодио. 
да Немачка войска продире и ^ужно од Ниша у Турску; 
да избиз'е ако узмогне чак на море и да одсече од Тур- 
ске Босну и Ерцеговину па после да и ове провинцизе 
осва]а и Турке у н>има би^е. 

Зато подели сад сво^у войску у два дела, па с' з'едном 
по})е он лично против Бидина и Фетислама, а другу остави 
у Нишу под командом генерала Пиколомини^'а, упутивши 
га, да се креЬе на Прокуал»е и Приштину и дал>е. 

Не зна се тачно колико ^е српске войске било сад у 
оно] воз'сци ко]у ]е МаракграФ собом повео, али се зна, 
да их зе само под Пиколомини]ем било 3000 л>уди ко]е 
пешака коз'е кон>аника — ха]дука — подел»ених у 10 ком- 
паника. 

Пиколомониз'е се ]е вратио из Пирота 3 Октобра (нов.) 
23 Септ. (ст). и одмах ^е почео да утвр^у^е Ниш. За н>егово 
наоружан>е употребио ]е оних 30 топова што су их Немци 
отели од Турака у бо]у пред Пишем. 



152 



Маркграф се ]е кренуо из Ниша 6 Октобра (нов.) 26 
Септембра (ст) за Видин и Фетислам. 

Турци су сазнали, рш док ]е Маркграф био на путу, 
да се он на н>их креЬе, и зато су напустили Фетислам 
и повукли се у Видин. Текели^а ни^е хтео ни у Видину 
да сачека Маркграфа него зе нашао згодан изговор и по- 
вукао се з*е са млогим свозим Мацарима у Никоаол>. 

У Видину ]в било тада око 10000 водника и то: 4000 
кон>аника., 2000 заничара, 3000 Арнаута, нсшто Мацара 
и оно Срба, ко^'е ^е Текелиз'а заробио на Фетисламу. 

ВеЬи део ове во;ске чекао з*е МаркграФа у пол>ским 
>"гвр1)ен>цма ван града под Видином, и Маркграф ^е на- 
пао на ову 14/4 Септембра 1089 и потукао ]у. Главни 
заповедник Турске во]ске, паша силистриски, протукао се 
Зе са неким делом сво^'е воз'скё зош за време боз'а кроз 
немачку войску и одзурио з'е у Еикоиол>. Други делови 
турске войске бегали су у град и у варош. Немци су ду- 
рили за н>има узастопце, измешали се с некима од н>их и с 
н^има зазедно продрли у варош, и ту исекли све ко^и не ума- 
коше у град, или се не докопаше турске дунавске Флотиле. 

Сутрадан 1 5/5 Септембра отпочели су Немци да на- 
падазу на сами град Видин. 1 6/6 Септембра била им ^е готова 
Зедна батери^а од 1 6 дваназ'стофунтовних топова, с копима су 
17/7 почели да пуцаз'у на град. Они Србщ што су били 
заро6л>ени на Фетисламу и Арнаути, ко] и су били у Турско] 
воз'сци, па су од Срба знали за прокламаци^е Марграфове, 
коз'е им обеЬава]у слободу, не хтеше сад бранити град, 
те командант града буде приморан, да се с' градом заз'едно 
преда. Ту река посада града од две хиладе л>уди, са же- 
нам а и децом, пуштена з'е, по погодби, у Никопол>. 

0дм ах з'е Видин оправ л>вн у колико }е при осваз'ан.у 
био порушен, и поседнут за^едно са градиЬем Флоренти- 
ном, са половином з'едне регименте. 



153 



Белграчик ]е ьредат Србима ^а га чува^у. Н>их з'е било 
до 100 О луди коз'е пьшака ко^е хаз'дука на кон>ма. Коман- 
дант им ^е био неки Стева Продан (?) (81е1а Вго(1ап|, коме 
^е, по н>егово^ молби, допуштено да поред обране града 
може испадати према Никоиолу и Софи]и, и притом да 
заклан>а нишку Пиколомони]еву во^ску. 

Маркграф з'е послао сад у Ниш, ^'ош две регименте 
кошаника и з'едну регименту пешака за о^ачан>е оне во^скв, 
ко^а ^ужно од Ниша во^у^е, премда ^е ова войска сад, по 
извештаз'има МаркграФОвим била знатно увеЬана и о]ачана 
новим и неарестаним аридоласком, како сам Маркграф 
каже, храбрих и оаробаних веЯ Срба. 

Зима ^е била веЬ у велико настала, и Маркграф ]е 
сад хтео, да обустави за ову годину дале ратован>е. Зато 
остави у Видину нужну посаду, а он се са остатком сво^е 
во^ске повуче у Фетислам где стигне 25/15 Октобра 1 68 ^ год. 
И Фетислам з*е одмах оправл>ен, но само у толико колико з'е 
требало, да би неки делови войске могли у н>ему да презиме. 

Намера ]е МаркграФова била да из Фетислама пре^е 
у Влашку да тамо презими, зер предео Красине беху Турци 
опустели, те немаше у н>ему хране ни за л>уде ни за стоку. 



Она друга немачка воз'ска што ]е с' Пиколомини^ем 
остала у Нишу, оставила ^е туна малу посаду, а она се з'е 
кренула на Прокугиье, и заузела и ово а и градиЬ Аеско- 
вац (Кав^еИ Ьезсоуасх). 

Прокупле зе било тада огра1)ено ровом и оградом, и 
Пиколомини^е з'е подигао у н>ему сад велике магацине за 
храну. 

14/4 Октобра кренула се ова Пиколоминиз'ева войска 
дал>е за Приттину. 

У Приштини, поред Срба, били су устали на Турке 
и Арнаути. Н»их з'е било овде око 5000 л>уди и они одмах 



154 



пристану уз немачку воз'ску, и закуну се да Ье бита верни 
немачком цару. 

Готово цео косовски предео били су напустили како 
Турци тако и они Арнаути што су се са Турцима држали, 
те сад зато 'Пиколомипи^е похита да се докопа иута Ура- 
ни\е (81га88е уоп 1}гап1е)* и Скоил>а, а пре овога ]ош и 
гряда Качаника ко}1л Скопле заклаша, а за тим да надире 
дал>в на Солун. 

Остало ]е у позадности Пиколомини^ево^ нешто мало 
Турака у градиЬу Ново Брдо (NоV^ЬаЫо^ и у 8^;егау (Зве- 
чан?) код Митровищ, али Пиколоминиз'е ове онколи са не- 
што сво^е во]ске, а с' главном возском крене се из Лриш- 
тинву пошто ]е ову, колико ^е требало, утврдио, па и у ню^ 
подигао магацине за храну, 23(13 Октобра на Качаник. 

У Качанику било )е тада као посада до 150 Турака 
и ови напусте град и уклоне се и не упушта^уЬи се у 
борбу. 

Кад ^е Пиколоминиз'е пошао из Качаника на Скопл>е, 
сусрео }е на путу з'ако оделен^е Турака, ко]е ]е ишло Ка- 
чанику у помоЬ; но он ]е ово по ^ако^ и упорно^ борби, 
разбио и растерао, и тако продр'о и дошао под Скоая>е. 

Пиколомини^е говори о теснацу качаничком, да }е 8 сати 
дуг, дива^ь и страхота тегобан, и мисли да Ханибалу ни^е 
било 1^же прелазити преко А л па, кад з'е у Италику продирао. 

У Скоал>у ^е владала у ово време чума (куга), и Мах- 
муд Паша чекао ^е на Немце и н.ихову воз'ску на 2 сата 
пред Скоплем са войском у кор] ^'е било до 6000 Турака. 
Прво зе избила пред Скоа:ъе 25(15 Октобра немачка прет- 
ходница са 600 драгонера и 200 кирасира, а за овом ]е 
сутрадан 26)16 приспео и Пиколомониз'е са главном сворм 



* На ^едно^ картн косовское предела коза расветл.у]в кретаЕьа 
11иколомин1деое во]ске, замюапо }е: ига^швка СНазига. 



155 



силом, КОЗУ ]© разместио на реци Лгтенцу {Ырепас). Немци 
одмях опючну пуцати на Турке из 1 своз'их топова, а Турци 
у след овог напусте и сво]е положа^е и варош а и градиЬ 
€коал>еу и повуку се далеко иза овога. 

Ту сад стигне Пиколомини]у вест, да Маркграф обу- 
ставл>а дал>е ратован>е за ову годину, и да се ^е почео са 
сворм воз'скоьд поьлачити. 

Пиколоминизу се учини да и н>ему не оста^е сад 
ништа друго, него да со и он повлачи. Али му з'е жао било ос- 
тавити Турцима Скопл>е, за ко]е он сам вели да зе велико 
као Праг; да зе лепо, како га он ни]е до сад видео; да 
имя дивне цами^е од самог мермера и порФира чи]оз би се 
лепоти и у самом Риму дивили; да има преьрасне баште 
и лепа забавна места, и зато у1)е у Скоале те покупи сву 
храну и што ]е рш бол>ега у н>ему било, па га запали и 
сагоре и за тим се врати у Начаник, 

Интересно ]е и лепо илустру^е ратоводство ондашн»ег 
доба као и опште тадан>е стан>е, како з'е Пиколомини^'е прав- 
дао оваз сво] посту пак. »Кад нисам могао да очувам Ско- 
пл>е за себе, — вели он у своме рапо|)ту ко^и з'е 31/21 
Октобра из Качаника цару послао, — за што да га остав- 
л,ам непри]ател>у; а осим овога морао сам ово да учиним 
и зато да би овим заплашио овдашле варварске народе 
и показао им како з'е страшно оружие наше возске". О 
самом начину извршен>а, он каже да^ье у истом своме ра- 
порту ово: ю11о свима кра^евима вароши били су разме- 
штени л>уди са запал>еним буктин>ама у руци, и кад сам }а 
са три топовска пуцн.а дао знак да се пали, потамнило 
^е 26(16 Октобра сунце од дима над Скоплем што ^е трахало 
чак и сутрадан 27117 Октобра (1689). .Та сам тада ста^ао, 
као оно Домицизан на ]едном брегу у близини и уз свирку 
музике, премда не без бола у души, гледао како пламен прож- 
ди ре ову лепу варош, а ли шта Ьу кад су исте такс суд- 
^ине била и нека бечка подгра1)а." 



156 



Кз Качаника упути Пикломини]е херцога холштаз- 
ниског у брда, са 2 регименте да на Турке пази, а он со 
врати с' осталом воз'ском 3 Новем. нов. 24 Октобр. ст. 1689 
год нэ. Косово и стигне у Приштину 6 Новем. 27 Октобр.^ 
где га дочека и поздрави иатри]арах Арсенще Чарно^евиИ. 

Пиколомини^'е оставио ]*е овде у Пригитпни сву пехоту/ 
а он се крене са коноидом у Ыраг1 (?) где се ,1е био ис- 
купио народ из косовског предела, да се понова и сав из- 
Засни да приставе уз немачку войску, и ту се ово^ придружи 
З'ош 6000 Арнаута. 

На овоме путу у месту Рат стигла ^е Пикломини^у вест 
да су Срби од посаде пиротске грозно пострадали од Ту- 
рака на Драгоману. У Драгоману се ]е искупл>ала нека 
турска во^ска. Командант Пирота крене се против ове и 
растера ]е 29/19 Октобра. Растерани Тзфци ме1)у тим се 
опет искупе и изненадчо нападну на Србе у Драгоману 
и ту их, тако реЬи сатру. Ту з'е погинуо и командант пи- 
ротски а 3 оФицира и 524 Срба ту су ко]'в изгинули, ко]е 
одведени у ропство. 

Пикломини^е се побоз'и сад за Пирог а и за Нит 
те брже бол>в пошл>е нока одел^еша во]ске за поткрепл>ен е 
Ниша. Турци опет у Драгоману нити су мислили на Пи- 
рот ни на НиV^^, те тако на то^ страни остане све мирно. 

И Ново Брдо беше се ме1)у тим предало безусловно 
ОНО] во^сци што га з'е била блокирала и чувала, али се 
сад сазна да има Турака ]0ш у градиЬима Рапга и /гЧссгг^ 
зато Пиколомини]*е упути против н»их генерала Штрасера 
са нужним броз'ем во]ске. Ови се градови убрзо предаду 
Немцима и то први одмах, како ]*е био опкол>ен и на пре- 
дазу позван, а други по издражаном бомбардан>у. 



' На псменуто^ веЬ карти сто^и забедежено: NоV^Vа^08 ор. 
ЕгV€^^е, а Рапга }е уцртана у пределу измочу Плевла, Препо.ьа» 
Нове Вароши и Мплешева, 



157 



Генерал Пиколомини]е вратио се зе у Приштину. Он 
ое ^е зош на путу у своме повратку из Скопла ооеЬао слаб. 
Ио у Приштини се сад сасвим поболе, и од тога 9 Новем. 
нов. 30 Октобра ст. 1689 год* умре. 

На место 1ьегово буде наименован за команданта 
ове во^ске генерал Бегерани; али како оваз беше слаб од 
ране ко]у ]е добио од пушке у главу при нападу на Ви- 
дин и бавл>аше се рш у Мацарско^, прими за време команду 
надовом войском херцог Холшта^ин. 

По одступу Махмуда Паше са Скои.ьа Турци су се 
опет искуплали у Шти€и>у. Тамо зе био и ова^ Махмуд Паша 
скопланскч и Ахмед Паша софиски и имали су искупл>ени 
до 6000 л>уди ко^е Ту рака ко^е Арнаута. 

Херцог Холшта^ин кренуо се ^е против ових Турака 
са немачком во^ском, са много Срба и са Арпаутима и 
стигао ^е у Штиа^ье 21 /П Новембра. Ту з'е одмах напао 
на Турке у 5твр1)еним н>иховим положа^има и потукао их, 
п|)емда са доста муке, ]ер су се Турци одважно бранили. 
Турци су изгубили у овом бо^'у око 1000 л>уди а Немци 
су добили ту богат плен. 

Сад су стигла ово^ во^сци и она немачка поткреп- 
л>енэа из Ниша, ко^а р^ ]е МаркграФ упутио из Видина, 
премда она беше ^ако о]ачана и са Србима кои р^ рш не- 
престано придолажаху. Херцог Холштазин могао з'е због тога 
сад наредити, да ^едно одел>ен>е Срба с' нешто мало Немаца 
оде под командом хановеранског принца Карла у Призрен 
да заузме и поседне ово место. 

Дозна се ме^^утим да Махмуд Паша опет искупЛ)а 
неку нову турску войску. Овога нута у Л^уми (:Ьита:). 
Принц Карло Хановерански крене се 2 Декем. нов. 22 Новем. 
ст. против ове войске али с нюме не до{)е ни до каквог су- 
коба ]ер Махмуд Паша одступи без борбе испред немачке во]- 
ске и сраских драгоеолаца з'ош док му се ови приближаваху. 



158 



Ратна среЬа ко^а ]о овако повол>но пратила немачку 
войску и Србе ко^и ^о^ помагаху у оба правца у ко^а ^е ао 
сада продирала и свуда побе1)Ивала, почела ^е после ових 
дога1)аз*а да ^у изневерава и йапушта. 

Томе има много узрока за козе з'е крива можда и 
судбина, ал и су богме криви доста и много и сами Немци. 

Пиколомипи беше ванредан човек, изврстан возник и 
способан и храбар генерал. У шеговоз воз*сци, док он беше 
жив, био з'е наз'строжи ред. Н>у су снабдевали и храном 
и новцем Срби и обитаоци поседнутих земал.а, али то да • 
ван.е беше вршено са таком штеднюм да гра1)ани ово и 
не осеЬаше. И народ }е волео ту немачку войску; он зе 
сматрао и предусретао немачке воднике као сво|е призател>е, 
а они то и заслуживаше, з'ер з'е ова войска била дисци- 
плинована, пуна духа во^ничког, пуна такта и смотрености 
на спрам гра1)ана српских. 

И патризарх беше одупювлен према немачко] воз'сци; 
а К8»ко и да неЬе, кад они ношаху по прокламаци^ама Марк- 
граФовим сраскоме народу слободу и нов оюивот. 

Али Пиколомкнизе се, као што з'е веК забележено, 
разболе и напрасно умре. На скоро за шим умре 8 Де- 
кембра (нов) 27 Новем. (ст.) 1689 и патри^арх Клемента. 
А они оба беху л»уди на ко^е ^е свет гледао с' топ л им: 
очима и у н»их имао велику веру. 

Херцог Халштаз'ин, коз'и з*е заменио генерала Пико- 
ломони^а за време док не до1)е генерал Ветерани, био з'е 
надут аристократа, горд и Суров човек, коз*и ^е мислио да 
известан положаз доноси собом и памет коз"а ^е за н> 
нужна и слабо се з'е бринуо о возсци; он ни^е пазио 
ни на оФицире а ни на команданте 303; и войска не- 
мачка постане под шиме: непослушна, необуздана, сво^е- 
волэна и деморалисана. Она ^е почела више да гази и дзг 
тлачи него што }е до сад помагала и спасавала. Даваша 
народна излишно су се увеКавала до раскоши. Што се ^е 



159 



до сад искало и добиз'ало добровол>но, сад се }в изпу})а- 
вало; у воз'сци оживи дух грамжл>ивости ко^и пре1)е у ^авну 
и праву пл>ачку. И старешине во]ничке све ово гледаше 
и трпеше. 

Ово озлозеди Србе и хришЬане у опште, па и саме 
сраске драгово.ьце кои беху као во]ска уз немачку войску, 
и немачка возска постане за све н>их зло, ко^е беше равно 
оном, што се разумеваше, кад се каже: Турчин. 

И мало ^е било што з'е во^ска немачка била сад овака; 
него су и официри, па и виши команданти почели у ве- 
лико} мери, ово стан>е да потпомажу. 

^едан од виших немачких команданата, генерал 
Штрасер, почне први, да поступа са Арнаутима нечовечно, 
неразложно и сурово. Због маленкости неке, дао ]е зедном 
стрелати ^едног Арнаутина; скоро за овим, у другое зедно] 
прилици, изгрдио з'е бешчасно з'едног старешину и угле- 
дног во1)у Арнаута, па га хтеде, због аегове умесне примедбе, 
ко^а се }е тицала целисходног распореда воз'ске за боз, 
лично да убще, но промаши и само га рани из пиш- 
тола у з'едну руку. 

Принц хановенарски, кад ]е оно растерао Махмуда 
Пашу из Л>уме, дао ^е, само за то, што му се ]*е учинило, 
да околни Арнаути симпатишу са Турцима целу околину 
насилие разоружати. 

У во^сци се више него игде угледа^у мла^)И на ста- 
риз'е, те какви беху ови виши и на^виши команданти, пос- 
таше у брзо такви и сви остали оФицири пемачки. 

Ово учини те Арнаути, у скоро, изгубе вол>у да буду 
и дал>е помагачи и савезници Немаца. Они су сад само 
вребали и ишчекивали згодну прилику, па да ]'авно пре1)у 
опет на турску страну 

Народи и кад нису саособни да сами собом управл>а;у, 
нису неразумнщ да не виде, кад се с тьима неразумно 
уарав^ьа. 



160 



^ош горе }в било са Србима. Па и код н>их, не н>11- 
ховом кривицом веЬ кривицом Немаца и 1ьихове неис- 
крености. 

Немци су продужили рат са Турцима на сраском 
зем-ъишту. Ших не беше ни пуних 18000, а према шима 
ста^аху Турци са 40000 и више. Они су добиз'али кад кад 
по нешто сво]их рекрута као допуну сво^е во^ске, али и то 
беше олош за ко^и ^е генерал Ветерани казао: да доводи 
сраски народ изван себе, те Ье Срби скоро опет претпо- 
ставл>ати турски з'арам овако] во^сци, ко]а тобожо хоЬе да 
помаже и да сйасава. За цело, баш и ако су морали, Немци 
не би смели продужити ова^ рат с Турцима овако, да не 
присташе уза 1ьих Срби; да не беше у овоме више Срба 
нею юих самих и да не водите рат у 7лавноме Срби а 
Немци да им беху кадер, иомо^ници и во^. 

Срби су ово чинили, ]ер им ^е Маркграф, позива^уНи 
их два пут с' прокламациям да се дижу на Турке и при- 
Д1^У^у]у ььегово] вовеки, ;авпо обеЯавао слободу, Жудн>а за 
слободом покретала зе Србе, да онако живо следуз'у позиву 
Маркграфа. Зато се з'е само и могао Маркграф, после не 
пуног зедног месеца дана., похвалити цару: како многи 
наоружани Срби у гомгиама врве у н>егову во]ску. Зато 
се }е Маркграф могао после сваког боз'а, после сваке битке 
похвалити цару са храбрим и оаробаним Србима. Зато 
и беше: да су Срби у сваком бо^у арева^ьивалщ те з'е пре- 
вага и Цобеда оста]ала на страни немачке воз'ске. 

Но после овога догодило се зе нешто због чега су 
Срби почели да иодозрева^у и да сумн>а]у. 

Уз остале Србе з'авио се ^е Маркграфу и деспот срп- 
ски Ъур^ (:Ъор^:) Бранкови^ нудеЬи му до 30000 сраских 
во]ника ко^е' Ье он лично довести и предводити. 

Деспот Ъор!^ з'е, пре него се ^е ^авио Маркграфу, 
ишао у Веч цару и тражио з'е за ово од н>ега дозволу. 



161 



Цар му ^е ову дозволу дао. Цар га з*е чак у ово име об- 
дарио дипломом деспота. 

Кад се ^е деспот Ъор1)е, з'авио мв\) Србе, прилюдно 
^е било да су ови врвили само за н>им. Маркграф з'е обе- 
Ьавао Србима слободу и Срби су мислили да се она по- 
чин>е веЬ и да оствару]е кж) виде код себе и свога деспота. 

Но ни^е тако мислио и Маркграф. Он ^е рт док ]е био 
у логору у Лиаалса, писао цару у Беч: ^како некакав 
десаот БранковиЯ, шгиье ио Србщи лиюга иисмЛу иозива- 
2уЯи сраски народ да се .гати оруща аак тьему аохита; 
како се изда]е за некаквог ариродног десаота Србще, 
Мизи^е, Бугарске, Траки]е, Срема и свщу земала од Осека 
иа чак до Цариграда и како 6и хтео над оеим зем.ъама 
да влада; како му ;е и ]едан гьегов генерал (Ха^слер) гово- 
рио о овом човеку и чинио га аажливим на нзвгов рад, 
]ер сумн>а да ова] десаот води и некакве та^не коресаоден 
ци^е са влашким господарем.^ Маркграф яавршу^е ова^ 
сво^ рапорт тиме: ^да десаота не аозна]е, да ништа о юему 
не дна, аа да ништа неЯе ни да чини док не добще од 
цара уауте, како да се арема юему агада." 

На скоро за овим добио з'с Маркграф од цара о.их)- 
вор на ово и у одговору овом било з'е: »да ^ ова] Бран- 
ковиЯ бита ио сво] арилици она] БранковиЯ што ^е био 
у Бечу, у времСу кад ]е тамо био госаодар влашки и кад 
беху туи]ош неки аосланици; аа за то, нека Маркграф при- 
аази на Нуега, аа ако устреба нека га аод буд каквим из- 
говором примами ветто к' себ% аа ако буде нужно и 
притвори; аризпава)уЯи у исто време: да ^е био код тьега у 
Вечу некакав БранковиЯ и ]ав.ьао му се ;е, и да му ^е он 
дао десаотску диа,юму и аисмено овлашЯензе.^ 

Ова дописива1ьа изме1)у Маркграфа и цара била су 
непозната Србима све до доласка МаркграФовог у Фе. 
гис^гам; али су овде за ово сазналп ^ер ^е ту Маркграф 

голнпицнцд УГ 



162 



ухамсио деспота па одавде послао у хапс у Оргиаву а 
после у Сибить (Херманштат). 

О овоме ухапше1ъу деспота Ъор1)а писао ^е Марк- 
граФ цару 7 Нов. (нов.) 28 Окт. (ст) 1689 г. из Фетислама 
и ]'авио му: ^како ;е он опога Ъор^а БранновиЯа, о коме 
му ]е до сад чеюЯе ]ав^ьао, на послетну, с леиим обе- 
Яагьима ветто п себа иримамио иа ухаисио 
и одавде послао у Оршаву одакле Яе се оаравити дале 
у хаис у Си6ип>, ]ер ]е нагаао да ]е он — деспот — 
злоупотребл>авао диплому ко)у му ^е цар дао, издава]уЯи 
се за правог деспота Србще, Илири^е, Мизи^е, Босне и 
С'рема, и хотеЯи ове проеинцще баш да успостави, па да 
им он буде прави и законити наследник и претенденат, 
а за ово га веЯ сматра и призна]е и млоги народ, па и 
аатрщарх и свештенство, ко^е има на народ велики у плие 
а ме^ копима има деспот млого привроюеника; а све Ово 
могло би имати логиих и злих иоследица 
апо би се и да^е шриило.^ 

Вест о ухапгиепуу деспота морала ^е убрзо да пролети 
кроз све редове српске войске, ко^а се зе до сад упоредно 
са немачком войском онако храбро с' Турцима бори,1а. 
Срби су морали из овог Аога\)Л]л видети да су преварени у 
свозим надама. Морали су замишлати, да Ье обеЬавана 
МаркграФОва слобода бити само промена господара. А 
ово зе морало да упливите на н>их чак и у том смислу^ 
како Ье се они у напредак да влада^у према Немцима. 
како према Турцима и како односно самих себе. 

Свакоз'ако, Маркграф ]е сад морао имати у места 
одушевлених храбрых и опробаних Срба, како их з'е он 
увек до сад у свозим извешта^има називао, Србе, у коз'их 
}е дух потресен и поколебащ Србе обмануте и у шиховим 
надама и очекиван>има ареварене. 

Войска з'е немачка огорчила против себе и Србе а и 
све друге хришЬанске народе. Наз'виши команданти оту- 



163 



1)или су од себе сво^е савезнике и помагаче Арнауте^ а 
сад и главнокомандазуЬи оту})у.1*е и Србе и српску возску. Мо- 
рало ]'е сад због тога да буде сташе немачке силе друкчи.|е, 
него што ]е до сад непрестано било. Природно ^е опет, да 
Ье и последице овога да буду друкчи^е. 

^ош зе веЬе зло, што су се Турци, док се ]е иера- 
судним овим радом стварало у немачко^ во^сци овако ста1ье, 
живо спремали на дал>и отпор, и што су били паметни^ 
да мисле и на освазан.е и повраЬаз' онога, што су до сад 
били изгубили. 



Маркграф з'е после овог и оваког стан>а прешао са 
оном СВ0.10М войском, ко^у з'е имао у Фетисламу, оставивши 
ту на]нужнизу посаду, преко Дутгава у Влашку, мислеЬи 
да Ье тамо наЬи хране и иоваца за свозу войску па да 
тамо презими. Али га Власи, видевши вал>да, како ^е про- 
шао српски деспот, па нага1)азуЬи шта може предсто]*ати 
и Србима, дочека^у са непризател>ским расположен>има. 
Они не хтедну дати ништа. Войска немачка трпела з'е грозно 
и од времена и од оскудица и за то до\)е 6 ^ануара 
1690 (нов) 27 Декембра 1689 (ст) у Букурешт да заузе- 
Ьем влашке престонице, примера господара земле да рз 
помогне храпом и новцем. Али и то буде узалуд. Власи су 
обеЬавали; чак су се везали уговором, па опет ништа нису 
дали; и войска немачка, на послетку, пошто ^е претрпела мно- 
ге узалудне муке и напоре, кра^н^у оскудицу у храни, многе 
губитке у лудма, ко]е због глади, ко^е због и1трапаца и 
злог времена, врати се, ^едва са 8000 луди, у Нронштат. 

Тако исто, ако не рш и горе, прошла з'е и она друга 
немачка войска што з'е била у нужном делу Србизе. 

Тамо ^е почетком Декембра марширало на немачку 
ворку 1 8000 турских во]ника. Они су се упутнли на Ка- 



164 



чаник а у н>ему не беше тада више од 100 немачких 
мушкетира. Зато командант, Херцрг Холштаз'ин, упути 
тамо 1 Лануара 1690 (нов) 22 Декембра 1689 (ст) генерала 
Штрасера и принца Хановеранског са 900 кон>аника, 400 
Мацара и 1500 Срба и А^таута. Сутрадан по1)е за овом 
войском рш нешто немачке войске као потпрра. Качапик 
падне пре него му з'е Штрасер и близу дошао и Турци 
еусретну немачку войску у теснацу качаничком. Турци 
сад нападну на немачку войску, и разби^у з'е. Прво 
су напали на десно крило у коме су били само Срби и 
ове су разбили и сатрли. Лево крило, у коме су били сами 
Арнаути, прешло ^е на страну Турака одмах како су Турци 
почели нападати на Србе. По поразу Срба, нападну Турци 
на центрум немачког полежала у коме су били Немци и 
Мацари, па и н>их растро^'е убрзо, потуку и савршено см лаве 
и униште Пуковник Штрасер и принц Хановерански Карло, 
остали су на бо^ишту мртви са много ОФицира и водника 
ко^е погинулих, ко^е одведених у ропство. Немачки извеш- 
та^и напомин>у, да се ^е само 7 л>уди иза овог бо^а живих 
спасло. 

Она немачка войска, што ^е ишла као потпора за 
овом потученом, стигла ]е на бо^игате сутрадан 2 Лануара 
1690 (нов) 23 Декем. 1689 (ст) и ту ]'е тек разабрала за 
пораз и несреЬу од прощлога дана. Она се ]е одмах по- 
чела да враЬа натраг. а зедно турско оделен>е од 1000 
татара, по1)е за н>ом у потеру. По среЬи, ово се ]е одел>ен>е 
успешно бранило прекодан под заклоном ^едног рита а 
преко ноЬ ]е умакло дале к' Приштини нису га Турци 
дал>е гонили и узнемиривали. 

Сазнавши за несреКу и пораз Штрасерове возске, 
Херцог Холштаз'ин нареди: да сва немачка во]скау нааусти 
све иоложа^е ш)]е )е до сад имала и држала иа да от- 
ступа ка Нишу. Ово се и изврши тако брзо, да оно оде- 
л>ен>е што ^е отступало са качаничког теснаца, чак ни у 



165 



Приштини ище затекло ни з'едног немачког воз'ника, и ако 
су ту били препун>ени магацини храном, спрем.ьеном за нс- 
^ мачку войску. Тек у Прокуа^ъу оставио зе Херцог н^што 
мало возске и то сраских драговОА>аца с' налогом, да 
Прокуа.ье бране, па и то з'е било више ради тога, да бп 
се заклан>ала немачка войска ко^а ^е к Нишу са сви^у 
страна, не обступала, него у на^веЛел^ нереду бегала, 

Оно^ возсци, што зе била као посада у Пртмзрену, а 
ко^а се ^е састо^ала из нешто мало Немаца, а у главном 
из Срба, било ^е наре1)ено да отступа преко Новог Пазара 
на^краЬим путем, право на Београд. Али су Турци напали 
на н>у пре него што ]е ова заповест стигла, и разбили }е. Не- 
што Немаца и Срба ту ]е пало и Немци су изгубили сав своз 
пртл>аг, а остатак ^'е среЬно умакао и приспео у Београд. 

У ово време хитао ^е к овоз вод'ци шен прави ко- 
мандант генерал Ветерани. Он ^е разабрао у Београду да 
Херцог Холпгга^ин хоЬе да напусти и Ниш, те му одмах из 
Београда припрети и поручи да ово нипошто не чини, а 
он сам, и ако з*ош слаб од ране, пожури се и стигне у 
Ниш 9 ^ануара 1690 (нов.) 30 Дексмбра 1689 г. (ст). 

Генерал Ветерани био з'е изврстан возник и ванредан 
генерал. Човек од реда и ретке храбрости. У Нишу ]с 
генерал Ветерани имао времена, да искупи и уреди попова 
сву СВОЗУ растроз'ену войску; да успостави у н,оз ред и дис- 
циплину; да научи и све команданте и све ОФицире, вршити 
СВОЗУ дужност, како ва^ьа, и да обнови оназ дух воз'ни- 
чки, кози беше у овоз воз'сци док 303 биз'аше жив, командант 
Пиколомини; зер Турци, и ако добише онако сзаз'ну победу 
на Качанику, не беху зош тако снажни, да Немце и да-ъе 
узастоЛце гоне. Они су били задрвол>ни, што су могли мирно 
поседати сва она места, коз'е су Немци и Срби напустили. 

Тек пошто зе Ветерани свозу возску уредио, почео се 
Зе кретати према Турцима, опет у зужном правцу, пошто 



166 



Зе на другоз страни, Белу Паланку и Пирот, снабдео са 
]аком посадом. 

Кад су трупе немачке дошло у П'рокуале, онда су 
они Срби, кои су до сад Прокуале чували па и очували, 
померени дал>е у напред на теснац ВИазагдиа (?/ (на дру- 
гом месту (В1е1агагдие (?) према Приштини а три сата 
пред Прокуилем, као авангарда. 

Турци су тада били са сворм главно.м силом у При- 
гитини и често су отуд надирали на Проку ал>е и нападали 
на Србе код В^еЫгагдие и ове потискивади; алп су их и Срби 
увек за тим сузби^али и сачували опет и Прокуилзв и сво^е 
по-южазе на ВЫагагдие. 

Сад ]е Ветерани утвр1)Ивао ПрокуаЛ}е са польским 
утвр1)ен>има и сам }е лично показивао, како Ье, користеЬи 
се палисадима, да се ограничп обим утвр^)еног полежала 
на на^манэу меру, па и опет да се цело Прокушье згодно и 
поуздано брани. 

Она српска во^ска што зе по заповести одступала са 
Призрена к Београду, добила ]е поодавна заповест, да 
се опет натраг враЬа на старе сво.)е положа^е, и она з'е 
сад веЬ била на Новом Пазару. ^едно српско оделеше ста- 
^а.ю ]е на Студеницу {81и(1етХу.) те чувало и одржавало везу 
изме1)у Загодине и Новог Пазара. 

Код Загодине направлена су тада код моста на Мо- 
дави (:где ]е сада наша варош Тгупри^а:! нова мостова 
утвр1)ен>а и поседнута су са войском, з'ер у Загодини беху 
сад главни магацини хране, ко^а се .1е вук.1а во^сци у раз- 
ним правцима народном вучом. 

И ако су Срби чинили ^ош увок све што з'е било мо- 
гуЬе да не би немачка во^ска ни у чем трпела. опет ^е с 
транспортом хране, са народном вучом, ишло са натегом. 
Због овога ^е Ветерани наредио, те су испитане и прегле- 
дане, Нишава и Морава: да ли се могу угодити да буду 



167 



ллооне па да се по шима довлачи храна за бо]ску из За- 
године и Смедерева и на овоме се ^е почело и да ради. 

Но ]ош зе увек задавао доста бриге генералу Вете- 
ранизу и сами Ниш: ЬЬега ^е почео да утвр^^у^е ]ош Пи- 
коломини са паьским утвр1>ен>има, али се '}е чинило гене- 
ралу Ветеранизу да то ни^е довол>но. Зато ^е заповедно 
шефу инжинира Перонизу (Регоп!) да му утврдц Ниш по 
системи Рудера, како су гра1)ени римски градови, те да му 
б) де обим мален а одбрана опет снажна и ^ака. За ово 
су дали алате и радну снагу селани из околине Ниша и 
сол>ани из околине Студеница, уз помоЬ возника, у колико 
их ^е било у во^сци, ко]'и су знали за ово нужне занате, и 
посао зе оваз добро напредовао. 

Сад }в ба.ю ^ош више српских продстража у ^аким 
оделен>има на разним положа^има и у разним правцима; неке 
дал>е а неке ближе. Неке су веЬ напомин>атв али ме1) свима 
н,има беху сад у опште, назглавни]е: на ВИн8огдиа или 
В1е1а:агдие, код Аесковца (Ье8сЬкоуо112) и Стрелица на 
Зужно^ страни; и на Лраааши (2) (Агаразва) и Страгини^ 
(8(га^1па) на пиротским висовима. 

Из ових сво^их положаза, Срби су често испадали и 
нападали на Турке у пределима коз'е су ови држали. 

Од сви]у испада ових, на]знатниз'и су : испад из Сту- 
деница према Херцеговини и по околини Рож}а (Коаа^о) и 
Белог По,ьа? (Ве11роИ8); испад до испод ПеЯи, и испад из 
Пирота до Перника па чак и до Бан>е према Софией ; и на 
послетку испад из Видина до Киаровца и до Берковице, 
У свима овим испадима Срби су задавали Турцима доста 
бриге, доста муке и страха; чинили су им млого штете 
и отимали им грдну стоку, козу су доводили и предавали 
немачко] возсци. Било ^е од овога, тада, толико стоке, да 
]е з*е осим оне, што з'е употребл>ена на израну войске, било 
у доволэноз* мери, за транспорт материз'ала за зидан>е ншп- 
ког града па чак и за транспорте хране за войску. 



168 



У овоме и оваком усилавашу, немачка ^е во^ска з'ош 
Зедном допрла до Пришгине и до Призрена, али све то 
ни]е помогло немакчо] возсци за дуго и за млого. Прека 
лета 1690 год. имали су Турци на нсмгама и спремних 
100000 своз'их воз'ника; и кад су се Турци ^едном опет овако 
повратили, дошли к' себи и уредили, потисну немачке и 
српске войске са свих страна, и ми их видимо на Видину 
где су први пут били одби^ени, а за тим у Угарско] са- 
моз где су среЬно продрли, а у Августу месецу и на самом 
Нишу у Србщи, 

Маркграф Баденски понова ^е био дошао у Орбиту. 
У то доба он зе у Загодинщ ал не зато "да стане на пут 
далем продиран>у Турака у Срби^у, веЬ да покупи сво]у 
войску и води зе у Угарску да н»у од Турака брани. Он 
зове Ветерани^а к' себи и овв.] се креЬе тамо оставл>азуЬи 
у Нишу генерала Штаремберга да гаса 3000 водника брани. 

При поласку своме из Ниша Ветерани ^е оставио опет 
Србе у Прокуалу, са з'едно 40 немачких кон>аника, да се 
ту с' Турцима боре и заклан^а^у га при н>еговом одсупан>у» 
Пре овога, био ^'е искупио у Нишу многе сеоске старешине, 
и, као што сам каже, обмагьивао их ]е да Яе он да 
одстуаи само до Загодине^ да би се ту са^узгю са осталом 
в0]скоМу а иосле да Яе с' том новом щском доЯи оает Нишу 
у аомоЯ, да би их тако одржао што дуже у одушевлен>у 
и склонно, да и дал>е држе поседнуте Стрелац, Аесковац, 
и Прокуале, и да ту спрече путове, начине засеке, и 
бране се. 

Оставл>а]уЬи Ниш, Ветерани з'е дао посеЬи и покосити 
сву храну у далеко^ околини Ниша, з'ер рш не беше доз- 
рела па да Турци, кад ту до1)у, не на1)у ништа. Слабо ^е 
ме1)у тим ко марио што Ье у след овога остати без храпе 
и обитаоци околине Ниша, чиз*а ^е то храпа била. 

Ветерани се ]'е улогорио у Загодини а рад сигурности 
оставио ^е у ПараКину до 100 кон>аника на наз'вишем з'едном 



16^ 



вису, а он зе у Загодини чекао дал.у заповест Марк- 
граФову ко]и се ме1)у тим беше цовукао на оиу стра- 
ну Дунава, против Турака ко^и су се веЬ били пробили 
кроз Ердел>. 

Одмах ^е држан у Загодшт ратни савет и ту буде ре- 
шено: да се Ниш остави самом себи, да се брани како 
зна и како може са оно 3000 л>уди и да се за ово ^ави 
генералу Штарембергу. 

За овим Ветерани запали и сагоре мост на Морави 
па се са сводом войском повуче у Смедерево, 

Народ ;е сраски, како сам генерал Ветерани каже, 
био у след овога ^ако поражен. Млого з'е света ишло тада 
и дал>е са немачком во]ском, хотеЬи селидбом у ту1)у землу 
и неблагодарним напуштан^ем сво^е домовине да се спасе 
и уклони од гн>ева бесних Турака, и да и дал>е дели с' не- 
мачком войском сво^у среЬу и несреЬу. То беше знаменита 
сеоба Срба у Угарску, под Чарноз'евиЬем, ове 1690 г. ко]а 
се зе продужавала посте пено доцни]е у рш неколпко- 
година. 

Поводом овога сто^и записано у нашим летописима 
ово.* 

Н:;«>стдк1пи жб иари)дъ ко времд рдти, мало кто спа- 
сен, N0 КС6 спрвд исвуеио, по том жеискн пол и двцд ио- 
(ЮБивид б Тдтдровъ прбдводнтбдств^юц!» Мдхмвт Бег» Пек* 

СКОМК, К0ТД|1И во ШГОрУбИТи СРДЦД ^Д своим домом Н ИМ!- 

иТемъ :;дудд с Тдтд|1н ллшити, сеЪи к жсЪн идхне Кдхвдн- 
де1пск1е, (рвком» долио и го(>иео положскае, тбтовск1б) 
При2;|1€пъ, Ддковн1|г, ПсЪ, Плдк Ксблолол!, Кнунтрьи, Косово, 
Мордву ддже до Иовдго-Пд^дрд. Вед вы сне :^емли шпвст^л, 
цр1вн Б0Ж1Д попллил, мдидстирн (ОгрдБлеим н рдз^орвин ко- 
иеуисо, люд1в и:;сгуеин вышд, жеин и броудтд поровлепп и 
горшее плеиекее н рд:;орея1е вило, иеже ли во времд цдрен 



» Гласник XXXIV. 



170 



Мирдтд и Пдд:;итд н :;к'К^ша)срд2^И1Г1д Ссанма. Вышдд ткги 
н паг^БИ Бпяо с^кЬБСкомн плро^у, ипткш БЫ исАСталъ. ||д:;ке, 

Афе КТШ К6С11И ко ГЛ9БИ11» ПКСТНИХЮ НИ(ЬПАСД или ^ПШБЛЪ 

в ибМ€1|к»ю 1^емлю. Такокшс (>да^о(^ен1€ тшгдд било и итслм» 

МСБНЛО ШБИОКЛБЙШ К Се|»СНОЙ 7,€М1Н ДО ДйбОЪ. 

и напослетку за Арсени^а Чар^ю^евиКа ово: 

СбГШ (^ЛДИ (|)Т|1аВЛ6ИЪ БПСТЪ ид «>Б1Дв Оу ГД|1ДИИАЛЪ 

816ИСИДГ0 20 шитом. 1705 л^тд. Тоимо дкд удсд ио штров« 

жив БНЛЪ ... и т. Д 

Многи опет други Срби при сво^ несреКи ко]а их ^е 
сада сиашла нису хтели да траже ту1)ег огньишта и во- 
лели су да остану и дал>е у Срби^и и да бране сво^'у до- 
мовину, преда^уЬи се у колико се з'е морало судбини и 
околностима времена, и ако за н»их сам Ветерани каже: 
да геле неЯе бити лако, арема ономе, колико су штете они 
до сад, као войска, починили турско] во]сци. 

Ниш з'е био веЬ у велико опседнут, и Турци ко^их з'е 
сад било ту до 60000 нуде 16/6 Августа 1690 Штарем- 
берга на преда^у. Штаремберг ^е рш горд и поносан па 
им одговара: да не зна т}^рски, те се ни у какве преговоре 
не може да упушта! Турци сад почну бомбардати Ниш, а 
и приближавати му се са укопаним путевима, у чему су их 
руководили учени Француски воз'ени инжинири. Штаремберг 
испада среЬно 1 8/8 Августа из града при чему млоге Турке 
потуче и укопане им путове поквари; али Турци то опет 
оправе и наново се граду приближава^у; 26/16 Августа 
ране Штамберга у ногу ,1'едним каменом избаченим из топа, 
а сутрадан, разви^у у своме логору многе немачке и ма- 
царске заставе и ^аве му: како су потукли немачку войску 
Л /1 1 Августа код Тохани коза з'е Угарску бранила са стране 
Ердел>а и заробили р^ командузуЬег генерала Ха^слера. Тада 
се беху Турци приближили толико Нишу да су и бедемове 
шсгове поткопали са лагумима и генерал Штаремберг сад 
научи турски, и понуди предазу града, под условом, да со 



171 



посада, градска пусти у слободу. Велики везир наз'пре се 
Зе устезао, али ]е за кратко време за тим, и он примио 
понуду, то 9 Септ, (нов.) 30 Августа (ст) 1690 буде пот- 
писан уговор о преда.|и Ниша тако: да се посада градска 
пусти слободна с музиком, разви^еним заставама и са ору- 
жз'ем, и испрати са сигурном пратн.ом, да првог места ко^е 
^в }ош у власти немачке войске. 

Войска ]е ова ме1)утим пошла из Ниша без оруж^а, 
Зер су рз ово Турци, по предали, поотимали. Последши ба- 
талион мушкетира, што зе из града изишао, изнео }е само 
4 пушке. Самом командат>' Штарембергу, истргао ]е и отео 
Зедан Турчин, н>егов пиштол> испод паса. Три]естину Фран- 
цуза, коз'и су до сад били у немачко] вожено.! служби, пре- 
шли су Турцима и оста.1и у Нишу. 

Немачку во]ску пратпло }е до 1000 спахи^а, али су 
их баш сами ови пратиоци, прве ноЬи опл>ачкали, па се 
куд ко^и разишли. Кад се ]в Штаремберг тужио на* ово ве- 
ликом везиру, послао му ^е ова^ хлеба за возску за 1 4 дана 
и нову пратн>у, али и ова }у }е скоро напустила, те су се 
Немци местимице батинама бранили од по^единих т^фских 
чета козе су искрсавале пред .н>их и пут им спречава.^е 

Овако невол>но повлачеЬи се, немачка се ]е войска, 
с' тешком муком докопала Смедерева; ту ^е прешла преко 
Дунава на одавде отишла преко Панчева у Београд, рал 
озачан>а посаде овога града, и ту з'е стигла 2^/12 Септембра 
1690 године. 

И Турци су по освозен»у Ниша^ попхли право па 
Београд. 

Београд нще био у то време, као утвр1)ено место, у 
таком стан>у, да би н>егови браниоци с' веселим срцем иш- 
чекивали н>егову одбрану. 

На зидовима, бедемима и кулама Београда учин>ено 
З'е доста штете и квара у време кад га ^е курфирст ба- 



172 



варски Максимииизан Еманузило 1688 г. опседао и био па 
6 Септ, (нов) 27 Аьг. (ст) и освоио. На главним градским 
странама биле су две велике бреше; многе куле и капиз'е 
биле су зако потресене; многи ровови орошени и засути; 
на много места било ^е поткопа и лагума и сво ^е ово тре- 
бало: нешто оправити, нешто изнова подиЬи. Требало зе 
у опште град довести изнова у такво стан>е, да се може 
упорно да брани, ако би до тога дошло. 

Команду над градом а и над свом войском коз'а з'е у н.в- 
му, а имало }е }е до 4000 л>уди, добио ^е одмах по осво]ен>у, 
генерал Штаремберг; човек вредан и раден, способан и уви- 
1)аван, ко^и ]е и сам могао да цени: колико ^е Београд 
важан по одбрану царства немачког и Угарске и с' каквом 
га бригом вал>а довести у стане, да буде одиста брана цар- 
ства од турских навала. 

Штарембергу зе било запове1)ено: да град -оправла, и 
да при оправци ово^ употреби за теже и грубле послове 
Србе, селаке из околине Београда, а на друге послове да 
употребл>узе у главном и поглавито пехоту ко^у има у граду 
као посаду. 

НЬему су нарочито одре1)ени послови козе ^е имао да 
изврши, па му }е одре1)ен чак и ред у коме ово да у ради 
и казато му }е: да назпре заспе све опе опсадне ровове и 
батериз'е ко^е су Немци при последн>оз' опсади против града 
подигли и саградили, а за тим, да начин^ене на граду бре- 
ше затвори и зазида; сполну ФортиФикащцу да уреди тако, 
да и она свуда у наоколо доби^е прикривен пут, да се 
снабде са реданима за Фланкиран>е и ови опет, да се добро 
палисадиразу; све куЬе пред утвр1)еььем до на дал>ину 
доброг пушкомета да се поруше и дигну, да градско паье 
тако остане чисто и за одбрану угодно; сви висови и бр- 
дашца, ко]и доминира^у и надвишавазу позедине градске 
делове, да се раскопа^'у, дигну и уравне и да се свуд око 
града начини уредна и правил на гласила, те да се тако 



173 



без великих трошкова, постави Београд у такво стан>е ДсЧ 
се може упорно и поуздано да брани за време, док се не 
доспе да се град утврди сасвим друкчи^е сретством нових 
зидова и нових кула место оних трщу порушених; и на 
послетку: да се на сва места, са коз'их се неке стране 
града могу да Фланкира^у, начине сместишта за топове те 
да се и ови могу корисно да употребе при одбрани града. 

Генерал Штаремберг осветлао ^е образ и себи и онима 
коз'и су му поверили тако важан положат, као што ^е био 
тада положа] градскога команданта у Београду, ^ер, кал 
зе Маркграф Баденски добио 1689 год команду над во^ском 
у Срби^и и дошао у Београд, нашао ^е: да су послови 
ко]е ^е Штаремберг урадио, извршени одлично, те су како 
он, тако и н>егов цар одали му за ово сво^е високо при- 
знан>е. 

У овоме зе имао велику заслугу и Штарембергов 
псжоЬник за ФортиФикационе послове главни инжшхир бео- 
градског града Корнаро, ко]и тако^)е ни^е остао без при- 
знала своз'их старших, 

Али ^е вредни Штаремберг урадио само онолико, 
колико се ^е могло урадити у кратком времену док ^е он 
био градски командант. Ме1)утим кад ^е Маркграф дошао 
у Београд, па му се ^е учинило, да Ье му Штаремберг 
требати за командован>е с' воз'ском, с корм он хоЬе да се 
крене против Ту рака, и да Ье му у овоме бити корисни]и, 
него што би му био као командант града кои му оста^е за 
ле1)има и зашта ^е могао лакше да на1)е друго лице, он га 
^е сменио са те дужности и одвео са собом. А тада з'е 
остало рш млого што ^е требало на Београду урадити- 
дотерати и поправили. 

Штаремберг з*е предао дужност команданта београд- 
скога града за време, ^едноме потпуковнику, ПФеФерхоФену 
и отишао зе с' МарграФОм и с* во^ском против Ту рака а после 
♦1еког времена дошао ^е на н>егово место за команданта 



174 



града генерал Аспермонт, о коме се каже: да ]е био лот 
генерал, и да га сем угледа на двору (гНоПиП:) никакво 
друго н>егово дело, ни^е препоручило за ово место. 

Аспермонт .)е и доказао да зе праведно ово мн>еше 
ко^е се о н»ему има. Он у Београду ни^е готово ништа 
радио; нити }е што год дозидао нити шта дотерао и попра- 
вио. И он ]'е, као оно Турци пре иеколико година, кад беху 
под Бечем, мислио: шта Ье му утвр1)ен и зг«к Београд, кад 
Зе царева войска у сраско] Красины, на Пироту, у Нишу 
па чак, преко овога, и на Косову! 

Забадава ^е било што ]е он ове сво^е назоре промс- 
нио, кад се ^е додни^е среЬа окренула Турцима а неудеси 
и злокобна судбина возсци шеговога цара. Тада з'е хтео и он 
нетто да уради али з'е било сувише доцне! 

Турци су били веЬ на Смедереву, а чак и ровови у 
н>еговом београдском граду беху рш ороН)ени и затрпани! 

Па и тада }е Аспермонта спопала друга маш1^а. Чуда 
]е, али зе истина, да н>ему никако низе могло да уЬе у главу 
да Ье Турци з*ош ове године смети на Београд. Зато пред- 
лагаше цару, да посада Ниша, пошто ]е ова] био пао, не- 
долази у Београд з'ер ^е уморна па би з'у требало где год 
склонити да рахат душом дахне. 

А кад су се турске предстраже почеле да завл>азу 
око Београда, Аспермонт ^о говорио да ^е то више рад оси- 
гуран>а турске войске него да би то цил>ало на Београд и 
против н>ега. На послетку }е дотле дошао, да зе об^ашша- 
вао, како би то, кад би Турци сада, баш и насрнули на 
Београд, било за цара добит а част и слава за н>егову 
войску у Београду, коз*а не бро^и више него 6000 л>уди, зер 
Ье он с' Н)Оме, иза београдских зидова, остати непобе1)ен. 

Кад з'е чак и Бечу постало несносно ово бенеташе 
Аспермонгово, и кад се ^е и тамо почело да не верузе у 
н>егова зановетан>а, наименован ^е за команданта Београда 
и войске у н>ему Фелдца^игма^стер херцог фон Кро] (:Сгоу:у 






175 



Али зе требало да херцрг тек до^)е у Београд, ^ер ни]в 
оно ту, и све док ова^ не до1)е, оста^е командант Аспер- 
монт, а посада београдска гледала ]е веЬ како сриска 
села око Београда беснпм пламеном горе, и како густи 
облаци дима, заклаььаз'у Београду лепо септембарско сунце. 

То беше знак да зе 20000 татара у назближо] бли- 
зини Београда. Неколико дана за овим, 1 Октобра (нов) 
21 Септ, (ст.) 1690 био зе ту и велики везир ПуприлиЬ са 
Зош 40000 турских во^ника и одмах ^е и тог истог дана 
опсео Београд. 

Сад се тек и Аспермовт сеЬа да удали из Београда 
болеснике, и да уклони и удали из Београда све Србе, 
гра1)анв Београда; да спали н>ихова подгра1)а, и да из н»их 
повуче сву сво^у во^ску ; а.1 не доспе да им и поруши зидане 
н>ихове камене куЬе, те опалени зидови и оцаци стрчаху 
високо и Турци се могаху заклонити иза н>их и отпочети 
копа1ье сво^их приближних ровова; разместити се у вели- 
ким масаме по дол>ачама и угнуЬима у коз'а не може да 
допире градска топовска ватра, нити посада да се усуди да 
испада из града и да квари турске опсадне послове, ]о\> 
су их турска оделеша могла да одвоз'е и одсеку од града. 

Турци су се истог дана, кад су на Београд дош.ш, 
распоредили у полукругу око н>ега и обухват1ии га од Ду- 
нава до Саве, па су одмах заузели и све спаьне, одво^ене 
редуте из коих су посаду немачку истисли и отпочели су пу- 
цати на град из 7 сво^их топовских батери^а. Шести дан по 
овоме, Турци С}' били само за 80 корака далеко од бедемова 
градских а осмога дана Аспермонт рапортира, како Ье бо*ье 
бити, ако непри^ател> буде и дал>е овако надирао, капи- 
тулирати, те Ье тако бар спасти цару шест лепих региме- 
ната иегове во^ске. 

Случа^но. баш овог истог дана, 8 Октобра (нов). '28 
Ссптем. (ст.) 1690 стигао ]е у Београд и н>егов нов командант» 
граф Кро], те прими команду и отпочне мало енергичнизе 



176 



^\а се брани. Он ^е изашао одмах с' войском у варош, те 
покушао неКе ли бар успехи, да опса1)Иван5е града про- 
дужи док не настане зимше време, ко^е би Турке примо- 
рало, да се од Веограда уклоне. 

Но наскоро су се за овим збили изненадни и чудни 
дога1)ази ко^и осу^етише и н>егове лепе жел>е и намере. 

Тога дана по подне, букне у граду, у тако звано^ 
иОловно] Кули^ ватра, козу во^ници ускоро угасе. Али баш 
тад изненадно и убрзо ^едно за другим, загрме три страшна 
треска. Веху експлодирала и распрсла се три барутна ма- 
гацина, и у граду наста страховита и нечувена пустош. 
Читаве две градске стране без'аху се сурвале. Са стране 
Саве сурвала се ^е сва зедна куртина са свима батеризама 
и топовима коз'и су на Нэоз' били, и три пуна баталиона 
1С0И су ту стазали, пропадну и иэгину. Ровови су ту, били: 
од земл>е, од топова и .ъуди тако затрпани и пспун>ени, 
да зе могла рахат кавалериза да ^ури преко н>их. Са стране 
према Сави и Дунаву порушена зе друга градска страна 
и 1100 водника отишло з*е с' н>оме у ваздух или ^е затр- 
пано и угушено. Порушене су све куЬе па разлупане чак 
<;коро и све ла1)е и ша^ке ко^е су на води биле. Ни^е било 
да се обаразу зидовп, него се чупа^у из дубл>ине, издижу 
из земле и бацаз'у у вис тако, да зе камен>е летило на 
све стране по граду па и по вароши. Ни^е било месташца 
ТА'^ Зе човек био сигу ран, и густ, црн облак, беше обавио 
и наткрилио и град и варош. Страх беше обузео све што 
^е ^ош живо и нико и не мишл>аше да се спасава, а ни^е 
ни могао, кад на све стране беше иодз'еднако опасно. Чак 
и Турци, опса1)Ивачи, гледаху забленуто у страшан при- 
зор и не сеЬаху се да се ползуну општом забуном брани- 
лаца па да у град зурну. 

Кад зе Херцог Фон Кроз* у овоме часу, излетио на 
сокак, из куЬе ко^а се тресла и л>ул>ала, падало ]е око 
«>ега: камен>е, ципе, земл>а, судови. ствари, бомбе и без- 



177 



бро] других предмета; а кад ^е одмах за там похитао на 
главно збориште, застао ]е на н>ему гроФа Архинта са пет 
само неповре1)ених возника. 

Тек, кад се з'е општа забуна и код опса1)ених и код 
опса))Ивача почела да стишава и да таложи, и кад ^е после 
потпуне таме почело опет да се расветл>у]е, распознавао 
се овде онде по ко]и возник да к' Дунаву хита да се ла1)е 
или ког чамца докопа па да бежи. 

Генерал Аспермонт десио се }е тада код Кара-Мус- 
таФине куле, и ту ]е зауставл>ао воднике, ко^и су бегали ми- 
слеЬи да их уград враЬа; али су сад и Турци дошли к себи и 
он их ]е видео како у град лете секуЬи и убиз'азуЬи кад 
где ]ош по ког живог немачког водника десе и докопаз'у. 

Турци су и дал>е унапред дурили, али их сад изнена- 
дно заустави експлози^а последн>ег барутног магацина 
на Дунаву у коз'и беше Аспермонт натрпао, у време од кад 
се Турци код Београда завише, око 3000 цената барута. 

Турци су мислили, да ^'е ово каква велика подземна 
мина, с козом су хтели Немцп, кад се веЬ не могу да спасу, 
да баце у ваздух и град и варош па и себе а и Турке. 

Ова турска забуна помогла з*е, те }е нешто мало пот- 
ника немачких добило времена да докури на Дунав и да 
се докопа козе ла1)е или шаз'ке ко^а зе з'ош остала читава 
па да бежи на ону страну. 

Херцог ФОН Кроз, Архинто и Аспермонт, з'едва су се 
дочепали зедног аласког чамца, те с' н>име умакну прёко 
у Земун. 

Турци су зурили кроз Београд, али су сад осваз'али 
пусте рушевине и ситили се крвл>у мирних гра1)ана хриш- 
Ьана и добили око 150 немачких топова. 

Тако су Турци освозили и повратили себи Београд 
8 Онтомбра нов. 21 Сеатембра ст, 1690 г. бореЬи се око 
овога свега осам дана и пре него што су добили времена да 

годишянц« VТ 1-2 



178 



бар истоваре све оно што су били допели собом и чиме 
су хтели да биз'у Веоград. 

Тако ^е Херцог фон Кро^, за непуни ^едан дан, пре- 
шао Дунаво и дошао из Земуна у Веоград; био се на Бео- 
граду и бранно га; изгубио Београд и опет прешао Дунаво 
и вратио се у Земун. 

Због овог и оваког губитка Београда кривили су Немца 
генерала Аспермонта због казнимог небрежеша, и дали су 
га под суд. Суд га ]е ослободио, ал и он после овога никад 
и никакву службу више ни^е вршио. 

Многи су. говорили да ^'е ово^ несреЬи узрок изда^ство 
ко]е ]е учинио зедан странацкози ^е тада био у немачкох 
во^сци. То }е био оназ главни йнжинир Корнаро, што ^е 
са Штарембергом онако прил,ежно Београд оправлао. Го- 
ворило се ]е да ^е он нахместио ватре, ко]е су потпалиле 
барутне магацине, и да ^е за тим отворио градска врата 
те пустио Турке у град. И толико ,1*е истина и извесно, да 
З'е Корнаро све ове страхоте жив и здрав преживео; да ^е по 
паду Београда остао у Београду, и ту после код Турака 
био градски йнжинир. И йнжинир Герцони, венецизанац,. 
друг Корнаров, мислио ^е да ^е 1{орнаро учинио ово издазство. 

Неки су опет кривили за ово, другога ^едног странца, 
некаквог Француза, ко]и }е био у немачко] во^но^ служби^ 
па ]е тога дана, кад се ^е ова несреЬа догодила, из]утра 
рано пребегао из Београда Турцима. 



И после овог несреЬног дога1)а]а Београд ни^е остао 
дуго на миру. 

Они што су га данас чували и бранили, па овако 
несреЬно изг^^били, доЬи Ье кроз ко]у годину да га би]у 
и напада]у. 

То з'е донела собом ратна среЬа и сила дога1)а]*а ко^и 
су се збили по паду Београда. Тек Ье београ^ани сад опет 



179 



да трпе од оних, ко]и их, кад их има^у, бране, а кад не- 
ма^у, они туку и напада^'у. 

Херцог Фон Кро^. изгубивши Веоград, из кога ^е бег- 
ством изнео зедва сво^у главу, отишао з*в у Осек, где }е 
би^ю на скупу нешто немачке войске, ко^у ]в он застао 
пренеражену и у наз'веЬем страху због пада Београда. 

Велики везир ни]е прелазио нити надирао пос.1е овога 
у Угарску, ^ер му ]*е треба.ю пре тога да утврди Веоград 
и да оправи оне грдне кварове на 1ьему и тиме да осигура 
сво^у позадност. 

Али месгго овога он зе наредио: те зе босански Ху- 
се]ин-Паша дошао са 1 5000 одабраних ]аничара на Осек 
и опсео га. 

Xусе^ин ]е позивао град на предазу, па да посаду 
пусти слободну и претио з'е: да Ье све поклати, па и децу 
у ма}чиноз утроби да неЬе штедети ако се не послуша; 
али н>егова понуда буде одби^ена. Кад ]е за овим и з'едан 
жесток турски зуриш на град одби^ен, Хусе^ни ]е отпочео 
Формалну опсаду и почео ^е усилено да туче град пз топова. 

Немачка во]Ска испадне вешто БНовем. нов. 26 Октобр. 
ст. 1690 из града и почини грдну штету и Турцима и 1ьи- 
ховим опсадним пословима. 

Усл>ед овога Хуссейн- Паша напусти Осек и повуче 
се натраг, па плати главохт, што з'е самовол>но одустао вр- 
шити заповест везиреву. 

Сад су нешто мало потиснути и они Турци, 10]и су 
до сад били надирали кроз Ердел> у Угарску. 

У овоме ]е настало и зимьье доба, те су се обе войске 
разместиле у зимн>е квартире. 

Велики з'е везир отишао у Цариград, а Маркграф Ба- 
денски у Веч. 

Обе возсково})е спремале су се и допулавале свозе 
во]ске, да успешни]е продуже рат у 1691 годипи. 

»2* 



180 



Велики з'е везир увеЬао турску войску до на 120000 
возника, а Маркграф Ваденски немачку, до на 85000. 

Немачка з'е войска размештена у три равна правда. 
^една под командом самога Маркграфа од 65000 луди и 90 
топова искуплала се зе у Угарско]. Друга од 1 2000 л>уди 
под Ветераниз'ем у Ердел>у; и треЬа од 18000 водника у 
горнэО^ Угарско], на Сави и као посада у разним утвр1)е- 
нпм положа^'има. 

Она осечка во^ска узнемиривала ]е преко зиме 1691 
год. Турке што су били у Срему, толико, да су ови на- 
пустили не само Срем у опште него и Митровгщу па чак 
и Шабац. 

У накнаду за ово, имали су Турци спет, успеха на 
другоз стра1ш. Н)има се ^'е предаоу пролеЬе 1691 г. Тител. 
Погодба }е била да се посада тителска пусти у слободу, 
али су Турци напали на ову по предали и сву ]е уништили. 

Лула месеца 1691 догаао ^'е Маркграф у Осек, где 
му се ^е войска била искупила и кренуо се зе с н>омв 
у напред. Прошав мимо Варадина дошао зе 12/2 Августа 
(1691) до Земуна. Но овде застане веЬу турску воз'ску него 
што )е н>егова, наслон>ену десним крилом на Дунав а ле- 
вим на Саву, те з'е за то не смедне нападати веЬ се врати 
натраг и повуче на Слан-Камен, Али се сад за №име на- 
даду Турци. Велики везир оби1)е вешто немачку войску 
на Слан-Камену, коз'а ^'е била веЬ ту у ^аким положа^има, 
заузме и поседне висове око н>е, до1)е такс у свезу са Ва- 
радином, ту се утврди и ухвати велики транспорт хране, 
ко]и }е долазио МаркграФОво^ воз'сци. 19/9 Августа (1691) 
отпочну овде Немци борбу, ко^а се зе целог дана с на^- 
веКом жестином водила. Немци су били свуда одбиз'ени и 
среЬа }е била у велико на турско] страни. Али се борба 
продужи и сутрадан 20/ 10 Августа. Немци уведу сад у борбу 
згодно и вешто и сво^у кон>ицу и Турци буду разбизени, 
сатрвени, уништени. Велики везир, сераскер во]ско, ^'анп- 



181 



чар-ага, осамназест паша, млого ОФицира и до 20000 тур- 
ских водника, остало ^е мртвих на бо^ишту. Немци изгубе 
300 оФицира и 7000 во^ника козе мртвих ко^е ралених. 
Ме1)у погинулима били су: Фвлдца]гмазстер гроФ Суше, 
принц Кристи^ан Фон Холшта^ин и принц Аремберг. 

Немци су овде добили 154 турска топа и сву ратну 
касу ко]у зе ве4||ки везир собом вукао. 

Не зна се зашто, тек ^е у ствари, да МаркграФ ни^е 
гонио остатак турске войске ко^а зе бегала Београду, него 
^е пустио сво^у войску да се малко поодмори, па се ^е по- 
сле кренуо с н>оме на Петроварадин и опсео га са 1 4000 
сво^их водника. 

Октобра 12/2 почела зе опсада а сутрадан 13/3 веЬ 
су гра^ени укопани путови с копима се ^е п^илазило 
граду. 16(6 истог месеца зуришали су Немци на бедеме 
подгра1)а и ове су освозили и посели, а осам дана по овоме» 
дакле '24|14 напусте Турци свозевол>но и варош и пову- 
ку се у цитаделу ; но ту су се сад такс добро држали и 
тако добро бранили, да су Немци и због тога а и због 
зимн>ег времена козе ]е наступило одустали од опса1)Ива- 
н.а, И само су град сада блокирали. 

Ма^а месеца 1692 год. обновл>ена з'е и продуже- 
на опсада Варадина и Турци се предаду 6 Луна нов. 
27 Ма^а ст. генералу Ха^слеру; оном истом, што зе 1690 
год. пред над Ниша, био заробл>ен у Ерделу па после 
изменен са госао^олс Тенели]иницом ко]у су били држа^ш 
Немци код себе као ратног заробл>еника. 

Маркграф зе одмах утврдио зош бол>е Варадин и по- 
дигао ниже шегових бедема рш ^едан велики утвр^ен логор- 



Због лоше среЬе Турака на оно^ страни и у овим 
бозевима почели су да стрепе и Турци у Београду, те су 
зато Веоград утвр*)ивали што се '}е бол>е могло. Они, не 
само да су поправили све оно што ^е било искварено при 



182 



последььем нападу на Веоград од експлози^а барутних 
магацина, него су подигли и нека нова спол>на утвр1)е№а^ 
осигуравазуЬи се тако на сваки начин, да бар Београд, 
сад главну и на^важни]у брану свога царства против Не- 
маца одрже и сачувазу. 

Зато се и нису упуштали у друга каква веЬа опе- 
ративна предузеЬа, сем што су осво^и^ и заузели ону 
камену иештеру на Дунаву три сата удал>ену од Оршаве, 
ко^у храбро бралаше Фра^хер Арнау само са 300 луди 
и Ь топа па се мораде напослетку предати због оску- 
дице у води. 

Остатак 1692 г. прошао ]'в без икаквих других, важ- 
низ'их дога1)аза ко^и би били у вези са судбином Београда, 
и тек 1693 почин>в се опет да се око 1ьега врзе. 

Нови велики везир и командант турске войске, МустаФ- 
Паша, оставио ^е у Београду нешто преко 8000 возника, 
а оста 1у ^е возску повукао натраг, и сад се почин»е да 
креЬе с' Нэоме пут Ердел>а да н>ега освоз'и а за тим да 
продире у Угарску. 

Маркграф Баденски ище више код ове немачке, ду- 
нявске воз'ске. Отишао )е на Разну к разнскоз во]сци, про- 
тив Француза, на место Херцога Лотришког кози '^е умро. 
На ььегово место дошао }е за команданта войске у Угарско^, 
Херцог Карл ^ев^)ени^е Фон Кро]. познат са одбране Бео- 
града 1690 год. 

Херцог Кро^, дошао }е на ово место по старешинству, 
а никако по каквим другим во^ничким врлинама. Вио з'е на 
реду; био }е л>убимац; министри су му били наклон>ени. 
Имао зе среЬу да добизе одлично и угледно место без 
пажше да ли зе то место иначе за 1ьега. 

И као да су особине Херцога Кро^а и у Бечу на из- 
весним местима биле познате, з'ер царска ратна канцела- 
риза, противно обичазу коз и }е имала према МаркграФу Ба- 
денском, н>ему сад изда^е нарочите упуте не само за- оно 
шта треба да ради, но и како Ье то да уради и да из- 



183 



врши. Н>ему се заповеда да напада ако се осеЬа да ^е 
^ачи и моЬнизи и ако се нада оигурно успеху и то: да на- 
пада на Београд или Темишвар, а другое ачи]е да се само 
брани. Кро^ опет ни^е ]ош био заборавио оно сво^е коман- 
дован>е са Београдом 1690 г. ко^е ^е само неколико сати 
трахало, па з'е мислио да ^о сад прилика да се показе 
ондашнэи несреЬни губитак Београда и готово само због 
тога и реши се: да на Београд напада. 

Херцог ^е имао сад доста знатну войску ; она ^е бро- 
дила преко 30000 Немаца и Мацара, ^ер по^едини владаоци 
немачких државица беху тако1)е дали знатна поткреплен>а. 
Но при свем овом, за дуго се ни]е почело ништа да ради, 
^ер Кро^у требаше много времена да се спреми, те да тек с' 
концем месеца ^ула приспе к сво^о^ во^сци ко^а се зе ис- 
купл>ала код Петроварадина. 

29|19 ^ула 1693 г. дошла ^е немачка войска близу 
Београда и прешла оне ритове што су на сремско^ страни 
изме1)у Земуна и Саве, помоЬу мостова намештених преко 
н>их. 31)21 истог месеца, превезао се ^е генерал Штарем- 
берг са 500 пешака преко Саве и одмах се утврдио на срп- 
скоз* страни. Тога дана преко ноЬ, направл>ен де мост на 
Сави и П1)еко аде Циг^АНлиз'е, и ако су Турци ово из све 
снаге помоЬу своз'е Флотиле спречавали а 1 Авгус. 22 Лула 
пре1)е на српску страну рш войске и приближи се граду 
до на пушкомет близу, одржава^уКи увек везу са савским 
мостом. 

Првог дана и прве ноЬи ишло ^е Немцима ко^екако 
и доста добро, зер су се за то време раширили по своз 
околини Београда од Саве па чак до Ка^абурне (:Стено- 
вито Прибреж]е:) на Дунаву, али одмах сутрадан и следе- 
Ьих дана, по1)е им све нешто наопако, споро и трал>аво. 

Кро^ }е опколио Београд а великих и тешких топова 
што треба]>' за сваку опсаду града, з*ош нщ9 имао. Тре- 
бало з*е да они тек до1)у. Град опкол>ен са свизу страна, 



184 



и опсадни су послови отпочети, а што зе на^главни^е тога 
нема! Топови рш не груваду! 

Па и Дунав зе рш био сасвим слободан; по н>ему ]в 
Београд одржавао, слободно, комуникациз'у са Темишваром 
па отуд и довлячио све што му зе требало, а он ни]е имао. 

Требало де тек да до1)в Флотила, да довуче топове 
па после она да поседне и заузме Дунаво; а кад зе зедва 
З'едном и она стигла, онда се з'е видело да зе тако слаба 
и малоброз'на да низ'е смела ни да се позави пред турску 
Флотилу. Имала з© свсга 40 веЬих и 50 ман>их ла1)а и 
много шаз'ака док су Турци имали много више. 

Док зе Немцима под управом генерала Кроза све 
нешто требало и очекивало се да зощ до1)е, Турци су живо 
радиди; посада градска била з'е увек приправна и за све го- 
това. Док }е код Кроза ишло све са неким натезан>ем и 
преживан>ем, турском зе команданту требало само да и- 
суче сабл>у, па да се све креЬе, движе, ради, бизе и гине 
или убиза. 

Зато и могоше Турци да испадну 13|3 Августа из 
града са сува, и помоЬу свозе Флотиле, оа Дунава да на- 
падну на Немце у н>иховом логору са веселом виком: 
Алах, Ал ах! и да им грдне штете почине. Немци се из- 
говаразу да су имали у возсци много рекрута, па да су зато 
испред Турака тако грозно бега-1и, да су генерали и офи- 
цири имали много муке, док су их ма и далеко, силом 
зауставили. 

Вероватно зе и оно што се каже, да су се Немци 
за ТИМ, прибрали и потисли Турке натраг у град, зер Турци 
беху покварили све опсадне немачке послове око града 
и побили доста и много немачких воз'ника, па им зе тада 
требало и онако да се врате. 

Тек 26(16 Августа размештени су и уго1)ени велики 
топови и отпочето зе бомбардан>е града и вароши, али и 



185 



ово некако ни^е шгло као што би требало, ^ер се нису 
видели никакви успеси. 

За Немце чак ^е било незгодно, што зе велика суша 
и велика вруЬина, те ^е било тешко радити и копати, и 
што се з'е ископана земл>а морала да залива водом да не 
би било млото прашине ! ! 

Ако з'е Факт, да ^е у царское во^ци тада владала 
нека опасна грозница, и ако ^е доиста од 10000 мацарских 
водника, било у ^едно време, здравих, само 4000, онда би 
опет изишло: да ^е у цело^ немачко^ вовеки, било ипак 
15000 здравих водника, што ^е било довол»но, за опсаду 
града према бро^у опса1)енихТурака ко]их ^е билосвега 8000. 

Но код свега овога ова^ напад на Београд опет ^е био 
Немцима од користи у толико, што зе зауставио нади- 
ран>е Турака у Угарску, ^ер се ^е велики везир, одмах, како 
^е чуо да су Немци напали на Београд, окануо Ердел>а, 
вратио натраг и похитао Београду у помоЬ. 

Кад су за ово сазнали Немци на Београду, саветовали 
су се одмах о томе: да ли да иду великом везиру у сусрет 
и да се с' н>име би^у где се сретну, или да га сачека^у у 
утвр1)еном положа^у на Београду и ту и Београд да би^у 
и од н>ега да се бране, и реше се, на ово последн>в. 

Но херцогу 40Н Кро^у никако се ни^е допадало да 
западне ме1) две неприз'атеЛ)Ске ватре; ни^е му годило: да 
га ]едни Турци би^у из града, а други с' противне стране 
С* пол>а. Зато измисли да ^е бол>е, да он, пре доласка ве- 
ликог везира, ^уриши на град и узме га, а после, да се 
с' великим везиром рачуна; и нареди одмах да се 7 Септем- 
нов. 28 Августа ст. 1693 оно прво и изврпш. 

Ова намера Крошева ни^'е налазила одзива и одобраван>а 
у многих других, искусних генерала, команданата и оФицира 
у опште. Они су му, многи, говорили: како ^е невероватно, 
да Ье се Турци моЬи изненадити ма каквим нападом, ^ербо 
се, особито ноЬу врло опрезно и пажл>иво чувашу са увеЬа- 



186 



ним и удвоз*еним стражама. ^опI Ье теже ово бити, гово- 
рили су му, што су и приближни немачки ровови зош врло да- 
леко од града ; што ни бреше на граду ^ош нису начинэвне и 
на послетку: што се ноЬу неЬе видити, па се неЬе знати 
куд се иде; нити Ье во^ници распознавати официре нити 
ови н>их, те могу од тога настати забуне и заплети и 
неЬе се знати: ко кога води и ко кога треба да слуша. 

Али Херцогу ово низе помогло. Он ни^е могао да оду- 
стане од сво^е намере. Говорио ^е: како Ье месечина дати 
довольно светила и то ]е била побуда довол>на, да га 
утврди у ономе, на шта се з'е био одлучио. 

По несреЬи ноЬ, козу беше одредио Херцог за напад 
на град, беше тамна и облачна. Али Хериог се и против тога 
помаже. Он наложи велике ватре да трупе виде куда Ье, 
и нареди да се зуриша. И ^уришало се ]е, и то одважно 
и храбро; али храбар и ^уначан беше и турски отпор. 
Неустрашимо су летели Немци против града, али шта то 
помаже кад зе Турчин иза заклона па би^е у голо месо. У 
колико з'е теже било Немцима учинити буд какву штету 
заклон>еним Турцима, у толико .^акше беше Турцима, ко- 
сити незаклон>ене Немце. 

Напослетку бесним Турцима и ово ни^е доста. Кад 
су видели да им Немци не могу ништа да учине, они поку- 
шазу да виде, да л Ье они моЬи штогод учинити Немцима. 
Они испадну из града, нападну на Немце, стану их сеЬи, 
клати и уби^ати. да сад ови напослетку не знадну ни где су 
ни шта Ье. Па и командант им, Фон Кро], као да не зна- 
1)аше сад ни да има главе на себи; и да не беше искусног и 
храброг генерала Штаремберга, кози нареди опште одсту- 
пан>е. Бог зна, и1та би з'ош било ; а овако се ствар сврши 
само са губитком од хил>аду и неколико стотина нема- 
чких воз'ника. 

Немачка }е войска постала у сл>ед овог немоЬна и 
малодушна. И баш у оваком стан>у, стиже рз поуздана 



187 



вэст, да ^е велики везир веЬ у Смедереву са 50000 сво^их 
во]пика. 

Херцог сад увиди да од опсадс Београда нема ништа 
и зато напусти опсаду, ратосила се Београда и нареди: да 
се одступа и иде од куда ^е ко и дошао. 

Ништа паметни]е и ни^е могао да учини, само да 
^е било среЬе по Немце, да се ^е ово паметно и извршило. 
Али кад се ]*е почело да одступа, оно ни^е да се ^е од- 
ступало, него се ]е бегало да се вратови поломе, особито, 
кад се ]е чуло: да ^е 2000 татара напало на неко нема- 
чко оделе1ье ко^е се ]в било удалило од Београда и при- 
купл>ало сиротинску храну и стоку за израну царске во^- 
ске, и н>их 200 убило и отело им преко 2000 комада говеда. 

^едан немачки генерал — Хаслингер — кансе: да су 
Немци у тако^ хитн>и и такс] забупи одступали од Београда, 
да су сем топова, тако реЬи с' голом душом прешли на 
ону страну Саве, ^едва су доспели да убо^не сво^е мате- 
ри^але сагоре и спале, а чадоре, логор, и све логорске 
потребе и храну оставили су недарнуте, да Турци рахат 
севда^шшу, кад под Београд до1)у. 

Турци, што су били у граду, испадали су и сад за 
време одступан>а немачке во]ске и чинили ^о^ доста штете, 
премда ^е ове, позадница задржавала и сузби^ала док сва 
войска немачка, ни^е прешла Саву, а за тим ^е савски мост 
спал>ен те су и Немци сад, под славним во[)ен>ем Херцога 
<1'он Кро^а могли рахат дал>е одступати. 

Многи немачки шюци веле: да Немци овим пападом 
на Београд, нису баш ни цил>али на то, да Београд узму, него 
су само хтели да поплаше великог везира да се врати из 
Ердел>а и да не надире у Угарску и весели су што су га 
одиста преварили и приморали да се врати. 

Ако би ова самообмана могла и да наличи на неку 
сорту истине, ко]а ^е требала да утеши, она ^е ипак скупо 
плаЬена, ]ер кошта некому хил>аду живота л>удских и много 
ратног матери^ала. 



188 



Рат изме1)у Немачке и Турске ко^и тра^е веК десетину 
година из године у годину, продужен }е и дал>е; али до- 
га1)ази, ко^и су се после овога на разним боз'иштима зби- 
вали, нису се вигае никако ни очешали о Београд те им 
и ни^е више места овде. 

Тек 1699 година дотиче ое олет Београда. Те (1699) 
године, 26/16 ^ануара, заклучен }еу Карловцима мир из- 
мену Немачке и Турске, ко^и ^е цар немачки 16(6 Фебруара 
1699 примио и потврдио. 

По томе карловачком уговору мира, Београд з'е остао 
Турцима и граница изме1)у немачке и турске царевине 
беше с' оне стране Саве и Дунава. 

Ово станке односно Београда тра]ало ^е онако како 
]е уговорено овим уговором, све до 1717 год. а шта Ье 
тада с' Београдом бити, казаКе следеЬи чланак о н>ему. 



Извори 

1-во. Ое81;ге1сЬ18сЬе ттгапзсЬе Ееи8с11г%[1, Ъ'есЬ81е8 
НеЛ. '^1еп 1840. РеМги^ (1ег Ое81;геюЬег ^е^еп (11е Тйг- 
кеп 1т ^аЬге 1689. Уоп Ое81гё "^аИоп. 

2-го. В1е Гге1\У11И^ ТЬеНпаЬте (1ег ЗегЬеп ипй Кто- 
а1еп ап с1еп У1ег 1е1;г1;еп 081;егге1сЫг>сЬ-1игк18сЬеп Кпе^еп 
и т. д. "^теп 1854. 

3-Ье. Ва8 ЬеЬеп (1е8 ка!8е1гИсЬеп Ре1(1таг8сЬа118 
Ога(еп ОиЫо ЗЬаткетЬетд. Уоп А1Гге(1 АгпеЙ!. '^1еп 1853. 

4-то Оге Ве1адегипд гоп ВеЬдгав, ип1ег (1ег АпГйЬ- 
гипд с[е8 Ргтгеп Еидеп и. 8. V. Уоп ^оЬапп СЬг1811ап 
НегсЬепЬаЬп. Ъе\р2.[§ 1788. 

5-то. Ое81егге1с1118сЬ т1и1;аг18сЬе 2е11;8сЬпГ1;. Ег81;ег 
^аЬгдап^ 2 НеГ!;. \У1еп 1808, 81гег[гид (1е8 Ре1(1таг8сЬа11- 
Ыеи1епап1;8 Рйг81:еп Р1Со1оппп1 пасЬ РНзИпа 1п Ек)8П1еп 
11П(1 8сор1а 1п Масе(1оп1еп 1т ^а^1^ 1688. 




СТЕФАН УРОШ, други цар српски 

(10 Декембра 1355- 2 Деквмбра 1371) 



и ОЛ^Т: 1Ш 1А111 Ш УБИО Р УРОШ 

ПрИЛОГ к 0БТАШН>Е1ЬУ извора српске псторнле 

од 
х/Ь. КоВАЧЕВИТчА. 



У „Годишшици" III об]'авл>ене су две расправе, )една 
од ученога Ил. Руварца (»^роиолошка питала о времену 
битке на Марици, смрти крал>а Вукашина и смрти цара 
Уроша* стр. 214—226), а друга мо]а !лКрал> Вукашин 
ни^е убица цара Уроша«, стр. 404—416, а и у засебпо^ 
кн>ижици), у ко^има се, противно општем верован>у, дока- 
зузе, да ]е цар Урош надживео Вукашина, да ^е, дакле, 
природном смрЬу умрЪ. 

Против тога новог мишлеша изишле су до сада две 
критике. Прву з'е написао г. П. СреЬковиЬ, проФесор ве- 
лике школе,*) а другу Вл. Качановски, руски кн»ижевник**). 
Прочитавши наше расправе и ове критике, човек се мора 
не мало зачудити, видеЬи да обе стране, у обрану са свим 
суаротних мишлен^а, наводе — осим два изузетка — г«сге 
Показе.' До овако супротних закл>учака дошло се поглавито 



*) Крал» Вукашин убио цара Уроша. Београд 1881. 

'") Р11ап]в о ^о(11П1 8тг11 нгЬако^а сага 11го8а V 1 кга1^а Л'и- 
ка81аа. 0(1 У1а(11т1га Кабапоузко?. Ка(1 ЬУШ, 199—213. 



192 



с тога, што з'е свака страна друкчи^е разумела старике 
изворе, ко^и говоре о цару Урошу и н>егово^ смрти. С тога 
]е требало, да неко треЬи пресуди ко^а ^е страна у праву, 
али кад то до сада не хтеде Ш1ко да учини, приморан сам 
да сам устанем у обрану свога мишл>е№»а. 

У критици сво^о^ доказивао з*е г. СреКковиЬ: 

1. Да }е Урош постао царем а Вукашин деспотом 
1355 године (VI одел), 

2. Да ^е Вукашин постао кра^ьем а Угл>еша деспотом 
1363 године (VI одел). 

3. Да ]е Вукашин збацио Уроша с престола 1365 
године (V одел). 

4. Да ^е збачени Урош живео у Скоплу до 2 Декембра 
1367 године, а тада га убио Вукашин у скопланско^ об- 
ла<5ти, код Царева Студенца, и сахранио га у Шаренику, 
селу на Марково^ реци, у скопланско] области (IV, VII 
и IX одел.) 

5. Да ^е тело Урошево пренето из скопланског Ша- 
реника у Неродимлу 1394, а одатле у Фрушку Гору 1705 
године (IX одел). 

Други критичар, држеКи да о убиству Урошеву не 
. може бити спора, старао се само да докаже да ]е оно 
извршено управо 1367 године, а у остале по^единости ни^е 
се ни упуштао. 

Ради лакшег прегледа поделен зе ова^ одговор — 
осим приступа и заклучка — на четири нез'еднака дела. 
У прьом се говори о изворима, на ко^е се обе стране по- 
зивазу у потврду сво^ега мишлен>а, и то оним редом, ко- 
З'им долазе у мор] расправи; у другом — о изворима, коз'е 
^е само г. СреЬковиЬ навео; у треЬем — шта вреде све- 
доцбе мла1)их извора о смрти Урошево^, у четвртом наводе 
се нови докази да Вукашин ни^'е убио Уроша. 



193 



Извори К016 су обе стране навела за потврду 
свога мишл>вн>а. 

1, Сведоубе настав.ьача живота кралзева и архи^еаискоаа 
ориских и аисца оюивота кнеза Аазара. 

Што наставл>ач Данилова дела о цару Урошу пише: 
юБФДоу приктк кеднко^ оть кддст€дь свонхь и иддо д«тк цдрь- 
сткокд и ть оть жи:^ин сек пр«стдви €€<<, а у кратком 
опису живота Лазарева о истом се каже: яС(»1иеи11 же мддо^ 
иниошьдьшп^, остдвдммтк и сь (т. ]. Урош) жнвоть кь иио:;« 
ск|^ьБН и идпдстн оть свонжь миоу^, а о убиству се ништа 
но помин>е; — ]а сам те две сведоцбе сматрао као нега- 
тивно доказе да ]е Урош природном смрЬу умр'о. 

Друкчи^е пак мисле о тим сведоцбама оба крити^^ра. 
Г. СреЬковиК за н>их каже, да »доказу]у оно што ]*е у 
ствари било, а никако не доказу^у да )е Урош надживео 
Вукашина",' а г. Качановски — да не могу доказати ништа. 
по чем се пизрекама оть жи^^ми сем 11р«стдви се^ и ^остдв- 
дпмть сь жнвоть^' може говорити и о л>удма, коз'и су умрли 
ненаравном смрЬу^, и по чем се речи »мддо д«ть цд^ь- 
ствовд« и ,>в(»«ие11Н же иддоу мниошьдьшоу^' не могу приме- 
нити на владаоца ко]и ^е владао 17 година «^ Ну када се 
у наведеним сведоцбама о цару Урошу каже, да се »пре- 
ставио« претрпев »од властела велику беду, скрби и на- 
пасти«, а о убиству нема ни спомена, и када г. Качановски, 
тврдеЬи, да се наведеним изрекама цМОже говорити и о 
л>удма ко]и су умрли ненаравном смрЬу", тим самим при- 
знаке, да се тако ао аравилу говори о л>удма умрлим при- 
родном смрЬу: онда шта )е друго у ствари било, до то да 
^е цар Урош природном смрти умр'о? Па онда, ако се речи 
я иддо д«ть цдрьствовд^' и 2)К(»«иеин же иддо^ иимошьдыооу^ 



>) Срекк. Крит. 13. 
2) Каа ЬУШ. 210 
го1ит1«.1111А VI 13 



194 



не могу применити на владагща, ко^и ]е 16 (а не 17) годинк 
владао, не могу, ^амачпо, ни оида, ако ^е 12 година владао. 

2. Сведо\1ба калу^ра Исаще. 
Против ове на^стари^е сведоцбе г. Качановски ни^е 
могао ништа навести, а и г. СреЬковиЬ бол>е би учинио, 
да ]'е тако урадио, кад зе ни^е могао опроврЬи. ЬЬегов при- 
говор да она не вреди за то што „треба имати на уму и 
Синишу и н>егове синове«* са свим ^е неуместан. по што 
З'е Синиша шесго а н>егов син ^ован Урош, ко]и ]е седмо 
колено, умр'о ]е чак 1410 године. Када оба критичара 
признаку, да ^е смрт Уропюва би^1а 2 Декембра, а погиби^а 
маричка 26 Септембра 1371 године, и када се, по сведо- 
цби Исаино], у време маричког боз'а прекратило »племе 
српских владалаца« у седмом колену, а Урош з'е седмо 
колено : онда излази, да ]*е, баш по Исаи^и, Урош паджи- 
вео Вукашина. 

3. Старщи родослови. 
Старики родослов постао зе крадем XIV пека, а свако- 
^ако не после 1410 године. Ових родослова до сад ^е по- 
знаточетири: копоришски (копривнички, у препису од 1453у 
пеЬски и студенички, ко]'и допиру до 1391, и цетин>ски, 
ко^и ]'е наставлен до 1516 годцне. Садржином су у глав- 
ном сва четири ^еднака, а редакци^ом слаже се први е 
другим, треЬи с четвртим. 

ДоказузуКи да ^е Урош надживео Вукашина, пози^ 
вао сам се на све поменуте родослове осим студеничког, 
ко]и тада нщ'е био штампан. Г. СреЬковиК, хотеЬи да ста- 
рики родослови сведоче са свим противно, позвао се сама 
на копорин>ски, не да]уКи никаква разлога, за што ]*е ома- 
ловажио остала два родослова, ко^'и изреком сведоче, да 
З'е Урош надживео Вукашина. Па и то ни^е све. Бо^еЬи 

« Крит. 13. 



195 



се, валэда, да му ни та^ избрани родослов неЬе моЬи по- 
сведочити оно што з'в желео, г. СреЬковиЬ ни^е хтео по- 
правити у н>ему ни оне погрешке, ко]е ^е покорпи П. 
ШаФарик при првписиван>у учинио, а ко]е ^е пок. А Вука- 
мановиЬ исправно и у Гласнику XI (158 — 159) об^авио• 
Чинити се намерно невешт баш оним родословима, у ко- 
]има се изреком потвр1)у]в да ^е Вукашин погинуо ире 
Урошеве смрти, изоставити из копорин>ског читаве две ре- 
ченице, без ко^их се смисао текста мен>а и затамн>у^е, па 
онда с поуздан^ем тврдити, да другп ни^е разумео «шта 
]е то речено у овом несум1ьиво верйом српском л>етовнику« — 
нимало не долику^е паучнику, а тако поступан>е да]е нам 
доказа да се г. СреЬковиК ни^е могао ослободити од утица^а 
ауторитета, традици^а и предрасуда, те ^е с тога и покло- 
нно ма.10 пажн>е овоме колико важном, толико и занимл>ивом 
питан>у у нашо^ истори^и. 

Да би се пак сваки уверио, да и копори1ьски ро- 
дослов не каже да ]е Вукашин убио цара Уроша, наве- 
шЬемо из н,ега цело оно место, ко^е говори о н>има дво^ици, 
и то у српском преводу, за^едно с исправкама А. Вукома- 
новиКа, коз'е се, разлике ради, штампазу положеним словима 
(види текст у прилсгу). 

»И роди (Душан) сина, прекраснога Уроша 1337 Ова^ 
Урога, доиста красан и диван телом а млад разумом, беше 
сувише милостив и кротак. Старачке савете одбацу^уЬи а 
младиЬске примазуЬи и волеЬи, он ^е прошао исто онако 
као Ровоам; или (бол»е) да речем: као што ^е дар грчки 
Михаиле пострадао од свога слуге Василиса, подобно ]е и 
ова^ пострадао од оних щи су тьегов хлеб ]ел% и многе }е 
увреде, освете и кин>ен»а претрпео, а поименце од Вукашина 
и Угл>еше. Ова^ пак Вукашин удосто]ио се од н>ега деспотског 
досто^анства, за тим и венчанза, али га доцнще збщи с 



196 



престола отачанског и метну на се венац кралевста српског* 
а брату своме Углеши предаде грчке области с деспотским 
досто^анством. А она] праведник (Урош), и ако ^е поетра- 
дао изгнашем из цароке час^и отацбине сво^е, опет ^е, у 
сред сво^е земле, у свор} царское* части, славно к богу 
отишао. 

Године 1371 погибоше Вукашин и Углеша у МаЬе- 
дони]и, у петак^**. 

Као што се види, копорин>ски родослов сведочи, да 
З'е цар Урош подносио од^ оба брата юувреде, освете и ки- 
н>ен>а«, а од салсог Вукашина и с престола збачен био. О 
убиству не само што ништа не говори, веЬ, на против, са 
свим га искл>учуз'е, тврдеЬи да ^е Урош юИ ако ^е сагнат 
био с престола, и пак славно к богу отишао «. Г СреЬковиЬ 
доиста неЬе моЬи никога уверити, да » славно отиЬи к богу^ 
значи што и яуби]ену бити«, ^вр таки по^мови о убиству 
царева не влада^у ни код данашших руских нихилиста, а 
камо ли код писца калу^)ера ко^и з'е живео пре пет векова! 

За разумеван>е копоринлког родослова г. СреЬковиЬу 
з'е од пресудног знача]а оно место, где се упорв1)уз'е судба 
Урошева с Ровоамовом и Михаиловом, а то му ^е главни 
доказ да з'е Вукашин убио Уроша. Да видимо ^е ли такс. 

ПоредеЬи судбу Урошеву с Ровоамовом, писац копо- 
рин>ског родослова тврди, да ;в Урош у^исто онако прошао, 
као што ]е и Ровоам«. 



*) Нашав у зедно] 4пстини Уг4>ешвно] да се зове деспотом у 
Октобру 1363, г. СреЬковиЬ ]е отуда извео, да ]в Вукашин те исте 
године постао крад>ем (стр. 11), без сумЕье на основу копори&ског 
родосдова, по коме ]еон дао деспотство Уг^ьеши, по што ое 8акрад»ио. 
Ова] зак4>учак г. СреЬковиЬа коои се с другиы: да ]е Урош збачен 
1365 (отр. 11), ]ер ]е, по истом родосдову, Вукашин дао Углеши де- 
спотство, ао што ;> збацио Уроша, 

*) ШаФар. Ратае. 54 Гл. XI, 159. 



197 



Познато ^е да з'е Ровоам, слуша^уЬи савете сво^их 
младих врсника, иэгубио од очевине десет племена, а под 
Нэеговом власти остала су само два племена све до н>еговв 
смрти, ка^а ^е била ариродна. Када се зна, да су готово 
сви намесници области, на ко^е се делила српска царевина, 
отпали од Уроша (Синиша, Вукашин, Угл>еша, БалшиЬи, 
АлтоманиЬ и др.) а н>ему да ^в врло мали део у власти 
остао: онда се горн>е и8]едначаван>е судбе Урошеве с Ро- 
воамовом историком потпуно правда. 

Поре1)ен>е судбе Урошеве с Михаиловом гласи: лИли 
да речем: као што з'е Михаиле, цар грчки, пострадао од 
свога слуге Васили^а ; аодобно ]в и ова] 1Урош) пострадао од 
сво^их слугу, и многе ^е увреде, освете и кин»ен>а претрпео, 
а поименце од Вукашина и Угл>еше«. Шта се овде упо- 
ре*)узе ? 

Ко год зна српски, за н>ега ^е з'асно, да су у наве- 
деном периоду упоре})вни одноша^и лица ко]а су учинила 
зло 'неблагодарне слуге — Мрн>авчевиЬи и Василисе) према 
^ .1ицима копима су учинили зло 'добротвори господари— 
Урош и Михаиле III), а никако сама зла, то ^ест, писац 
^е казао: и Урош ;е страдао од луди (слугу) жуй су ]ели 
тьегов хлеб и кэ^е ;е узвисио, као што ]е и Михаило ио- 
страдао од човека (слуге), ко]ега ;е из ничега иодигао на на]- 
вейв досто^анство аосле себе. Кака ^е, пак, зла претрпео 
Урош од сво]*их комадара, писац родослова поименце* 
^е избро^ао (^увреде, освете и ки1ъен>а« од оба брата, 
лпрогонство с престола** од самог Вукашина), а ме^у н>има 
убиства не наводи, а да га зе било, нема сумн>е да би 
га, као наз'веЬе, навео, кад }е остала, много ман>а, споменуо. 



•) То ^в п требало да учини, по што Михаило од Васид1уа 
другог зла ни'^е претрпео осим убоства, из чега се видя да '}е пасац 
родослова добро знао судбу Михаилову. 



198 



Ну и кад би се у горн>ем периоду упоре1)Ивала сама 
зла, ко]*а су Урош и Михаиле претрпели од сво^их небла- 
годарних слугу, као што г. СреЬковиЬ мисли; опет се из 
наведених речи не би могло извести, да се под злом, ко^е 
^е Урош претрпео од оба МрвьачевиЬа, разуме убиство, по 
чем писац родослова каже да ^е оно иодобно а не истоветно 
са злом, ко]е з'е Михаилу учинио Василисе. 

И ово друго поре1)ен>е правда се историям. По Ор- 
бину Мрн>авчевиКи су били незнатога рода. Године 1350 
Вукашин ]'е био обичан жупан, а Урош га }е узвисио на 
досто^ансто деслотско, ко]е ^е зош добио само н,егов брат 
Угл>еша. И после толиког добра и одликован>а та два чо- 
века уста]у против свога господ ара и добротвора! Зар ова 
неблагодарност ии^е » подобна « оно^ грчког цара Василиз'а I, 
ко^и зе, л>убавл>у цара Михаила, доспео до деспотског до- 
стозанства, па тада убио свога добротвора и сам се заца- 
рио? Зар то ни^е »увреда", када Лован Углеша, у равном 
акту, коз'им подвргава сво^у деслотовину грчко^ патри]ар- 
ши]и, за оца Уроп1ева каже, да се, » назвавши се самодр- 
шцем Срби^е и Грчке, висином досто^анства и величином 
моЬи у срцу преузео, не само ту1)е градове грабежл»ивим 
очима гледао, и неараведан мач против невингих потрзао, 
и у н>има ро1)ене грчке л>уде слободе и устава за дно ли- 
шио, веЬ и до божанских ствари неараведност протеривао 
и до прастарих наредаба, шта више и границе отаца гадно 
преступио и раширивати почео'^*? Зар то ни]е ,>освета и 
кин>ен>е«, када исти Углеша, за живота царева, сво^у облает 
бтржё испод српске па з'е подвргава грчко^ патризаршиз'и*, 
а Вукашин, присво^ив титулу крал>а »земли српскоз, грч- 



') Агк1У га ^ие^оз!. роу]ево. IV, 301. 
«; ^Ы(1. 302. 



199 



ко] и западним странама^, потвр^)у]е повластице Дубров- 
нику* мимо жива цара? 

Из до сада казаног и по самом коаорин>ском родослову 
]асно ]в: 

1. Да ]е цар Урош био леп телом а |,незак« умом, 
милостив в поводл>ив за неискусним и незаслужним л>удма; 

2. Да ]в с тога прошао трагом Ровоамовим и ЛЬтхаи- 
ловим, ]ер з'е, као што су и ежи, пожео неблагодарност од 
сво]их комадара; 

3. Да ]е Вукашин измамио себи од Уроша деспотско 
досто]анство, а доцни]е га прогнао с престола; 

4. Да ]в Урош, као збачени цар, природном смрЬу 
умр'о у сво]о] земл>и; 

5. Да су Вукашин и Угл>оша погинули 1371 године. 
Само се ово, а ништа друго, да^е извести из копо- 

ри№ског родослова. Зе ли Урош надживео Букашина или 
низ'е, то се из н>ега ые може сазнати. ^ош ман>е се н>име 
доказу^е, да ]е Вукашин убио Уроша, и пре може сведочити 
да га ни]е убио, будуЬи се ме1)у злима, ко]а му ]в учинио, 
не спомин>е убиствОу а уз то се тврди да се у щрсщ части 
славно богу преселио, по што ]е с престола збачон био. 
Г. СреЬковиЬ погрешно ]е разумео смисао копоришског 
родослова без сумн>е с тога, што ]е исправке А. Вукома- 
новиЬа из вида испустио. И доиста, када се из другог по- 
ре1)е1ьа изостави реченица |>подобно ]е и ова] пострадло 
од сво^их слугу «, ко]а ^е била главна према претходно] 
реченици; онда ова постане саставни део првог 11оре})ец>а, 
а тиме се два не^еднака уаоре^гьа гщ^едначе (судба 
Урошева са судбом Ровоама и Михаила, а н>ихне се 
судбе, као што ]е познато, знатно разлику]у), те због тога 
пореде се зла, ко]а су Мрн>авчевиЬи и Васили]е учинили 
сводим добротворима, у место односа н>ихних према овима. 



») Мои. ввгЬ. 180: 



200 



Али и да нема д<)угих родослова до копорин>скога, да Ву- 
комановиЬ нщв исправно погрешай прение ШаФариков, 
и да се у н>ему не казу^е да ^е Урош »сдавно« богу отишао: 
онет би критичан историк из такога текста, какав ^е Ша- 
Фарик об^авио — за то што се у н>ему Ровоамова судба 
из}едначава. с Михаиловом а с обема Урошева, и што би и 
Углеша био учесчик у убиству, за ко^е га не криви ни 
народно предан>е ни историци почевши од XVII века па 
на овамо — извео само дво]е: или да писац родоаюва ни^е 
знао праву судбу Михаила 111, или да ]е текст непотпун'**, 
а ни у зедном случае у не би се на н>ега позивао, да му 
ма шта потврди. Али тайр ]е то, кад ^е човек предубе1)ен! 
Раните смо казали, да су остала три родослова пре- 
цизни^а онде где з'е реч о времену смрти Вукашинове и 
Урошеве. Тако на]'стари]и ме1)у н>има, пеЬски (писан XVI 
века), место последних врста копоринэског родослова, има 
оваку сведопбу: »А таз незлобиви муж (Урош), ако и постра- 
да изгнан>ем из царске части отацбине сво^е, опет се у сред' 
сво]*е државе, у свор] земл>и и части царскоз, славно к богу 
преселио, године 1371, месеца Декембра 4 дана, оставив 
коначну жалост земл»и српско^ ! А те исте године, ире 
гьегове смртИу Вукашин крал> и Угл>еша деспот, ко]и 
су га сагнали с царства, од синова Измаилових с пре- 
многом войском поби]ени бише на реци Марици, да им се 
ни телеса не на1)0ше".** Ово исто сведоче и друга два 
родослова** у коз'их дотично место гласи: ,,А ова^ праведник, 
и ако }е тако пострадао, опет се у свор^ земл»и славно богу 



'®) То се В0ДИ и по томе, што се у тексту, какога]е П. ШаФар. 
об]авио, о Урошу каже: «и ако ]е пострадао изгна'н>ем из царске вдастя, 
опет ^6 посред своЗе аомд>б у сво]о] части царско] сдавно к богу оти- 
шао», а пре тога неыа ни спомена, да ]е с престола сагват. 

") Вв1ега§^ гиг вегЬ. АпааНз^к, 108. 

'^) Ова два родослова раздику^у се од пре})аш1ьвх само у томет 
што тврде, да ^е Урош збачен о престода исте године, ко]в ]в и умр*о^ 
т. ]. 1371. 



201 

преселио из живота овога' * и многу скрб оставио отачаству 
своме, ко]в изгна1ьем, ко^е смрЬу сворм. И баш те године, 
ко^е }е сагнан био, госаод га ]"е смрЬу одазвао (превео) 
одавде. А нелепого иред овим войске крала Вукашина и брата 
му деспота Углеше и сама та браЬа поби^ени бише од мно- 
штва Агарена у МаЬедони^и, на реци Марици, да им се 
ни телеса не на1)0ше, (него храна зверовима и птицама 
бише).'*** 

Ова три родослова ]асно доказу^у, да ]е Урош над- 
живео Вукашина и да^у нам кл>уч да можемо потпуно 
разумети и ко11орин>ски Г. СреЬковиЬ одбацу^е шихову све- 
доцбу само за то, што се у н>има тврди, да се телеса Мр- 
н>авчевиЬа нису нашла, а ме})у тим се яизвесно и тачно^ 
зна, где су им гробови (с. 13). Оставл>а^уЬи да о н>ихним 
гробовима ниже говорим, овде Ьу приметити, да ^е та све- 
доиба узета од Исаи^е (^и тдмо кости иль пддошб и ие- 
погрекбин пр'КБышб^') ко^ега г. СреЬковиЬ хвали за тач- 
ноет (стр. 16). 

Другом критичару, г. Качановском, не може се пре- 
бацити, да ни^е узео у обзир и остале родослове, ко^е сам 
у сво^о^ расправи употребио. Он из упоре1)ен>а судбе Уро- 
шеве с Ровоамовом и Михаиловом не црпе никаква доказа 
ни за ни против нашег твр1)ен>а. Ну за то додатак, ко^и 
находимо у та три родослова и ко]'и се тиче времена и 
начина смрти Урошеве и одлучу^е питан>е у корист нашег 
разумеван>а, г. Качановски проглашзде да ништа не вреди 
Читава треЬина н>егове критике (стр 203 — 209) бави се 
тиме, да докаже: а да }е копорин>ски родослов старики од 



'') Место «из живота овога» студенпчки има: ^године в8.. (С8Я0) 
месеца Септембра 90«. Овде ]е пепажливи преписач помсшао месец 
бо^а марнчког и датум омрти Душаяове, а таких погрешака яма ]ош 
}(од н>ега. 

'*) Што ]е у заграш нема у студенпчком. 



202 



остала три, што у осталом нико низ'е спорио; б. да пеЬски 
представ-ьа исправак копорин>ског, ив. да се цетиЕьски ,не 
саглашава много с овим родословима а особито с пеЬским. 
Све ]е то чинио г. Качановски, да би уверио читаоце, како 
зе ПИСЕЦ пеЬског родослова тенденциозно »желео из српске 
историке избрисати гадно дело крал>а Вукашина**^ и тога 
ради додао речи «вь тождб 11|к11ЖД€ тоге п^1Ставд1С1111В я«о 

.... ВЛЬКАОИШЬ К0ДЯК и ОуГККЮй ДССПОТЬ .... ПОБИКИИ 

Бышв.^'* Али и сам г. Качановзки посумн>ао зе у доказну 
снагу ових речи, зер одмах за тим гради тога тенденциозног 
писца правом незна.-1ицом, тврдеКи, да ^е он, црпуЬи гра^)у 
осим из копорин>ског ^ош из ^едног до сада непознатог лето- 
писа, Козине морао бити ^веома сличай* сеченичком'', паонда, 
нашавши у овом извору „да ^е Урош V умр'о 2 (4) Де- 
цембра 6880-1371** и ,,да су Вукашин и Углеша погинули 
на ри^еци Марици 26 Децембра те исте године", а зна^'уЬи 
да ^е почетак године рачунат од месеца Септембра — 
,,ради тога морао забилежити, да су Вукашин и Углэсша 
погинули у,лк Т0ЖД6 п^к'кждб того (Урошева) п^'кставдкинп 
д«то***! 

Овако се опростио г. Качановски пеЬског родослова 
ко]и и речма и брозевима сведочи, да ]е Вукашинова поги- 
би]а била аре Урошеве смрти. Лош лакше му ^е било отре- 
стри се цетиН|Ског, ^ер се он »не саглашава много са овим 
летописима, а особито пеКским^, нити сведочи да з'е мари- 



'^) ПеКски и цетишски родослови ппсани су по ЛагиЬу в Ка- 
чановскоы 7 XVI веку^ дакде кад и летоиис сеченички. Па онда за што 
да нм се не може веровати толако, кодико п сеченичком и за што би 
ппсци ХУ1 века првкривади «гаднос деде Вукашиново, а аисци XVII и 
XVIII века износиди га на видик? Вад>да Срби XVII и XVIII в. пасу 
бпдв мн1ье патриоте од сво]их предана XVI века! 

"•) Каа ЬУШ 209. 

>') аыа. 208. 
»*) .тыа. 209. 



203 



чка погиби]а била «кк тождб п|^1жде того п^к^стйвдкинм 
д»то» веЬ — вие много междоу снмн^, ко^е по ^агиЬу значи: 
))А1; поп та§^по 1п1егуа11о ро81еа^1 

Цео приговор против цетин>ског летописа низ'е ништа 
друго до адвокатско изви^ан^е, ^ер се он садроюином — а 
то зе за нас главно — - потпуно ,,саглашава^ с пеЬским, а 
речи »Н не много междоу симн^ значе ))А1; поп та§:по 1п1;ег- 
уа11о гп(егва«, з'ер .мсждо^''* значи 1п1;ег, а „сь*' указу^е на 
смрт Урошеву, о ко^о^ ^е од мах пред тим говорено. 

Да ]е писац речма ,м€ждоу снмн^ хтео да каже 
„ро81еа" ( = после, за тим), он не 6и у потребно реч » не- 
много^ , ^ер би ово » немного" захватало пуне четири го- 
дине (1367—1371). Кад се пак речи юмеждоу снми" узму 
у свом правом значе1ьу ))1п1егеа« (= пред тим, пре тога), 
онда ^е употреба речи » немного " оправдана, ^вр захвата 
само 67 дана. Према томе и цетин>ски нетенденциозни ро- 
дослов казусе исто што и ^тенденциоэни'^ пеЬски, то ^ест 
да су се Вунашин и Урош уаоко]или глете године, арви 
ранще а други на скоро после н>ега. 

И ако сам био тврдо уверен, да ^е учени ЛагиК ),М€- 
ждоу снмн" превео са «рок^еа" само за то, што се тада 
у тврдо држало. да ^е Вукашин погинуо аосде убиства Уро- 
шева; ^а сам се, да бих се утврдио у сво^ем мишл>ен>у и 
сачувао од сваких прек'ора, обратно с молбом неумрлом Ъ. 
ДаничиЬу, да ми преведе спорно место, а поглавито горн>е 
две речи. Покойник, по свор] познато] доброти, био ^е толико 
предусретлэив, да ми ]е, на мо]'у молбу, два писма писао. 

Прво писмо гласи: «Ри^ечи »н€ много междоу снмн" 
^а мислим да се не могу разум^ети друкчи^е него како ви 
велите. Да ]е писац хтио реЬи оно што вели ЛагиК и Ка- 
чановски, требало би да ]'е рекао «по сндь«; а кад ни^е 
тако рекао него ^междо^ снмн", онда ]е рекао што ви ве- 
лите. Друго питан>е може бити ^е ли право рекао, али што 
]е рекао, о томе нико нема права сумшати*. 



204 



У другом писму ДаничиК о истим питан.у говори 
овако: ,)^ош сам мислио о оном м^есту за ко]е при^е пита- 
ете. Мислим да би се смисао могао другим ри1ечих1а овако 
изреЬи: све з'е тро^е'' било на скоро ^едно за другим, и 
што се припови^еда треЬе било ^е ме1)у првим и другим. 
За што се на треЬем м^есту каже што ^е било друго, то 
може имати овоз" ^асан узрок.« 

Целим досадашн>им говором доказао сам потпуно, да 
су критичари погрешно схватили смисао стари^иx родослова, 
^ер ови сведоче, да ;е г^ар Урош умрЪ после Вукашинове 
аогибще на Марици, а не да га ]е оваз убио. 

4. Летоаиси. 

Данас ^е на чисто у науци, да су летописи постали 
после стари^их родослова, а свако^ако пре половине XV 
века. Позпато их з'е до сад у приличном брозу, и када се 
упореде ме1)у собом с погледом на спорно питан>е, опажа^'у 
се две знатне разлике, од кодих се ]една тиче времена кад се 
догодила погиби^а Вукашинова и смрт Урошева, а друга 
начина на коз*и ]е цар Урош умр'о. 

Не обзируЬи се на очевидне хронолошке погрешке, 
ко^е у неколико позни|их преписа налазимо, можемо ос- 
тале, старике и тачни^е летописе. према означаваюу времена, 
поделити на две гомиле: у з'едпу долазе летописи, по ко- 
пима се догодила маричка погибиз'а и смрт Урошева 6879*^ 
(1370), а у другу они, по ко]има су оба та дога1)аз'а била 
6880 (1371) године од створен>а света. 



'•) т. ^. прогнанство Урошево с престола, смрт шегова и п»- 
гиби]а Вукашинова и Угл^ешииа. 

^) Година 6879 биЬе уаета у првобнтни текст летопнса из 
првобитног текста стар|уег родослова (упор, копорижски). 11озни]|1 
«настав^ьач* овога родослова заменио^е погрешну годину Исаину тач- 
ном 6880 (упор. пеКски), ко]у ^е неко одатле унео и у летоппс. Ово 
^е била ареа промена у месту ко1е говори о спорном пита1ьу. Друга 
]е промена учин>впауХУ1 веку под утица^ем народне традицпзе, тиче 
ее, пак, нанит смрти Урошеве. 



205 



И о начину Урошеве смрти летописи — без обзира 
на означаваьье времена — дво^ако нишу: по стари^им и 
тачни^им н>егова смрт била ^е аосле маричког бо^а, а само 
н>их пет мла^)их обрнуто тврде, па чак и то, да з*е Вука- 
шин убио Уроша. 

По чем зе година Ь879 нетачна, из укуаног броз'а 
летописа може се извести само ова^ заклучак: иогибща 
Вукашинова догодгига се 26 Сеатембра 1311, а смрт Уро- 
шева 2 Декембра исте године 

И ако нам истакн^те разлике ме1)у летописима пока- 
зу]у говоре из коз*их ^е црпена н>ихна гра1)а и аролсене 
ко^е су временом у првобитном тексту учин>ене, а тиме, у 
исти мах, сведоче да ^е прича о убиству цара Уроша по- 
зни^ега постанка, као што Ьемо ниже доказати; — и пак 
су оба критичара из летописа извели са свим протпван 
закл>учак, и то на основу ^едног ^едитог летописа, тако 
званог сеченичког. Ова^ ]е летопис постао у XVI веку 
(завршу^е се 1501 годином) а разликуз'е се дотичним местом 
од сви^у других ^едино тиме, што поред година, месеца и 
датума има означене и дане, у ко^е се догодила смрт Уро- 
шева и Вукашинова. Та^ летопис гласи: „Године 1371 
престави се цар Урош, 2 Декембра, у четвргак, а безакони 
Вукашин и Угл>еша како су радили, онако су и прошли, 
и обо^ица погибоше у Македонией, на Марици, у аетак, 
на ^ована Богослова, 26 Септембра, 1371 године, исте кое'е 
Зе и Урош (умр'о)".*' 



^*) „Вья1то.$шп. (1371) ностн^^якть коиы|Ы|ара Оу^о- 
юд, м^сецд Д€К€МВ|к11111 .в. вь уетк|^ьтькь. Снже ве^^якоии 
ВдькАшниь н Оугшсшд нже сьтворипе тоже н вьсприкпе, и 
ОБОИ П0ГЫБ0П6 кь Мдкбдоинн, ид МдйИ||и, вь петьнь, ид 1одид 
Богосдовд, сснтемврип .к$. вь я-кто .$(0П. тожде Д1То вь 
|^01С Огрошь." ШаФ, Рат. 71—72. 



206 



Сеченички летопис, као што се види, казу^е исто што 
и остали, то ^ест, да ^е погиби^а Вукашинова и Углешина 
била 26 Септембра, а Урошева смрт 2 Декембра истй го- 
дине (1371), а разликуз'е се од н>их цигло у томе, што рш 
додаз'е да ^е први дога})аз* био у аетак а други у четвртак. 
У ово^ разлици, у ово^ вознаци неделног дана* браниоци 
старога ми;шъен>а на-^азе не само »тачку упорну за опре- 
диз'ельен>е године смрти последн>ега србскога цара«, него 
и доказ да га ^е Вукашин — убио! Они уму]у овако: „Други 
дан Декембра ни^е могао бити у четвртак 1371, али ^е био 
у 1361 и 13^7 години,*' а почем се из Урошевих повел>а 
види, да ]е живео до 1365 године: то ]е извесно да се 
смрт легова догодила 2 Декембра 1367 године. За тим 
наставл>азу: По што ]е Вукашин погинуо 26 Септембра 
1371, дакле после смрти Урошеве, то га з'е он могао убити, 
па га з'е и — убио, ]ер то тврди не само народно предан.е, 
него и писци XVII и XVIII века: Орбин, ЛукариЬ, Паз*си]'е 
и други. 

А^ш пре него што се по ,,ознаци неделнога дана" 
одреди година смрти Урошеве, треба одговорити на ^едно 
врло важно и прече питан>е, а поименце: да ли ]е доиста 
смрт Урошева иола у -четвртак, да ли з'е, дакле, сеченички 
летописац тачно означио недел.ни дан н>егове смрти? 

Место да овако питан>е поставе и на н>ега одговоре, 
оба критичара узели су да ]е у сеченичком летопису недел>пи 
дан тачно забележен, и на том су основу извели горн>е 
закл>учке. Али када сву. летописи, писани пре кра^а XVI 
века (а и после, ако преписач ни^е ништа мен>ао) сведоче 
да ^е погиби^а маричка била '26 Септембра а смрт Урошева 
2 Декембра исте године (1371); када и сам сеченички то 
исто потвр1)узе; када ни у ^едном другом летопису ни^е 
означен неделни дан смрти Урошеве: онда Ье сваки логи- 
чан мислилац закл>учити, да ]е у сеченичком летопису го- 



207 



дина смрти тачно записана, а неделни дан аогрешно^^, 
и да се ова; гиса исаравити арема години а не обрнуто. 

Ну да би отклонио сваку сума>у у тачност недел>ног 
дана, г. Качановски, без и кака доказа, тврди, да }е речи 
,.В|| Т0ЖД6 «кто кь кок О^ротк'' додао ,',каш1ъи саставл>ач". 
Али баш та} Факат што ее до сад ни^е нашао ни^едан 
летопис, кози би имао дотично место (ко^е иространством 
сто^и изме>)у родослова и летописа) ^еднакоса сеченичким, 
и што зе само'^та] )едини летопис означио и кеделне дане 
поменутим дога1)а^има — био би за свакога доказ да ]в 
у сеченичком летопису наведено место ори^)Инал, а не 
кашн>и прение*'. 

Као што рекосмо, писац сеченичког летописа горе 
наведено место са.н ]е редиговао, корм ^е приликом, перед 
датума, и недел>ни дан додао. По копорин>ском родослову, 
ко^и ако ни^е ^еднак, а он ]е, без сумн>е, на^ближи прво- 
битное редакпи^и стари^ег родослова, — маричка битка била 
]е у аегак. Зар ни^е врло оправдана претпоставка, да ^е 
писац сеченичког летописа, редигу^уЬи дотично место, по- 
за]мио из родослова неделни дан бо^а маричког, па га то 
подстакло, да одреди неделни дан и за смрт Урошеву ? 
РадеЬи таз* посао, као што видесмо, он }е погрешио, а 



**) Косовска зе битка вилл 15 ^уна 1389 у утораи\ па опет 
Махаиао КонстантииовнЬ у сво^о^ кроници, ко]а ни]е мла1)а од сечена' 
чког детописа, тврди да ^е почета у среду. Ово] пример иека покажо, 
колпко ва.ьа подагати на ознаку неделног дана у сеченичком детопнсу. 

^) У |едвом од на]бол>их детописа, ко]п }е об|авио В. ТагиЬ у 
Архиву за слов, ♦идодог. код 13дога1)а]а забедежен ]е и недед»ни дан 
в то увек тачно, а код смрти Урошеве нема га, без суми>е за то, што 
се вн]е ни энао. Нц]е ди и то знак, да ]е сеченички детоппс поэни- 
]ега постанка и да се, с тога, на н>егову (^ознаку недедкног дана''^ не 
смемо оодаоати? По томе ]е са свим оамоволно домишд>ан>е г. Кача- 
вовског, да ]е бво ]ош некакав детопис, ко]в ]е «морао бати'' веоха 
сличай са сеченичким. 



208 



1ьегову погрешку узели су г. СреЬковиЬ и г. Качановски 
за полазну тачку сво^иx изво1)еньа и послужите се нюме 
као на]оштрщим оружз'ем у борби против нашег мишлеЕьа. 
Г. ОреЬковиЬ толико }0} ]е поверовао, да у одушевл>ен>у уз- 
вику]е да ууЛетоаисци веле: пости^^акть коиьцк цдра О^рошд 
М1€61|Д дскемв^ип .к. кь Убткртькь'', и ако то са.лсо ^едан 
уедини (сеченички) летописац каже.'* 

У прилог обз*ашн>ен.у горн>е погрешке з'ош Ьу навести, 
да по пеЬском родослову и ^едном летопису** смрт Урошева 
пада 4 Декембра, а тога з'е датума 1371 године био управо 
четвртак. ^ош кад се узме на ум, да ^е по Вукову типику 
Урош умр'о 3 Декембра, онда ^е и сувише ^асно, да „оз- 
нака неделног дана** з'едино у сеченичком летопису не 
може имати онолико важности, колико з'о^ придачу оба 
критичара, бар не више од сугласне сведоцбе више од 20 
летописа, да ]е смрт Урошева била 1371 године**. 

И тако по што очевидна погрешка*' сеченичког ле- 



^) Чудно ^е да сам г. Качановски не цени много оеченички дето- 
пво (Над. Х^УШ, 208), и ооет на основу н>ега решава спорно питан>е* 

М) 81аг. XIII, 174. 

**) Раалику у датуму, дакле и у недели ом дану смртн, вада- 
аимо н у другим сдуча]има. Тако ов смрт Стевана Дечанског празву]е 
11, а по Вукову топику бида ^е 13 Новембра; смрт архи]епископа Да- 
ниКи]а празну]е се 27 Лприда, а по Даниду пада 28 Ма]а; смрт Дра- 
гутина крад>а по ]едном рукопису бида ^е 12, а по другом 2 2 Марта. 

^') То ]е узрок за што у прво] расправа нпсам употребио 
ова], веЬ друга два од на]стари]их и иа]тачнв]вх детописа, за ко]а 
г. Срекковик веде, да не вреде ]ер у №има не сто^и „1371 него 1372 
година, и те године у копривнияком детоаосу и нема наведено** (стр. 
14, уп. 12). Ну када и сам г. СрекновиЬ напомише да ]е година по' 
чиц>ада I Септембра (с. 12), онда се доиста не да об]аснитн. како ]е 
могао изреЬв, да 2 Декембар 6880 одговара 1373 а не 1371 години. 
(Лво ]е овако одре})ивао педед>ви дан смрти Урошеве сеченички де- 
тописац, онда пи]в никако чудо, што ]в нашао четвртак, ^ер 1379 
године 2 Декембар доиста пада у таз ^^^ О 



209 



тописа не може вшпе вредити од укупне сведоцбе свщу 
осталих летописа да су Вукашин и Урош исте године умрли, 
и по што }е смрт првога била 26 Септембра, а другог 2 
Декембра: то баш арема летоаисима Вукашин нще убио 
Уроша. 

5. Извод из хронике Ъур1^ БранковиЯа у свези 
с Данилоеим наствАьачем. 

По сведоцби Данилова наставл>ача ^елисавета, мати 
цара Уроша, била з'е жива у време сабора, ко^'и ^е, сва- 
ко^ако не пре 1374 године, сазвао био кнез Лазар ради 
измирен>а с грчком црквом, а по изводу из БранковиЬеве 
хронике, кози }е познат под именом юРодослов српских 
царева<<, она з'е умрла »по Т|»€хь Я1Т11;(ь<' након смрти 
Урошеве. Из ових двезу сведоцаба }а сам с разлогом извео, 
да цар Урош ни^е умр*о аре 1371 године. 

Не сеЬазуЬи се да ^е БранковиЬ горн>у сведоцбу узео 
од Орбина, г. СреЬковиЬ, ко^и се иначе радо позива на 
Орбина, за н>у каясе да не вреди, ^ер ^е изваяна из — 
»л>етовника<* позно писаног**. 

^ош .1е веЬу погрешку учинио г. СреЬковиЬ, што з'е 
^елисаветино учешЬе у сабору, ко^и }е, у поменутоз цел.и, 
кнез Лазар сазвао, помешао** с н>еним рани^им покушаз'ем 
(пре 10 година) да грчку и српску цркву измири з'ош за 
живота цара Уроша и грчког патри^арха Калиста. Ако ни^е 
хтео веровати Данилову наставл>ачу и БранковиЬу (управо 
Орбину), вал>ало ^е да, по савету И. Руварца, загледа у 
млетачку листину, из ко^е би се уверио, да се у времену 
изме})у 1375 и 1377, спомин>е као жива „(1отша НеН8аЬе1а, 
1трега1;пх Котап1е"*® 



М) Крит. 14 

») ^ыа. 14. 

») Гдасн. X. 86. 
годяпльпиА VI 14 



210 



Друга критичар признаке, да зе мати Урошева, ка- 
лу))ерица ^елисавета, живела у време кнез Лазарева сабора, 
али отуда не мора следовати, вели он, да де умрла „1ге 
апп1 йорб 1а тог1ю сИ вио Г1^11и1о", као што Орбин спе- 
дочи.** Ну да ли се може реЬи да з'е Орбин, коз'и се, пи- 
шуЬи своз'е дело, служио и дубровачком архивом, и ко^и, 
као што Ьемо доцни^е видети, и сам каже да се смрт Уро- 
шева догодила 1371 године, — пасумце написао да ]е 
мати Урошева живела три године после н^егове смрти, када 
то исто потвр1)у^е и Данилов наставлач и млетачка ли- 
стина? По нашем дубоком увврен>у сведоцба Орбинова, из- 
ва})ена из какве ^еленине листине, ко^'а се доцнще загу- 
била, заслужу^е потпуно верован>е. 

6. Титула Вукашинова. 

^ак зе доказ, рекао сам у свор^ расправи, да Ву- 
кашин ни^е убио Уроша и у томе, што се до смрти сво]> 
звао крал»ем а никако царем. ТврдеЬи то, приметно сам 
да се таком закл>учку противи салсо Вукашинов златая 
новац на коме долази «царь*, ако се под том речи не би 
мислио Урош.** 

Уверивши се из критике г. СреЬковиЬа, да он из 
тога з'едног усамл>еног Факта изводи, да се Букашин и 
царем звао, подвргао сам га на ново испитиван>у и нашао 
сам ово. 

До сада су позната само два златна новца Вукаши- 
нова. ^едан ^е описао Ст. НоваковиКа у „Отацбини" за 
1875 годину (стр. 654), а друга С. Л>убиЬ у XXXIV кн>иза 
„Кайа" (стр. 90—91). Из н>ихових описа види се, да се натпи- 
ои на налич^у у оба новца разлику^у само монограмом, ко^и 



»») Ка(1 ЬУШ 812. 

^) Дер се надази сребри вовац с иатпасом на ^едно^ страни 
«император Урош*, а на друго] само ,,к^ляь** 8. ЬзиЫб, Ор18 ]ив081 
поуаса, 147. 



211 



^е по Л^убиЬу саставл>ен из К и Р (■(кядь), а по НоваковиЬу 
из 1| и Р (||ай1к)> По што се читан>е С. Л>убиЬа, као при- 
знатог специ^алисте у ^угословенскоз нумизматици, мора 
сматрати за тачни]е; излази и из натписа на златним нов- 
цима Вукшпиновим, да се он ни]е никада звао дарсм, веЬ 
у век крал>ем. 

7. Млетдчне листине. 

За млетачку листину од 31 ^ула 136Ъ године г. 
СреЬковиК држи, да з'е писана „због пре1)е догодивших се 
ствари, па ]е веКе тек овда БалшиЬу издало одговор"'*. То 
исто мисли и г. Качановски, ал и додаче „ако ту цар по 
традициз'и не замен»5'з*е кральа****. 

Ну да ли се може веровати, да би млетачка влада 
на молбу Урошеву, писану пре Декембра 1367 (по СреЬ- 
ковиЬу пре 1365 ко^е ^е збачен био с престола) године, 
тек после девет месеци (по СреЬк. 21 месец) одговорила? 
Из одлуке веЬа да Ье допустити БалшиЬу „да држи на 
мору оружане гализ'е, ако покаже од г^ара српског писмо, 
из ко^ег би се видело, да он на то приставе*', очевидно 
3*е, да МлечиЬи нису били ради да се замере српскоме 
цару, да зе, дакле, он био жив 1368 године, ман> ако не- 
Ьемо претпоставити да су се они волели замерити живом 
БалшиЬу него мртвом Урошу. 

О листини од 18 Септембра 1369 године, из ко]е до- 
зна^емо да ^е „цар рашки ' молио МлечиЬе „да не допусте 
н>егову одметнику БалшиЬу, да отме тъегов град Котор**, 
мисли г. СреЬковиЬ: или да им ^е ,,пре1)ашн>и цар српски 
рш а2эе$е'* писао, а они сада одговара^у'*, или да се под 



») Крит 14. 

»*) Нас! ЬУШ, 211. 

^) Дакле 1367, уараво 1365, по што ]е од те године, по Сре- 
Ьковику, Вучашин владао, «а эбачеян'^ Урош у Скоп^>у живео и — 
цркве за дао! 

14* 



212 



именом ,,цар'' разуме Вукашин, ,,кад веЬ он сам себе на- 
зива ,,|| я р ь'* на новцу" или Синиша, ко^и ]е и ратовао с 
БалшиЬем"** 

Г. Качановски пристазе на другу комбинаци^у г. 
СреЬковиКа, али држи да се „и овде мооюе допустити тра- 
Д11ци]а млетачке републике" као и код прве листине, то 
^ест, да и ту ,,^трега^;о^ Ка8С1е'* сто]и на место ,,гех 
Ка8С1е'*" 

Прво мишл>ен>е г. СреЬковиЬа не вреди из разлога 
наведених за горн>у л истину, писату тринаест месеци пре 
ове, а ни треЬе, ^ер Синиша ни^е владао ,,Рашком'* веЬ 
Тесали]*ом, Котор ни^е био п>егов град, нити ^е он ратовао 
с БалшиЬем, веЬ с Урошем, и то много ранще.'* 

На другу претпоставку да се под „царем рашким" 
разуме Вукашин, одговарам г. Качановском, поред онога 
што сам о претходноз листини казао, да ]е код ,,мудрих 
Латина*' традици^а могла имати и имала з'е места пре на 
штету него на узвишен>е титуле**, а г. СреЬковиКу: да 
Вукашин ,,не назива сам себе царем'* и да ^е мо^е „позиван>е 
на сродство Вукашиново с БалшиЬем" потпуно оправдано: 

1 . Што ]е Ъура1) БалшиЬ постао зетом Вукашиновим 
пре смрти Урошеве, ]ер Орбин, приповедивши о рату 
Вукашинову и Угл>ешину с Урошем, АлтоманиЬем и Ла- 
зарем, додаче „у овом рату (против Вукашина) ни^е учествовао 
дом БалшиЬев, зер ^е Ъура!) БалшиЬ био зет крал>а Ву- 
кашина", него ]е, док су они ратовали, „заузимао окол- 
не земл>е"** 



«•) Крит. 14 и 15. 
»') Еаа ЬУШ, 211. 

>>) Види чданак г. СреЬковиЬа у Гд. ХХУН. 
'*) МдбчвЬп су у сводим актима наэивади Душана крадем, а 
то ли би називади царам Вукашина, ко]и сб сам у век крад>ем И11бву]е 
*0) ОгЫш, 275. 



213 



2. Што Ъура)) БалшиЬ, во}п }е од 1368 године па- 
падао на Котор, ни^е могао бити одметник Вукашинов, веЬ 
Урошев, ако з*е оваЗ погинуо 2 Декембра 1367, иначе бисмо 
мора^1и узети, да ^е Вукашин аре смрти Урошеве владао 
Зетом и Котором, а иосле смрти н>егове обо]е изгубио! 

3. Што се за Котор не би могло реЬи да ^е Вука- 
шинов, веК Урошев*\ коме су тада вазали разграбили 
скоро сву државу, нити би Вукашин имао потребе, да мо- 
л»ака МлечиКе да му 1369 сачува^у од БалшиЬа Кслюр, 
ако ^е 1367 године убио Уроша и к>вговом државом за- 
владао, веЬ би искупио войску и ударно на БалшиЬа. Да 
^е Котор доиста био Урошев а не Вукашинов град, уве- 
равамо се из ^едне дубровачке листине, по козо^ су, у Луну 
месецу 1371 године*', Дубровчани уговорили с БалшиЬем, 
да не удара на Котор, и ако ^е он у то време био зет и 
савезник Вукашинов против АлтоманиЬа**. 

Ова три разлога довоъна су да се уверимо, да }е у 
листини од 1369 године поменути „цар рашки'' Урош а 
не Вукашин. 

8. Писмо иаие Урбана. У. 

Оно писмо, писато 1370 године, влашко^ кнеги№и 
Клари, матери „пресветле крал>ице српске Анке", г. СреЬ- 
ковиЬу не доказуз'е ништа за то, што се ту не спомин»е 
царица веЬ кралица**, а г. Качановском за то, што зе 
„српска кралэица могла и по смрти свога мужа крала 
живети****. 

Доиста човек се мора дивити г. СреЬковиЬу, како 
може тако одсудно тврдити да папино писмо „ништа не 



^1) На которскиы новциыа долази вне цара Уроша, а викад 
Вукашивово. 

«) Каа VII, 200. 

^) Л1ге2ек, Нап(1о19в(гаввеп е(с. 36 

**) Крвт. 15. 

**) Вас! ЬУШ 212. 



214 



доказу^е** за то, што се у гъему поми(ье ,,крал>ица" српска 
а не царица Анка, кад з'е мало раните он исти тврдио, да 
се под ууКрал>иг^м ^едисаве^олс" у делу ^ована Кантакузена 
мисли ,, царица ^елисавета'^ удовица Дун1анова^". Има ли 
ту какве год следствености ? И за што нам он не каза коз'а 
]е то српска крял>ица Анка, када и сам признаке, да се 
Вукашинова жена звала ^елена?*' 

Па ко ^е та ,, српска кралица Анка"? 

ЛукариЬ, кога врло много цени г. СреЬковиЬ, пише 
да ^е Урошева жена кЬи (место сестра) влашког воеводе 
Бланка, и да ]е н>ену просидбу извршио н>вгов предак Ни- 
кола**. Лесновски и кратовски поменици, ко^и су постали 
у XV веку, после Душана и ^елене, помин>у ,,сына нлсь 

Када се узме на ум, да се у писму папе ИноЬентиз'а 
VI Душанова царица Лелена назива ,,крал>ица" а Урош 
,,крал>'*, онда ^е и сувише з'асно, да ^е ,,ге^1па ЗегЫе Апка" 
у папину писму „ца^ицд Линя'', Урошева жена. А да она 
ни^е била 1370 удовица и без власти, види се по томе што 
се у папину писму не назива удовицом и што папа много 
полаже на то, ако она пре1)е у католиштво.^** 

9. Дубровачка листана од 24 Марта 1311. 
За то што се у ово] врло важно] листини не спомин.® 
„цар српски" веК „крал>", г. Качановски одлучно тврди, 



*•) Крит. 4 

*^ Моп. 8вгЬ. 180; Га, УШ 141, Гл. ХЬУ|, 220; 25 и 26 стр. 
Крит. СреЬк. 

^) Ьиосап, 60. Иогрешио ]е зове Славом. И Орбин эна, да ]е 
Урошева жена Вдахи&а. 

^^) Гл. ХЫ1, 29. — У ио]о] прво] расправа при штаыпашу ис- 
лама ]е трека прииедба, ко^а ]е гдаснда: ,,У два поменика она се зове 
ЛииЯ. Гд. ХЫ1, 29*\ те су о тога остаде четори приыедбе погрешно 
обедежене. 

*®) Упор. 11е]ачевиЬа ШаК. ЗегЬ. 217. 



215 



да ]е та^ крал» био Вукашйн/^ И то каже писац, ко^и на 
прво^ страни истог листа т^рди, да ]е у само 18 месеци 
старирз листини споменути ,,цар рашки" исто што и ,,кра^ь 
рашки''! Вал>а да су се МлечиЬи држали традици]е а Ду- 
бровчани не? 

Ништа ^аче против ове листине нще навео ни г. 
ОреЬковиЬ. За н>ега ^е „свгфан>е нових владаочиЬа около 
дохотка неман>иЬског доказ, да ни]е било у животу цара 
НемалиЬа**,'** па отуда закл>учу^е, да ;е у горню^ листики 
споменути ,,крал> рашки'' Вукашин, а не Урош. Он сматра 
,,доходак српски" као ствар везану за Неман>иЬе, па с 
тога Дубровчани „и неЬе да плаЬа^'у неман>иКски доходак 
НенеманиЬима", али опет ,,у тврдо држи, да ]е Вукашин 
примао данак (дубровачки) од 1365"*', дакле за живота 
Неман>иЬа, ма да ]е у рани^оз* расправи сво^о^ тврдио, да 
га Дубровчани „нису признавали за правог нашл>едника 
Неман>иЬа'' све до 1370 године**! Тиме г. СреЬковиЬ сам 
себе побила, ]ер ако су Дубровчани ,,српски доходак** пла- 
Ьали породици НемашиЬа, онда за што га нису давали 
Урошу од 1365 до 1367, после н>егова ^убиства" стрицу 
н>егову Симеуну, а за тим овога сину ^овану Урошу (+ 1410), 
веЬ на^пре БалшиНу, па онда босанским крал>евима^*? Ако 



*») Каа ЬУШ, 218 

^*) Крвт. 15. — ЛдтоманнЬ ни]е био авдадаочвЪ!^, }вр ]е вдадао 
од 1365 од Он&ег Мора до вэа Рудника и морао се склапап савез 
И8ме1)у Твртка и Лааара, да ое та^ сВдадаочиЬ* скрха! 

») ЗЫй, 15 н 16. 

**) Гд. XXVII, 270. 

^) По СреЬковвЬу срп. доходак орвмао ^6 Вувашин ( 1 365 — 1871), 
па кнез Лазар, за тин српоки деспотн, па га ]е вчак тражнда судта- 
впца Мара>> (стр. 17)! Да су цсроскн доходак» припади босавскн кра- 
лвыл, почавши од 1378 годове (в. Моа. 8егЬ. 188, 428» 487, Пуц. II 
28, 36, 41, 43) не треба ни докавивата, а судтаница Мара Ш|]в тра- 
жнда асрпскн доходак», ваК ]е настала да ое ивврши завешта&е цард 



210 



Дубровчани нису плаЬали ^српски дохо^ак* ономе ко]и ^е 
владао Требин>ем, Конавлима и Драчевицом, онда с каким су 
разлогом могли одрииати, после у,убиств&* Урошева, та^ 
доходак владаоцу тих земал>а Николи АлтоманиЬу, одмет- 
пику, а давати га Вукашину, убици законитога цара 
ко^и реченим областима ни^е госаодовао? 

АлтомапиЬ ^е владао Требин>ем, Конавлима и Дра- 
чевицом и спадао и сам у ред цару непокорне властеле, 
по томе низ'е никако чудо, што ^е од Дубровчана тражио, 
да да^у »српски доходак'* н>ему а не Урошу. С тога сам 
за и тврдио, да су Дубровчани сматрали Николу као од- 
метника Урошева „замачно'*'^* надаз'уЬи се, да Ье цару 
поЬи за руком, да самовол>ног АлтоманиКа на послушност 
присили"; з'ер кад би се у речено] листини под „крал>ем раш- 
ким'* разумевяо Вукашин, онда би А^1томаниЬ био одметник 
одметника и убице царева Вукапшна, и ако ^е речене 
земл>е од стрица наследио, и то аре смрти Урошеве. Па 
онда, за што би АлтоманиЬ тражио „српски доходак'* тек 
после 32 месеца након „убиства'* Урошева а не одмах^ 
док се Вукашин зош 1Ш]е утврдио у власти и Дубровчани 
га нису признали за српског владаоца и данак му отпо- 
чел и плаЬати ? 

По што г. СреЬковиЬ наз'више верузе Орбиновим и 
ЛукариЬевим извештаз'има о судби цара Уроша, надамо се 
да неЬе имати ништа против тога, што Ьемо и ньиховим 
сведоцбама доказати, да Вукашин ни^е примао „српски 
доходак'* за живота Урошева. Први о томе пише: ,,Дубров- 



Уроша, да се 1000 перпера за уступ Аени Стон (Моа. ЗегЬ. 167, Ь^\, 
Пуп, II. 31) да]у српским ыанастврима Хвдавдару в Св. Павду, у Св. 
Гори, чнм опусти црква св. Архав))еда у ^ерусадииу. 

М) Г. СреЬковиЬ, држеЬн да реч ,]амачно» значв „по сво] прн- 
двц'л** веди (стр. 16): „я сам пвсац осеЬа сдабост овога докаэа» вад 
веди «замачво**! 



217 



чани, докле ^е год живео (Урош), слали су му по 600 ду- 
ката годишн>е, као што су уговорили с н>еговим прецима, 
док су били у животу, и с ТИМ се он издржавао**^' а Лу- 
кариЬ — да ^е Урош, лишен готово сваке власти од Вука- 
шина и Угл>еше, „отишао к Лазару Хребел>ановиЬу и из- 
државао се у сво^о^ кразн>о] оскудици с две хиладе пер- 
пера, ко^е су му Дубровчани, н>егови стари при^ател»и, 
давали"*' 

Да се под „крад>ем рашким* у листини од 1371 го- 
дине мисли цар Урош, а не Вукашин, 'као што хоЬе оба 
критичара, навешЬу рш сведоцбу ЛукариЬа, ко^'и се много 
служио дубровачком архивом пишуЬи сво]'е дело. Он 1фича, 
да ^'е АлтоманиЬ, по наговору Которана, наносио штете 
трговини и области дубровачко] и тражио да му Дубровчани 
даду Ю.ОуЮ перпера и сваке године плаЬа^у по 2000 перпе- 
ра; да су се, тога ради, они потужили прво цару Урошу, а 
за ТИМ — кад се АлтоманиЬ ни после заповести Урошеве 
ни^е хтео оканути Дубровника и сво^их тражбина, и кад 
су дознали од Урошевих дворана да оваз' нема никакве 
снаге и да су н>име са свим овладали Вукашин и Угл>еша 
— угарском кралу Л)удевиту, «чи^ом помоЬу уништише све 
непри^ателэске намере"** 

Ово казиван>е ЛукариЬево слаже се у свему с дубро- 
вачком листином од 24 Марта 1371. Тако, по листини за- 
тражио ^е АлтоманиЬ од Дубровчана, 1370 године, ^вдну 
суму одсеком -„за прошле године'*, а по ЛукариЬу искао ^е 
у ^едан мах 10.000 перпера, а то износи „српски доходак'* 
за нет година (1365 — 13 70), и сваке године по 2000 
перпера. По листини Дубровчани се жале, 1371 године, 
против Николе краду .Ъудевиту, наводеЬи да „српски до- 



") ОгЫш, 272. 
'^®) Ьисоап, 63. 
*•) 1Ыа 62. 



218 



ходак" да^у ,,кра^ьу рашком", а и ЛукариЬ каже, да су 
се жалили угарском крал>у. У ЛукариЬа има }една сведоцба 
В11ше, а та ]е да су се Дубровчани обраЬали за помоЬ про- 
тив Николе наваре цару Урошу, па тек онда Л>удввиту. 
Што се о томе не говори ништа у упутству, датом дубро- 
вачким посланицима у Угарско], по себи }е разумл>иво, ^ер 
доиста нити би било политично, ни по успех мисиз'е кори- 
сно, када би дубровачки посланици пред сводим врховним 
господарем признали, да су се на]пре обраЬали српском 
цару, па тек онда допыи да шега моле. За што су пак 
Дубровчани у упутству назвали пара Уроша крал>ем, на- 
вео сам у прво^ расправи разлог, ко^и сам сада у стан>у потвр- 
дити актима из дубровачке архиве, из ко^иx се види, да 
су Дубровчани такс исто чинили и пре тога. Тако, када ]в 
1359 г. Л)удевит отео Мачву с Београдом, кнез 6о]ислав 
Во^иновиЬ, по заповести цара Уроша, кяо што се правдяо 
Дубровчанима, Л)удевитовим вазалима, удари на н>их у 
намери, да поврати уступл>ене им земл>е. Тога ради поту- 
же се Дубровчани, у Августу исте године, кра^ьу Л>уде- 
виту. У жалбама ко]е су против 6о^ислава послали ИЬу- 
девиту и н>егову палатину као и у писмима, послатим 
сво]им изасланицима у Угарску, свуда се цар Урош зове 
„гех Ках1е"*®, ма да га иначе називаху царем. 

После ових сведоцаба држим да Ье се г.г. критичари 
убедити, да ^е у листини дубровачко] од С 4 Марта 1371 
поменути као жив ,,гех Ка881е" цар Урош, а не крал> 
Вукашин. 

Извори ко]е ]е само г. Сре1|К0ви1| навео за доказ 
да ]е Вукашин убио Уроша. 

^. Пове^ьа Вукашинова од 10 Аарглла 1370 године. 

Што се до сад ни^'е нашла ни^една повел>а Урошева, 
писата после 1365 године, г. СреЬковиЬ ^е закл>учио, да 



<») Моп. 8рв01. XIII, 280, 281, 284, 289. 



219 



он после те године низ'е ни владао! На^веЬи му ^е доказ 
за тако изво})ен>е Вукашинова повела, издата 10 Априла 
1370, у Поречу на Броду, шест и по часова од Прилепа, 
будуЬи ова повел>а »по начину писан>а потпуно личи на 
повеле Урошеве*. Да ^е Урош аре 1370 био мртав, г. 
СреЬковиЬу з*е »од пре()судног значаща*' ]'едно место у то^ 
повел»и, коз'е гласи. : «Н бядгон:(кохн 11|^дяке1»стко мн яонн- 

ЖДСННКиЬ ПМСК6ТЛГ0 ДХДГЯ ВСДННК ^^ДНОНН N У|^НСОВНХв 11|^«КА€ 

Бнванихь госмдъ (1|)ся«ьникь скв|^ьадтн н н€ аотвд||дтн, 

«« ОДУ€ БОДЬав N Н^-ЕПУДЮ ООТК|^КЖДДТН С4 ВСД1|еМ1» нс^ди- 

кик н |^дждвж€ан1вмь С|»ьдьунниь, не тьнио вь ^емхн Н|^д- 
яквьствд ин« ну пдус н ои^ьстанмь поио|^€книь г|^ддов«1Мк 
потв|^кжддти :(дкюин н ](|^1С»к»лб Р|^М!де К|^ая1вкьсткд мн внв- 

«НХк В^Лк N 1| Д 0к«/* 

Наведено место из повел>е Вукашшюве доиста }е та- 
кво, да би се лсогдо разумети и како г. СреЬковиЬ хоЬе, 
само кад не би имало никаких противник доказа. А^1и, кад се 
узме на ум, да се Вукашин од Уроша одметнуо и да га 
ни^е за господара признавао, зар ^е онда чудо, што он у 
повел>и говори ., потпуно владалачки''? А када }е он зако- 
питог цара збацио с престола и, пород н>ега жива, сву 
власт приграбио у великом делу царевине, зар ни^е могао 
у повел>и с основом реЬи, да ^е пре н>егове владе било 
г^арева: Душан и Урош, коз'и ^е био жив али без царске 
власти? 

По Орбину Вукашин се свадио и хтео ратовати с 
Дубровчанима (1369) за то што су храбрили Уроша, да 
дигне оружие на н>ега (по ЛукариЬу што су му давали 
помоЬ и савете), и ]'едва их ]е помирио дубровачки посла- 
ник Блаж** Бобал>евиЬ. Па када се зна, да су 1370 го- 



••) Моп. 8вгЬ. 180. 

^) БиЬе погрешка у имену, ]ер се у Вукашиново] повели ду- 
^бровачкп посданик зове Мише (Михаидо) БобалевиА. 



220 



дине Дубровчани били у сва()И с АлтоманиЪем и да ]'е Ъу- 
ра1) БалшиЬ био зет Вукашинов, онда }е лако об^аснити, 
за што су Дубровчани, ко^и су иначе били на страни цара 
Уроша, пристали да се, за л>убав сво^'их трговачких ин- 
тереса, измире с Вукашином, ко^и з'е ту прилику употребио, 
да се у равном акту представи као прави владалац, ко^'и 
„пон8ЖД€11Н1виь« светога духа потвр})у]е повел>е не само у 
свО]0] држави, пего и ,. поморском" граду Дубровнику. 

Из наведених разлога може се горн»е место у Вука- 
шиновоз повел>и тумачити дво]*ако: или се ту спомин>у ца- 
реви кози су царовали аре но што ]е Букашин почео да 
самостално в'лада, не обзируЬи се на то што ^е Урош био 
жив; или се ту разумезу и ту^)И цареви, бугарски и грчки, 
ко^'и су раните владали тадашн>ом Букашиновом д ржавом. 

За ово друго разумеван»е да^у нам основа Душанове 
повел>е. Такс, године 1о36 потврдио ]е он, као крал>, ма- 
настиру Трескавцу, близу Прилепа, повел>в „П|^1кжле вив- 
шихь к|^ддь н ч * Й ь*, а у другое повел>и, издатод истом ма- 
настиру, вели оиь оБдув еже кнд«.и пр'кддннб н ндвуеинж 
сввть1;сь 1| д р к (грчких) н нрддь нд тихь^^, и потвр!)узе све 
што со^ ддди ц д р и 1С н крдлкве н кто дюбо''*' а ме1)у покло- 
нима наводи се «инкнж кь Лрм^иохорн што ддше ц д р н к.^'* 

Ну било да се под царевима у повел>и Вукашиново^ 
разумезу и несрпски цареви, било да се ту мисле Душан 
мртав и Урош жив; она никако не може бити доказ да се 
пар Урош у НЮ] спомин>е као лсргав, по чем он 1370 го- 
дине у ствари ни]е ни имао царске власти, бар не у др- 
жавама АлтоманиЬа, ВалшиЬа, Букашиново^ и Угл>ешино]." 



•») Гл. XIII 369. 

•*) ЗЫа. 374. 

•*) Ако ]в Вукашин ]ош од 1365 примао .,српски доходак" кщ 
што г. СреЬковиЬ тврдп, онда за што бп потврдио Дубров чан има, тс'^ 
после ает година, уговоре „пре^шн>их крал>ева п царева'*? 



221 



2. Натаис у Зерзи. 
У овом натпису има ^едно место, ко^'е се г. СреЬко- 
виЬу учинило као потпун доказ да з'е Вукашин падживео 
Уроша, па зато га ]е, вала да, и ставио као мото сво]е 
расправе, тврдо увереи, да се има разумети оыако, како 
га з'е он разумео. Место ко^е се односи на спорно питан>е у це- 
линп гласи: АМнихвшижб господствомь БЯ1гоуьстнкиихь 

Т1ХЬ ГОСП<дДЬ ^(^ИСТНДИЬСХИП* М^^Ь СтбфДИА II СиИА КГО 1|Л|^Ь 

О^рошд, п^«к господство се1€ :(бил1в бддгов1^мын крдяь Вяк- 
кдшнмь и сииь кго крддь Мд|»ко. По прииьсткию же и Т1;сь 
ГОСПАДЬ ндустк господо%дтн веяики дии^1 Пдм^нть*.** 

Манастир Зерза близу ^е Прилепа, Вукашинове пре- 
стонице, а зерзански натпис писат ^е изме*)у 1394 и 1402, 
ако не и ко^у годину доцни^е, и по томе н>егова садржина 
заслужуз'е озбил>ну пажн>у. У том се натпису констату^е: 
да су ирилеаском облатНу наваре владали пар Стеван и 
аегов син цар Урош, и да су, ао што ;е прошла тьихова 
влада, господовали истом облашЬу Вукашин и син му крал 
Марко, а после н>их. Ба^азит; казусе се, дакле, само ред 
ко;илс су се метьали владаоци у аргллеасщ области од 1333 
до 1402, нити се из тога натписа може с поузданлм из- 
вести, ко]и ^е од побро]'аних владалаца умр*о пре, а коз*и 
послед'' Сведоцба зерзанског натписа, да з*е Вукашин за- 
владао прилепском облашЬу, тек по што ^е „минуло го- 
сподство"" (влада) Урошево, са свим ]е верна, ^ер откуд 
би могао Вукашин ратовати с н>име, да се ни^е надире у 



••) Моп. ЬвгЬ. 182 

**) По томе ватансу иагдеда да «су Вукашин и Марко зщ^едно 
кра^евади, и да нам Ш|]е иначе познато, не бисме оз натоиса могли 
дозватв: ко]е кога вадхввео. 

М) Знача]во ]е што се у натансу веди, да ]е Ба]а8ат вавдадао 
придеаском обдашЬу ве по што ]е мивудо «госаодство* Вувашвна в 
Ма(1ка, воЪ пошто су мвнуда ^та господа* (вдадаоов) т. ^. они сами. 



222 



прилепско] области одмстнуо и утврдио*'? Нити речена 
сведо1дба искл>учу^е могу Ь ноет, да ]е Урош, и по пгго зе 
,, минуло господство'' н>егово у прилепско] области, живео 
па и преживео Вукашина. 

Да се у наведеном натпису мислило на ред само оних 
владалаца, ко^и су владали*^ прилепском облашЬу (од 1335 
до 1 402), а не на српске и ту реке владаоце у опште, види 
се отуда, што у н>ему нису споменути: ни Синиша, ни кнез 
Лазар, ни Мурат — без оумн>е за то, што нису ни владали 
реченом облашЬу. 

По томе ни из зерзанског натписа, као ни из Ву- 
кашинове повеле, не може се извести, да зе Бука шин 
надживео, а з'ош ман>е убио цара Уроша. 

3. у1укариЯ, Орбин, Па/сц/е. 
Из досадашн>ег расматран>а видели смо, да од стари^их 
извора ]'едни сведоче да ^е Урош надживео Вукашина, а 
друга да не могу у овом питан>у ништа одлучити. По томе 
ко хоКе да говори о убиству Урошеву на основу до сад 
познатих писаних извора, мора се, доказав на^'пре да су 
старики неистинити, позивати на мла^ (поглавито из ХУП 
века) изворе. Ну г. СреЬковиЬ, разумевши погрешно ста- 
рике изворе, поклонно им ^е, као што смо и ми, веЬу вред- 
ност него мла1)им, што се види из ових речи 1ьегових: „И 
тако на^стари^и писци или хроничари сведоче, да ]е Вука- 
шин убио Уроша, као што ]е убио „раб" Василисе цара 
Михаила, а доцни]и хроничари, живеЬи у турском или 



^) У раоправи о Вукашииу г. СреЬковнЬ веди: «Иридипска и 
МаЬедони]а бвда ]е главно м]есто 1ьихне (Мр1ьавчеваЬа) подитичке п 
државне радле» Гд. XXVII, 267. 

''^) По што ]в Душан венчао Уроша за крал>а, дако може биты,, 
да се у зераанском натпосу помп1ье &ихово раните 8а]еднпчко »го- 
сподотво* над прндепском обдашЪу, па се Урош у натпису зове- 
царем с обэиром на пото1ьу титулу (као и Марво нралем). 



223 



аустри]'ском (?) ропству и подносеЬи свакоз'аке муке и те- 
рете ^ер нема^у сво^е — српске — државе, \гашу плачевне 
и жаиосне срдачне приповести, украшава^у, додачу све оно, 
што веЬма буди осеЬаьье, па овамо спада приповедан>е . . . • 
како се не зна за гроб Букашинов, како га помеле птице 
и зверови и тд.'*'* И опет за то он ^в „целу слику Урошеве 
смрти'^ насликао према овако р()аво оцен>еним мла})им из- 
ворима, а поглавито према сведоибама ЛукариЬа и Орбина, 
коди нису живели у аустри^ском ропству, веЬ у аюбодном 
српском граду Дубровнику. 

Нашав у ЛукариЬа да ^е Вукашин, после маричког 
пораза, „пренесен и сахран>ен у градиЬу Сушици, мало 
ниоюе гроба цара Уроша"'*, и да ]'е, после убиства, „Урош 
сахран>ен ноЬу у ^едном своду у селу скоаллнском Ша- 
ренину" у'** а у ДиФрена да ^е тело Вукашиново погребено 
у цркви светог Димитри^а'**, г. СреЬковиК зе, на основу 
прве вести, при свем том што ^е «елса у Орбина и што ^о^ 
се противи сведоцба домаЬег писца Па^си^а и све друге 
околности, — начинио овакав заклучак: „Кад 1е Вука- 
шин сахран>ен ,,мало ниже гроба Уроша императора", 
^асно ]е, да ^е Урош пре Вукашина и преминуо."'* 

Примив без и каке критике ЛукариЬево извешЬе да 
]е Урош сахран>ен у некаквом скопл>анском Шаренику и 



■") Крит. 17. 

^^) .1укариЬ, 63 «Ги рог(а1о & вереИге пвПа госса и! бивЫха, рооо 
п {^{ц (1а11а вероНага и^ 17го80 ^тре^а(огс. Ову ]е вест поза]мио од 
ЛукариЬа ДиФрен. 

''3) 1Ы(1. 63 а17го8С Гц аереНко 1а (етро (11 аоЦе 1п ап уоКа (11 
^врга 8с1агвшк, У1Иав^о 4| 8оор1в*, — И по Орбину ]в Урош сахрашен 
у скопл»анском седу Шаренику. 

''*) И ову]е веот ДиФрен уза^иио, ади од Орбана ко]и пише, 
(стр. Э77) да ]в Вукашиново тедо «бвдо аренето у ов. Дп1штрв]а у 
Сушвци КО) а ]в у Рашко]* 

'») Крит. 22 



224 



I да }е тело Вукашиново пренетх) у Сушицу и сахран>ено 
I ,,мало ниже гроба Урошева", г. ОреЬковиЬ ^е пао у многе 
грубе погрешке, ко^е да би оправдао, морао ^е, и против 
Х^ вол>е, тврдити: да патри^арах Па^си^е, само за то што пише 
да ^е Вукашиново тело било »по^о|»нате окапимо вь ндя! 
и |^ЫБаиь и птицдмь сьи^дц* да „пн гровь кмо^ :;ндмть се'; 
и да ^'е село Шареник више Нерод11мл>е, дакле с ове стране 
Шаре, а не у скопл>анско] области, као што кажу ЛукариЬ 
и Орбин, „ко^и су знали шта су писали'* — ни^е знао „где 
^е Урош убиз'ен, нити где ]в првоначелно био сарашен**, 
него з'е ,,нешто чуо од народа у Неродимлу у цркви, ко^а 
се сада зове ,,св. Урош", на по сата уз неродимску реку 
сниже Петрича, а нешто ]е читао о Шаренику, али нще 
знао гди ^'е**'*! Он з'е морао, ма и преЬутно, чак и на то 
пристати, да де Шареник, где }е Урош сахран>ен, уз саму 
Сушицу или — у н>оз', з"ер иначе Вукашин не би могао бити 
погребен „у Сушици, мало ниже гроба Уроша императора'*! 
Патризарах Пазси]е родио се у ^ан>еву, на 1{осову, 
био ^е ученик патриз'арха ^ована (1592 — 1614), новобрдски 
митрополит две године (1612—1614) и српски патрщарах 
око тридесет две године (1614—1646), био зе, дакле, у да- 
леко поволни^им приликама да сазна, где су сахран>ени 
Вукашин и Угл>еша, него ли Орбин и ЛукариЬ. Па да ли 
де имао право г. СреЬковиЬ, што ^е више веровао ово] 
дво^ици него Пазси]у? На ово питан>е само Ье се одгово- 
рити, кад испитамо: да ли ^е тело Вукашиново пренето у 
Сушицу, као што Орбин и ЛукариЬ тврде. 

По Исаи^и, на^стари^ем и на^бол>ем сведоку маричког 
бо^а, Угл>еша и Вукашин с войском од 60.000 „по1)Оше 
у МаЬедонщу да прогна^'у Турке, не мислеЬи да нико не 
може одолети гневу бож^ем, ^ер н>их не изагнаше, веЬ сами 
од н>их поби^'ени бише и тамо им кости падоше и неао- 

'•) .тыа. 21 



223 



гребени осташе"." Ово исто, без сумк>в цо Исаи^и, сведоче 
и родослови: аеЬски, цетин>ски и студенички. Патри^арах 
Па^си^е казусе само за Углешин гроб, за Вукашипа вели 
да ^'е био „храна птицама и рибама*' и да му се »ни гроб' 
не зна"'", а о учешЬу Го^кову у рату и не спомин>в. Лу- 
кариЬ и Орбин, на против, сведоче, да су се Угл>еша и 
Го^ко удави 1и у Марици и да им се телеса нису нашла, 
а за Вукашина тврде, да з'е, божем, избегао покол, али да 
га з'е убио на извору, близу Харманлиз'е, н>егов слуга, 
Никола Хрсоз'евиЬ.'* 

Код овако супротних сведоиаба о гробу Угл>ешину 
и Вукашинову, да ли се сме безусловно веровати ^1ука- 
риЬу и Орбину да ^е Вукашин сахран>ен у Сушици и то 
(по ЛукариЬу) ,,лсало ниоюе гроба цара Уроша" ко^и ]е, 
према истим писцима, сахран>ен у Шаренику ? 

Лли баги и да ^е сахран>ен Вукашин у Сушици, опет 
из тога не мора следовати да ^е цар Урош умр о ире н>ега, 
^ер }е манастир светог Димитри^а у Сушици, по карловачком 
родослову, Хану и г. СреЬковиЬу, основао крал> Марко,'** 
ни^е се, дакле, могло пренети у н>ега тело Вукашиново у 
току 1371 године, и да низ'е настала несигурност од Ту- 
рака, ко^и су, после задоби^ене победе, на све стране „по- 
летели као птице по ваздуху.*' 



") Ст. Нов. Прим]ери. 374. 

'8) Гл. XXII, 223. 

'») Ьиооап, 6Л; ОгЫак 277. Упореди Троношца Гл. V, 76—77. 

Ову народну прнчу (упор нар. песму ^КралввиЬ Марко позна]е 
очвну сабл»у*) прнбелцжио ]е,1Ь34, Рамберто (Ка(1 ЬУХ, 88), а од н>ога 
су ]е Орбнн и ЛукариЬ поза]|1или. По што ^е по Пазси]у Угл>ешин 
Гроб више Харнанли]е, рекао бих, да ^е Рамберто помешао Вукашпна 
с Угл>ешом, пли ]е ова промена доцни]е учишена. 

^). ШаФ Рат4(. 61; На1ш, КеЕзе уоп Ве1^га<1 пасЬ ва1оо1к 79'* 
Гл. ХЬУ1, 216, 219 221, 229. 

ГП511П11ЪИЦД VI 15 



226 



До душе, г. СреЬковиЬ у свор] критици одуста^в од 
онога, што зе у „путничким сликама" говорио о поста нку 
реченога манастира, па на медном месту тврди, да су га 
сазидала три брата Мрн>авчевиЬа, а на другом — да га ^'е 
започео Вукашин 1345, а довршио н>егов син Марко, дакле 
после 26 Септембра 1371 I Да би доказао прво, г. СреЬ- 
ковиЬ се погрешно позива на карловачки родослов,'* кози 
сведочи да су манастир св. Димитри^а саградили: Марко, 
Дмитар и Андрезаш, синови Викашинови. Оназ пак натпис, 
коз'им г. СреЬковиЬ доказуз'е да ]е речени храм почео зи- 
дати Вукашин, због позног постанка'^ не заслужу^е веро- 
ван>а. Да ]е манастир св. Димитри^а доиста подигао Марко, 
не треба ^ачег доказа од натписа урезаног на плочи, ко^а 
се сада налази у зиду манастирске ку^не и ко^у г. СреЬ- 
ковиЬ неосновано држи за надгробну плочу Кра^ьевиЬа 
Марка. Та] натпис гласи: .Вь Хрнстя Богд Б11агов'К|^мн и|^аль 
Мдрко, ктнторь светдго хрлцл, к^уид ио^ пяиеть^'"'; оведочи 
дакле, да ]е Марко основан (Гипс[а1;ог) реченог храма, коз'и 
се с тога и назива друкчиз'е Марков манастир.^^ 

Па да ли ]е Вукашкн сахран>ен у Сушици, ма и аосде 
смрти Урошеве ? 

После сведоцбе калу1)ера Исаи]е ми велимо да ни^е, 
и ако г. СреЬковиЬ, у опису „Фамили]арне гробнице Мр- 
н>авчевиЬа*', тврди, да су у припрати манастира св. Ди- 
митрщ'а сахран>ени Вукашин, Марко и остали Мрн>авчевиЬи 
и да ]в од сви^у н>ихових гробова, ко]е су „луди и време по- 
кварили*', остала само „плоча гроба Вукашинова с дво- 



*») Крит. 22 

*2) Ова] натиие баке постао кад и живопис, ко]и не може битв 
огарв]в од 1583, ]ер се 11е))у свецима надази п цар Урош, ко]|1 ^е по 
свеЬен после ове године. Га. ХЬУ1, ,221. 

М) Гл. ХЬУ1, 224. 

•*) Рукоп. у библ. Учен. Друштва бр. 2!; Гл. ХЬУ1, 221. 



227 



главним орловима" и натписом; }ер се иэ то^а натписа, у 
колико га }е г. СреЬковиЬ прочптао, види, да та плоча не 
покрива Вукашина, веЬ — некаког Мр1)ена, (сто^и Мр|- 
геп место Мрыбмк), ко^и се преставио треЯег Септембра!'^ 

Да ни Кр^л>евиЬ Марко ни^е сахран>ен ,>према своме 
лику*' у припрати реченог манастира, и да она плоча у 
зиду манастирске кузне ни^е била на н>вгову гробу, уве- 
равамо се, прво по томе, што она слика до крал>а Вука- 
шина ни^е Маркова, веЬ н>егова брата Иваниша^*; друго. 
што се онакав исти натпис, какав ^'е на горню^ плочи, 
налази и на светом Архан1)елу,*' другое задужбини крала 
Марка. 

Да Марко доиста ни]е сахран>ен ни у ^едноз од по- 
менутих две^у задужбина, поэивам се ]ош на Орбина и 
ЛукариЬа, кад им и г. СреЬковиЬ веру^е да ]е Букашин 
сахран>ен у Сушици, прем да му он ни^е гроба нашао. 
Први од н>их двоз'ице, приповедивши како ^е Марко поги- 
нуо близу Крал>ева у Влашко], додаче: „н>егово ^е тело 
сахран>ено у манастиру Блачанима близу Скопл>а",'** а 
други пише: »убио га зе случайно Ратко Влах, а тело му 
]е метнуто на з'едног коша товараша, однето и сахран>ено 
у манастиру Булачанима.^^^ 

Блачани и Булачани биЬе ^едно исто место, као што 
^е и ДиФрен узео (стр* 64). Последн>е место налази се на 



•**) Гд. ХЬУ1, 223. По ЛукариЬу Вукашин ни]в сахрашен у ман. 
св. Ди1111трв]а, веЬ у граду сушичком^ ко]и се сада зове „град Крад>е- 
ваЬа Марка.** Гл. ХЬУ1, 220. Упор. НаЬп 180. 

••) 81оУшас, 1884, 3. 

в^) Гд. VI. 188, Гл. XXVII, 277. 

^) ОгЬ. 279. «Л вао согро Ги зереИКо пе1 топаакепо (11 В1ас1 (шЧ 
аргезво 8оор1е>' 

в^ Ьиое. 73 (|Ри тог(о А саяо (1а На(ко Vи1аво, е( Л вао согро 
тв880 ворга и а сауаПо (11 рехга. Ги рог(а(о & зереИге 10 топая(ег10 
с11 Ви1асс1ап1.* 

15' 



228 



карти аустр1уског 1)енералштаба за десет километара од 
Скопла. у правцу к Црноз* Гори, а то се исто име помитъе 
неколико пута у поменицима пшин>ском и водичничком.'* 

И тако из досадашььег и преко наше воле отегнутог 
говора о гробовима Мрн>авчевиЬа ми смо се могли доволно 
уверити, да у Марковоз задужбини св. Димитри]у нису 
сахран>ени ни Вукашин, ни Углеша, ни проблематични 
Го]ко, па ни сам Марко, а камо ли »сви« МршавчевиЬи, 
као 1ПТ0 г. СреЬковиЬ тврди. 

На реду ]е сада да испитамо у колико ]е основано 
твр1)ен>е г. СреЬковиКа, да ^е село Шареник било близу 
Сушице. 

Примивши без доволно критике ЛукариЬеву сведоцбу 
да ]е тело Вукашиново сахран>ено у Сушици ^мало ни;ке 
гроба Урошева**, г. СреЬковиЬ морао ^е, по што по то, 
пронаЬи село Шареник близу Сушице. ,, Треба само по- 
гледати на мапу — вели он — па Ье се одмах видети Шар- 
кова планина у скопл>анско] нахи^и, у правцу од Скопл>а 
изпад манастира св. Димитри^а, до тако зване Маркове 
реке, а то Ье и бити — Шареничка река*''(^) 

До душе, Шаркова и Шареник има^у заз'еднички корен, 
ал и за што се шареничка река, и то после половине XVII 
века, прозвала Марковом, г. СреЬковиЬ ни^е нашао за по- 
требно да обз'асни. Ну залуд Ье радознали читаоци тражити 
на мапи и Шаркову планину, зер она планина, коза се 
„одва]а од Кршз'ака'' и козу 2^"^- СреЬковиЬ тако крстио, 
само да би отуда истесао село Шареник, зове се — по 
имену села — Салпова!^^ 

И тако, по што г. СреЬковиЬ низе ничим доказао, да 
се Маркова река кад год звала шареничком, а сувремена 



*°) Гл. ХЫ1, 1?7. Водичник ив}в далеко од Скопла. 

»') Крит. 21. 

®*) ИаЬп, ие1ав уоп Ве1^гас1 пасЬ 8а1ошк, 180, 



229 



Филологи^а не допушта да се од Салка изведа Шареник; 
не оста^е нам ништа друго, него да веру^'емо Па^сизу да ]е 
Шареник био на ово^ страни Щаре**, а не у скопланско^ 
области, као што погрешно тврде ЛукариЬ и Орбин, а по н>има 
ДиФрен и г. СреКковиЬ. Што реченога места сада нема 
близу Неродимл>а, не треба се чудити, кад се зна, да се 
баш из тога кра]а иселило много српског народа не само 
под патри^архом ЦрнозевиЬем, веК и доцни^е** 

Ну г. СреЬковиЬу мало ]е било, што з'е од Салкове 
планине начинио Шаркову, а од ове село Шареник, него 
^'е — само да би потврдио ЛукариЬеву сведоцбу — потражир 
и нашао — она] исти извор, на коме зе Вукашин убио 
Уроша! Истина, народ око Маркове реке ни^е му знао 
ништа да исприча о томе убиству, а^ш н>ему ]е ,, Царев 
Студенац** (,,Султан-су]") више манастира Нерезе самим име- 
нам сво]им довол>ан доказ, да ^е баш на том извору по- 
гинуо послед1ьи г^р српски, у пркос сведоцби Мил. Мило- 
З'евиЬа, да се код Неродимле налази не само Света Главищ^\ 
на коз'оз }е цар Урош уби^ен, веЬ и извор Царевац где з'е 
Нэсгово мртво тело окупано*'! 

О овом „доказу** не би требало ни речи проговорити 
после толиког разлаган>а о неоснованости »1укариЬева из- 



^) Ово сведочи п вешто старщн од Па)си]а БранковвЬев «ле- 
топис'*, по коме )е Урошев гроб био близу града Иетрича, у храму 
успев>а св. Богородице, више Неродимла. Агк III. 14. По Троношцу 
]е Урош сахравкОн у «породимском манастиру б.1пзу веселих дворова'^ 
Неман>нка у Неродим.ьи (Породпм.ьн). Гл. V, 75. 

•*) Упор. М. Мило]вв. Путопис, I, 200 — 201. По Па]си]у Урош 
]с уби]ен «ниже Неродим4»б* у селу Судг^июи. У девичком молабт.ку 
помише се 1743 горша Судим}ьа као место ко]е ни^е далеко од Де- 
вича (рукоп. у бнбл. учен, друштва бр. 66). Судимуьу и Иекудим, где 
Зв Урош уби]ен по сведоцби патрп]арха Арсеш1]а IV (Ра]иЬ, II, 818) 
наводи и Мпло]евиЬ (Путопис, I, 214 и 200], а Шареник не. 

•* По Троношцу }би^ев^е «на ]едномху.\1{/ у Косову аол.у»Гл. V. 7; 

•в) М. Мил. Путопис. I, 213; упор. 200. 



230 



вешта^а о гробу Вукашинову и У рошеву ; али опет не мо- 
гу преЬутати, да се баш у томе истом кра^у, у ком ^е 
г. СреЬковиЬ нашао ,, Царев Студенац*', помин>е „Царев 
Кладенац^* пре но што з'е у Срба и било царева. Тако, 
ме1)у добрима копима ^е Душан као крал обдарио манастир 
Трескавац, близу Прилепа, наводи се н>ива ,,шть 1|д|»€ва 

КяАДвНЬЦД до 1дВ«Ю П0Т0И8 Н ДО ЦД^бВА Д^О^МД ИОН ИД6 

«ть ПоАдтнць нд Веянко^' и ливада код ,,1|Д|^€вд каддбньпд'**^ 

Ова^' пример свакога Ье убедити, да се из циглог имена 
,, Царев Студенац" не сме ништа изводити о убиству цара 
Уроша; зер ако бисмо и таке „доказе" примали, онда би- 
смо могли тражити и село Шареник и извор на ^коме з'е 
цар Урош убиз'ен више Призрена, у жупи Гори, ^ер се ту 
налази „врло дивна вода, ко^а се зове «царева чесма» 
Урогиева чесма, Уротева баштина", а ту ]е и .уУро- 
гнева планина"*" 

Као гато смо видели, свеколико упин>ан>е г. СреКко- 
виЬа да докаже, да ^'е цар Урош уби^ен и сахран>ен у 
скопл>анском кра^у, остазе узалудно. Сви су н>егови за- 
кл,учци тенденциозни и често супротни, с тога се не треба 
чудити, што ]е он, да би их потврдио, измислио читаву 
причу о телу У рошеву: како ]е до 1394** године лежало 
у некаком „скопл>анском" Шаренику, близу Сушпце, па 
те исте године, а после смрти\^] крал>а Марка, због тур- 
ских насрта]а, пронесено у Неродимлу, у цркву св. Бого- 
родице, и како ]е „свет видео гроб Урошев, па ^е ту и 
измишл>ена приповетка о убиству У рошеву у „косовских 
иол>ах*' около Неродимле и Петрича, а ту причу и запи- 
сао онако сметено Троношац и патри]арх Пазси^е"**^** 



»') Гаасн. ХШ, 373; Гл. XI, 135. 

••) И. ^астребов, Податцн, 136 и 137.— По подгоричком лето- 
иису Урош ]в уби]вн у Призрену, 8саг. Х1П, 1 83. 
^•) Крит. 24, а на 23 страни 1395! 
>«>) ДЫ(1. 23. 



231 



Колико вреди ово приповедан>е, разбира се на]бол>е 
отуда, што тобожн>и ,,пренос'' Урошева тела „из скоплан- 
ске области'' ни^'е био 1394, веК чак 1583 године, када 
су Турци владали свгглса српским земл>ама, а г. СреЬковиЬ 
погрешно ^е ирочитао код Па^си^а годину „ %чк.** ( = 1583) 
као „м\и.*' (=1393 или 1394, а наштампано }е .$ук.= 
1214!), додао ^е, дакле, пуиих 190 година**^*! 

Оваку крупну погрешку ни^е требао учинити г. СреЬ- 
ковиЬ не само за то, што ^е Пазси]е изречно казао, да ^е 
иоменуте године Урошево тело арви аут из гроба изва1)ено 
**^* нити што о преносу сиомин>е, него и с тога, што исти 
тврди да де у то време био новобрдски митрополит Васи- 
лиз'е, за ко^ега ]е г. СреЬковиЬ ^ош пре 14 година об^а- 
вио,'*** да ]е живео крадем XVI века, када ]е и&}сще 
ро1)ен био. 



101) ЛЫ(1. 20 и 94. И при оваком погрешном читашу брО]ева 
«превос» Урошева тела падао би аре смрти кра^а Марка, дакле ар^ 
«турских напада]ао. 

10») Обо потвр1)узв и БранковиЬев „летопис" по коме ^в Уро- 
шево те/.о, кад ]е изва))ево из гроба ,оставл>ево у истоз аркви. Агк. III* 
14. Упор. Гл. V, 75 

«о») Гл. XXV, 34 ; упор. Гл. ХЬУ1. — По Мило]ввиЬу умр'о ]в 
23 Фебр, 1595. Путоп. I. 168. 

Пре две године послао ми ^е ]едан при^атеА из Старо Срби]е 
лричу о убиству Уротеву, преписаву од ]едвог деведесетогодишаег 
старца о Косова, ко]и ]е жао младиЬ био овчар у чувеног Дашар- 
паше приштевачкого. У то] се причи, освм познатих отвари, каэу]е, 
да ]е ^ашар•паша, «градеЪи амам у Приштиви аа сво] харем, срушио 
Урошеву цркву у Неродим^у и пренео тамо олочу с доста оишир^ 
ним натаисом с гробнице шегове*. Ово казиваше старчево потврдио 
]е моме при]атеАу и н>егов шурак, 1ю]и ]е ту плочу видео, кад ]е као 
дате ишао с марком у женски хамам у Приштиви, у ком се иста и сад 
налази. И патри]арах Па]си]е потвр))у]е, да ]е Урошева гробница била 
покривена плочом; ^щ пОК(^Н8ДЮТк Ю ПЯОУОМЬ КАМбИОМЬ*'. Гл. 
XXII, 220—221, уп. 228— 229. 



232 



Вредност сведомаба мла^их извора о 
смрти Урошево] 

1, Мгсхаило Константинович и мла^и родослови. 

Из досадаш1ъег излагала могли смо се уверити, да о 
убиству цара Уроша нема спомена у иисатим изворима 
пре XVI века. 

На^старизу вест о неприродно^ смрти Урошевоз на- 
ходимо у делу Михаила КонстантйновиЬа из Острвице, ко^и 
Зе на кра^у XV или у почетку XVI века о Урошу зябе- 
лежио ову приповетку: 

„Оваз* ^е сводим царством неуредно владао, з'ер му 
^е Бог, због греха н>егова оца, одузео сгалсег, тако да 
]е, оставл>а]'уЬи заслужне служител>е и верне луде сво^е, 
обдаривао незаслуокте и невернву и за то су га прозвали 
лудим Урошем. Он з'е дао био дво^ици браЬе да управлазу 
бугарским царством, а у овим земл>ама био ^е такав обичаз, 
да никакав човек осим цара, крал>а или кнеза, црвене чизме 
на ногама низ'е носио; а оноз* браЬи цар ^е дао слободу 
да носе црвену обуЬу, ко^е кад су они видели, узму земл>у 
бугарску за себе а п>ему се усиротиве. Цар им з'е поручио 
и заповедно да до^)у к н>ему, али му они одговорише овако: 
,,Царе, ти си нам дао црвену обуЬу, али нам з'е неЬеш 
тако лако опет одузети"! А и бугарска земльа била }е 
н>има наклонена због оног дела н>ихова оца.*"* 

У то време дошао ]е и тзфски цар Мурат и опсео 
Дренопол>, и до^)у вести у Рашку к цару Урошу, да )е 
турски цар Мурат опколио Дренопол>. Тада се цар Урош 
одмах спремио, да с великом силом по^)е против Турака у 
помоЬ Дренопол>у, и када зе дошао с войском у земл>у Ко- 
стантинову, утабори се на з'едном пол>у, ко^е се зове Же- 
глигово (Ьеи§1о'^^). Ту }е видео у сну, да з'е ан1)ео дошао 
к й>ему, узео саблу из н>егове руке и предао з'е Турцима; 



•**) Дер }в Душан убио цара бугарског Михаила. 



233 



а он, видеЬи то чудо, остао ^е та^ дан на том полу, и сам 
]в од^'ахао у гору к ^едном пустинлку и испричао му то 
сво^е в1Й)ен>е, а у.|едно исповеди му се, говореЬи: ^Во^им 
се греха оца мога.« На коз'е одговори му старац: „Грех 
твога оца биЬе наказан на четвртом колену", ^ер низе 
хтео н>ега самог ожалостити. И тако отиде отуда цар да 
избавл>а Дренопоъ. Над ^е био само четири мил>е далеко 
од Дренопол>а, онда су она два брата, ко]и су заузели били 
бугарску землу, против свога госаодара устала и арегила су 
цару турском и хюкорила му се. Цар Урош, има^уЬи ве- 
лику силу, прем да му з'е Вог одуэео разум, ни^е ништа 
марио за цара турског, него се уздао у свозу велику моЬ. 
И тако цар турски, зназуЬи добро за та] перед у во^сци, 
отишао ^е од града и пошао ^е са целом сводом силом про- 
тив н>ега, и по што ]*е предн>е страже разбио, ступао з'е 
напред до саме войске, и затекао з*е цара Уроша у стану, 
и он ту буде уби^ен, и многи други око н>ега буду потучепи, 
па и сва н>егова войска буде до ноге разби]ена, те се то 
место рт и данас зове сраско или рашко рагбо]иште (по- 
гиби^а). После су та два брата, ко]и су били противници 
свога господара, и коз'и су се покори^ш Мурату, цару тур- 
ском, од овога цара, према н>ихово] присто]но]* заслузи, 
даривана била: дао им ^е, то ]ест, обо)ици главе одсе^и. ****** 

Упоредивши качиваше стари^их родослова о смрти Уро- 
шево] с наведеним прича1ьем Михаиловим, увериЬемо се, 
да ме1)у (ьима има знатне разлике, а главна ^е у томе, 
што су по родословима два брата одметника збаци.1а с 
престола Уроша, и ова^ природном смрЬу умр'о, а по Ми- 
хаилу нису га збацила, веЬ издала цару Мурату, те га 
ова^ погубио. Не треба доказивати, да цело Константино- 
виЬево казиван>е низе ништа друго, до народна тра^хициз'а 



>«*) Га. ХУ;П, 74—76, упор. 79 страну. 



232 



Вредност сведоуаба мла^их извора о 
смрти Урошево] 

1, Мгсхаило Константиновне и мла^и родослови. 

Из досадашн>ег излагала могли смо се уверити, да о 
убиству цара Уроша нема спомена у иисатим изворима 
пре XVI века. 

Назстаризу вест о неприродно^ смрти Урошево] на- 
ходимо у делу Михаила КонстантиновиЬа из Острвице, ко]'и 
]е на кра^у XV или у почетку XVI века о Урошу забе- 
лежио ову приповетку: 

„Оваз зе сводим царством неуредно владао, з'ер му 
^е Бог, због греха н>егова оца, одузео палсег, тако да 
]е, оставла^уЬи заслужне служите л>е и верне л»уде сво^е, 
обдаривао незаслуоюне и невернву и за то су га прозвали 
лудым Урошем. Он ]е дао био дво^ици браЬе да управла^у 
бугарским царством, а у овим земл>ама био ]*е такав обичаз, 
да никакав човек осим цара, крала или кнеза, црвене чизме 
на ногама ни]е носио; а оно] браЬи цар з'е дао слободу 
да носе црвену обуЬу, ко]е кад су они видели, узму зелиьу 
бугарску за себе а тьему се усиротиве. Цар им ]е поручио 
и заповедно да до^)у к н>ему, али му они одговорише овако: 
,,Царе, ти си нам дао црвену обуЬу, али нам }е неЬеш 
тако лако опет одузети**! А и бугарска земд>а била ]е 
н>има наклонена због оног дела н>ихова оца.*°* 

У то време дошао ^е и тзфски цар Мурат и опсео 
Дрвнопол>, и до^)у вести у Рашку к цару Урошу, да ^е 
турски цар Мурат опколио Дренопол>. Тада се цар Урош 
одмах спремио, да с великом силом по^)е против Турака у 
помоЬ Дренополу, и када ]в дошао с войском у земл>у Ко- 
стантинову, утабори се на ]едном пол>у, ко]е се зове Же- 
глигово (ЬеИ§1о'^^). Ту ^е видео у сну, да ]е ан1)ео дошао 
к н>ему, узео саблу из н>егове руке и предао ^е Турцима; 



•**) Дер ]в Душан у био цара бугарског Михаила. 



233 



а он, видеЬи то чудо, остао ^е та^ дан на том полу, и сам 
]в од^ахао у гору к ^едном пустинлку и испричао му то 
сво^е В1Й)ен>е, а угодно исповеди му се, говореЬи: пВо]им 
се греха оца мога.« На козе одговори му старац: „Грех 
твога оца биЬе наказан на четвртом колену**, ^ер ни^е 
хтео н>бга самог ожалостити. И тако отиде отуда цар да 
избавл>а Дренопол>. Над ^'е био само четири мил>е далеко 
од Дренопол>а, онда су она два брага, ко^и су заузели били 
бугарску звмл>у, против соога госаодара устала и ирехила су 
цару турском и покорила му се. Цар Урош, имазуЬи ве- 
лику силу, прем да му з'е Вог одузео разум, ни^е ништа 
марио за цара турског, него се уздао у сво^у велику моЬ. 
И тако цар турски, зназ'уЬи добро за та] перед у во]сци, 
отишао з'е од града и пошао ^е са целом сводом силом про- 
тив н>ега, и по што ^е предн>е страже разбио, ступао ^е 
напред до саме воз'ске, и затекао ]е цара Уроша у стану, 
и он ту буде убщен, и многи други око н>ега буду потучепи, 
па и сва н>егова воз'ска буде до ноге разби]'ена, те се то 
место рш и данас зове сраско или рашко разбо^иште (по- 
гиби^а). После су та два брата, ко]и су били противници 
свога господара, и ко^и су се покорили Мурату, цару тур- 
ском, од овога цара, према н>ихово] пристозно] заслузи, 
даривана била: дао им ]е, то ]ест, обо)ици г^гаве одсеЯи.**^^^ 

Упоредивши ка^нван>е стари^их родослова о смрти Уро- 
шево] с наведеним причашем Михаиловим, увериЬемо се, 
да ме1)у н>има има знатне разлике, а главна ^е у томе, 
што су по родословима два брата одметника збаци.1а с 
престола Уроша, и она] природном смрЬу умр'о, а по Ми- 
хаилу нису га збацила, веЬ издала цару Мурату, те га 
ова^ погубио. Не треба доказивати, да цело Константино- 
виЬево казиван>е низе ништа друго, до народна традициза 



»<») Гд. ХУ;П, 74—76, упор. 79 страну. 



234 



о Урошу и Вукашину, од прилике из средине XV века, 
]*ер он од 1464 низ'е живео ме^)у Србима. 

Другу вест о убиству Урошеву налазимо у ^едном 
од мла))их родослова, тако званом карловачком, ко^'и ^'е, 
судеЬи по завршетку — и ако то ни]е у век поуздан знак 
— писат кад и КонстантиновиЬа хроника. Та вест гласи: 
„Цар СтеФан роди сина цара Уроша (то ^е био четврти 
Урош). Оьа^ сазида цркву ро1)ен>е св. Богородице у Скоплу, 
а мати н>егова у Црноз Гори више Жеглигова. Уморише 
га крал> Вукашин и Углеша деспот и Го^ко, ко^е Бог не 
остави у животу, веЬ чашу, ко^у су налили своме госпо- 
дару, на скоро сами испише, од Турака горко напо^ени. На 
Марици, близу Црномена, цела се №ихова войска потопи: 
од 70.000 мало их ^е остало, праведним судом божьим; 
Зер да ни^е био бож]и суд, како би могле 4000 побе- 
дити 70.000 ?'*'*»• 

Ово казиван>е разлику^'е се од Михайлова не само 
краткоЬом веЬ и садржином, и ако су у исто време пи- 
сата, ^ер по Карловачком родослову Уроша нису издали 
Вукашин и Углеша Мурату, веЬ су га, за^едно с треЬим 
братом Го]КоМу сами убили, лсало пре сврзе погиби^е на 
Марици. По што ове сведоцбе нема у загрепском мла1)ем 
родослову (ко]и з*е, с обзиром на завршетак, старики од 
карловачког), не може бити сумн>е, да ^е наведена све- 
доцба народно преданье о смрти Урошево^ и Вукаши- 
новоз с кра^а XV века, ко^е ^е писац карловачког родо- 
слова унео у првобитни текст мла1)ег родослова. 

У БранковиЬеву хронографу, ко^и се обично зове 
летописом, налазимо треЬу вест о убиству Урошеву. Ова^ 
хронограф, ко]и се сачувао у доста лошем латинском пре- 
воду, постао ]е у почетку XVII века (а на]дал>е 1618). 
На^слични^и ^е с БогишиЬевим хронограФом, сачуваним у 




^^) ШаФ. Рйта1 61, 



235 



рукопису из друге половине XV века. У н>ему има^у, као 
и у пивском'*^ и житомишл>иЬском, изводи из Цамблака и 
Костантина ФилосоФа, а разлику^в се од свщу хронографа 
тиме, што су у н»ему употребл>ени мла1)и,**"* а од чести и 
старики '**• родослови. 

БудуЬи ^е, после проналаска Урошева тела, народно 
предан>е о убиству н>егову ушло у нову мену и опште 
примл>ено било; то не само да га ^е саставлач Бранкови- 
Ьева хронографа унео такс измен>ено у сво] хронограф, 
него му ^е, шта више, прилагодио и са свим противно 
казиван>е стари^их родослова, и од обо]ега редиговао ^е 
оваку сведоцбу: 

,,Цар СтеФан роди сина цара Уроша 1337 (то ^е био 
четврти Урош). Цар Стеван умре 1355 и остави наследника 
свога сина, младога Уроша, и лиюгим клетвама закле сво]е 
велеможе, да му буду верни. И тако године 1356 иостаде 
царем млади Урош, Ова) цар иодиже цркву ро^гье св. 
Ббгородищ у Скаалуу а юегова мати у Црно) Гори више 
Жеглигова. Оъа] Урош бе]*аше доиста красан и сувише мило- 
стив и досто]ан дивл>ен>а, али савете старачке одбациваше, а 
младиЬске примаше, па с тога као што ]е Ровоам, или бол>е 
реЬи, као што ^е Михаило цар бугарски (м. грчки) пострадао од 
свог слуге Василиз'а, ко^ега ^е слушао презируЬи друге, тако 
су и Уроша младиЬски савети упропастили. И тако, на сер- 



^^) М. Мило^вв. Путоп. II, 218-230. 

•®*) ^едан, ыалок на загрепскп, а други готово истоввтан с 
кардовачким (упорвди уРатй1к. врете 11—14, 2 6 — 38 на стр. 62, врете 
1 —3, 23—26, 29—31, 84—38 на стр. 63, врете 1—23 на стр. 64 са 
врет. 33 — 36, 7—20 на :тр. 17, 10—13 на стр. 22, 37—38 стр. 23, 
1—3 стр. 24, 4—21 стр 24, 22—36 стр. 23 Агк, III). 

'"•) Упореди у Рйта1. врете 25—37 стр. 52 са вретама 10 — 23 
стр. 12 Агк. III; врете 14—18, 20 — 23 и 35 на стр. 53 Рат. са вр- 
етама 27—31, 34—38 на стр. 12 Агк. III; врете 38 на стр. 5*^, 1 — 4,7, 
9, 11 — 13настр. 54 Рапаи. са вр. 35, 37 -40 с. 13, 1—3 с. 14 у Агк. III. 



236 



шетку шеснаесте године тьегова цароватьа аогазиУ1е великаши 
заклетвуу ко]у су онако свечано задаит. Вукашин пак, ко^и 
се од н>ега удостоз'ио деспотског досто^анства, па рш и 
круиисан био, на] после лишио ]е Уроша отачанског пре- 
стола аа и живота. И такс овога щра убще крал Вука- 
шин, деспот У глета и Го}но, и сраско царство разделе на 
четири де.т. Зедног назову кралем, другога ЯесароМу тре 
Яега десаотом, а четвртога кнезом. Горе поменути Урош 
свршио ]е своз* живот у<фед сво]е државе, у царско] части, 
оставивши велику жалост цело] отацбини, ;ер ;е умрЪ без 
наследника. Гроб му }е близу града Петрича у цркви ус- 
аеюа св. Богородице више Неродилиьа.*) 

Године 1372 (место 1371) Вукашин, искупив веле- 
може и воеводе српске и силну войску од 70.000, удари на 
Турке и поби]е се с н>има на реци Марици, близу Дрено- 
пол>а, где се и друге реке стичу. Уходе, а и други казали 
су, да тамо ни]в било Турака више од 4500, по чем ]в 
тако Бог допустио, да Турци Србима велики пораз нанесу, 
]ер ]е то била казна за погажени мир. Тиме ]е скоро сва 
войска или од мача изгинула, или се жива у реци подавила, 
а неки су и у ропство одведени тако, да их ]е од 10.000 
мало остало, а и они су, араведним судом божьим, поги- 
нули; ]ер да ни^е допустио и хтео Бог, тешко би могло 
бити, да тако мален бро] толику силну во]ску сатре.**"® 

Из упоре1)ен>а пеЬског и карловачког родослова с 
наведеним причан>ем БранковиЬева хронографа увериЬемо 
се лако, како се писац овога хронограФа узалуд мучио, 
да помири народно причагье с кра.1а XVI века са стари]им 
сведоцбама о смрти цара Уроша и Вукашина. ИЬегов се 
неуспех огледа на]бол>е у твр1)ен»у да су сва три Мрн>ав- 
чевиЬа убили Уроша, по што ]е царовао 1 6 година, дакле 



*) Што ]е штампано обнчним словпма, узето ]е пз стар11]их 
родослова 

•«О) Агк. III. 14 и 15. 



237 



1371 године,'** и с тога ^е морао ставити марички бо^ за 
^едну годину доцниз'е (1372), но што ^е био. 

• 2. Патри^арах Па^сще 
(1612 — 1614 митрополит новобрдски, 1614 — 1646 патри]арах). 

Дош пространи^е говори о Урошеву убиству патри- 
^арах Па^сиде у опису живота н>егова (Гл. XXII). За та^ 
опис били су му извори, као што сам вели, родослов, ле- 
тоиис и народно аредаюе. 

Шта ^е Па^си^е узео из летописа, ни^е потребе одре^)И- 
ватИ; ^ер се то на први поглед даз'е познати, с тога Ьемо 
се само постарати да одредимо шта ]е поза^мио из родослова , 
а шта из народна преданна. 

По што Па^си^е тврди, да ]е Вукашин убио цара 
Уроша, по себи се разуме, да се служио, опису]уЬи Урошев 
живот, мла^им родословом. И доиста, биограФИ)'а Урошева, 
после подужег увода, почшье се речма: »кь вргмеия же оид 
моуунтбдьскА'', а тако се исто почин>е мла1)И родослов за- 
грепски. 

По Па^си^у: Душан ^е Оставио наследником „сина свога 
младоумнога'' ко^и ^е растао „у благости и разуму, стд- 
рынль ськ-кты N6 прнкмдк, идддындь же сье-ёты дрьже^',*'^ 
подигао ^е у Скопл>у цркву, а мати н^егова у Црно^ Гори, 
Мрн>авчевиЬи су поделили српску државу, уби^ени Урош 
сахран>ен ]е „испод града Петрича више Неродимле", српску 
во]ску од 70.000 во]ника разбили су 4500 Турака „попу- 
штен>ем божьим'', ^ср ,,дште не кы господь попоустидь, кдко 
км могли .д. тнсоуште и .ф. вон ододин седиьдесетнмьР^'*' 
По што се све ове вести налазе и у БранковиЬеву хроно- 
графу; не може бити сумное, да се Па^си]е служио или 



*") Мало ниже у истом хронографу сто]и, да ^в Урош умр*о 
1371. Агк. III, 15. 

>»») Гд. XXII. 217. 

>«) Г.1. ХХП, 218—220, 224—225. 



238 



поменутим хронографом"*, или каквим мла1)им родословом, 
ко^им се и саставл>ач хронограФа служио. 

По што смо изнашли гпта ]*е Па^сизе уза^мио из мла- 
\)ег родослова,"* лако нам ]е одредити шта з'е написао „по 
чувен>у од арxи^епископа ко^и су пре н.ега били."*** 

Видели смо, да з'е по БранковиЬеву хронографу Душан 
на смрти „многим клетвама заклео велеможе сво.1е, да буду 
верни н>егову сину" и да су га убила сва три Мрн>авчевиЬа. 
На против Па^сизе тврди, да з'е Душан предао самом Ву- 
кашину „скнптрь дрьждвы и кдетвдми :;дка6ТЬ иб идснлнтп 
сыид кго, доиьдежб вьз^рдстд достнгибтк, н воздеть отк- 
уьствоу свокмоу идсд^дыткк по родоу и К0Д1Н0у шко оп 
прддгдк томо^ Бысть;'',*'^ дал>е, да ]е Вукашин краъевао 
„много година", док ^е ,,младоумни цар достигао седамна- 
есту годину, па се тада завадили и отпочели во^ну, у кор^ 
су з'едни помагалп Вукашину, а други Урошу; да се, за 
тим, искупио сабор у Призрену, ко^и ]в лресудио да Ву- 
кашин преда власт Урошу, али он се не хтео покорити 
пресуди, веЬ поделио са сворм браЬом српску царепину; 
да ^е Вукашин, тш неколико година аосле ирглзренског са- 
бора, убио Уроша у лову, ,,ниже Неродимл^е у месту Су- 
димтьи'*, и сахранио га у цркви св. Богородице „испод 
града Петрича више Неродимле"; да се, по што су Уроша 
узалуд тражили свуда па чак и у Св. Гори, „но идя1;** 
прочуло за Урошево убиство и нашли га у поменуто^ цркви; 
да су Турци, допуштен>ем бож]им а „ради неправедног 



"'*) То се нарочито видп из упоре})е1ьа оних места где се го- 
вори о спаливашу тела св. Саве 1595 године Гупор. Гл. XXII, 231 в 
Агк. III. 2в). Хронограф се завршу]е 1С18, а живот Урошев у Гл. XXII 
писат ^е 1642 године (еЬ. 212, 8еаг. VIII, 11). 

^^^) Хронограф се у старо] кшижевности зове тако1)е родословом. 

'*•) Неиа сумн>е, да ]е 11а]си]е на]више чуо из уста патри]архв 
^ована, коме ]в „ученик" био. Дечански Спом, 19. 

•") Гл. XXII, 217. 



239 



убиства,'* прешли преко мора, осво]или Дренопоъ и кре- 
нули се на Орбиту; да су Вукашин и Углеша искупили 
во]'ску и пошли да одбизу Турке, али у бо]у код Црномена 
били побе1)ени, први се удавио у Марици, а други умр'о 
од ране више Харманли]е, одакле ]е пренет у сво^у за- 
дужбину близу Сера (место у Св. Гору). Све ове вести, као 
и приповедан>е о проналаску Урошева тела 1583 године, 
поза^мио зе Паз*си]е из народног предан>а. 

Да з'е Паз'си]ево казиван,е о Урошево^ смрти доиста 
народно предайте, види се и по томе, што на ]вдном месту 
тврди, да ]е Урош убизен 1371 и да су Турци „те исге 
године, мало ^а«а***" после смрти Урошеве, прешли у 
Европу и победили Вукашина и Углешу (о треЬем брату 
„деспоту** Гоз'ку не говори нии1та, и ако му ^е на део дао 
Бугарску !), на другом — да се Урош, напунивши седамнаест 
година, завадио с Вукашином, за тим држат призренски 
сабор, после кога ^е прошло неколико година, па га тек 
онда убио Вукашин ; а на треЬем месту — да ^е, после 
цара Душана, био „млад цар Урош седамнаест година*' 
и да ни]*е оставио деце, }ер }е „мдядостьиь'''^* био. По 
прво^ сведоцби Вукашин ^е погинуо пре Урошеве смрти, 
а по друго] и треЬо^ пзлази, да Урош ни^е имао више од 
7—8 годрна, кад му ^'е отац умр'о, а био з*е, као што се 
зна, у деветнаесщ години. 

Издво^ивши оно што зе Па^си^е унео у сво]е дело из 
родослова и летописа, ми смо сазнали шта ^е ^оште додао 
из народног предаша. Велим додао, зер су и оне вести о 
животу цара Урош а, коз'е з'е узео из мла{)их родослова, 
такс*)е народно предан>е.*^® О томе нас могу уверити наше 



"8) ^ь^а. 822;^,вь то сдмокхгто... мяло ДЬИбМЬМНМО- 
шьдьшог**' 

"») ДЫа. 227. 

'^) За докаа упореди из родослова опис бо]а маричког са иэ- 
вешта]еи о томе бозу калу1)ера Исав] е. 



240 



народне песме, у копима су често очуване врло старе 
традици^е. 

У друго^ кнэизи Вукове збирке народних песама штам- 
пана }е песма ,,Смрт Душанова,"'** ко^а се опева овако: 

„Поболе се српски цар Ст^епане. 

У Призрену м]есту питомоме, 

Побол>е се умри^ети хоЬе,*' 
с тога царица разашле писма на све стране, копима по- 
зове српску властелу да похита]у у Призрен да чузу шта 
Ье цар наручити и 

„На ком Ье царство оставити''. 
Властела до1)у у Призрен а с н>има и Вукашин крал, 

К0]'И 

,,Диже цара са свилна душека, 
Па над н.име грозне сузе рони'*. 
а цар Ст^епан 

„Погледу]е редом сву господу, 
Погледу^е паке проговара: 
„Мили куме, Вукашине кралу! 
Аманет ти мо^а царевина ! 
И аманет сви мо^и градови ! 
И аманет све мо^е во^воде 
По своз морз' редом царевини ! 
И аманет мо^ не^ак Урошу, 
У кол'з'евци од четр'ест дана. 
Царуз, куме, за седам година, 
Осме подаз модему Урошу. «^ 
После смрти Душанове Вукашин погази завештан>е 
и не хтеде предати власт Урошу осме године, веЬ 
»0н царова шеснаест година, 
Колико з'е зулум поставио, 



>'*») В. Кар. Срп. Нар. П]есмв, II, «86—189 



241 



Што ношаше ра^а сироти1ьа, 
Што ношаше од свиле хал>ине. 
Тад обуче сукнене хал>инв.*' 



Али 



,уМлади Урош со]а господскога, 
Дохвати се сиаге и памети, 
Па доеива стару сво^у ма^ку: 
Да^ ми, ма^ко, комад хл>еба бабов/' 
А мати му одговори: 

юЧу^еш ли ме, мо^ млади Урошу, 

Има хлеба, ал* ]'в у другота, 

Баш у кума Вукашина крал>а: 

Када ти ^е бабо починуо, 

На самрти царство наручио 

Баш на кума Вукашина крал>а, « 

Да цару^е за седам година, 

Осме теби да предаде царство; 

Он цару^е шеснаест година « . . . 

На жалост, ова веома стара песма ни]е цела, ал и се 
ььен завршетак сачувао као засебна песма, ко]*у налазимо 
у поменуто^ Буково^ збирци под називом «Урош и Мрн>ав- 
чевиЬи«'" 

Да су ове две песме некада чиниле ^едну, кор^' би 
бол>е доликовао назив жЦ^Р Урош и крал> Вукашин,<< види 
пе по томе, што се у друго] наставл>а оданде, где се прва 
прекида. Тако, по што ^е Урош, по прво^' песми, затражио 
престо (фкомад хл>еба бабов^) од Вукашина, следовала ]е, 
по другое песми, сва})а изме1)у н>их, ко^а се опепа овако: 

пСастала се четири табора 

На убаву на пол>у Косову 

Код биз'еле Грачанице цркве, 

Дедно табор Вукашина крал>а, 



»**) ДЫ(1. 189-197. 
гоД1тн>1П1А УТ 1в 



242 



Друго табор деспота Углеше, 
ТреЬе табор во^еводе Го^ка, 
А четврто царевиЬ Уроша; 
Цареви се отимлу о царство, 
Мв^)у се се хоЬе да поморе, 
ЗлаЬенима да пободу ножи, 
А не знаду на коме ^е царство. 
Крал> Вукашин вели: я на мени зе»; 
Деспот Угл>еш*: лнще нег* на мени;* 
Воевод' Го]ко: »ни^е нег' на мени;« 
Пути не/ак царевиЬ Урошу, 
Тгути д'^ете ништа не беседи, 
^ер не смиз'е од три брати]енца 
Братиз>нца, три Мрн>авчевиЬа« 

• Тада сва четири напишу, кри^уЬи ^одан од другог, 
писмо протоном Неделку у Призрен, и позову га да до1)е 
на Косово 

я Да он каже на коме ^е царство; 

Он ]е св'з'етла цара причестио. 

Причестио и исповедно, 

У н>ега су кн>иге старо зтавне«. 
Протопоп Неделэко з^'пути чауше, коз'и су га позивали, 
у Прилеп своме ^)аку КралевиЬу Марку, ^'ер 

дКод цара ^е МарКо писар био, 

У н>ега су кн>иге староставне, 

И он знаде на коме зе царство, 

ХоЬе Марко право казивати, 

^ер се Марко не бо^и никога, 

Разма з'едног Бога истинога« 

Марко отиде на Косово, отвори, после службе, кн>игв 
староставне, прекори, наз'пре, оца и стричеве што се не 
задовол>ава.]'у сво]ым државама, веЬ отимл>у ту1)е царство, 
па онда настави: 



243 



» Видите ли, Бог вас не видео! 
Ккьига каже на Урошу царство. 
Од оца з'е остануло сину, 
Ъетету ]*е од кол>ена царство, 
Н)ему царство царе наручио 
На самрти, кад ^е починуо«. 

У ово^ песми опевана ]е не само борба око престола 
изме>)у Вукашина и Угл>еше, него и убиство Урошево, само 
што ]е ово у поетску одеЬу умотано. Л ево како: 

Чувши неповол>ан суд, Вукашнн полети да уби^е 
Марка, ко^и, бежеЬи пред н>им, три пут оптрчи око цркве 
и ^едва умакне у н>у. Стигавши до врата, ко^а су се сама 
затворила, раз]арени Вукашин 

„По диреку удари ханцаром. 

Из дирека крвца покапила<<. 
ВидеЬи то, поплаши се и закука: 

лЛеле мене до Бога милога, 

Ъе погубих свога сипа Марка«!. 
А из цркве зачу^е се глас: 

»А чу^еш ли, Вукашине крал>у! 
Ти ни^еси пос^екао Марка, 
ВеЬ пос]ече бощега, ан^ла^^^^ 

Не казусу ли ове две песме исто, што смо и у Па]- 
сиз'а нашли? И по Пазси.|у и по народно] песми Урсш ]*е 
остао као дете иза оца, ко]'и ^е, тога ради, на самрти пре- 
дао власт Вукашину, док не одрасте Уроя1, али Вукашин 
крал>у]е дуже (16 година), но што ]е Душан наручио, те 
се с тога завади с Урошем (седамнаесте године) и стане 



43, Да су обе наведене песме чиниле некада ^вдну. вндн се 
^ош па упоре))е1ьа онога што ^е Вукашин (у прво] пегмп) казао Ду- 
шану о Марку с оним што зе ова^ (у друго^ песми) учпшю. 



244 



се йОтимати о царство**. По Па^си^у сабор ирызренски на 
уста иатрщарха Данила (место Саве) наре1)у^е Вукашину 
да преда престо Урошу, ко]ему ^е царство «яо родо^ н 
код'кмоу*', али се он не покорава тоз осуди, веЬ раздел>у^е 
царевину српску са сво^а два брата; по народно^ песми 
позива се да пресуди >,на коме ]в царство" щютааои Не- 
де^ько из Призрена, ко^'и та^ посао поверава своме ^)аку 
Крал>евиЬу Марку, те ова^ пресуди да ^е » царство на 
Урошу«, зерму зе »од кол>ена царство». На^после, по Па]- 
сизу Вукашин уби^а улову Урота янн/нмь покннкна**,*** 
а по народно^ песми на црквеним вратима — ^бож^ег ан- 
^)ела«, то з'ест Уроша. 

3. Троношац 
(постао иамв1)у 1722—1739, Гл. V и XXXVI) 

Писац такс званог троношког летописа, живеЬи за 
читав век после Па^'си^а, ]'ош ]е веЬма окитио поези]ом 
причу о Урошеву убиству, ]ер зе црпао гра1)у не само из 
Па^сща и Орбина (у скраЬеном руском преводу од 1722), 
него и из народног предан>а, ко^е се дотле з'ош више 
изменило. По томе, троношки се летопис може с коришЬу 
употребити за проучаван>е народних прйча и песама про- 
П1Л0Г века, а никако не може послужити као извор за 
историзу. Колико он вреди за наш посао, доста зе навести, 
да ]*е, по н>ему, Урошева мати сестра^^^ Вукашинова; да 
^е Вукашину помагао АитоманиЬ против Лазара; да ^е Ву- 
кашина оставила, због Урошева убиства, цела Орбита, а 
он, из освете, дозвао Мацаре, те ови отели Мачву и Бео- 
град (то ]е било рш 1359), и т. д. и т. д. 



»**) Гл. XXII, 2-20 

'^) Слушао сам прнчу, да ]в сестриЯ Кра-ьввиНа Марка био 
бод>и ]уна1с од н>ега, и да га ^в он, из зависти, преваром погубоо. 



245 



4. Маеро Орбин 
(Л ге^по (!е ^Н 81а71, Реааго, <в01) 

Из овога писца, ко^и се одлику^е ме1)у осталима оп - 
ширношЬу, навешЬу сва три места коз'а говоре о цару 
Урошу. На првом се Урошево царован>е опису^е овако: 

А Он беше врло леаа лика, и сви су се од (ьега на- 
дали сваком добру. И ако му ^е било тек 20 година, опет 
]е из прва у свима сводим делима показивао велику раз- 
боритост и мудрост ; али се доцни^е видело да ]е мало хра- 
брости у н>ему. Због те сво^е млитавости он изгуби царство* 
као што Ьемо мало ниже приповедити. 

Било ]е тада рашке властеле, ко]а после смрти дара 
Стефана хоЬаху постати силни^им, него што дотле беху. 
У том брозу беше деспот Вукашин и брат му Угл>ета, 
племиЬи хумски, и кнез Во]'ислав Во^иновиЬ. Н>има ^е по- 
верена била управа у на^главнизим кра^евима царевине. 
Саветоваху щра пени тьегови врло верни луди, да затвори 
у тамницу деспота Вукашина, кнеза Во^ислава и рт неке, 
ко]и бе^аху у свима приликама веома охоли и надути. 
Говораху му да области, ко^има они управл>аху, преда на 
управу сиромашним племиЬима, ко^и га воле и ко^и су му 
верни. С разлогом му напомиц>аху да, ако те не учини у 
почетку, док они, не сумн>а]уЬи ^ош ништа, долазе слободно 
у двор, после неЬе моЬи извршити без великих тегоба и 
опасности, кад се они утврде и о^ачазу. Ове савете не само 
што Урош нще хтео посдушаги, него их зош и откриз'е 
онима, и тиме их побуди те се окружише добром стражом 
и ретко долажаху у двор. Када они, ко]и паметно свето- 
ваху Уроша, опазише да су издани, почну се од тога уз- 
државати унапред, да не 6и навукли на се пьев и мржн>у 
тих властела, ]ер цару не би ни оно дсста, него подизаше 
оптужене ]ош на веЬе части и досто^анства. Тако деспоту 
Вукашину преда де многе области, па га чак и крал>ем назва. 



246 



Том приликом Вукашин стаде гшавити многе личности у 
царевини, говореЬи да то чини по заповести царево^, да 
би му ^ош ]аче утврдио царство. До з'ош вишега досто- 
данства узвиси он кнеза Во^ислава Во]иновиЬа, оженив се 
н>еговом Ьер^у,"* по што се развео с првом женом, Ьвр]*у 
Бланка, воеводе влашког. Она ^е ову увреду горко осеКала» 
и да не би имала непрестано пред очима сво]у супарницу, 
остави свозеволэно двор и врати се оду свом. С тога у 
Урошево] царевини овлада велики перед: сваки се власте- 
лин поче старати и упин>ати, како би доспео до веЬе силе 
и не би потпадао под себи равне. 

Ме1)у овима беше на^главии^и кнез Лазар, коз'и зе 
приграбио сву земл>у на угарско] суме1)И, коз а се зваше» 
као што рекосмо, земл>а крал>а Стевана (т. з. Драгутина). 
И Никола АлтоманиЬ приграби кра], ко^им }е управл>ао 
стриц му Воз'ислав, коз'и з'е мало пре (1363) умрЪ био. Ради 
сво^е веЬе безбедности он затвори у тамницу жену кнеза 
Воз'ислава са два сипа, ко^и му беху братучеди, па их 
отрубе. На ове се угледаше и Валшини синови, Страцимир, 
Ъура^) и Балша, зетски племиКи али сиромашни, и заузеше 
обе Зете; а Ьесар Воз'ихна са зетом Угл>ешом'*' зав л ада 
целом покраз'ином, коз'а се граничи Романирм (Грчком). 
Они су све то радили тобож по заповести царево], а у ствари 
радили су за себе. Тако за неиуних десет година (дакле 
аре 1365, ]ер ]е по Орбину Душан умр'о 1354) поменута 
четири властелина поделе ме1)у собсш сву рашку (српску) 
државу, и сваки з'е, ]ош за живоаа царева, н>их слушао 
и за господаре признавао. Крал> Вукашин изабра себи 
Приштину*" за престоницу, и владаше свом околином. Ню- 



^^) Ово ни^е истина, ]ер Урош 1362 ннзива 6о]ас4ава «братом», 

а не ^родителем», како ее тает назива. 

^^) Углеша ]е вдадао тазбином ^ош 1363, када ]е Урош царовао, 
*^) Ыа ]едно11 месту Орбин ^е помешао Приштину с Првзре- 

ном, ]ер ве^н, да зе Душан сахрав»ен «код Приштвне, у манаствру 

Св. Архав()вда*. 



247 



гов брат Углеша господовао ]в целом Романиз'ом до Солуна, 
Бером**' и другим градовима. БалшиЬи има})аху горн>у и 
до1ьу Зету до Арбани^е, а од ме})е босанске и сремске па 
све до Котора — Никола*** АлтоманиЬ.'*" Лазар са сво^им 
зетом Вуком БранковиЬем владаше државом крал>а Отевана 
*** и целим Подунавл>ем«.''* 

Смрт Урошеву описао з'е Орбин на два места и то овако: 
Кнез Лазар и Никола АлтоманиЬ, ирви великаши 
после Вукашина и Угл>еше, поплаше се од н>ихових успеха, 
па се договоре да их скрха^у. Придобивши на сво^у страну 
Уроша обеЬан>ем Ъа Ье му дати све што од н>их двоз'ицо 
отму, искупе войску и ударе на Вукашина и Угл>ешу, ко^и их 
дочека^у на 1{осову. Кнез Лазар повуче се са сводом воз- 
ском и не упустивши се у бо^, а Никола удари на н»их, 
али буде побе1)ен и ^едва главу изнесе, »цар Урош буде 
жив ухваЬен с некима властелима из свога двора, а остали 
буду поби^ени, ме1)у копима и Никола БуЬа,*** протовес- 
ти]*ар цара Стевана Душана, ко^и, бранеЬи свога госпо- 
дара, погибе славно. Заробл>еног у бо^у Уроша Вукашин 
одведе у Рашку, где ^е завршио сво^ живот на го2эе казаги 
начин*,*'* ко^и ^е описао овако: 

»Ведни цар, ко^'и ^е за живота допустио, да му великаши 
заузму царевину, бавио се неко време код крал>а Взгка- 
шина, ко^и му зе одредио нешто мало земл>е за издржа- 
ван»е, за тим га остави и отиде кнезу Лазару. По што з'е 



^^) У Беру ]е вдадао Радосдав Хлаоен, тает Крад»евиЬа Марка. 

"*) Држвм да су ове две речв а|уча]но изостаде у Орбинову делу. 

'^^) Мацари су ]ош 13&9 отели Мачву и Београд. Лазар и Вук 
вдадади оу управо оном земдом, ко]у Орбвн оогрешно да^е Вукашину, 
ко]и ^е вдадао од Шаре до Охрида и стодовао у Прилепу. 

"«) ОгЫп!, 268-270. 

'^) Никола ]е умр'о пре Душана, н то аре 14 Новембра 1355 
Пуц Спомев. И, 33. 

>»*) ОгЬш1, 275 



248 



и ова] с н>име р1)аво поступао, врати се он, по друга пут, 
Вукашину, али, на^после, видеЬи да се с 1Ы1м поступа као 
обично, науми да побегне у Дубровник. Када за то дозна 
од ^еднога слуге Вукашин, удари га буздованом по глави, 
уби^е на место ^едним ударцем, замета у ^едну пон>аву 
и сахрани у селу Шаренику, у Скопл>анско] области» ^•* 

Ко упореди наведене сведоцбе Орбинове с оним што 
смо раните говорили о Урошу и узме на ум супротности ко]е 
сретамо у иегову опису Урошеве владавине; та^ Ье се са- 
гласити с нама, да ^е и Орбин вест о убиству Урошеву 
поза]мио из народног преданна, било крбз мла1)И родоаюв 
(куда долази и хронограф), било непосредно из уста народних. 

Поверовавши народном предан>у о убиству Урошеву, 
Орбин зе, да би га помирио с вестима ко]е ]е нашао у 
актима дубровачке архиве, морао починити многе песлед- 
ствености.*'* И збил>а, има ли ту какве год следствености 
и логачности у радн>и Вукашиново^ и Урошево^, када први 
пушта збаченог, иобе^еког и зароблеког цара назвеЬем 
непризател>у Лазару, а други одлази сво^евол>но Лазару, 
коди га ^е издао у бо^у, и опет се враЬа своме одметнику 
и иобедиоцу Букашину, а не иде Николи АлтоманиЬу, ко^и му 
^е псшагао против Вукашина ? Па онда зар би властол>убиви 
Вукашин хтео и смео оставити у животу побе\^нот и заробл»е- 
ногУроша пуне две године (^ер толико излази, ако ^е 1365 
збачен а 1367 уби^ен, као што г. СреЬковиЬ тврди)? 

5. ^анов ^укариЯ (1551 + 1615) 
(Сор109о пзкгеКо (1е ^Н аппа!! (11 Паиза, Уепе(1а, 1605). 

Да }е Орбин вест о Урошеву убиству поза^мио, по- 
средне или непосредно, из народног предан>а, а не из 



>» ОгЫш, 272. 

*^) Ко4вко се Орбин мучио да помири супротне веста о Уро" 
шево] смрти, види се отуда, шго ни^е казао датум н месец смрти Уро- 
шеве, в ако ^е по летописима тачно навео датум и месец марвчког бо]а. 



249 



дубровачке архиве, сводок ^е н>егов сувременик ЛукариЬ, 
]ер у н>ега нема оних и оноликих супротних по^единости о 
томе, и ако се служио истом архивом. Цело }ьегово извешЬе 
о смрти Урошево] гласи: 

«Готово изагнат из државе од силе Угл>еше и Вука- 
шина Мр1ьавчиЬ&, сво^их слугу и вазала, Урош се уклони 
ка кнезу Лазару Хребел>ановиЬу, и издржаваше ее у свор] 
красно] оскудици с 2000 перпера, ко]е му даваху Дубров- 
чани, н>егови стари призател>и. Али, када се спремао да 
побегне у Дубровник, да се постара за сво]е ствари, у- 
хвати га Вукашин и у6и^в изда^нички, и с н>име се угаси 
царство дома НемакиЬа. Сахран^ен зе био ноЬу под ^едним 
сводом земл>аним у скопл>анском селу Шаренику.^"^ 

Као што видимо, ЛукариЬ не зна ништа за Урошеву 
борбу с Вукашином, заробл>ен>е, одлазак Лазару и повратак 
Букашину. Шта више, био ]е толико опрезан, да низ'е хтео 
навести ни годину смрти Урошеве, и ако }е за н>у знао из 
српских летописа. 

Ово што смо навели о Паз'си]у, Троношцу, Орбину 
и ЛукариЬу довол>но ^е, да се уверимо, да су н>ихови из- 
вешта]и о убиству Уросеву црпени из народног предала 
и да, по томе, не могу више вредити од сведоцаба стари]их 
извора, по ко]има ^е Урош умр'о природном смрЬу, а после 
Вукашина. 

Нови докази да ]е Урош преживео 1367 годину 
и да га Вукашин ни]е убио. 

Да би се ово питан>е што потпун1че исцрпло, наве- 
шЬу, на кра]у овога врло дугог одговора, рш неколико 
извора, ко]и у прво] расправи нису наво})ени а из ко]'их Ье 
се видети, да ^е Урош доиста преживео Вукашина. Ти су: 



'") Ьиссап 63. 



250 



1 . Услед извешта^а намесника босанских Фрай>еваца 
и крала Л>удевйта, писао }е папа, 16 Луна 1372, реченом 
намеснику да пошл>е л>удв. ко^и Ье подиЬи католичку цркву 
■у Руднику, коз'и припада Николи АлтоманиЬу, аод влашЯу 
кральа рашког.^**"* 

Из дубровачке архиве знамо да ]е Вукапган, у про- 
леЬе 1371 године, пошао с войском против Николе, из чега 
следу^е, да Никола пи^е био )}ПОд влашЬу^ (пзиЬ ёот1п1о^) 
крал>а Вукашина. По гато су се, по ЛукариЬу, Дубровчани 
(1371 године) жалили на Николу цару Урошу а не крал>у 
Вукашину, и по што се цар Урош и у другим папским 
писмима назива ]>гех Навсхе^: то ^е изван сваке сумн>е, 
да се у папину писму од 16 Луна 1372 мисли цар Урош, 
а не крал> Букашин. Из овога писма излази и то, да се 
Никола, поплашен с ^едне стране од савеза Вукашинова 
с БалшиЬем, а с друге претн>ама Л^удевтювим, измирио*'* 
с Урошем, а то можемо извести и из Орбинове сведоцбе: да 
су се н>их дво^ица тукли с Вукашином и Угл>ешом. 

По чем се у папину писму умрли »крал> рашки* по- 
мин>е као оюиву очевидно ^е да се н>егова смрт скоро (дакле 
2 Декембра 1371) догодила и да за н>у, поглавито због 
зимгьег доба, рш не беху чули Л>удевит и босански на- 
месник онда, кад су папи послали извешЬа (негде почет- 
ком 1372 године), на ко^а ^е горн>е писмо одговор.*** Да 



'») Моп. Ниа^. II. 116. 

''*) Алтоманвк ]е био у сва1)и с БалшиЬем 1871, а веЬ 1372 
налаэимо их у савезу против бана Твртка: ни]е, дакле, нвкако чудо, 
што ]е он био ва^пре одметнык, а за твм оавезнвк Урошев. 

■^) Маричка погиби]а била ]о 67 дана пре Урошеве смрти а 
папа ^е тек после гедам месецо (14 Ма]а 1372 опше: „ё^еЬиз яоп 
1опде ргаоевп11в*) дознао, да су Турци йаокорили неке велеможе 
рашке* (Моо. Ыип^. II, 115 — 116), не беше дакле, чуо, да су погинули 
Угл>еша и Вукашви, за кога се знало у папско] канцелари^и. ]ош 
1370 године. 



251 



^е пак Урош погинуо 1367. нема сумн>е да би се, после 
четири године, знало за н>егову смрт у Угарско]. 

2. Ъура!) БалшиЬ, по Орбииу зет и савезник Вука- 
шинов, у писму издатом Дубровчанима 30 Новембра 1373, 
уговорио ]е с н>има, да му нису дужни давати »доходак* 
у случазу «ако тко Боудв 1| д р ь господннь (^ьбдкмь н вда- 
ствяомь н !(видн С|^ЬПСКОН^^^' 

Наведене речи доказу^у: прво, да ]'е цар Урош над- 
живео Вукашина, ]ер да га ^е ова^ убио 1367 године и 
»из политичких рачуна« задржао крал>евску титулу а српску 
^царевину претворио у крал>евину, БалшиЬ би се, на шест 
година после Урошеве смрти, могао само надати да Ье 
когод постати „к ^ д д ь господин!! С|1ЬБЯ1биь н влдствдоиь и 
1%илн српскон^' а не ^ц д р ь"; друго, да смрт царева ни]е 
тако давно било, зер БалшиЬево^ нади не би имало места 
1373, да ]е цар Урош погинуо 1367 године, као што оба 
критичара тврде. 

3. Стеван Дечански и Душан помин»у у повел>ама 
сво]*у распру с родителем, баца^уЬи кривицу на неке вла- 
стеле; Стеван Првовенчани, у опису живота очева, не штеди 
стричеве, и ако су имали прече право на престо; а само 
о Вукашиновом злочинству нема ни спомена ни у Лаза- 
ревим повел>ама ни у списима XIV и XV века. Да ^е Ву- 
кашин убилац и искорените^} дома Неман»иЬа, н>егово зло- 
чинство нити би кнез Лазар, ни описачи иегова живота 
преЬутали, шта више, нарочито би га истакли, да би се 
оправдао Лазарев долазак на престо мимо окивог сина Ву- 
кашинова. Тако, кнез Лазар у сводим повел>амя и не спо- 
мюье Вукашина, и вели да ^е »сво на престо гарева ко^и 
су пре н>ега били.^*** У ^едном саставу о кнезу Лазару овако 
се говори: Амкоже древдк поМогссю кедикоиоу 1соУс1| 



»*») Моо. 8вгЬ. 186. 
«*«) Моп. 8вЬ. 196. 



262 



Иавинь ис^андьскынь дюдснь п|^«кн||||||К1| бывь и «дтедьникь, 
си1|в йсь, яо кедй11ыи;п>и бддгоуьстнвын;с|| 

ГДДГОДЮ К^ДАБ же и ЦД^Ц П|^«1Си1|Я11К1| н ВДДДЫЖД ВкСШЬ 

С|^||БД1Вмь инено^кть се/'^' У другом составу непознати 
писац тврди, да }е кнез Лазар, одмах после смрти Урошеве, 
избран юна престо српски.«*** И пеЬски родослов, по коме 
^е Урош надживео Вукашина, сведочи да }е Лазар псео на 
престо ареглх гарева" непосредно аосле смрти цара Уроила, 
и ако ни^е био »ни син ни унук ко^ега из племена напред 
поменутих царева.*' Константин философ, коз'и ^е описао 
живот Високог Стефана на 60 година после смрти Урошеве^ ч 
такс^ не говори ништа о убиству, ко^е шф морао при- 
кривати.*** 

Да се сада запитамо : би ли кнез Лазар и описачи 
н^егова живота могли тврдити, да ^е он завладао непосредно 
после г^ара Урота, ако ^е после овога крал>евао Вукашин? 
И би ли писац првог састава могао реЬи, да }е Лазар до- 
шао на престо » после великих и благочастивих крал>ева 
и царева* и с великим Мо^сщем упоре1)Ивати Вукашина, 
да зе ова^ као убилац Урошев крал>евао пре Лазара? Без 
сумн>е не. По томе очевидно ^е, да ^е непосредно пред 
Лазарем владао г^ар Урош**' и да з'е Вукашин крал>евао 
у сво]0] дрокави не после цара Уроша, веЬ за оюивота ~ 
шегова. 



**») Лвтоп. 117, стр. «11. 
»**) Гласи. XXI, 159—160. 

'*^) >Н ^оди сывд Оу^ошд (Душан) и Огроть ив инд 

Д^ТН, ■ ОСТД Бе!^Б ПДНеТН ДО;Д ТД.о Гл. ХЬП, 257. 

'*•) Ово сведочи в Михаило КонставтиновоЬ, ко^и каже: аСрп- 
ско царство: (у шега «крадевство*) спало ]е после цара (у шега 
акрал>а'') Уроша на кнеокевство-^ и избрали су себи за господара кяеэа 
Лазара». Гл. XVIII, 77. — То потврI)у^у и народне песме, у водима се 
кнеа Лазар зове и царем, докле Вукашип свагда кра.ъел1. 



253 



4. У пет поменика, ко^и су из XV века, помин>е се 
крал» Вукашин као ^благочастиви,^^^' а такав атрибут 
не би могао имати, да ^е убилац. Тек доцни^е, кад ^е на- 
родна традици^а од одметника Вукашина начинила убяцу 
царева, калу))ери су у понеком поменику мастилом превукли 
реч „благочастиви/ што ]е негативан доказ, да Вукашин 
назпре шф сматран за убицу Урошева, ^ер то ни^е ни био. 

Па и према оним изворима, по копима ^е Урош не- 
природном смрЬу умр'о, то се догодило 1371 године. Тако: 

5. Михаиле КонстантиновиЬ из Острвице сведочи, да 
^е Урош погинуо исте године, ко^е ^е и маричка битка била, 
дакле 1371, и да ^е после н>егове смрти, избран за српског 
владаоца кнез Лазар, коз'и ^е по летописима владао (не- 
пуних) 17 година, дакле од 1372. 

6. Патри]арах Па^си^е изреком каже, да ]е Вукашин 
Уроша убио 1371 (с обзиром на месец) и да су те ггсге 
године Турци победили Вукашина и Угл>ешу »наяо днвнь 
иимошьдьшог'^ после убиства. 

7. И по Орбину з*е Урош погинуо 1371 године, ^ер 
он тврди, да }в царица Зелена као калу1)ерица умрла у 
^едном селу »на три године после смрти цара Уроша, н>е- 
ног сина (што з'е било 1371 ).«**'* 

ДиФрен ^е разумео да се »сЬе« односи на материну 
смрт, и с тога ]е извео, да )е Урош уби^ен 1368 године- 
Г. СреЬковиЬ и г. Качановски простх) одбацу]у сведоцбу 
Орбинову због позног постанка н>еног. Али по што зе из- 
весно, да ^е ^елена била жива 1374, и по што Орбин по- 
мин>е рат изме})у Вукашина и Угл>еше с ^едне, и Алтома- 
ниЬа и Уроша с друге стране, а као што смо видели, 
Вукашин се кренуо против Николе у пролеЬе 1371: то ^е 



«*') В. Кар. Р^ечШIк, прво изд. XIX; Гл. ХЫ1. 31, 
'^) ОгЬ. 373 «Тге аоо! (1ор6 1а тог(е (1* еззо 1трега<1оге игове 
вао %1шо1о. СЬв Ги пе1 1371.» 



254 



очевидно, да се заменица „сЬе** у горню^ сведоцби од носи 
на блиоюу смрт Урошеву, а не на далу материну, као 
што ^е ДиФрен мислио, да з*в, дакле, цар Урош погинуо 
1371, а махи му умрла 1374 године.'*' 

8. ЛукариЬ не наводи годину ко;'е з*в Урош убщен, 
али и по н>ему то се догодило 1 371 године, ^ер он на з'едном 
месту тврди, да су се Дубровчани жалили на Николу Ал- 
•гоманиЬа цару Урошу, а то ]е било, као што смо видели» 
1371 године, а на другом — да су српски великаши раз- 
делили српску царевину 1371 године, одлсад: после смрти 
Урошеве. 

Као што видимо, по КонстантиновиЬу, Па]*си^у, Ор- 
бину и ЛукариЬу цар Урош „убиз'ен« ^е 1371 године, а 
то би могло би'П! само тако, ако }е убиство извршено пре 
26 Септембра"* или ако ^е бо] марички био изме*)у 2 и 
31 Декембра. Ну по што се ни ^едно ни друго не може 
ничим доказати, очевидно з'е, да цар Урош ни^е уби^ен и 
да су мла1)И извори вест о н>егову убиству позаз'мили из 
народног предан»а, ^ер по свима сгари/г/лс'** изворима Урош 
Зе надживео Вукашина. 

* * 

Кад упоредимо писане сведоцбе о Урошевом убиству: 
мла1)их родослова и КонстантиновиЬеву с кра]*а XV, Ор- 



'*•) Овако су разз^ели Орбина Ра^иЬ (II, 819) и Пв)ачевиЬ (Н181 
8егЬ. 320), а Вуварац као ДиФре I (Годишь. III. 223 — 224) 

'***) По Руварцу — пре месеца 1уна. Годпшн>. III. 220. 

1^') Колнко се сеЬам, ииа само два писца, старика од ХУ1 века, 
по ко^има ]е Вукашин надживео Уроша, адп ко]п, у исто вреие, тврде 
да ]е ова^ природном смрЬу умр'о, а то су: безпмени наставлач Да- 
нилова дела и Барл6Ц11^е. Да су, пак, н>пхове сведоцбе нетачяе, види 
се по томе, што су по првоме поделили Урошеву царевину само кнез 
Иазар, Вукашин и Углеша, а по другом — Лазар, Никола АдтоманиЬ 
Вукашин и н>егова браЬа Углеша (побега погрсшно зове Андрв]ом) и. 



255 



бинову и ЛукариЬеву с кра^а XVI. Па^си^еву из прве по- 
ловине XVII и Троношчеву из прве половине XVIII века, 
ко^е, као што смо видели, нису ништа друго до народно 
предан>е разнога доба; — лако Ьемо познати све мене, 
кроз коз'е зе исто прошло, док ни^е добило облик, какав 
налазимо у Троношцу После смрти цара Уроша народ з'е 
дуто памтио -- о томе не може бити сумше — да ^е Ву- 
кашин био одметник и отимач царске власти, и сматрао зе 
н>ега и Угл>ешу за главне узроковаче што ^е цар' Урош, 
од туге за изгубл>еним престолом и угледом и не мсгуЬи 
подносити своз'е понижен>е, ирерано преминуо и српска се 
царевина униютила. Бременом ово се заборавило, чему ^е 
наз'више допринела пропаст српске државе, и у народу се 
створило вврован>е, да цар Урош низ'е умр'о природном смрЬу^ 
веЬ да га }е погубио цар турски Мурат/** коме су га 
издала два брата Мрн>авчевиЬа. За тим ^е народно пре- 
дан>в прогласило Урошевим убицама три'** брата Мрн>ав- 
чевиЬа, а на^после салеог Вукашина, и овако промен>ено 



Го^ко, а мв1)у ТИМ зна се поуздано, да су сви аобро]ани осим Го]ка я 
]ош неки, ко]е они и не споми{ьу, ималн сво]е дрхаве и у шима само- 
сталво владали и аре сырти Урошеве. 

'**) Овде }еу по ово; приди ци, Урош заненио Лазара 
***) ТреЬи брат, Го]ко, поми1ье се први пут код Бардепи;*а (на 
кра^у XV века) и у кардовачком родосдову (у почетку XVI века), а 
после дужег времена код Орбиаа, ЛукараКа, 11а]си;а, у БраиковиЬеву 
хронографу и у неколпко летопвса. 

Примивши Го^ка за брата Вукашину и Уг.ьешы, Барлсца]а га 
]е начинио н>иховим учесником у владавини над огрчким земл»ама>*, а 
Па]си]е — господарем Бугарске, а нита ;в истина ]едно ни друго. Из 
иотог узрока писяц Бранковикева хронографа разделио |е српску 
царевину на четворицу: кра-ьа Вукашипа, «Ьесара» Угл>ешу, вдеспота* 
Го]ка и 4|Кнеза«, без сумше Лазара, не казу]уЬи ко]а ]е кра] ко]ем 
допао. Овака деоба Н0]е приста]ала у план Г1а]сп]ева причаша, с тога 
]е он разделио паревону само ^на три МршавчевпЬа (крал>а, «Ьесара» 
и «деспота*) а изоотавио ]е кнеза Лазара кога^ тек после маричког 
бо]а, доводи — «из Босне*. 



256 



предан>е унето зе, почетном XVII века, у штампане списе, 
из ко^их ^е, без довол>не критике» преписавано с малин из- 
менама све до наших дана. 

Као што се види, народно предан>е о смрти Урошево] 
прошло зе, у разви^ан>у своме, неколике ступн>е, док ^в 
одметника и уништьюца щревине претворило у убицу ца- 
рева, па с тога объективна критика мора одбацити измиш- 
л>ену причу о убиству Урошеву исто онако, као што ъ*е 
одбацила предайте о убиству хрватског крал>а Димитри^а 
Звонимира а 1088), прем да ]е и ово првдан>е врло рано 
унесено било у кн>игу.*'* 

Да би се, пак, свак уверио, како се истори]Ски до- 
га\)лщ у народном предашу знатно модиФикузу а често и 
изврЬу, навешЬемо, изме1)у многих примера, само ова два- 

1. Из историке знамо, да ^е, за време Душаново, 
живео чувени зунак Момчило, да ^е наизменце служио 
Грцима и Србима, за тим почео радити на сво]у руку и 
на^после погинуо (1345) пред капи^ама Перитора (Перитео- 
рион), града на обали Еге]ског мора, у борби против Кан- 
такузена и н>егова савезника Омар-бега, и то овако. Ви- 
деЬи да им се неЬе моЬи одупрети, он замоли периторске 
гра1)ане да га с воъ'ском приме у сво] град, на што ови не 
хтеше пристати, а ли, бо^еЬи се освете, приме н>егова се- 



По што за Гоъка не зва]у извора стари]а од последше чв1врти 
ХУ века Цер се повел»а крал>а Дабнше, ко^ом ъе, 139Ъ год, сбдарио 
Го]ка за тобожв>у победу над Турцима, мора сматрати за ФалсвФикат 
XVII века Тоыва МрНэавиЬа); некемо се преварити, ако речемо да 
су била само два Мра>авчввиЬа и да ^е Го]ко дсшао у наведене изворе 
из народ ног преда1ьа, у коме се на]чешЬб ]авл>а]у по три брата. 

1^) По предан>у Хрвати су убили Звонимира, „последн>ег» кра.ьа 
свог, што их ]е хтео воднтв у Ази^у да осва^а^у Хриотов гроб, и он 
их ]е, издишуЬи, проклео да никада н^ма^у крал>а од свога племена 
(после Звонимира пмали су Хрвати ]ош два своза крал>н: Степапа 
и Петра, Каа XIX). 



257 



стриЬа (и/Ш братучеда) Ра^ка и само 50 бораца. У ужасно^ 
борби ко^а се, за тим, отпочела изме1)у Момчила и н>огових 
непрэзателэа, погинуо ^е Момчило и готово цела н^егова 
войска (око 4000), а Раз'ко и н.егови другови морали су 
гледати лихову погиби]у са зидова градских, не могуЬи им 
помоЬи. 

Ова] историзски дога})а] опеван ^е у дивчо^ народно^ 
песми „Женидба кргал>а Вукашина,'**^^ а лако га ^е познати, 
при свем том што ^е у песме други мотив, шТо ]в Омара 
заменио Вукашин, гра1)ане периторске — жена Момчилова 
Видосава. гестриЬа Ра]ка — сестра Левросима, а дога1)а] 
пренесеп с обале Еге^ског мора и испод Родопе на обале 
Бозане и Таре. 

2. По историки Марко Крал>евиК погинуо ]е у Вла,- 
шко^, а по народном преда ну и песмама умрЪ ]е природном 
смрЬу' •, али у то низедан историк не верузо 

Наведена два примера довольно д6казу;]у, да нимало 
ни]е необично нити поста^ан>у и мен>а1ьу народпих тради- 
ци^а противно, што се одметништво Вукап1ипово временем 
потенцирало у убиство, ко^е тиме што ^е унесено у кььиге 
низе стекло право да се прими за историзски Факат. Па с 
тога, а на основу стари.|*их и аутентични]их извора, коз'и, 
као што смо видели, посредно и непосредно сведоче да {е 
Урош на,^кивео Вукашина — ми и опет тврдимо: 

1. Кра^ Вупагиип ии^е убио цари У- 
рота. 

2. Цар У рот умр^о }е природном смрКу^ 
2 Декембра 1371 године. 



»») в. Кар. Нар. Песме, И, 104 — 115 

**•) А има 1» така арича, да Н1дв нн умр'о, веК — заопао. 

ГОДНШ)ЬНЦА VI 17 



258 



ПРИ 

Т. Огаризи 

1 Копори»ьсни (Копривничии) и 2 Пе1|СИи 

(ШаФ. Рат. 54, Гл, XI, 159) (1а8?1С, Ве11га8р в1с. 108) 

Родв же и сына пр*красьнаго Оуроша вь л4то 
.8ШМ6. Сь же Оурошь по истине краснь и достодивьнь 
вед%ни№мь, младь х& сьмыслоиь, пр'Ьиздиха милостовь 
и кротькь йВ0 се; стьрьчьскы» сьв*ты отмеште. мла- 
дыпхь же сьв^ты првюмлюи любе, тожде полоучи, мво- 
же и Ровоамь онь, яли решти: мкоже Мвхаиль, царь 
грьчьскыи, оть сво1€го раба Васил1а пострада, п о д о- 
бьножеись оть свокгохравюниш в остр а- 
д а/ и многа озлобл№ник1 и мьств и тонлеснвш пр^трьпФ, 
глаголю же оть Влькашива и Оуглгеше. 

Сь же Влькашинь сьподобв се оть нйго чьсти дв- 
спотьсваго сана, по томь же и в'Ьньчавають №го, по слЪди 
же и сьриноу 1€го сь пр-Ьстола отьчьства свогего и вьзла- 
га1бть на се в%ньць вралквьства срьбьсваго, братоу же 
сволмбу Оуглкши вьроучалть страны* земл» грьчь- 
скыю сь саномь деспотьсвык чьсти. 

Ть же праведьныи аште Тьи же безьзлобивыв моу- 
и постряда вь изгьнанин жь, аште н пострада вь 
царьскыю чьсти отьчьствим изгьнанин царьскыю чьсти 
свокго, нь по ср^д^ СВ0Ю16 отьчьства своюго, нь павы 
землк, вь своюи чьсти царь- но ср^д^ землк свокк, вь 
свои, славьно кь Богоу вс- своюв земли и чьсти царь- 
ходить. свои, вь Богоу преходить, 

вь л^то .8Ш11. мФсеца Де- 
вкмьвр1а .д. дьнь вовьчьноу 
жалость земли срьбьсвои 
оставивь. 



259 



Л О 3 И 

родослови 

3 1;ети»ьсии и 4 Студенички 

(Хчдю, Ве11га^, 84 — 85) (Рукопис у кшижници Ученог 

Друштва, с ко^е^а ^в нетачан 
препис у 81аг. XIII) 

Роди же сына Оуроша, кгоже глаголють красьна 
бывыпа тЪломь. нь не и разоумомь, обаче и сьи мило- 
стивь бысть аште кьто инь и кротьвь шви се. Нь мко 
же рече се младоуньнь сы, старьчьскыю отмеште сь- 
в'Ьты, прилежаше же сьв'Ьтомь подобышихь себ'Ь, полоу- 
чакть же н'Ьчьто подобьно Ровоаиоу ономоу, или шкоже 
слыша се о Михаил'Ь цари грьчьстЪиь чьто пострада 
оть раба СВ016Г0 Васил1а; сьи бо Оурошь многа зла под- 
1ггь оть рабь сиоихь, Вльвашива глаголю и Оуглюше. 



Ть бо Вльвашинь рабь сы и навЪтьникь мви се, 
сьнодоби бо се оть господина свокго чьсти деспотьсваго 
сана, по тоиь же и в'Ьньчавамть юго, по сл'Ьди же 
сьгьна юго сь ор'Ьстола царьсваго и вьзлагакть на себе 
в'Ьиьць крал1евьства срьбьсваго, братоу же Оуглюши вьроу- 
чакть страны землю грьчьсвык сь саномь деспотьскыю 
чьсти. 

Сьи же праведъныи, аште Сьи же праведьнын, аште 
и пострада такова, нь вь и пострада такова, нь вь 
своюи земли славьно кь Го- своюи земли славьно кь Го- 
сподоу прайде оть житии сподоу изпде вь л4то .8®., 
сего, и многоу скрьбь ос- м-Ьсеца Сеитемвр1а .к. дьнь, 



тави отьчьствоу своюмоу обо 
о изгьнании, ово вр'Ьста- 
влюноюмь своииь. И вь то 
оубо лФто вь н№же сьгьнань 
бнсть, сьмрьтию прЪм^ни 
юго Господь от в сьд4шви- 
ихь. 



и сьи многоу скрьбь остави 
отьчьствоу своюмоу ово о 
изгьнании, ово пр^ставлю- 
виюмь своимь. и вь тожде 
лЬто вь нюмь же сьгьпань 
бысть, сьмрьтию пр'Ьм'Ьни 
юго Господь оть сьд*шниихь 

17- 



260 



Вь .Я61041'. дЪто цогыбе 
Влькашинь и Оугдюша вь 
Маккдопаи, вь петькь дь* 
немь. 



*) Поаравке Вукоманови- 
Ьеве штампа^у се размавнутим 
словим а. 



Вь тожде, прежде того 
пр'Ьставлюнийг •А'Ьто сьгь- 
навьшеи юго оть цпрьства 
Влькашинь крадь и Оугдж- 
ша деспоть оть сыновь 
И:шавл1бв'Ьхь сь пр'Ьино- 
гымьмножьствомь вой сво- 
их ь побикнв быше на рЪцЪ 
гдаголюм^и Марица, пко 
ни тЪдесемь ихь обра- 
сти се . 



II. Мла^и 

1 Карловачки родослов 

(ШаФар. Рат. 61) 

Царь же ОгеФань роди сына Оуроша цара (бысть 
•д. Оурошь). Сьи сьзда црьконь рождьство Богородицн 
оу Сбопию, иати же кго оу Чрьмьныш Горы, выше Же- 
глигова. Сего оуморише краль Влькашинь и Оуглкша 
деспоть и Гоиво, лхьже Богь не остави жити вь чашоу, 
•еюже господиноу своюиоу почрьпоше, тоу сами по мал% 
испише, оть Тоурькь горьц% напоюни быше. На Ма- 
риц^ близь Чрьномена, вьсе воиньство ихь потоплюно 
бысть: оть .0. тысоушть мали пЬци осташе, ид*же и 
сами падоше, праведьнь соудь божий прикше; аште 
не бы соудь божий, каво могли быше .д. тисоуште .о. 
одолЬти ?* 



') ОудеКи по [I^^си^у и ВранковиЬеву хршограФу после ове 
речи изостялозе: н .ф. вон. 



^61 



И не иного неждоу сяии Влькашияа кралп воисц'Ь 
и того брагаОуглкше деспота н ти сани братеньци 
побикни быше оть множьства Агарень^ въ Маккдоиии, 
нл р^ц% Марвц'Ь, ПВО пи т'Ъдесемь ихь^ обр'Ьств се, 
|нь вь сьн^дь зв'Ьремъ и пьтицаиь да боудоутъ)^ 



') У студеничком ^Тоурькь* 

*) У студен, после ово речи додази ;,ве* 

*) Што зе у заградама, ие^ка у студсвичком. 

родоолови 

2 Браннови1кев хронограф 

(Агк1У III, 14 и 1Ь) 

Оепш!; 8Ьер1)апи8 гех (сгаг) ПИит ИговсЬ аппо 6845 
(18 ГиН ПгозсЬ IV). Мог1;ии8 егёго 8(;врЬапи8 0864, геИцй!! 
8иссе8богет ПИитп 8иит ^иуспет, в1 ти11;[8 зигатепНа ас1 
П(1ет е1(1ет 8егуап(1ат та^па1ез 8и08 оЬИ^ауИ. 

1^ииг аппо 6865 1трвгаЬа1; ]иуеп18 ОговсЬ. 1трегап8 
18, ех1;гих1<; есс1е81ат 1п Ьопогет па1;ае Ьеа1ае У1Г^1П18 1п 
8сор1а, е)и8 уего та1ег аесИПсауИ есс'е81ат 1п М^го Моп1;е, 
8ирга 8е^НёГОУо. 

Н1С 1Гго8сЬ 1П Уег11;а1е ^гаЬюаив ега!; ор1;1ти8яие рг1п- 
сер8, е1 (11^пи8 а(1т1га1;1опе, зенит Штвп сопнШа гез^сеЬа! 
с! зиуепит атр1ес1;еЬа1;иг, Наяие 81си1 Ноуоат, уе1 и1 УЮ1- 
пюгез (11сип1пг*, 8юи1 МюЬае! Ьи!§:аги8 1трега1ог а зио 
8егуо ВазИю рег(111и8 еа!;, пиет аисИеЬа!; аргеИв сае1;еп8: 
81С е* 11го8сЬщт ^иуепит соп81Па рег(11(1еге. 1^.1иг, аппо 
е^ив 1трег11 XVI е1ар8о, о81еп(1егип1 8е У1о1а1;оге8 ]игап1еп1;1 
1ат вапс^е Гаси, ргосегеа. Vиса8^пи8 1^1 1и г аЬ ео ГасСиз 
с11^п11;а^е (1е8ро1а, 1то е1; согопа1;и8 аЬ ео, ди! 1атоп 1р8е 
а(1 ехиетит 11га8сЫит аУ1|;о 1трег10 аегще е1 уНа ех1иг- 



') У 11е]ачввиЬа (стр. 298) боле: иЬ У1с1а10гв и^атиг вхвтр1о. 



262 



Ъа\И. Нипс ^Iа^ие 1трега1;огвт осе! (111; гех Уика81пи8 е% 
1]§\\е8аа, (1е8ро1а е1; Оо1со, е1; хтрепит вегЬюит 1п 4 раг1;е8 
раин! 8шг1;: Ьипс пошгпагип!; геёгет, Шит саееагет, аИиш 
ёезроШга, яиаИит кпе/лит^. Рег АтигаШеш, Огсап18 П- 
1шт, АёпапороИв сар1;а 681; аппо 6860, 1Ыдие 1треп1 8е- 
ёеа ро811;а. ^ 

Ргае(1ю1и8 егдо 11го8сЬ ПтпуЦ; уНаш 1п тесНо ге/?п1 
8ш сит атрепо, та^по 1ис1;и геИс!© ра1г1ае ип1уег8ае, 
пи11о яи1рре ге!1с1;о Ьаегеёе оссиЬиН;. 8ери1с11гит е^и8 ргоре 
агсет Ре1;г1сЬа, 1п 1:етр1о Ьеа1;ае У1г^1п18 а88итр1;ае, вирга 
Nе^0(1^туе. 

Аппо 6881 Уика81пи8, ^1опо8е со1Иё^еп8 та§па1;е8 
с1исе8^ие ВегЫае, е1 ехегсИит Г1огеп1;18в1тит аё 70 тШа, 
сит А^гетз Ье11ит 8иссер11;, ргоеИитцие 1п111; ргоре Пи- 
у1ит Мап/а, ргоре Ас1папоро11т, иЫ е* аШ! ПиуИ сопПи- 
ип1;. Ехр1ога1:оге8 Шхеге, яи1п еХ аШ, поп Гш88е ИИс р1иге8 
А^агепов диат 4500, сит На. с1еи8 регт18еп1;, и1; Тигсае 
8егЬ18 с1ас1ет 1пдеп1;ет аГГеггеп!;. Насс пбшре ГиН ую1а1;ае 
рас18 роепа. ПИс Геге (о1и8 ехегсНиз аи!; Гегго аи!; у1уи8 
ЛиуНз Ьаизкиз ез!;, поппиШ еИат т сариу11а1;ет аЫиси 
8ип1, ас1ео и1; аЬ ехегсИи 70 тШит, раис! а(1то(1ит ге- 
тапзепп!;, ^и^ е1 {рз!, зи81о с1е1 ]и(11с10, репеге. ^ио(^ п181 
Бео репп1иеп1е Уо1еп^е^ие, У1Х ро1;и188е1; Пеп и!; а(1ео раис! 
Г1огеп1;1881тит ехегс11;ит (1е1егеп1;. 



^5*?=^— 



'-') Пе]ачевиЬ ]е погрешно заклучпо, ^а ]о Мурат добио титулу 
кнеза (стр. 299.) 



РУ]НО. 

Прилог исаитиватъу еаитета у народно] (усмено]) 
сраско] иоеаи)и. 



Овако — у средн>ем роду — стоз'и оваз* придев и у 
Вукову речнику, ^амачно за то, што се држало да се он 
само у том роду и чу^е, као епитет за вино. Доиста у 
српским и бугарским народним (усменим) песмама за вино 
се на^више каже ру]нОу а у другим се приликама тамо више 
таз* епитет и не чу^е. Од Срба ]е можда, преко Хрвата, 
дошао таз епитет и Словенцима, те се и у н>иховоз усменоз, 
кн>ижевности може покашто наЬи.* Свакозако зе он чисто 
^ужнословенски епитет. 

Колико ми зе позпато, прво испитиваше српских на- 
родних епитета налази се у историско-литерарноз студиз'и 
Романа Бранта о спеву Ив. ГундулиЬа »Осман<^.* У тоз се 
студиз'и Р. Врант дотакао скоро свизу »постозаних епитета « 
коз'и до лазе у српским народним песмама ; али му обз'аш- 
н>ен>а нису Бог зна како пошла за руком, нити се у н>има 
види особито познаван>е духа српскога з^зика и српске 
усмене поезизе. ^едно стоз'и, што он вели, а то зе • Да су 
многи епитети г за данашн^е Србе изгубили свако значение." 
Врло з'е згодан пример за то баш епитет ру]НО. 



* М1к1о81с11 Ьехасоп ра1аво81оу. 805. Уег8:1е1сЬ ^гатт. П. 
Вапй. 1875. стр. 148. 

* И8в^ст1я исторнко-Фидодогическаго института князя Безбо- 
родБО въ Н^яьин*, томъ IV. выпускъХ. 



264 



У старим српско-словенским споменицима нема ове 
' речи. Од стари^их речника, ко]и су ми при руци, у неким 
^е нема никако, (у Микалину, у Курцбекову), у СтулиЬа 
и у Апендиниза }е руз'но = црвено (гиЬгит, гоззо), у Ву- 
кову речнику = рузево (Ги1уит, ёгеШИсЬ — према ру] = 
Ое1ЬЬо12). МиклошиЬ у свом старослов. речнику као да ^е 
тумачи као и Вук ставла^уКи ^е уз реч роуй, тако и 
ДаничиЬ у Основама (стр. 180.) и Ког1]етта (стр. 183); 
на против МиклошиЬ — противно своме првом тумачен^у 
— тумачи юрузан« у другом делу своз'е упоредне слов, гра- 
матике (1875. стр. 148) као = гиЬег. Да не поминаем но- 
вика нага1)ан>а, као што з'е на пр. у речнику ПарчетиЬеву 
да руз'но вино значи вино коз'е кипи и т. д« 

Ово незеднако тумачен>е, ово колебан>е у зеднога 
истога тумача довол>но сведочи, да ]е епитету »рузно« данас 
значвн>е заборавл>ено. Али ипак из същу досадашн>их тума- 
чен>а излази, да »руз"но* у главном значи: црвено или 
рузево (жутоцрвено). Сви се дакле слажу у том, да ^е то 
придев, кози показузе бозу ; а разлике су изме1)у два пред- 
ложена тумачеша толике, колике изме1)у боз'е црвене и 
рузеве. 

Р. Брант мисли, да з'е РУ^но = црвено. Он се чуди 
Вукову тумачен>у* и, не обзируЬи се на ДаничиЬа и Ми- 
клошиЬа веК на СтулиЬа и Апендиниза, мисли да зе ня- 
шао и нових доказа за свозе мишл>ен>е у овим стиховима 
ГундулиЬевим : 

За мало од ружица 
Ако видиш ру]нос милу — 
и у песми народноз у Вукову зборнику II. 39. 103, где се 
казуз'е како зе Марко Крал>евиЬ с Л)утицом Богданом и 
другим воз'водама пио »ру/ко вино«; а кад пошао, рекао: 



^ »Не^^^рный переводъ слова руз'но у такого знатока языка, 
какъ БарадхичъЛ 



265 



Да с' у здравл>у опет састанемо 

И г^рввка вина напи^емо. 
— дакле ру]но = црвено. 

Али » ручное»* ружица ГундулиЬевих може бити само 
доказ, да ни ГундулиЬ ни^е знао правога значена придеву 
»ру]яо* и да ]е оно рекао онако, као што неке нове поете 
веле: »ру^на зора« »руз'ни лик» и т. д. У на^болем слу- 
ча^у би они стихови ГундулиЬеви могли бити само нова 
загонетка. — ^ош много маше вреди она] други доказ 
Брантов из народне песме. Ону ^е песму певао Вуку певач 
нашега века, ко^и ни сам ни^е знао шта яру^но» значи. 
Али и да ^е песма из старине, оно рш не би било ника- 
кав доказ; з*вр ако »ру]но« случа]но казусе нешто друго 
а не бо]у, онда вино може бити и ру^но и црвено. А ко- 
лико се треба обзирати на логичност народног певача, пока- 
зу^е нам на пр. песма „^акшиЬима двори похарани^' (В. 
II. 620), где ^акшиК Димитриев налази сестру у земл>и 
аряпско], па уу} вели: 

Иза1)иде, Арап-агпнице 

Изнеси ми, да с' напишем вина — 

а сестра, познавши га, 

Не имаде да изнесе вина 

Извади му тридесет дуката: 
и т. д. 

»Арап-ага довсче Ье доЬи 

^а Яу тьега л>уто оао]ити^ 
и доиста, кад Арап-ага до1)е куЬи, за н>ега има вина и он : 

Вино пи^е с двома Арапчади 
И иначе често у ^едно] псто^ песми ^унаци пи^'у час ^цр^ 
вено«, час »мрко" час >»ру^но« вино; а нигде се не каже, 
да се свако из другог бурета точи. 

Ако би се вал>аю приклонити ^едноме од ова два 
мишл>ен>а, онда би било много више разлога за то, да ^е 



266 



ру]но = руз'ево. Тако : а., у песмама долази и ру^евно место 
РУЗ'но : 

Сува л>еба и ру^евна вина, 
где ^е народни певач и нехотице исказао сво^е етимоло- 
гиско мишлеше о тоз речи; б., ако епитет »ру^но«, као 
што се чини, хоЬе да покаже неко особита, госпоско вино, 
онда би то зар било старо вино, ко^'е су пила стара српска 
господа ; а стара црна вина доби^а^у бо^у, коз'а би се могла 
назвати руз'ева. Др ПанчиЬ ми з'едном приликом казиваше, 
да стара црна жупска вина има^у доиста бо]у, ко^а ^е 
као ру]ева, а в., и етимологиски би се онда та реч млого 
лакше об^аснила, пошто ад^ективи с овим наставном ьнъ 
постазу од основа, »ко]е се паходе у супстантива прем да 
од сваке ище супстантив у обичазу, а и од ко]их ^е у 
обичазу, у многога ^е значен>е особито, специ^ализовано, 
кад маше кад више удалено од онога ко^е ^е остало у 
аддективу , « * и пошто од исте основе имамо рш врло 
много речи у данашн>ем живом, и у старом кн>ижевном дезику 
српском. У песмама се доиста спомин>е старо вино, пгто би 
могло бити потврда ономе што рекох под б., : 

Пред н>ег' носи трегодишп>е вино * 



Донесе му крчмарица ^ан>а 
Ру]на вина од седам година 

(В. П. 415) 
Донеси ми руйно вино, 
Да киаяло деветъ азьти * 
Али баш да з'е »рузно« епитет за добро старо вино, 
вино, коме ^'е боз'а налик на бозу, ко^у да,1'е ру^* (гЬиз со^упиз), 
х)пет би било чудно, што ^е та^ придев за бо^у постао 
омил>ен епитет омиленог пиЬа народних ]унака. И што да 



* Данич. Основе стр. 175. 

* Вук П. 1«)0. стр. 

* Буг. нар. песме браЬе Миладин. 103. 



267 



му се заборави значен>е? И на што две Форме ад^ективне 
за ]*едно исто значен>е — руз'ан и ру^ев (уз коз'е би и шла 
треЬа: ру^еван), кад се за вино рш каже и »црвено« и 
лМрко«, а ови придеви, кад сто^е уз вино, гласе онако исто 
као и кад сто^е уз друге именице? У српским народним 
песмама готово толико исто пута колико »рузно вино", 
долази и »ладно, вино" 

Па се ладна напо^ише вина (В. II 36.) 
И под ]елу пи^у вино ладно (В. II. 49) 
А цар Степан ладно вино служи (В. II. 93) 
Кад се ладна напиземо вина (В. II. 183) 
Кад се ладна напо^ише вина (В. II. 184) 
Ту сзедоше пити вино ладно (В. II 198) 
Немам с киме ладно пити вино (В. II. 28^) 
Арап седи, пще вино ладно (В. II. 423) 
Вечера^у, пизу вино ладно (В. II. 490) 
Папучама пи^у вино ладно (В. 11.504) 
и т. д. 
па онда, мало нетто ре^)е, юцрвено вино", па юмрко вино* 
па «црвеника вино", па ярумено вино". Врло су ретки 
Зош каки друкчи^и придеви, на пр. «ру^евно" и т. д. ^ош 
Ьу напоменути, да се у позним споменицима српско- 
словенске кн>ижевности вино зове : »стоудЪно**, »чръмное„, 
юб'Ьлое" ,* а у данашн>ем живом говору »црно", ,)бело" и 
»црвено". Вино, дакле, у народним песмама не сто]п према 
епитету »ру^но" онако, као што сто^и глава према епитету 
йРуса" или соко према епитету »сиви". — ^ош треба узети 
на ум, да готово ни ^едан епитет народних српских песама 
ии^е данас такс таман као юрузно"* ; ]ер док ]едни, чузуЬи 
га, мисле на црвено вино, други мисле на ру^ево, а треЬи 
на лепо, добро вино и т д. Р. Бранту се чинп, да ни 



> Ст. НоваковиЬ. примери квижевности и резака и т. д. стр. 
502 и 507 



268 



ябщели данак«, »ведро небо«, »сувозлато«, ючестити цар« 
и т. д. данас ништа не значе, да нема^у »никаке одре1)ене 
силе«, да су изгубили негдашше значен>е ; али сви ти епи- 
тети и данас уху српском звоне много ^асни^о него епитет 
»ру^но«. 

Кад се све ово узме на ум и кад се поколеба и ми- 
шл.ен>е, да зе руз'но = руз'ево, онда се може доЬи на мисао, 
да з'е ру^но вино како осюбито вино, вештачко или ту})Инско, 
и да з'е можда и сам епитет 'яру^но» ту1)а, позазмл>ена 
реч. Доиста се у нар. песмама помин»у нека вештачка, 
гранена или зачин>ена вина 

А у вино меша свако бил>е, 

Поназвише бен1)елука тешка. — 



Руз'на вина — — — — — — — 

МеЬе у н>ег' биле свако]*ако 
Али измену разних вина, коз'а су пили наши средовечни 
суседи, ^а^ сам се з'едва за часак могао задржати само 
код вина, козе се звало: юУ1пит гозаШш, го8а соп(1Иит, 

Пошто з*е епитету »рузно<' гра1)а непровидна, * то би 
му се могло ближе приЬи првобитном значен>у, кад би се 
могао чути з'ош уз ко^у именицу (осим вина) као обичан 
придев, као што се могу чути : честит, ведар, би^ели и т. д. 
РазбиразуЬи о томе дознам недавно од поуздана човека, 
да се у самоме Београду на пизаци од сел>ака' (з'амачно из 
села насел,ених у овом веку из данашн>е зужне Србще) 



^ Би С&пце Шоза. ас! 8спри)ге$ те(1!ае е( 1оПшае 1аио11;а113— 
код речи у111ит и гозаШш. 

* ДаничиК у ;,Основама* меЬе ру^ (од кога доводи ру^ап) 
ме^у ту^е речи (и, мисдим, иравидно); а у »КогУеп1та* сгр. 1ЬЗ 
и руз* и руз'ан и т. д. доводи од Борена ги зС1дати, али одмах и 
сам сумн»а у тако и8зо]^е&е. 



269 



може чути: ру/ан кукуруз, р|/;ак пасул>, рузно жито (чак 
и ру^ни пилиЬи) у значен>у : ново, младо, овогодишн>е. Док 
сам чекао, да се о том и сам уперим, пише ми проФ. Милан 
ПеришиК из Кн>ажевца, ко]и ]'е био више година са служ- 
бом и у Алексинцу : да се придев ру^ан у Алексинцу врло 
често чу^е у обичном говору и то уз именице, ко^е казу^у 
воЬе и усеве ; на пр. вели, у Алексинцу се много говори : 
ру^ан пасул, ру^ан кукуруз, ру^но грож1)е — у значен>у, 
као што се на другим местима каже, младо или не сасвим 
зрело. У Кн»ажевцу, вели, и околини му ова^ се придев 
ре1)е чу]е, или га бар за ретко чуз'ем. Осим тога, вели 
вРУЗ'но" се тамо чу^е и као синоним ру^евоме, »Разлика 
]е изме1)у ова два придева ова: ру^ево означава бозу 
чисто жуту (?), а ру^но боз'у жуто-бледу.« На жалост, за 
ово ми ни^е послао ни ^еднога примера. У осталом ^а 
држим, да ово друго значен>е придева ру^но може бити наро- 
дно етимологисанэв, онако као што ^е и у Вукову речнику. 

ТреЬе, дак^ш, значен>е епитета »рузно<» — за мене 
ЛОна^вероватнизе — било би: овогодишн>е, или, како се 
данас обично говори, ново, младо. И данас наш народ 
(осим варошана и богаташа) пи]е само ново вино и о берби 
источи и попиз'е остатке прошлогодишн>ега ьина; а тако 
]е наш народ радио замачно од како зе лояу познао. Ново 
вино з'е можда за тежачке радове и угоднике и призатни^е, 
или како му драго — тек оно, што ^е вековном навиком 
добро постало, могло з'е и у песму као епитет уЬи и тамо 
се и задржати, кад се првобитно значен>е придева »ру]но« 
(овогодишн>е) заборавило. Узроци томе забораву могу раз- 
личии бити. Можда таз придев никад ни^е ни био познат 
свему народу српском; можда }е био познат само ономе 
кразу, ко^и ^е био на^богатиза творница зуначке српске 
поезизе. 

У овом значен>у епитет српски »рузно« одговарао би 



270 



латинскоме Ногпиз, ЬогпоНпиз (овогодишн>и) Ьогпо (од ове 

године), ко^а се реч задржала и у средн>елатинсжом резину 

и ко^а се употреблавала и за жито (!'гитеп1ит) и за вино. 

Хорацизе, хвалеЬи живот сел>ачки (Ероё. ИЬег, еро(1о8 II), 

вели: 

ЕХ Нота (1и1с1 У1па рготепз (1оПо — 

Можда Ье се овим путем лакше доЬи и до етимо- 

логи]е ове речи 

^ош Ьу само напоменути, да у . македонским бугарским 

песмама * епитет ру^но гласи ),роз'но* : 

Тс му Неда даватъ ройно вино, 
Той нейке ройно вино. (Верк. 5.) 

Ройно ме вино поила. (Верк. 12) 

Рудо ягне припечено, 
Ройно вино наточено (Верк. 205) 

и т. д. 

Свет. Вуиовиъ. 



' Народне песме македовсви Бугара скупио СтвФанъ И. Вер- 
кови&ъ - книга ирва женске песме, у Београду 1860. 



й 






I 



Т лъел. ^ 



•^г